Dervenćanin programski direktor “Per.Arta”

Dervenćanin programski direktor “Per.Arta”, organizacije koja promoviše umjetnost osoba sa invaliditetom

KULTURA I OBRAZOVANJEVIJESTI

 29.03.2017 12:55

Saša Asentić je koreograf, performer i programski direktor organizacije Per.Art, koja deluje u oblasti savremenih izvođačkih umetnosti. Grupa okupljena u Per.Artu, od 1999. godine, u saradnji sa različitim organizacijama, realizuje projekte u Srbiji i inostranstvu.

Produkcija Per.Arta, između ostalog, bavi se programima koji istražuju savremeni ples, kao i onima koje se bave inkluzijom u kulturi. Njihove predstave su izvođene širom sveta.

Povod za razgovor sa Sašom Asentićem jeste najnovija premijera Per.Arta – predstava “Mala žurka propuštenog plesa” nastala u saradnji sa Srpskim narodnim pozorištem u Novom Sadu. To jedna od onih predstava na koje ne možete ostati ravnodušni, jednostavno joj se prepustite. Gotovo obavezno vas uvedu da učestvujete, a vi ostanete zatečeni snagom i iskrenošću sa kojom se susretnete oči u oči.

• “Mala žurka propuštenog plesa” je deveta predstava u okviru programa “Umetnost i inkluzija” u organizaciji umetničke asocijacije Per.art čiji ste programski direktor. Ta organizacija se bavi inkluzijom u društvo osoba sa intelektualnom ometenošću. Kada se osvrnete šta vidite iza sebe?

Da, od 1999. godine bavimo se inkluzijom u oblasti kulture za osobe sa intelektualnom ometenošću. Do sada smo uradili devet predstava u kojima naše kolege sa invaliditetom nisu samo izvođači na sceni, nego i autori teksta, zatim scenskih – plesnih i muzičkih – rješenja, kao i saradnici na osmišljavanju i izradi rekvizita, scenografije i kostima…

Tokom svih ovih godina naš glavni cilj je bio da osmislimo principe i metodologiju rada koji će omogućiti našim kolegama sa invaliditetom da, kao umjetnici sa svojim autentičnim interesovanjima, razmišljanjima i željama za bavljenjem plesom i pozorištem, aktivno učestvuju u svim segmentima i fazama rada na umjetničkim projektima. Već preko deset godina naše predstave izvodimo na sceni Srpskog narodnog pozorišta kao dio redovnog repertoara. To je jedinstvena saradnja, ne samo u našoj zemlji, nego u Evropi i svijetu umjetnosti uopšte.

Čitav proces rada i život jedne predstave – od pripremnih kreativnih radionica preko intenzivnih proba, do premijere i svih izvođenja tokom pozorišne sezone – održava se u nacionalnom pozorištu. Od samog početka, kao idejni tvorac programa “Umetnost i inkluzija”, borio sam se za model rada koji će omogućiti umjetnicima sa intelektualnom ometenošću ravnopravno učestvovanje i rad na lokalnoj, domaćoj, ali i međunarodnoj sceni savremenih izvođačkih umjetnosti.

“Mala žurka propuštenog plesa” je deveta predstava u okviru programa “Umetnost i inkluzija” [Ustupljeno Al Jazeeri]

Naše predstave i drugi umjetnički projekti su gostovali na vodećim festivalima i pozorištima u Beogradu, Somboru, Subotici, Kikindi, Zrenjaninu, Nišu, ali i u Berlinu, Majncu, Ženevi, Bazelu, Bonu, Ljubljani, Skoplju, Riminiju i Kotoru. Uz pozorište i ples, u programu “Umetnost i inkluzija” bavimo se i vizuelnim umjetnostima – do sada smo ostvarili pet grupnih izložbi crteža, slika, fotografija i skulptura, kao i dvije samostalne izložbe: jednu slika i crteža Mihaila Petrovića, a drugu fotografija i video radova Dejana Šuljana.

Glavni partner na ovoj programskoj liniji nam je Galerija Matice Srpske. Sveobuhvatnu podršku stvaralaštvu osoba sa intelektualnom ometenošću upotpunili smo i objavljivanjem dvaju knjiga poezije i proze, članice naše grupe Natalije Vladisavljević, osobe sa Daunovim sindromom, kao i produkcijom dokumentarnog filma o životu Gorana Gostojića, člana naše grupe umjetnika sa invaliditetom. Pored ove dvije najstarije institucije kulture u Srbiji, sarađujemo i sa drugim institucijama kroz “Mrežu institucija kulture za promociju inkluzije u Novom Sadu” koju smo pokrenuli 2005. godine upravo iz razloga kako bismo se izborili za ostvarivanje prava osoba sa invaliditetom na stvaranje umjetnosti i učestvovanje u kulturnom životu zajednice kojoj pripadaju. Sve ovo je naša borba protiv diskriminacije i marginalizacije osoba sa invaliditetom, koje su nažalost i dalje jedna od najugroženijih društvenih grupa u Srbiji.

Kada se osvrnemo i pogledamo na sve što smo zajedno uradili tokom osamnaest godina svakodnevne borbe, vidimo da smo stvorili društvene činjenice koje ranije nisu postojale u našem društvu i to nam daje snagu da nastavimo – iako vremena nikad nisu bila teža od ovih današnjih – da mijenjamo svijet u kojem živimo i da gradimo društvo na principima inkluzije.

