Aftermath / Menjanje kulturnih pejzaža

ZAGREB. Nakon predstavljanja u Ljubljani i Pordenoneu, projekat "Aftermath / Menjanje kulturnih pejzaža" sa podnaslovom "Stremljenja angažovane post-Jugoslovenske savremene fotografije" biće predstavljen od 4. aprila do 19. maja 2013. u Galeriji Klovićevi dvori u Zagrebu. Kao deo šireg regionalnog projekta ova izložba će, u različitim formama, biti predstavljena do kraja 2013. u Beogradu, a sa kraćim teorijskim programom u Sarajevu, Cetinju i Prištini.Autori: Domagoj Blažević / Andrej Đerković / Tomaž Gregorič / Astrit Ismaili / Robert Jankuloski / Genc Kadriu / Amer Kapetanović / Srđan Kovačević / Borut Krajnc / Goran Micevski / Duško Miljanić / Bojan Mrđenović / Paula Muhr / Oliver Musovik / Vigan Nimani / Ana Opalić / Lazar Pejović / Darije Petković / Ivan Petrović / Marija Mojca Pungerčar / Vojo Radonjić / Jasenko Rasol / Bojan Salaj / Mirjana Stojadinović / Viktor Šekularac / Dejan Vekić / Sandra Vitaljić / Borko Vukosav / Milena Zarić / Ivan Zupanc / Antonio Živkovič. Borut Krajnc, Velika Pirešica iz serije Praznina, 2008. "Aftermath / Menjanje kulturnih pejzaža" prva je regionalna istraživačka i kustoska platforma uspostavljenja da bi se identififikovale i artikulisale glavne tendencije u polju savremene fotografije u pogledu njihovog odnosa s pejzažem. Uz učešće partnerskih organizacija iz bivše Jugolavije, projekat predstavlja opsežno istraživanje delovanje velikih društvenih promena na sliku fizičkog i mentalnog pejzaža i, posredno, na izražavanje mnogih umetnika koji rade u polju umetničke fotografije. "Photonic Moments 2012 festival" predstavlja veliku fotografsku izložbu koja okuplja ključne protagoniste iz područja angažovane savremene fotografije, aktivne na teritoriji bivše Jugoslavije, u periodu od 1991. do 2011. godine. Bojan Mrđenović iz serije Budućnost, 2011. Široko interdisciplinarno kustosko istraživanje je fokusirano na umetničku refleksiju fatalnih društvenih promena na području cele bivše Jugoslavije. Pojam aftermath (posledica) iz naslova projekta, funkcioniše kao metafora za stanje koje će nastati nakon naglog raspada kulturnog razvoja unutar zajedničke zemlje i kulturalnog miljea te kao naziv za iskustvo proizašlo iz svedočenja događanja u poslednjih dvadeset godina. Kroz kreativne napore, umetnici se bave različitim efektima procesa tranzicije koji su bezuslovno i brutalno promenili život pojedinca, bilo u krvavim ratovima 1990-ih i njihovim direktnim ili posrednim posledicama, bilo kroz radikalne ekonomske promene koje su značajno uticale na opštu klimu, ili kroz direktno povezane nove društvene vrednosti. Kako bi se delotvorno izrazili različiti kritički pogledi na trenutno (i prošlo) stanje uma, umetnici se, u skladu s vlastitim vrednostima, bave svakodnevnom realnošću i prilagođavaju je svojim izvornim umetničkim tendencijama. Zahvaljujući specifičnom vremenskom rasponu, Aftermath suprostavlja umetničke refleksije i izraze različitih generacija od kojih su neki iskusili život u razdoblju pre raspada zajedničke države dok su drugi stvarali isključivo u novom društvenom kontekstu. 20 godina je dovoljno kratak period da se sačuva istorijsko sećanje tako da većina umetnika ipak novu situaciju stavlja u jukstapoziciju sa sećanjem na nedavnu prošlost. Glavna početna tačka radova postavljenih na izložbi je odnos starog i novog, zapis postupnih promena na pojedinom mestu i posledice ideologija na širi društveni i fizički pejzaž. U okviru izložbe konceptualno dizajnirani narativi nadrastaju principe dokumentarne reportaže i, za razliku od senzacionalizma masovnih medija, posmatraju događaje i situacije s određene distance. Njihova socijalna osetljivost ipak je vidljiva dok pričama s margine predstavljaju posledice sveobuhvatne društvene tranzicije kao procesa koji je iz temelja promenio čitavu regiju. Istraživanje i kustoski projekat pokrenut je od strane "Photon - Centar za savremenu fotografiju" u saradnji sa "C.R.A.F." Spilimbergo i partnerskim organizacijama sa teritorije bivše Jugoslavije - "Remont" iz Beograda, "Film&Film" iz Pule i "Savremena Hrvatska Fotografija" iz Zagreba i pridruženih partnera "Kolegijum Artistikum" iz Sarajeva, "Stacion – Centar za savremenu umetnost" iz Prištine i "Nacionalni muzej Crne Gore" iz Cetinja. Prošireni kustoski i istraživački tim: Miha Colner, Mirjana Dabović, Albert Heta, Saša Janjić, Ana Opalić, Vala Osmani, Dejan Sluga, Sandra Vitajić i Branka Vujanović.

