Ljubitelji koncerata i drugačijeg zvuka u Derventi nakon dugo vremena konačno dolaze na svoje. Dervenćani će, naime, u prvim danima 2018. godine biti u prilici da uživo poslušaju nastup jednog od najpoznatijih regionalnih bendova – beogradskog S.A.R.S-a (Svježe amputirana ruka Satrijanija).
Nakon decembarskih koncerata u Oslu i Ljubljani, i dva rasprodana “akustična” koncerta u zagrebačkom “Lisinskom”, te skore svirke na dočeku 2018. godine u Novom Sadu, možemo s pravom reći da je privilegija da jedan mali grad poput Dervente ima priliku da ih ponovo ugostiti.
Nakon šest studijskih (“S.A.R.S”, “Perspektiva”, “Kuća časti”, “Proljeće” i “Poslednji album”) i jednog „live“ albuma, grupa koja je poharala prostore bivše Jugoslavije i šire, drugi put će nastupiti pred derventskom publikom.
Hitove poput “Lutka”, “Buđav lebac”, “Rakija”, “Ratujemo ti i ja”, “To rade”, “Perspektiva”, “Može i drugačije” i mnoge druge, prožete specifičnim zvukom u kojem su “reggae”, ska i hip hop pomiješali s prizvucima tradicionalne srpske muzike, S.A.R.S-ovci će u Derventi izvesti u petak, 5. janura 2018. godine.
Bend je dobitnik nagrade evropskog MTV-a za “Best Adria act” na osnovu glasova iz regiona.
Tradicionalno, pred kraj godine, Srpski književni klub ”Vihor” organizuje književne susrete kojima završava aktivnosti i zaokružuje rezultate godišnjeg rada.
Pred publikom pjesnici recituju svoja nova ostvarenja, pa je tako bilo i ove godine na susretu pjesnika pod nazivom “Vihorovo poetsko veče”, na kojem su, osim ”Vihoraša”, prisustvovali i gosti iz Doboja.
Minutom šutnje odana je počast nedavno preminulom članu ”Vihora” Miroslavu Budimiru Dušaniću i Mileni Nešković, supruzi Gvozdena Neškovića, koja je uvijek bila spremna da pomogne ”Vihorašima”, naročito u pripremi književnih susreta ”Prljača”. U pomen na njih su pročitane su Dušanićeve pjesme, kao i stihovi Gvozdena Mile Neškovića posvećeni supruzi Mileni, objavljeni u njegovoj knjizi.
Prisutnima se obratio i predsjednik “Vihora” Savko Pećić Pesa.
– Samo ljubitelji lijepe pisane riječi mogu da osjete atmosferu izrečenih riječi smišljenih u niski zvana pjesma, koja se doživljava i prenosi u srca svih onih koji mogu emotivno da dožive susret sa lijepim mislima pjesnika. Oni ih iz usta roje kao iz košnice pčele koje nose medonosni nektar i posipaju u prostoru da se čuje i osjeti čulom sluha i mirisa pririrode, rekao je ovom prilikom Pećić.
U ime domaćina, Narodne biblioteke “Branko Radičević”, Sanja Nović Tominčić je istakla da Biblioteka drži uvijek otvorena vrata ”Vihorašima”, te da se u ovoj ustanovi čuvaju svi primjerci ”Vihorovih” izdanja, što je dokaz plodne i raznovrsne saradnje sa Srpskim književnim klubom ”Vihor”.
– Ove godine “Vihor” je uspješno ostvario sve svoje zadatke. Bio je nosilac stvaralačkih kulturnih dešavanja u opštini, a pored planiranih aktivnosti, održano je nekoliko promocija knjiga naših članova i književnih večeri. “Vihoraši” su gostovali na mnogim manifestacijama u Republici Srpskoj i u inostranstvu, a kruna svih aktivnosti su Međunarodni ilindanski pjesnički susreti ”Prljača” 2017”. Za svoje aktivnosti i rad, kao i uvijek imali smo podršku, načelnika opštine, predsjednika Skupštine opštine, kao i pojednih privrednih subjekata i pojedinaca, na čemu im se i ovog puta zahvaljujemo, rekla je Jasmina Radanović.
Svoje pjesme recitovali su gosti iz Doboja Rada Janjušić, Gordana Ilić, Biljana Dobrilović i Spasoje Spale Jovanović, te domaćini iz Dervente Ivana Ratkovac, Slobodana Lejić, Slavko Pokrajac, Ljiljana Simić Bašić, Zoran Ratkovac, Saša Bogdan, Evita Bojkovac, Milorad Mišo Đurđević , Tanenko Marić, Jasmina Radanović, Tatjana Borudina Marić, Vera Koropkin Ratkovac i Savko Pećić Pesa.
