Пикасове графике магнет за посетиоце

Аутор: Бранко Пејовић

Ужице – Изложба графика славног Пабла Пикаса у Народном музеју у Ужицу, отворена 11. децембра уз првобитну замисао да траје до 25. јануара, најпре је због великог интересовања продужена до 5. фебруара, а сада ево и до 16. овог месеца. Већ је око 4.000 посетилаца из Ужица и других градова видело ту вредну поставку, што је посета за понос једном регионалном музеју. Изложба, подсећамо, садржи 46 Пикасових графичких дела насталих у периоду од 1932. до 1969. године. Тридесетак ових радова први пут је изложено у Србији. У жижи збирке су комплети оригиналних графика, сврстаних у три мапе: „Дупла флаута”, „Фауна и флора са Антиба” и „Пикасови…

Vroclav i San Sebastijan: Evropske prestonice kulture u 2016.

Poljski i španski gradovi će obeležiti 31 godišnjicu trajanja jednog od najpoznatijih projekata EU.

Vroclav i San Sebastijan su izabrani za evropske prestonice kulture za 22016. Kulturni program se zvanično otvara 17. januara u Vroclavu u prisustvu Tibora Navračiča, komesara EU za obrazovanje, kulturu, omladinu i sport. Otvaranje kulturnog programa u San Sebastijanu je zakazano za 23. januar.

Tibor Navračič je izjavio: “Titula evropske prestonice kulture pomaže gradovima da razviju osećaj zajedništva i donosi dugoročne prednosti građanima i privredi. Vroclavu i San Sebastijanu želim da u narednoj godini uspešno realizuju svoje kulturne programe.”

Otvaranje programa u Vroclavu će se održati tokom vikenda 15-17. januara i obuhvatiće gotovo stotinu kulutrnih događaja, koncerata, izložbi i drugih manifestacija. Centralni događaj se održava u nedelju 17. januara, kada će se parade sa četiri strane Vroclava spojiti na centralnom trgu Rinek. Parade će predvoditi umetnici koji predstavljajuduhove Vroclava (duh vera, duh inovacija, duh ponovne izgradnje i duh poplave) koji će se usput zaustavljati i pričati o bogatoj istoriji grada. U paradi će učestvovati preko 2.000 umetnika, pevača i muzičara.

Slogan programa u Vroclavu je Prostori lepote, a u sebi nosi ideje o metamorfozi i različitosti, oslanjajući se na jedinstvenu istoriju preobražaja ovog grada. Na hiljade žitelja Vroclava će nastupati u velikim javnim događajima u 2016. Građani su bili pozvani da se priključe programu kroz “program dodele mikro grantova”. Grad će tokom godine postati i UNESCO-va svetska prestonica knjige, povodom čega će biti održano i evropsko književno veče. Program obuhvata i Međunarodni dan džeza, festival Raspevana Evropa i Pozorišnih olimpijskih igara.

Inicijativa za odabir evropske prestonice kulture je jedan od najpoznatijih projakta EU. Pokrenuta je 1985. na predlog tadašnje ministarke kulture Grčke, Meline Merkuri.

San Sebastijangodinu u kojoj je prestonica kulture započinje nizom događaja tokom pet dana, počevši od 20. januara kada će gradska proslava Tamborada biti obeležena u evropskom duhu. Svečano otvaranje je zakazano za 23. januar, u teatru Viktorija Eugenija, nakon čega će uslediti i koncert. Dan ranije će biti otvorena izložba “Constelaciones Gaur”.

Program u San Sebastijanu pod sloganom “Kultura za suživot” kroz umetnost i kulturu promoviše bolje načine zajedničkog života. Tri svetionika održavaju vrednosti koje su u samoj srži programa: svetionik života (pojedinac i društvo), svetionik mira (poštovanje u suživot) i svetionik glasova (raznolikost i međusobno razumevanje). Akcenat programa je na Mirovnom ugovoru, izložbi koja prikazuje mir i nasilje u Evropi; “Putujuće ambasade” je projekat koji će brodom, autobusima i biciklima okupiti umetnike različite nacionalnosti koji će zajedno stvarati, deliti i širiti umetnička dela, između ostalog, na temu jezičke raznolikosti. Program ‘Talasi energije’ će finansirati kulturne projekte koje su tokom godine predlagali i ocenjivali sami građani.

У Матици српској одржан јавни час Блогераме

Матица српска, новосадска компанија Eipix и Центар за истраживање и популаризацију српске књижевности, који делује при Одсеку за српску књижевност новосадског Филозофског факултета, организовали су ове јесени и зиме Блогераму – курс писања блогова за ученике 4. разреда новосадских средњих школа.

Током трајања Блогераме, полазници курса, уз менторство мср Милоша Јоцића и мср Марка Тошовића, сарадника Центра, написали су више од сто ауторских радова, који се налазе на сајту курса – http://blogerama.ff.uns.ac.rs/. Часови на курсу су били замишљени и остварени као модерна интерактивна предавања, где су полазници, читали и коментарисали друге полазнике, уједно развијајући своје способности читања и критичког размишљања.

Блогерама се завршила јавним читањем блогова у Свечаној сали Матице српске 29. јануара 2016. године. Присутне је, уз неколико пробраних речи, поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а обратили су им се и Иван Француски, испред компаније Eipix, и проф. др Слободан Владушић у име Центра за истраживање и популаризацију српске књижевности. Након тога, полазници курса прочитали су своје најзанимљивије радове. Свечаност се завршила уручивањем пригодних поклона младим полазницима и пригодним коктелом у Салонима Матице српске.