Izložba Pabla Pikasa u Zagrebu

ZAGREB. U Galeriji Klovićevi dvori u Zagrebu stigla su Pikasova dela koja će biti izložena od 23. marta do 7. jula 2013. To je najskuplja izožba u hrvatskoj istoriji i koštaće oko devet miliona kuna, a dela su osigurana na 670 miliona evra. Biće izloženo 56 slika i skulptura i četrdeset fotografija. Dela su iz Muzeja Picasso u Parizu. Predstavljanje radova i dokumenata počinje od slike četrnaestogodišnjeg Pikasa "Čovek s kapom" iz 1895, preko plavog, ružičastog i drugih razdoblja do autoportreta "Nedelja" koji je završen neposredno pred Pikasovu smrt, 1971. "Nanizana u hronološkom sledu, od ranih radova do poslednjih godina umetnikovog života, dela Pikasovog plavog i ružičastog perioda, protokubizma i istraživanja Afrike, amblematski radovi analitičkog i sintetičkog kubizma, 'klasičnog' perioda, nadrealističke faze te kasne slike moći će se u Zagrebu videti do 7. jula 2013. Pikaso je pomerio granice umetnosti i uzdrmao tradicionalne slikarske žanrove. Vladao je svojom epohom bez premca. No, iza čoveka koji je postao mit i iza tržišne vrednosti njegovog potpisa ostaje složeno delo umetnika i slikara, svakako, ali pre svega stvaraoca", navodi se u saopštenju Galerije Klovićevi dvori. Procenjuje se da će izložbu obići između osamdeset i sto hiljada posetilaca kao što je bio slučaj s najuspešnijim postavkama u tom prostoru. Očekuju se i posetioci iz Srbije, BiH, Slovenije, Mađarske i Austrije. Uz sponzore i osiguranje izložbi će finansijsku podršku dati Ministarstvo kulture sa 250.000 evra, a isto toliko obezbediće i grad Zagreb. Cena ulaznica za pojedinačne posete iznosi 70 kuna, a popust je obezbeđen za grupne i porodične posete, studente, penzionere... Sve detalje o izložbi i pratećem programu možete pronaći na http://galerijaklovic.hr Art magazin