Srce mu je veliko kao Grmeč, a duša prostrana kao Krajina, rečenica je kojom su nam u školi opisivali Branka Ćopića, a koliko podno planine Grmeč u Bosanskoj Krajini danas poštuju ovog pisca, otišli smo se uvjeriti na licu mjesta.
Prema Hašanima, rodnom selu tvorca "Gluvog baruta", preko Prijedora, Novog Grada i Dubovika, iz Banjaluke uputili smo se Petar Šolak, Vladimir Stojaković i ja, udarna vozačka, fotoreporterska i novinarska postava "Nezavisnih novina". Kažem udarna, jer smo kao i sami Brankov stric Nidžo, "božja zazjavala i rođene lunjalice".
Po dolasku u rodno mjesto našeg Bračila, Grmeč se nije vidio od magle, a laveži pasa i zvuci motorke utihnuli su na hladnoći pored iscijepanih drva u dvorištima kuća. Sve gotovo isto kao i prije dvije godine, kada smo u identičnom sastavu obilazili ovaj kraj. Jedino tada, pored nas, na stogodišnjicu rođenja najtiražnijeg srpskog i jugoslovenskog pisca, Krupu na Uni i Hašane su posjećivali redom: akademici, političari, arhitekte i pisci koji nikad nisu dostigli onu ćopićevsku slavu. Bio je prezentovan projekat "Bašta sljezove boje".
MRTVA PLOČA ĆOPIĆEVOG OGNJIŠTA
Prema papirima i obećanjima, trebalo je da se u najkraćem roku za početak urade replika kuće Branka Ćopića i čiča Trišin mlin. Neki su kazali da će za 10 do 12 godina, a neki da će i za manje, tu izniknuti prateći objekti urađeni po uzoru na one iz literature Branka Ćopića, da će gosti spavati u ferijalnim domovima, a turisti tabanati infrastrukturom Ćopićgrada koji će uposliti 250 visokoobrazovanih radnika. Realnost je zapravo takva da mi, dvije godine poslije, zatičemo tek izliven temelj onog što je odavno trebalo da bude završeno. Pored zidina na kojima godinama visi tabla sa natpisom "kuća Branka Ćopića" udarena je mrtva ploča.Konačno su počeli radovi na replici porodične kuće Ćopića, ali djeda Rade i strica Nidže nigdje. Ipak tu, gdje je davne 1914. ili 1915. rođen nenadmašni Branko, naiđosmo na Slobodana Ćopića, njegovog rođaka.
Prije dvije godine je htio, a sada neće da priča za novine. Kaže nije papagaj da stalno ponavlja isto. Stvari se isuviše sporo odvijaju, reče, i ipak dodade da je ovim temeljom dosad najzadovoljniji. Mještani Hašana još uvijek čekaju, a temelj im je najpouzdaniji znak, da će oko Brankove kuće, kao u stara dobra samardžijska vremena, vrvjeti od gostiju. Tu se i te kako može pustiti mašti na volju, gledati gdje bi mogao biti Prokin gaj i odakle bi mogli izbiti Harambaša Jovanče, Đoko Potrk, Lazar Mačak ili Nikolica s prikolicom. Svi oni koji vole Branka to već imaju u knjigama, ali zar nije plemenita ideja njegovim Hašanima vratiti bar dio onoga vremena i duha koje je ovaj sačuvao u literaturi!? Bila plemenita ili ne, za put od ideje do realizacije u ovom slučaju potreban je novac.
ORAHA, JAJA, SUVIH KRUŠAKA, DAJ ŠTA DAŠ
Sredstva koja je Predsjedništvo Bosne i Hercegovine, na čelu sa srpskim predstavnikom Mladenom Ivanićem, izvojevalo od Ambasade Azerbejdžana za obnovu Brankovog ognjišta, konačno su u rukama ili na računu izvođača radova, firme "Benkons" iz Doboja. Kako nam je objasnio Mladen Kljajić, načelnik opštine Krupa na Uni, koji je za razliku od Ćopićevog rođaka bio raspoloženiji za formalni razgovor, u ovoj opštini na proljeće očekuju da će replika kuće biti urađena, jer vremenski uslovi neće dozvoliti prije. Ono zbog čega su do sada kasnili radovi jeste jer je projekat Arhitektonsko-građevinskog fakulteta iz Banjaluke za izradu kuće predviđao troškove u iznosu od 116.000 KM.