Дан Добротвора Матице српске

Данас на рођендан велике добротворке и доброчинитељке Матице српске Марије Трандафил, Матица српска је обележила Дан Добротвора. Традиција задужбинарства укорењена је од самог оснивања Матице српске 1826. године.

Својим прилозима, добротовори подржавају просветитељску мисао Матице српске, а повезује их племенита идеја о стварању једне јединствене кошнице и став да је част служити најстаријој српској културној, научној и књижевној институцији.

Овогодишњи добитници захвалница су фирме и појединци захваљујући којима је у овој тешкој финансијској години Матица српска успела да одржи своје активности, настави штампање Летописа Матице српске, обезбеди средства за награде Матице српске и успешно реализује своје разноврсне програме. Поред ових добротвора, уметничке фондове и просторије Матице српске су обогатили уметници својим даровима.

Добротворима се обратио председник Матице српске проф. др Драган Станић и изрекао дубоку захвалност за помоћ и подршку у овој, за Матицу српску, тешкој години и што су препознали значај рада Матице српске на очувању и неговању српског језика, културе и науке.

Свечани програм обогатили су музичким програмом и студенти у класи камерне музике Академије уметности у Новом Саду.

U susret operi

U ponedjeljak, 18. januara, u derventskom Centru za kulturu održaće se koncert pod nazivom „U susret operi“, banjalučkog Udruženja pjevača operske muzike „Figaro“.

Derventskoj publici predstaviće se izvođači Albina Smajlović, Ivana Milinčić, Borjana Mikavica, Miljana Radinović, Vlado Danić i Ivana Živanić, uz klavirsku saradnju sa Dunjom Marković. Oni će izvesti djela nekih od najpoznatijih kompozitora, poput Mocarta, Belinija, Verdija, Pučinija, Bizea, Dvoržaka, Geršvina i drugih.

Udruženje „Figaro“ nastalo je prije nešto manje od dvije godine zahvaljujući nekolicini muzički obrazovanih entuzijasta, solo pjevača i pijanista, a njihov osnovni cilj je promovisanje operske kulture u Bosni i Hercegovini, odnosno formiranje operske scene u Banjaluci.

Jedan od članova udruženja je i profesorica Ivana Živanić, koja je zaposlena u kalenderovačkoj osnovnoj školi, o čemu smo već pisali.

Ulaz na koncert, koji počinje u 19.00 časova, je besplatan.

 B. Nikolić – Derventa Cafe

Kaš se žent ?

Dušan Radović

Dušan Radović bio je srpski pjesnik, pisac, novinar, i TV urednik. Rođen je 29. studenog 1922. godine u Nišu. Bio je glavni urednik “Pionirskih novina”, urednik Programa za decu Radio-Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista “Poletarac”, novinar “Borbe” i od 1975. godine bio je urednik Studija B. Umro je 16. kolovoza 1984. Najviše je poznat po svojim aforizmima "Beograde dobro jutro" koje je čitao svako jutro na programu Radio Beograda. 



***

Nije teško biti toliko nesrećan da bi čovek počeo da pije.
Ljude treba odvikavati od nesreće, a ne od alkohola.
Nesreća je veći porok.
Ima mnogo rasparenih ljudi i mnogo neparnih kombinacija.
To je česta životna priča.
Ili ste sami ili ste suvišni.
Naš grad se pretvorio u veliku čekaonicu.
Svi čekamo lepše dane.

 

O stidu i sramoti

Jedan se stideo da pita gde je klozet.
I šta je bilo?
Ništa. Upiškio se u gaće.

Jedan se stideo da kaže gde ga boli.
I šta je bilo?
NIšta. Nisu ga izlečili.

Jedan se stideo da kupi u radnji gaće.
I šta je bilo?
Ništa. Išao je bez gaća.

Jedan se stideo da kaže devojci da je voli.
I šta je bilo?
Ništa. Udala se za drugog.



 

Tužna pesma

Živela jedna gospođa Klara,
čudna i stara, vrlo stara…
I nije imala ni mamu, ni tetu,
nikoga, nikog svog na svetu.

Gospođa Klara je šest mačaka čuvala
na jastucima od žute svile.
Mašne im je krojila, mleko kuvala
pa su site i srećne bile -
belih mačaka šest.

A kad je umrla gospođa Klara,
čudna i stara, vrlo stara
- jastuke od žute svile niko nije prao,
na doručak niko nije zvao,
a loviti miševe niko nije znao!

Tužne su, tužne i gladne bile,
zaspale su na jastucima od žute svile
i nikada se,
ah, nikada se više nisu probudile -
belih mačaka šest.



1. januar 1982.

Danas je prvi dan, početak.
Želim vam da vas ne boli ono što vas je bolelo
a da vas voli ono što vas nije volelo.
Želim da vam deca budu bolja od vas, da se
više vi hvalite njima nego oni vama.
Želim da vas dobro služe noge, da na njima
provedete veći deo nove godine, da imate više
posla nego vremena.
Želimo vam da budete potrebniji drugima
nego oni vama.
Da želite i možete više nego što vam treba a da
sve što vam pretekne podelite sa onima koji ne mogu kao vi.
Nemojte uzimati mnogo više nego što dajete.
Mislite malo na one kojima će morati da uzmu
ono što vama budu dali.
Želimo vam da dobijete stan ako ga nemate ili
da umete da se radujete ako ga već imate.
Da vam ono što imate ne bude manje od
onoga što nemate.
Želimo vam, na kraju, da ova godina ima više sreće
sa vama nego prethodna!