Narodno pozorište RS pobjednik na Danima komedije

SRNA - 29.03.2013 21:09

BIJELJINA - Predstava "Na dnu kace" u izvođenju Narodnog pozorišta Republike Srpske pobjednik je pozorišnog festivala "Dani komedije", koji je sinoć završen u Bijeljini.Predsjednik žirija Cvijetin Ristanović rekao je da je ova sjajna glumačka ekipa na komičan način prikazala problem potrage za poslom.Za najbolju žensku ulogu nagrađena je glumica Tatjana Kecman u ulozi gospođe Ford u predstavi "A gdje su kokoške" Ustanove za kulturu "Vuk Karadžić" iz Beograda.Najbolji glumac je Vladan Živković u ulozi Rajka u predstavi "Do gole kože" Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca.U takmičarskom dijelu ovogodišnjeg festivala u Bijeljini izvedene su četiri predstave.U revijalnom dijelu programa večeras je odigrana predstava "Mlada si" Amaterskog pozorišta "Scena" iz Bijeljine, po prerađenom tekstu Jovana Sterije Popovića.

Sretan vam Uskrs!

Svim vjernicima katoličke vjeroispovijesti i svima drugima koji ovih dana slave uskršnje praznike, želimo da ih provedu u sreći i blagostanju!!!

Ivan Živković - Izložba umjetničke fotografije u Derventi

Izložba umjetničke fotografije Ivana Živkovića u Derventi - "CINEMA" cafe club "Promenada" & "Mary Jane Trio" bend 20. aprila 2013. početak 21h. Fotografije će biti izložene u café prostoru "Promenada" i mogu se pogledati od 20. do 26. aprila. Izložba je upriličena povodom 5 godina od otvaranja prve izložbe umjetničke fotografije u Derventi...Naredna Živkovićeva izložba je u Brodu, o čemu ćemo vas blagovremeno obavijestiti.

У Срeбреници одиграна дјечија представа "Камен мудрости"

Позориште младих "Дис" из Бањалуке данас је извело дјечију представу "Камен мудрости" у Омладинском центру у Сребреници, чиме је почела реализација програма Деветог аматерског позоришног фестивала "Културал Памп-Ап", који ће вечерас у 20.00 часова бити званично отворен. Представи су присуствовали малишани из обданишта, група дјеце са посебним потребама и већи број основаца.Група сарајевских глумаца аматера сутра у 20.00 часова извешће представу "Ја сам животиња", а трећег дана фестивала, 29. марта, биће организовано вече скечева које ће извести сребренички основци и средњошколци за које су припремљене скромне награде.Неформална позоришна група "Фетус" из Сребренице извешће представу "Пренатални период" 30. марта у 17.00 часова на српском језику, а у 20.00 часова извешће исту представу на енглеском језику.Посљедњег дана фестивала, 31. марта, на програму је "Интернационални дан" у оквиру кога ће позоришне групе из Србије, Енглеске, Белгије и Румуније организовати едукативно-креативне радионице за све заинтересоване за позоришно-музичко стваралаштво.Радионице ће трајати од 11.00 до 20.00 часова, када је планирано затварање фестивала.Планиране креативне радионице "Филм у мојој глави" дио су пројекта британске "Опере циркус" који реализује са сребреничким Савјетом младих.Млади сребренички сценариста и режисер Филип Јокановић из неформалне позоришне групе "Фетус", која је суорганизатор овог фестивала, рекао је Срни да фестивал није такмичарски него је едукативно-ревијалног карактера.

Организатори фестивала су "Фетус" и Савјет младих уз финансијску помоћ општине Сребреница и "Опере циркус".

 

Извор: Срна

Što je lijepo neka traje

CENTAR ZA KULTURU I OBRAZOVANJE D  O  B  O  J

P O Z I V N I C A

Pozivamo Vas da u četvrtak, 28. marta 2013. godine, svojim prisustvom obogatite promociju knjige

ŠTO JE LIJEPO NEKA TRAJE
 Rade Janjušić, pjesnikinje  iz Doboja.

 Rada Janjušić rođena je u Zenici. Od 1993. godine godine živi u Doboju. Poeziju i prozu piše dugo. Neki su njeni radovi objavljeni u dobojskom časopisu ZNAČENJA. Objavila je 2011. godine zbirku  poezije Dječiji osmjeh. Član je književnog kluba Jovan Dučić u Doboju.