Po medijima se dosad spekulisalo da su Azerbejdžanci za ovu namjenu izdvojili 80.000 KM, da bi izvođači radova na kraju dobili 26.000 evra. Oraha, jaja, suvih krušaka ili bar krastavaca - daj šta daš, pisao je Branko Ćopić o darovima koje su nekada donosili gosti njegovim ukućanima. Mladen Kljajić, sa druge strane, kaže da opština Krupa na Uni sa novcem Azerbejdžaca nije imala ništa, ali da je imenovala stručnu komisiju koja će se postarati da sve bude urađeno po projektu.
Šta će po izgradnji kuće biti od ostatka famoznog Ćopićgrada, kako Kljajić kaže, još uvijek se ne zna.
"Projekat je jedno, realnost je drugo. Suviše apstraktno djeluje da se u Hašanima zaposli 250 visokoobrazovanih ljudi. Zasad je mlin potočar urađen i po završetku kuće apelovaćemo na sve nadležne institucije i zainteresovane ljude koji su u mogućnosti da pomognu, kako bismo napravili sokak za koji već imamo idejno rješenje i koji bi povezivao tri ključne tačke projekta 'Bašta sljezove boje', a to su škola, kuća Branka Ćopića i mlin potočar", kazao nam je Kljajić. On tvrdi da su u vezi sa izgradnjom mlina na potoku Kalin, kojeg još zovu i čiča Trišin mlin, prevaziđene nesuglasice.
OTVARANJE MLINA KAO POHOD NA MJESEC
Podsjećamo, mlin je sa 25.000 KM finansirao Kabinet predsjednika Republike Srpske. Novac je uplaćen na račun Zavičajnog udruženja "Hašani", a nesuglasice su nastale kada ljudi iz Udruženja nisu bili zadovoljni kako je mlin napravila firma iz Novog Grada kojoj su proslijeđena sredstva. I ovdje su se sukobila obećanja i realnost, pa tako kraj mlina vidjesmo da isti, iako završen, još uvijek čeka komisiju koja će ga otvoriti za posjetioce. Ispred mlina vidjesmo merdevine i grablje, gotovo identične onima kojima je Branko kao dječak išao u "pohod na Mjesec". Što ga više čekamo, otvaranje mlina se izmiče kao dječaku Mjesec ka kojem je pošao. No, ako znamo da je Branko svojom literaturom dodirnuo ne samo Mjesec, nego i zvijezde, valjda ćemo i mi dočekati otvaranje mlina.
Zasad, tamo na potoku Kalin iznad Japre, pored merdevina i grabalja, ako zavirite kroz prozor mlina, možete vidjeti stare tačke i probijenu vreću cementa. Doduše, mlin naoko jako lijepo izgleda i ono što je slično kao u vrijeme Ćopićevog djetinjstva jesu priče koje kolaju oko mlina potočara. Nekada su tu čiča Trišu preko oglasa prodavali mačak Toša i pas Žućo ili su se širile "priče pune strave vezane za noć, smrt, nečiste sile i gubljene duše", a djed Rade je potajno patio za Brankovom pokojnom babom, dok ga je selo zafrkavalo da se tamo krije sa kojekakvim "udovičetinama". Danas, kad je mlin nanovo napravljen, ali zabravljen, sve je kao u "Gluvom barutu", udario je Srbin na Srbina zbog crvotočne građe (izvođač radova na zavičajno udruženje i obrnuto), dok Azerbejdžanci obnavljaju kuću našeg, po mnogima najvećeg, pisca.
ŠEST ĐAKA I DVA BUDUĆA PRVAKA
"Nas, lokalnu zajednicu, i Republiku, stvarno bi trebalo da bude sramota što nismo obezbijedili sredstva bar za kuću Branka Ćopića, pa smo ista dočekali iz dalekog Azerbejdžana. Ćopić sigurno nije zaslužio ni ovakav odnos pri početku realizacije onoga što bi trebalo da slavi njegov lik i djelo", kaže Mladen Kljajić, koji je na funkciji načelnika opštine Krupa na Uni naslijedio Gojka Kličkovića, kada su i nastali, povjerovasmo mu, sad već prevaziđeni sporovi oko mlina. Od mlina potočara uputismo se prema spomen-školi "Branko Ćopić" u Hašanima. Rano se opismenih i to mi dođe glave, govorio je kroz šalu Branko, koji je ovdje pohađao prva četiri razreda. Za razliku od tog vremena, danas kao i sve seoske škole i ova kuburi sa brojem đaka.
