U Kini pušten u rad najveći radioteleskop na svijetu

Najveći radioteleskop na svijetu pušten je u nedjelju u rad na jugozapadu Kine i trebao bi pomoći čovječanstvu u potrazi za izvanzemaljskim životom.

Teleskop FAST dug 500 metara, postavljen među planinama brdovite regije Guizhou, počeo je s radom oko podne, objavila je agencija Xinhua.
Izgrađen za 180 milijuna dolara i s reflektorom veličine 30 nogometnih igrališta, teleskop je titulu najvećeg preuzeo od opservatorija Arecibo u Portoriku.
FAST će istraživati svemir i tragati za znakovima inteligentnog života, navodi agencija.
Kineski svemirski program vrijedan milijarde dolara i pod vojnom upravom trebao bi pokazati tehnološki napredak te zemlje.
Peking do 2020. planira u svemiru postaviti trajnu orbitalnu postaju i vjerojatno poslati ljudsku posadu na Mjesec.

(Anadolu Agency)

Поред Тисе археолошко благо

Кашика стара 7.000 година откривена је лане, а овог лета пронађене су посуде и камена оруђа из истог периода

Археолози на локалитету поред Тисе (Фото Ђ. Ђукић)

Нови Бечеј – Археолошка ископавања на локалитету Борђош у близини Новог Бечеја настављена су и ове године уз подршку Министарства културе и локалне самоуправе. Анализе су показале да су кашику од печене глине, пронађену лане, тадашњи житељи користили још пре 7.000 година, а археолози су дошли и до нових, значајних открића.

Током августа и септембра обављено је ископавање једне од каснонеолитских кућа. У фокусу истраживања, такође, била је и једна од седам капија, колико их укупно има на овом великом неолитском насељу.

– То се зна на основу геомагнетног снимка и његове интерпретације – каже Тијана Пештерац, шеф одсека за археологију Музеја Војводине у Новом Саду. Она истиче да је уочено да постоји читав систем ровова који су окруживали насеље, и да на последњем кругу, степену, постоји тих седам капија.

Колико је познато, до сада је само једном вршено археолошко истраживање неолитске капије, и то у Ујвару у Румунији, па се може рећи да се поред Тисе ради пионирски посао. Археолошка ископавања на Борђошу обављају се у сарадњи са стручњацима Универзитета у Килу (Немачка), а према речима Тијане Пештерац без немачких археолога, приче о истраживању овог локалитета не би ни било.

Она наглашава да су археолошки налази и ове године изузетни. У обиљу керамике која потиче из времена касног неолита, а припада двема каснонеолитским културама, винчанској и потиској, пронађене су и 22 целе посуде, што је изузетна реткост за овај локалитет, који се налази на обрадивој површини и у великој мери је већ уништен.

– На површини и првим слојевима земље најчешће се сусрећемо само са фрагментима керамике. Овог пута имамо посуде и тек проучавањем њиховог садржаја у лабораторијским условима добићемо озбиљније податке о томе да ли се евентуално радило о урнама, јер је поред њих нађено доста спаљених остатака – каже Тијана Пештерац.

На локалитету је нађено, такође, и мноштво животињских костију, што говори да су се становници овог насеља бавили сточарством. А велики број различитих камених алатки указује да су тадашњи мештани били вешти у њиховој производњи.

Наша саговорница подвлачи да су истраживања од почетка била мултидисциплинарна. Коришћењем метода природних наука добијени су резултати чијим тумачењем је омогућена реконструкција живота у прошлости.

– Археологија више није оно што је била некада. Сада много више „прилази” егзактним наукама него што је то раније био случај, јер смо некада само на основу наших процена изводили закључке. Данас смо на много већем степену вероватноће, јер користимо методе геофизике које нам омогућавају да скенирамо терен и видимо шта се налази испод земље. Из тих разлога смо и овог пута у великој предности, јер знамо тачно шта ископавамо, и у милиметар погодимо положај куће или, у овом случају, капије – закључују истраживачи на локалитету Борђош.

A, evo šta mi je sin nedavno poslao preko vibera - pa Ti vidi!

A, evo šta mi je sin nedavno poslao preko vibera - pa Ti vidi!

A, evo šta mi je sin nedavno poslao preko vibera - pa Ti vidi!

Održano veče „Sjećanje na Duška“

16. SEPTEMBAR 2016.

BROD, 16. SEPTEMBRA – „Sjećanje na Duška“ veče povodom rođendana Duška Trifunovića,  održano je juče u gradskoj biblioteci, a o svojim sjećanjima na Duška Trifunovića govorio je Branko Perić.

Iako je bio siguran da se po njemu neće ništa zvati,  nakon 83 godine od njegovog rođenja, sinoć je bio glavni junak jedne knjige koja se zove „Duško Trifunović: Pjesme i razgovori“ autora Branka Perića.

Uvodnu riječ o velikom pjesniku  kojeg su u isto vrijeme mrzili i divili mu se, imao je profesor Teodor Trifunović, pokazavši zavidno znanje o jednom od najboljih pjesnika na ovim prostorima.

Autor knjige „Duško Trifunović: Pjesme i razgovori“ Branko Perić rekao je da je Duško Trifunović, mudrac, filozof čije će se pjesme uvijek čitati  i ponavljati, te da nema pitanja na kojeg ovaj pjesnik nije odgovorio svojom poezijom.

On je istakao da je   preko 400 njegovih pjesma komponovano, te tvrdi da je  Duško opismeno rok muziku.

Perić je dodao da su njegove pjesme takve da se dotiču čovjekove egzistencije i u tome je njegova veličina.

Duško Trifunović je pjesnik rođen 13. septembra u Sijekovcu, objavio je oko petdeset naslova knjige poezije, drama, putopisa, filmskih scenarija. To je čovjek koji nije nosio „odijelo kako mu ga skroje“, iako je bio ubijeđen da se po njemu ništa neće zvati, naše šetalište (kej) nosi upravo njegovo ime.

Načelnik opštine Brod Ilija Jovičić je povodom rođendana ovog velikana, najavio izgradnju spomenika Dušku Trifunoviću , koja će zauvijek podsjećati na čovjeka koji je napisao najljepše stihove.