Promocija će se održati u Umjetničkoj galeriji Centra za kulturu i obrazovanje sa početkom u 19 časova. Ulaz je slobodan za sve građane.

  S poštovanjem,

                                                                                     Zamjenik direktora
                                                                                      Mr Novak Radojčić
                                

Hogar Strašni-Jak vjetar

Желимиру Жилнику Награда за животно дело Кратког метра

Желимир Жилник

БЕОГРАД –Овогодишњи добитник Награде за животно дело Београдског фестивала документарног и краткометражног филма је Желимир Жилник, један од најугледнијих и најнаграђиванијих домаћих аутора, познат у свету по свом уметничком и друштвеном ангажману.

У част добитника биће приказан његов филм „Пирика на филму” (2013), најавио је организатор „Кратког метра”.

Желимир Жилник (71) аутор је бројних играних и документарних филмова, један од зачетника жанра доку-драма, награђиван на домаћим и интернационалним филмским фестивалима.

Од самог почетка професионалног рада на филму, окренут је савременим темама, које укључују критику друштвених, економских и политичких прилика - „Журнал о омладини на селу, зими” (1967), „Пионири малени, ми смо војска права, сваког дана ничемо ко зелена трава” (1968), „Незапослени људи” (1968), „Липањска гибања” (1968), „Црни филм”, „Устанак у Јаску” и други.

Студентске демонстрације и велики потрес 1968. године, после окупације Чехословачке, тема су и Жилниковог првог играног филма „Рани радови” (1969), награђеног Златним медведом на Берлинском филмском фестивалу, као и са четири награде у Пули.

Након проблема са цензуром у Југославији, те заустављања рада на наредном играном филму „Слобода или стрип” (1972) у продукцији „Неопланта филма”, Жилник средину седамдесетих година проводи у Немачкој, радећи независне филмове - седам документараца и играни филм „Рај” (1976), који су међу првима третирали тему гастарбајтера у тој држави.

По повратку у земљу режира серију добро примљених телевизијских филмова и доку-драма, за Телевизију Београд и ТВ Нови Сад: „Болест и оздрављење Буде Бракуса” (1980), „Вера и Ержика” (1981), „Драгољуб и Богдан” (1982), „Прво тромесечје Павла Хромиша” (1983), „Станимир силази у град” (1984), „Београде, добро јутро” (1986), серију „Вруће плате” (1987), „Бруклин Гусиње” (1988), „Стара машина” (1989), „Црно и бело” (1990).

У сарадњи телевизије и филмских радних заједница настаје и неколико играних филмова осамдесетих: „Друга генерација” (1983), „Лијепе жене пролазе кроз град” (1985) и „Тако се калио челик” (1988) - који у фокусу имају наговештај политичких и социјалних промена, као и надолазећих тензија у земљи.

Током деведесетих, у независним филмским и медијским продукцијама реализује низ играних и документарних филмова на тему катаклизме на Балкану - „Тито по други пут међу Србима” (1994), „Марбле Аш” (1995), „До јаја” (1997), „Куд плови овај брод” (1998).

Слом система вредности у пост-транзицијским земљама централне и источне Европе, проблеми избеглиштва и миграција у новонасталим околностима проширене Европе, оквир су тематског циклуса започетог филмовима „Тврђава Европа” (2000), „Кенеди се враћа кући” (2003), „Где је Кенеди био две године?” (2005), „Европа преко плота” (2005), „Дунавска сапунска опера” (2006), „Кенеди се жени” (2007), „Стара школа капитализма” (2009) и „Једна жена -један век” (2011).

Поменути филмови су показани на преко 250 међународних фестивала и филмских манифестација, а 2010. Жилнуку је додељена награда за модерни уметнички сензибилитет Фонда „Тодор Манојловић”, као и награда Фонда за афирмацију стваралаштва „Мића Поповић”.

Уз континуирани рад на филмској продукцији, Жилник се од 1997. године бави и педагошким радом. Ментор је и извршни продуцент низа међународних филмских радионица за студенте из региона југоисточне Европе, а од 2006. године је ангажован као гостујући предавач на неколико иностраних филмских школа (Холандија, Велика Британија, САД, Мађарска, Словенија).