Prije dvije godine tu je nastavu pohađalo osam, a danas svega šest učenika. Međutim, u komšiluku, kažu, uskoro će još dvoje stasati za đačke klupe. Demografska slika ni za vrijeme života Branka Ćopića, podsjetio nas je naš saputnik i Brankov zemljak Vlado, ovdje nije bila idealna. Njegova majka Mira Stojaković, učiteljica u penziji, koja je u Hašanima učila djecu u zlatno doba ovog mjesta, na putešestvije poslala nas je sa crno-bijelim fotografijama Branka Ćopića iz Hašana i svojom bilježnicom. U posljednjoj posjeti pisca u njegovom selu dočekali su ga bolesni, stari i neženje, zapisala je ona, i dodala da je Branko pustio suze jer se u prvi razred osnovne škole tada upisalo svega deset učenika. Danas kada se ovdje raduju jer će ukupno dvoje djece stasati za školu, poput Branka koji je sa sjetom iz svojih Hašana otišao u "daljine neznane", mi smo se vratili kući.
Do proljeća, Branko, do viđenja. Tad ćemo ti pisati kako je i koliko te vole u Hašanima.
O razvoju Dervente, naročito u novije vrijeme, može se pronaći mnogo dokumenata. Takve su, na primjer stare fotografije, posebno one koje su služile kao razglednice grada.
Prema riječima profesora istorije Pere Đukića, svoj značajniji razvoj grad Derventa doživljava za vrijeme Austrougarske. 1878. godine kroz Derventu će proći pruga, što je imalo veliki značaj za integraciju grada u opštevropsku saobraćajnu mrežu. Sljedeće godine Derventa postaje sjedište prve Direkcije carskih i kraljevskih željeznica u BiH, a nakon toga izgradiće se mnogobrojne trgovine, radnje, pa i fabrike.
Njen urbanistički izgled uljepšaće nove zgrade u koje će biti smještene obrazovne, zdravstvene i kulturne ustanove. U to vrijeme je Derventa imala nekoliko hotela, a među njima je bio najpoznatiji hotel ”Hil”.
– Orginal crtež ove razglednice, koji su Austrijanci sačuvali u arhivama, na aukcionoj prodaji 2008. godine je dostigao veliku cijenu i ponovo se štampa u nekoliko hiljada primjeraka, kao poseban raritet iz kulturnog nasleđa i istorijske vrijednosti za Austriju, kaže grafički radnik na radu u Austriji – Mirislav Bjelić.Interasentano je da su Austrijanici u tom vremenu štampali i prvu (crtanu) razglednicu Dervente. Jedna takva je sačuvana i potiče iz avgusta 1898. godine.
Izgled i ljepota ove razglednice i danas zadivljuje i pored toga što nije fotografisana, nego crtana.Prema riječima Bjelića, lično je štampao tu razglednicu i posebno ga je zaintresovalo, kao Dervenćanina, zašto se u Austriji, nakon dugo vremena, štampa razglednica Dervente iz 1898. godine, za koju do tad nikad nije čuo da postoji. On je poslao desetak štampanih razglednica iz Austrije i ukazao da se tako nešto s posebnom pažnjom čuva u Austriji.
Razglednica je veoma dekorativna i ukrašena lijepim cvijetnim aranžmanom sa natpisom ”Pozdrav iz Dervnet – Bosna”. Na njoj je posebno istaknuta Srpska varoš sa srpskom crkvom, a crtao ju je umjetnik Karl Švidernoh iz Beča.
Tako to rade Austrijanici, čuvaju svoje kulturno blago za sebe, a eto i za nas, pa stoga ako hoćemo nešta više da saznamo o nama moramo skonuti do bečkih arhiva gdje je sve sačuvano.
Kratkometražni film “Kineski zid”, po mnogo čemu derventski, biće prikazan i pred derventskom publikom u Centru za kulturu.
Film je režirala Aleksandra Odić, u njemu glumi Elena Matić, obje Dervenćanke, a cijeli sadržaj, osim jedne scene, snimljen je na lokalitetima u našem gradu.
Projekcija će se održati u četvrtak, 30. novembra, u 19 časova.
Odlična atmosfera i oduševljenje publike obilježili su sinoćnji jednoipočasovni koncert Gradskog tamburaškog okrestra „Banja Luka“ održan u prepunoj sali Centra za kulturu.
