Аутор: Бранко Пејовићпетак, 27.01.2017. у 18:00

Старе куће у Музеју „Старо село” у Сирогојну (Фото С. Јовичић)

Сирогојно – Музеј „Старо село” који деценијама низом садржаја чува и промовише нашу вековну традицију градитељства и народних обичаја, на све бољем гласу је у свету.

Управо су обавештени да их је Форум словенских култура номиновао за награду „Жива” за најбољи музеј словенских држава, што у „Старом селу” сматрају изузетном чашћу и признањем.

Крајем прошле године музеј из Сирогојна представљен је као пример добре праксе на музејским конференцијама у Кини (Пекинг) и САД (Њу Орлеанс), а то је учињено и током овог месеца на француском Универзитету Сорбона.

На Сорбони је у оквиру пројекта „Културна база: друштвена платформа о културном наслеђу и европским идентитетима”, који спроводи шест европских универзитета, виши кустос „Старог села” др Никола Крстовић одржао предавање студентима докторских студија о наслеђу и обликовању света кроз причу о историји и значају овог музеја.

Потом су, у оквиру међународне конференције „Музеји за европско наслеђе 21. века”, представљене активности те установе из Сирогојна.

Поред нашег представника, на овом скупу излагали су еминентни стручњаци европских институција: професор на Сорбони за културно наслеђе Доминик Пуло, председник музејске асоцијације ИКОМ Европа Луиз Рапозо и други.

Организатор скупа била је Исидора Станковић, студент докторских студија и асистент на Универзитету Сорбона. Прошле године професори Пуло и Бертинет заједно са студентима и докторандима учествовали су у раду Летње школе музеологије у „Старом селу”.

Подсећамо да је музеј из Сирогојна, на основу свог вишедеценијског преданог рада, маја 2014. године као представник Србије учествовао у Естонији на финалном избору за награду „Европски музеј године”, и да је 2012. добио специјално признање жирија Европске награде за културно наслеђе.

Ових дана објављен је пети зборник „Музеј на отвореном” за 2016/2017. годину, с радовима рекордних 35 аутора из 18 држава.

То је својеврсно музејско путовање од Сибира до Канаде без уласка у музеје, настало иницијативом и уредништвом виших кустоса „Старог села” Николе Крстовића и Јелене Тоскић.

Премијерно објављивање овог зборника било је на Сорбони. „Кроз текстове музеалци приповедају о својим музејима и о себи у њима, о њиховим визијама и промишљањима какви би ови музеји требало да буду, представљају општу слику о неким установама, али и микроскопски преглед појединих конкретних музејских активности”, написао је у рецензији др Срђан Радовић, научни сарадник Етнографског института САНУ.

Душко Трифуновић - мајстор стиха

28.01.2017 14:07 | А. Г.

Нови Сад - Велики Душко Трифуновић уписао се златним словима у српску књижевност, а остаће упамћен и по томе што је био први афирмисан пјесник који је сарађивао са рокенрол бендом, а многобројни умјетници овог викенда присјетиће се његовог лика и дјела.

Највише славе стекао је пишући пјесме за култно "Бијело дугме". Из те сарадње су се изродили хитови као што су "Има нека тајна веза", "Шта би дао да си на мом мјесту", "Главо луда...

Писао је текстове и за "Индексе", "Тешку индустрију", Неду Украден, Здравка Чолића, Арсена Дедића, а посљедње познато естрадно име са којим је радио је био Жељко Јоксимовић (пјесма "Има нешто"). Укупно је око 300 његових пјесама компоновано и снимљено. Трифуновић, који је рођен 1933. у Сијековцу код Брода умро је 28. јануара 2006. у Новом Саду, осим што је писао прозу и поезију био је и телевизијски аутор. Био је плодан стваралац који је написао двадесет књига поезије, четири романа и неколико драма. Сматра се заслужним за креирање нечега што је касније названо сарајевска рокенрол школа.