Танјуг

објављено: 25.03.2013

Izložba drevnih srpskih skulptura

| IZVOR: NOVOSTI/D. B. M.Za izložbu "Srpska skulptura od 1882. do 1941.", u atrijumu Narodnog muzeja, odabrano je 45 vajarskih ostvarenja, koja su razvrstana u četiri tematske celine.

Srpska skulptura od 1882. do 1941. Početak: 20. mart 19h Kraj: 21. april 17h Autor: Vera Grujić Prostor: Atrijum Narodnog muzeja Adresa: Trg Republike 1a (ulaz iz Vasine ulice)

Ove godine navršava se pola veka od čuvene izložbe "Srpska skulptura do 1941. godine", pionirskog poduhvata u organizaciji Narodnog muzeja. Povodom tog jubileja u atrijumu Narodnog muzeja u narednih mesec dana izložena su reprezentativna dela koja, po proceni autora izložbe Vere Grujić, najbolje prikazuju razvoj novije srpske skulpture, prenose Novosti. 
Zbirku jugoslovenske skulpture Narodnog muzeja čini oko 900 dela, a za izložbu "Srpska skulptura od 1882. do 1941." odabrano je 45 vajarskih ostvarenja, koja su razvrstana u četiri tematske celine. Posle dugo vremena posetioci imaju priliku da dožive stilske osobenosti dvadeset i četiri umetnika, između ostalih Petra Ubavkića, Đorđa Jovanovića, Petra Palavičinija, Simeona Roksandića, Paška Vučetića, Dragomira Arambašića, Sretena Stojanovića, Rista Stijovića, koji su obeležili važno razdoblje preporoda naše vajarske umetnosti.
- Istorija novije srpske skulpture koja počinje krajem 19. veka delima prvih domaćih umetnika, državnih stipendista školovanih na inostranima akademijama, blisko je povezana sa istorijom Narodnog muzeja i zbirke u kojoj se čuvaju vajarska ostvarenja - istakla je Vera Grujić.
Prvi ovdašnji školovani vajar novijeg doba bio je Petar Ubavkić (1850-1910), a potom na umetničku scenu stupaju Đorđe Jovanović (1861-1953) i Simeon Roksandić (1874-1943).
- Posle dela nastalih u vreme njihovog usavršavanja, dok su još bili nepoznati u ovdašnjoj sredini, vremenom su nabavljana i njihova kasnija ostvarenja, tako da se u Narodnom muzeju, u koji je prva skulptura stigla 1882. i održana prva vajarska izložba u Srbiji, čuvaju najznačajniji radovi ovih autora - objašnjava autorka izložbe. - Od vremena prve izložbe skulptura nailazi na plodno tlo, a u njenom razvoju značajnu ulogu imao je i Narodni muzej, kako otkupom najranijih dela prvih srpskih vajara, tako i aktivnim praćenjem delatnosti domaćih umentika.
Akademik Svetomir Arsić - Basara objašnjava da se skulptura u Srbiji pojavila prilično kasno, zato što je rađena u prostoru koji je bio pod uticajem Vizantije:
- Vizantija je svet koji je živeo i umirao za ikone. Iracionalizam u ideologiji i antiplasticizam u našoj srednjovekovnoj umetnosti predstavljali su prepreku nastanku i razvoju vajarstva. Srpska skulptura između dva rata odbacuje ideju akademskog realizma i neguje intimni kamerni karakter skulpture. Ovakvo opredeljenje ukazuje na konzervativizam srpske skulpture u odnosu na evropsko vajarstvo. Naša skulptura nije mogla da prati ono što se u Evropi izgrađivalo nekoliko vekova u kontinuitetu. Palavičini, Stijović i Stojanović su predstavnici intimističkog i kamernog izraza u srpskoj skulpturi - objasnio je Basara, dodajući da se početkom šezdesetih srpska skulptura okreće novom plastičnom izrazu koji će je odvesti u tokove svetske skulpture i internacionalni svet moderne umetnosti.
Stilske osobenosti
Na izložbi su prikazana dela različitih stilskih osobenosti - od realizma (Petar Ubavkić, Ivan Rendić, Đorđe Jovanović, Simeon Roksandić, Dragomir Arambašić), preko prihvatanja elemenata secesije i simbolizma, što je značilo tematsko i likovno suprotstavljanje tradiciji 19. veka i umetnosti akademizma (Robert Valdec, Ivan Meštrović, Toma Rosandić), do afirmacije modernih stilskih tokova izraženih kroz dela umetnika školovanih uglavnom u Parizu i u Pragu (Sreten Stojanović, Petar Palavičini, Živojin Lukić, Dušan Jovanović Đukin, Risto Stijović, Frano Kršinić, Mihailo Tomić). Na izložbi su i portreti kralja Aleksandra Obrenovića od Petra Ubavkića, Žanke Stokić od Sretena Stojanovića, Ljubice Sokić od Stevana Bondarova, i Rastka Petrovića rad Petra Palavičinija.