Repertoar čuvenih „evergrin“ svjetskih i domaćih hitova u posebnom tamburaškom aranžmanu nikoga u publici nije ostavio ravnodušnim i još jednom potvrdio kako kvalitetna muzika uvijek nađe put do publike. A bila je ovo prilika da se u jedinstvenom aranžmanu čuje filmska muzika, sevdalinke, romska muzika, ali i hitovi Idola, Bijelog dugmeta i Zabranjenog pušenja, koje su izveli dirigent Zlatan Mirić i sjajna pjevačica Aleksandra Radović.
U Derventi zavšavamo ovu sezonu. Protekle nedjelje imali smo takmičenje velikih tamburaških orkestara u Rumi i tu smo bili drugoplasirani. Očekuje nas saradnje sa „One tri“ i Novogodišnji koncert na kojem ćemo izvoditi klasičnu muziku. Naredne godine očekuje nas velika turneja u Rusiji, a imamo poziv i za Kinu, istakao je dirigent Zlatan Mirić, dodajući da se radi o amaterskom društvu koje teži profesionalizmu.
Ovaj muzički događaj u Derventi poklon je kompanije Mikrofin, koja je u povodu obilježavanja svog velikog jubileja 20 godina postojanja odlučila svojim klijentima i svim građanima Dervente ponuditi jedinstvenu kulturnu poslasticu.
– Dvadeset godina uspješnog poslovanja je velika stvar za naše okruženje, i zato smo odlučili da način oblježavanja tog jubileja mora biti poseban. Koncerte Tamburaškog orkestra poklanjali smo i drugim gradovima u kojima su bili vrlo uspješni i posjećeni. Drago mi ja da takav uspjeh nije izostao ni u Derventi, istakao je Ljubomir Mijić, šef filijale Mikrofina u Deventi. Mladen Bosnić, direktor Mikrokreditnog društva Mikrofin podsjetio je na činjenicu da je u proteklih dvadeset godina Mikrofin putem svojih kreditnih plasamana pružio važnu finansijsku podršku i mogućnost razvoja brojnim mikrobiznisima i poljoprivrednim domaćinstvima.
Internacionalni multireligijski i interkulturni centar “Zajedno” organizuje 11. Veče duhovne muzike.
Na manifestaciji, koja se u našem gradu održava već duže od decenije, nastupiće “Viteški akordi” iz Viteza, Gradski hor iz Maglaja, pjevačka grupa SKUD “Derventa”, te hor “Mozaik” iz Dervente.
Ovogodišnje Veče duhovne muzike održaće se u petak (27. oktobra) od 19 časova.
Naredne sedmice u derventskom Centru za kulturu, sa predstavom “Osmi dan, obična priča o ljubavi”, gostovaće nezavisno banjalučko Pozorište mladih “DIS”.
Radi se o predstavi po tekstu “Osmý den” autora Jahima Topole, kojeg je adaptirao i režirao Novica Bogdanović, a u kojoj igraju Miodrag Lepir (Nele), Dada Topić (Ljubica), Selena Berić (Miljana), Slaviša Borojević (Željo).
“Osmi dan” je priča o savremenoj ljubavi koja prati muzičara Neleta, samotnjaka i kreativca, hedoniste u svojoj slobodi. Nele svako veče svira, živi punim plućima i upoznaje druge devojke, uživa u tome što je sam i što može da radi šta želi, bez ikakvih ograničenja, sve dok ne upozna “posebnu” djevojku zbog kojeg mu se čitav žvot okrene.
Premijerno je prikazana novembra 2009. godine, a prošlog mjeseca je izabrana za najbolju na Petom festivalu pozorišnog stvaralaštva “Novogradska scena”, koji je održan u Novom Gradu.
Predstava će se izvesti u utorak (24. oktobra) od 19 časova, a cijena ulaznice je 5 maraka.
Sedma slikovnica Milorada Miše Đurđevića, člana Udruženja književnika Republike Srpske i Srpskog književnog kluba ”Vihor” Derventa, nosi naslov ”Medo” i pjesmom priča priču o medi koji je željan mednog saća ušao u stablo, najeo se mednog meda i izaći nije mogao, a potom kroz prozorče ugledao svoju dječicu kako ”idu njegovim putem” pa zamolio sve čitaoce dječijeg srca da mu pomognu da izgladni i porodici se svojoj pridruži.
– Ugledavši svjetlost dana u okviru okrobarskih dana kulture, ”Medo” je predodređen da bude dar svim mladim čitaocima koji iskažu želju da ovu slikovito bajkovitu slikovnicu imaju na svojim čitakačkim policama, poručuje autor.