Британци највише користе интернет - на мобилном

Британци највише од становника Европе користе мобилне телефоне за посету интернету - 24 одсто, показало је истраживање аналитичке агенције Комскор (comScore). Следе Ирска, са 21,8 одсто и Русија која је прошле године ушла међу водећу тројку, са 21,7 одсто посета глобалној мрежи са смартфона, пренео је Финмаркет.

• 

Enlarge

    При томе, по коришћењу интернета преко таблет уређаја, Русија и даље заостаје за већином западноевропских земаља и заузима 12. место, са 3,4 одсто посета. За посету интернету таблете највише користе Холанђани (8,1 одсто посета), Британци (6,8) и Норвежани (6,2 одсто).
    Преко персоналних рачуна у Русији је крајем прошле године, на интернет ишло 74,8 одсто корисника.
    Комскоре је своје истраживање о приступу интернету спровео у 18 земаља Европе, Великој Биртанаји, Ирској, Холандији, Белгији, Данској, Норвешкој, Шведској, Финској, Швајцарској, Аустрији, Немачкој, Француској, Италији, Шпанији, Португалији, Пољској, Турској и Русији.
    Међу тим земљама мобилни интернет се најмање користи у Турској, где се у ту сврху користи персонални рачунар у 96,2 одсто случајева и Пољској где је тај проценат 95,7 одсто.   
    Највише времена на интернету проводе Британци (37,3 сата месечно), Турци (31) и Холанђани (30,6), а најмање житељи Аустрије, у просеку  14,4 сата.
    Европљани се на интернету највише задржавају на друштвеним мрежама и блоговима, просечно 6,7 сати месечно.
    У Европи глобалну мрежу користи укупно 408,3 милиона људи, међу којима је највише Руса, 61,3 милиона. У 2012. години у Русији је број корисника интернета повећан 15 одсто и по томе је на другом месту, иза Италије, где је број корисника повећан 17 одсто.
    По броју посета прошле године су предњачили сајтови Гугла (165,1 милиона посета дневно), Фејсбука (97,5 милиона) и  Мајкрософта (56,47 милиона посета).
    Становници Европе смартфоне највише користе за слање електронске поште, информације о времену и посету друштвеним мрежама и блоговима.

(Танјуг)

Srpski strip: Od crkve do sajber panka

BEOGRAD. "Uspeh srpskih strip autora na frankofonskoj sceni je logičan. Autori ovde nemaju šta da traže, a Francuzi su ih prigrlili, tamošnja publika ih je prihvatila", kaže Zoran Janjetov (51), jedan od naših najuglednijih strip crtača koji skoro tri decenije radi na francuskom tržištu. "Stripa nema tamo gde nema ni ostalih kulturnih oblika, kao kod nas. On je pao kao žrtva nepostojanja srednje klase. Ali to ne čudi. Recite mi jednu oblast u kojoj ovde nije loše". I u tako nezahvalnim uslovima Srbija godinama daje kvalitetne strip crtače koji uspešno rade na frankofonskom tržištu. Njima je posvećena izložba u Francuskom institutu u Beogradu "Nastaviće se..." (otvorena do 13. aprila 2013) koja predstavlja tri generacije savremenog srpskog stripa. "Saradnja srpskih autora sa francuskim izdavačima vuče korene još iz tridesetih godina prošlog veka, a prava prekretnica desila se 1986. kada je u Srpskom kulturnom centru u Parizu organizovana izložba naših strip autora", kaže Slobodan Ivkov, istoričar umetnosti i strip kritičar "Nina". Tom prilikom je Žan Žiro Mebijus, tada najavangardniji i najprominentniji autor, odabrao za svog saradnika i nastavljača popularnog ciklusa o Inkalu Zorana Janjetova, koji i dan danas sarađuje sa scenaristom Alehandrom Žodorovskim (Mebijus je preminuo 2012). Međutim, o tome šira javnost ne zna mnogo. "Ovde se malo priča o zanimljivim stvarima, mračne su mnogo interesantnije ljudima", kaže Janjetov. "Ja sam, recimo, imao sreću ali i dar da nešto radim boje od drugih. Francuzi su to čak prepoznali i pre mene. Sa njima sarađujem preko 25 godina i ne posustajem. Vezao sam se za najboljeg crtača i scenaristu, kultnu figuru francuske strip scene - Mebijusa, a preko njega i sa Žodorovskim. On u svetu stripa nije mega zvezda kao Madona, više je čovek iz senke, osobenjak i čudak poput Dejvida Bouvija". Umetnici poput Janjetova, Enkija Bilala, Željka Paheka i ostalih, otvorili su vrata i mlađim generacijama za prodor na francusko tržište. Za ovako kvalitetan "rasadnik" strip autora zaslužna je i duga tradicija vizuelne naracije u Srba, duboko ukorenjena u naše kolektivno podsvesno, smatra Slobodan Ivkov.  "Narod je bio nepismen i predstavljanje ideja putem likovnih narativa i senkvencne umetnosti – na freskama i ikonama - bilo je ključno za širenje religije i očuvanje nacionalne kulture". Ta veza zadržana je i danas. Dvojica đakona Nenad Ilić (scenarista) i Milorad Milosavljević (crtač) uz blagoslov crkve koriste kanonski omeđene konvencije ove vrste slikarstva i do sada su kreirali tri stripska žitija: Sv. Jovana Krstitelja, Sv. Nikole i Sv. Simeona (Stefana Nemanje). Cilj izložbe u Francuskom institutu je da i u Srbiji strip bude sistemski potpomognut kao punopravna umetnost, što je status koji već decenijama ima u zemljama sa dugom stripskom tradicijom, poput Francuske. Izvor: Blic,Art magazin

Pozdrav proljeću - Kozara 2013.

Danas je na planini Kozari održana tradicionalna planinarska manifestacija-pohod pod nazivom Pozdrav proljeću. Na Kozari se okupilo oko 400 planinara iz Republike Srpske, Srbije, Federacije BiH, Slovenije, Hrvatske... Planinari su na pohod krenuli oko 9 sati sa polazne tačke Rajkovići (275 m n.v.). Cilj pohoda bilo je osvajanje Kozaračkog kamena na nadmorskoj visini od 784 m. Svi planinari su uspješno ostvarili ovaj uspon. Nakon toga pohod je nastavljen do Mrakovice gdje su se planinari odmorili i ručali uz prigodan kulturno-umjetnički program. Ukupna dužina staze je 13 km, a iz Broda su učestvovala 4 člana Istraživačkog društva EUREKA i Planinarskog društva VUČJAK. To su bili Branka Stjepanović, Božo Lazukić, Dragana i Mladen Peno. Donosimo nekoliko lijepih fotografija koje su naši predstavnici snimili na Kozari.