Ni ova slikovnica, kao ni prethodnih šest (Koka, Cuko, Gica, Žirafa, Roda, Kos), ne može se naći u prodaji jer autor knjigu ne prodaje već daruje daje onom ko mu se obrati.
„Kolo vječno – doba godišnja“ u izdanju drugom
Podsjećamo, cijeli tiraž posljedne knjige ”Kolo vječno – doba godišnja”, objavljene u aprilu ove godine, Đurđević je poklonio djeci besplatno, a zahvaljujući ljudima punim razumijevanja, djelo će doživjeti drugo izdanje početkom oktobra 2017. godine i u okviru oktobarskih dana kulture.
I ovo slikovito drugo izdanje Milorad Mišo Đurđević će u cjelokupnom tiražu od 500 primjeraka darovati zaljubljenicima lijepo pisane riječi ”koji po knjigu dođu”!
U organizaciji Književnog kluba “Jovan Dučić” u Bijeljini su održane 15. Pjesničke večeri poezije, na kojim je učestvovao veliki broj ljubitelja pisane riječi.
Pored domaćina, ovoj tradicionalnoj kulturnoj manifestaciji, prisustvovali su članovi Kluba pisaca ”Čukarica” iz Beograda, Srpskog književnog kuba ”Miloš Crnjanski” iz Šida, Srpsko kulturno prosvjetnog društva ”Prosvjeta” iz Zvornika, Književni klub ”Blagoje Jastrebić” iz Vašice (Srbija), Književni klub ”Savovanje” iz Šamca, te članovi Srspkog književnog klub ”Vihor” iz Dervente.
U ime “Vihora” Pjesničkim večerima poezije prisustvovali su predsjednik Savko Pećić Pesa, te članovi Vera Koropkin Ratkovac, Milorad Mišo Đurđević i Zoran Ratkovoac.
U prepunoj Sali biblioteke ”Filip Višnjić” pjesnici su recitovali svoje pjesme i predstavljali svoje gradove i klubove književnika iz kojih dolaze.
– Dolazimo iz Dervente, najporušenijeg grada Republike Srpske u prošlim ratnim dešavanjima, koji se kao feniks digao iz pepela, zahvaljujući domaćinskom upravljanju. Postao je novi moderan grad otvoren za sve ljude koji žele da ga posjete i borave u njemu. U ime svih Dervenćana i više od 58 pisaca okupljenih u ”Vihoru”, uručujem srdačne pozdrave iz Dervente i pozivam da budete naši dragi gosti na naišm književnim susretima, rekao je Savko Pećić Pesa, i tom prilikom poklonio Biblioteci ”Filip Višnjić” nekoliko “Vihorovih” izdanja.
Predsjednik Književnog kluba ”Jovan Dučić” Zdravko Zgonjanin Baćo zahvalio se svim učesnicama na doprinosu i učešću u kulturnim zbivanjima u Bijeljini i dodijelio priznanja klubovima i pojedincima za svestranu saradnju i afirmaciju književnog kluba ”Jovan Dučić”.
Tako je, nakon priznanja Srpskog književnog kluba „Talasi“ iz Prnjavora i književnog salona „Stenka“ iz Beograda, predsjedniku „Vihora“ Savku Pećiću stigla još jedna pohvala. U znak zahvalnosti za doprinos i razvoju dobrih odnosa dva kluba, dodjeljeno mu je najviše priznanje.
– Svojim radom i djelom afirmiše književno stvaralštvo i njeguje dobru saradnju sa pjesnicima iz mnogobrojnih klubova, što je prepoznao i Književni klub ”Jovan Dučić”, rečeno je prilikom dodjele diplome.
Мостар - Градоначелник Мостара Љубо Бешлић прогласио је вечерас отвореним 98. "Шантићеве вечери поезије" и истакао да та манифестација представља један од културних идентитета града Мостара.
Бешлић је рекао да Шантић није био само пјесник Мостара јер је пјесничким опусом и универзалним порукама које је промовисао у својим пјесмама надишао те границе.
"Шантић је писао о љубави, родољубљу, социјалној правди, а све то ми требамо и данас", истакао је Бешлић у Парку Алексе Шантића, гдје су свечано отворене "Шантићеве вечери поезије", које организују Српско просвјетно и културно друштво /СПКД/ "Просвјета" Градски одбор Мостар и Српско пјевачко и културно умјетничко друштво "Гусле".
Бешлић је нагласио да је Шантић био много више од пјесника за град Мостар.