Brankin doživljaj proljeća u Polju

Fotografije - Branka Stjepanović

Izložba - Mebijusov dan

Izložba -Mebijusov dan U okviru izložbe „Nastavlja se... – tri generacije savremenog srpskog stripa“ učetvrtak, 21.03.2013. u periodu od 13-19h u Francuskom institutu u Beogradu (Knez Mihajlova 31) će biti organizivan „Mebijusov dan“. Najpoznatiji srpski strip autori će, godinu dana posle njegove smrti, uživo tokom manifestacije crtati u čast Žan Žiroa - Mebijusa, jednog od najvećih strip umetnika svih vremena. Istovremeno, u istom prostoru će biti organizovan i mini-sajam domaćih strip izdavača. Francuski strip umetnik Žan Žiro (Jean Giraud) (1938-2012) je slavu stekao kao crtač 29 epizoda izuzetno popularnog vestern serijala „Bluberi“ (1965-2005). Od 1970-ih je bio predvodnik novog, umetničkog pristupa u francuskom i svetskom stripu pod pseudonimom Mebijus (Moebius), crtajući uglavnom kultne naučnofantastične stripove od kojih je najpoznatiji serijal „Inkal“ sa scenaristom Alehandrom Žodorovskim (Alejandro Jodorowsky) a takođe je zaslužan za veliki uspeh strip časopisa „Métal Hurlant“ („Heavy Metal“ u SAD) i sarađivao je na brojnim poznatim filmovima (od „Trona“, 1982 do „Petog elementa“ 1997.). Radovi ovog umetnika su imali izuzetno veliki uticaj i na srpske strip autore, a naš crtač Zoran Janjetov je imao čast da nastavi njegov rad na „Inkalu“. Mreža kreativnih ljudi

Традиционално дружење дописника и новинара у Дервенти

Дервента,16.03.2013. - Са почетком у 16 часова јуче је одржано традиционално годишње дружење дописника и новинара који током године извјештавају из Дервенте или о догађајима везаним за  ову општину. Организатор овог пригодног догађаја било је Удружење дописника и новинара општине Дервента. Дописници и новинари из Прњавора, Добоја, Брода и Дервенте састали су се у ресторану " Ловац " у Дервентском Лугу надомак Дервенте и у пријатељским разговорима и размјени искустава провели готово пуна четири сата.

"Reanimirane knjige" izložene u Biblioteci grada Beograda

M. Ilić | 15. 03. 2013. - 21:56h | Foto: D. Goll | 

Društveno angažovana izložba "Reanimacija knjige" na kojoj su prikazani radovi učenika trećeg razreda Škole za Dizajn u Beogradu, kroz koje je izražen njihov odnos prema knjizi u eri elektronskih medija, otvorena je večeras u Bibliloteci grada Beograda.

Po rečima Jelena Medaković, profesorke nastavnog predmeta Višemedijska umetnost u Školi za dizajn, ovi mladi autori su sami došli na ideju da prikažu knjigu kao živo biće i izabrali zajedničko ime za svoje radove.

 - Oni spadaju u osvešćen i kritički nastrojen deo mlađe generacije - kaže profesorka Medaković, koja je vodila tim ovih mladih umetnika koji su od starih, odbačenih knjiga napravili umetničke instalacije.Kad se otvori knjiga autorke Tatjane Gaže vide se dva plućna krila a u njima trepere crvene lampice koje simuliraju rad pluća.

- Kao što su pluća bitna za život čoveka tako su za njega bitne i knjige, pluća hrane telo kiseonikom a knjige hrane čovekovu dušu - kaže mlada umetnica Gaža.

 Instalacija Ilije Pantelića prikazuje knjigu koja vrišti na čitaoca.

 - Danas postoji strah od knjige i to je ono što sam hteo da prikažem. Ja sam oduvek voleo da čitam knjige i to još radim, ali je činjenica da su danas ljudi okrenuti elektronskim medijima i da mali broj njih čita knjige - kaže Panetelić.

blic