"Шантић је обиљежио једно вријеме, славио је овај град. Он је својим писањем и ставовима проносио име овог града. Због тога ми славимо Шантића. Славећи га желимо славити живот, љубав, љепоту и све што је лијепо у нашем граду. Вјерујем да ће и оно што је Шантић радио помоћи у номинацији Мостару за европску пријестоницу културе. Као што је Алекса славио свој родни град тако ми вечерас славимо њега", рекао је Бешлић.
Предсједник СПКД "Просвјета" ГО Мостар Радивоје Круљ у обраћању је навео да су "Шантићеве вечери" ове године заблистале као нека нова звијезда из топлине неког далеког и бољег, готово нестварног свијета.
"Оно што ми из жПросвјетеж и жГусалаж можемо посвједочити јесте да је Шантић опет ујединио људе и институције свих вјера и нација. Оно што најчешће називамо људскошћу, а заправо је ријеч о Божијој љубави, налаже нам да захвалимо свим прегаоцима који су радили и који раде на афирмацији Мостара кроз ову манифестацију, која ће за двије године славити стотину година постојања. Читаве генерације културних радника Мостара, вођени љубављу и поштовањем према Шантићу, оставили су неизбрисиве трагове и учинили да жШантићеве вечери поезијеж буду најстарија пјесничка манифестација у региону, а можда и шире", нагласио је Круљ.
Он је нагласио и да нема онога ко је чуо за Мостар, а није за Шантића.
"Можда баш због тога што је био један од оних људи које можемо звати означитељима. Означитељима по томе што су свједочили љубав, умножавали је и онда изобилно враћали и дијелили свима око себе", рекао је Круљ.
Он је истакао да "Просвјета" и "Гусле" слажу "Шантићеве вечери поезије" у културни мозаик Мостара и на тај начин желе допринијети да Мостар буде ускоро и европска престоница културе.
Потпредсједник Федерације БиХ Мелика Махмутбеговић истакла је да оно што је Шантић оставио иза себе нема рок трајања, те додала да је веома важно то што се "Шантићеве вечери" одржавају на подручју цијелог Мостара.
"Мостар је одувијек био град који буди емоције и у који се људи желе враћати. То је град музеј, град добрих и племенитих људи и богате историје. А када споменемо Мостар једна од асоцијација је и Алекса Шантић који је својим пјесмама овјековјечио љубав према Мостару и његовим људима. Заслужује да га се сјећамо и младим људима све чешће говоримо о његовим дјелима и лику. Шантић јесте био велики пјесник, али и више од тога", рекла је Махмутбеговићева.
Она је напоменула да млади морају знати шта су Шантићеве заслуге и шта је оставио генерацијама иза себе, истичући да су поруке које носе његова дјела универзалне.
"То су поруке љубави, толеранције и заједништва. И данас након бурних дешавања на овим просторима већина добронамјерних људи доживљава Шантића као човјека чија је љубав према људима, љепоти и завичају била безусловна и као човјека који је био симбол суживота и добросусједских односа", нагласила је Махмутбеговићева.
Овогодишње "Шантићеве вечери поезије" почеле су посјетом гробу Алексе Шантића и поменом на православном гробљу Бјелушине. Министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић том приликом је рекао да је велики пјесник задужио српску књижевност и залагао се за цјелокупно културно уздизање српског народа.
Манифестација је настављена у Владичанском двору, гдје је одржана промоција књиге Владимира Пиштала "Сунце овог дана - писмо Андрићу" на којој су, уз аутора, говорили и Његово преосвештенство владика захумско-херецговачки и приморски Григорије, књижевник Драган Марјановић и модератор Јосип Муселимовић.
Шантићеве вечери поезије трају до 16. октобра у Мостару.
poljeinfors-bih: На Љешници ћуприја: Ћуприја на Љешници, између Поља и Жеравца у засеоку Татари, ова која је представљена на мом скромном цртежу, изграђена је, мислим, раних п...
Derventa, 6.10.2017.-U Narodnoj biblioteci „Branko Radičević“ sinoć je predstavljena zbirka pjesama „Ružičasto sunce i plavi mjesec“ autorke Evite Bojkovac, dvanaestogodišnje svestrane umjetnice, koja se pored sricanja stihova bavi muzikom i slikarstvom.
Nakon što je prošle godine svjetlo dana ugledao prvenac „Leptirova čajanka“, svoju posvećenost poeziji Evita je pokazala izdavanjem nove zbirke.
– Motivi njenih pjesama ostali su isti, ona je i dalje dijete očarano prirodom, cvijećem, životinjama, nebeskim tijelima i pojavama, ali i svakodnevnim stvarima oko sebe. Ona vidi svijet onakav kakav jeste, ali ga želji učiniti ljepšim najljepšim mogućim darom – ljubavlju, napisala je u svojoj recenziji Draženka Dervišević.
O djelu su govorili i dr Ostoja Đukić, Duško Petrović, kao i mlada pjesnikinja, dok je program vodila Aleksandra Marilović. Evitinu promociju upotpunio je hor njenih kolega iz Osnovne muzičke škole.
Derventa, 5.10.2017.-U Galeriji derventskog Centra za kulturu večeras je otvorena izložba slikara Gorana Bijelića pod nazivom “Akrili na platnu”.
Ovaj umjetnik rođen je prije 33 godine u Doboju, a danas živi i radi u Derventi.
– Najčešće slikam tehnikom akrilike na platnu, a najzastupljeniji motivi su pejzaži, jer me najviše inspiriše priroda. Drago mi je što izlažem u Derventi, iako sam već učestvovao u Likovnoj koloniji na Patkovači. Pored lokalnih kolonija, izlagao sam i u Australiji, gdje sam za svoj “Zimski pejzaž” osvojio i prvu nagradu, istakao je Bjelić, zahvaljujući se Centru za kulturu na prilici da predstavi svoja djela.
Od svoje rane mladosti bavi se crtanjem, a pored slikarstva, bavi se i ikonopisom i vajarstvom. Slikarstvo je učio od profesora Branislava Vište, dok uticaj na njegov radi ima i akademski slikar Savo Petković.
Jedan je od članova umjetničke grupe “Tri slikara” iz Doboja. Izložba će biti otvorena do 10. oktobra.
Derventski slikari i fotografi udružili su se po četvrti put da bi pomogli naše sugrađane kojim je pomoć najpotrebnija. Ovoga puta sredstva prikupljena prodajom slika i fotografija usmjerena su za pomoć Nikoli Šainoviću, oboljelom od teškog oblika cerebralne paralize, koja je prouzrokovala nepokretnost, uz nekontrolisane pokrete cijelog tijela.
U svakodnevnoj komunikaciji sa okolinom, Nikoli bi mogao pomoći kompjuter koji reaguje na pokrete očima i može da napisano izgovori. Radi se o pomagalu „Tobii communicator“, tako da će i sredstva prikupljena ovom akcijom biti potrošena na uređaj košta oko 12.700 maraka.
– Svi smo tu da pomognemo, jer nije dovoljno samo prodati sliku, bitnije je nekom pomoći, rekla je umjetnica koja je akademiju završila u Mostaru.Jedan od umjetnika koji je učestvovao u svim dosadašnjim izložbama je i Dervenćanka Ines Suljević Divinić.
Izložbu je otvorio zamjenik načelnika opštine Siniša Jeftić, koji je istakao da će i opština Derventa da se uključi u akciju.
– Danas je nezaobilazno korištenje visokih tehnologija u liječenju i pomoći oboljelima, tako da će Nikoli i njegovoj porodici taj aparat mnogo pomoći. Derventski slikari i fotografi započeli su ovu akciju, koju moramo zajedno provesti do kraja, rekao je Jeftić.
U ‘‘Podrumu” (bivša „Naša kafanica”, ispod trgovine “Izbor”) u Bosanskom Brodu naredne subote (7. oktobar) održaće se koncert kultnih novosadskih pank-rokera „Atheist rap“.
Organizatori, udruženja „Alter“ i „Šarlo“, najavljuju žestoku svirku koju će upotpuniti KDP iz Slavonskog Šamca i Dick is Dead iz Doboja.
U Srednjoškolskom centru „Nikola Tesla“ danas 3. OKTOBRA 2017. je postavljena je izložba „Tesla, 1856 – 2016“. Riječ je o naučno-tehničkoj, ali i istorijskoj izložbi u organizaciji Savez inovatora Republike Srpske. U holu SŠC izložba se može pogledati svaki radni dan od 3. do 10. oktobra 2017. godine.
Postavku čini 35 panoa, na kojima je hronološki prikazan Teslin život, od rođenja u Smiljanu do smrti u Americi. Posjetioci mogu da vide i neke od Teslinih izuma – transformator, Jakubove stepenice i Teslino Jaje. Cilj postavke je da se posjetioci izložbe podsjete na značaj lika i djela ovog velikog naučnika. Sl.stranice opštine Brod