• Publika učestvuje vrlo živo u ovoj predstavi. Zaista je rampa između publike i izvođača uklonjena na jedan pažljiv i vrlo učinkovit način. Kako to uspevate?

Pozorište me zanima kao mjesto gdje se različiti društveni odnosi mogu vježbati, ali i privremeno uspostaviti u odnosu na ideal budućeg društva. Takvo društvo ne postoji zagarantovano u budućnosti, nego se mora stvarati svakog trenutka, a njegov obim nije mjerilo njegovog uspjeha i relevantnosti. Pozorište koje stvaram isprobava društvo koje ukida procese marginalizacije ili ih svodi na minimum, ne mjeri sve jednim parametrom, niti primjenjuje iste norme na sve ljude, nego polazeći od specifičnosti tih konkretnih ljudi otvara mogućnost formiranja društvene zajednice.

U proteklih deset godina bavim se eksperimentima u pozorištu sa ciljem preispitivanja uloge samog pozorišta u simbolizaciji društvenog. U tom smislu “rampa između publike i izvođača” se uklanja jer scenu vidim kao mjesto gdje publika i izvođači kao građani mogu raspravljati o bitnim društvenim pitanjima, isprobavati drugačije odnose, preispitivati društvene uloge i pozicije, i promišljati moguću budućnost društva.

“Mala žurka propuštenog plesa” je hibridni javni događaj između pozorišne predstave, igranke, hepeninga i underground žurke. Sa i bez invaliditeta, publika i izvođači, na istom su “podijumu”, u istom “podrumu”, na istoj “sceni”, prvi put su tamo gdje nikad nisu bili zajedno; gdje se privatno i javno stapaju u jedno novo stanje koje nudinovo kolektivno iskustvo u kojem nećemo propuštati ne samo prilike za ples, nego i sve one druge prilike u životu koje nas čine društvenim bićima i koje u nama bude, da citiram Nataliju Vladisavljević, “prelep osećaj da budemo ono što jesmo”.

• Završna tačka u predstavi je poezija učesnica koja je vrlo žestoka vrlo emotivna, iskrena i u jednoj buntovnoj estetici. Čini mi se, da ni najzatvorenije u publici ne može ostaviti ravnodušnim. Na koji način vi ovu scenu smatrate važnom?

Da, to je završna scena na našoj “Maloj žurci”. Predstava ima atmosferu žurke, ali tokom predstave postoje i scene – a posljednja je najsnažnija u tome – u kojima se vidi da pozorište za nas nije zabava, nego da ga ozbiljno shvatamo kao mjesto sa kojeg možemo mijenjati percepciju publike i raditi na redistribuciji čulnog u ransijerovskom smislu. Izuzetno su snažni stihovi koje su Snežana Bulatović, Natalija Vladisavljević, Bojana Stojanović i Marina Sremački odrepovale na jednoj od proba. One puštaju glas o sebi, o svom životu, a to je život žena sa invaliditetom danas u Srbiji.

Ne znam niti za jednu ženu reperku sa invaliditetom, a njih četiri su se nazvale rep grupom “Žene Repovi”. Već to je toliko moćno kada vidite da se neko udružuje jer ima nešto javno da kaže. A onda svojim stihovima sruše sve zidove, katance i stege u glavama, kako kažete, i onih najzatvorenijih. Već iz naslova može se osjetiti njihova snaga: Sve u lice, Ko si ti da imaš Daunov sindrom, Bog mi daje, i Ja pričam uzalud.

• Kakva je pozicija Per.Arta danas? Na koji način funkcionišete, kako se finansirate?

U vrlo teškoj smo situaciji. Nadamo se da će Grad Novi Sad, kao i nadležne pokrajinske i republičke uprave za kulturu i socijalnu politiku prepoznati značaj našeg rada. Proteklih godina imali smo goste iz Njemačke, Francuske, Velike Britanije i Norveške koji su dolazili da se upoznaju sa našim modelom rada kao jedinstvenim u oblasti inkluzije u kulturi i disabity artsa, umjetnosti osoba sa invaliditetom. U ovim razvijenim zemljama, sistemski je rađeno na izgradnji sličnih modela u koje su uložene stotine miliona eura. U našem slučaju, Novi Sad i Srbija imaju gotov potvrđen model inovativne inkluzivne prakse sa međunarodnim ugledom, koji u terminima aktuelnih evropskih kulturnih tendencija možemo nazvati brendom, dok u terminima savremene kulture i umjetnosti, što je nama značajnije po pitanju inovativnosti u umjetnosti i društvu, možemo govoriti o progresivnoj političnoj umjetničkoj praksi.

Nažalost, svi znamo da su kontinuitet, dosljednost i odanost, principi ili pojave za koje u Srbiji nema plodnog tla. Stoga činjenica da mi postojimo punih osamnaest godina kao nezavisna grupa, da imamo snage, a prije svega viziju i konkretne planove za budućnost, govori o kvalitetu našeg rada, njegovom društvenom i kulturnom značaju. Održali smo se zahvaljujući solidarnosti, entuzijazmu, stručnosti, povjerenju i uvažavanju različitosti.

Malo je onih koji u Srbiji, bez obzira na oblast djelovanja, mogu da kažu da su “punoljetni” i ponosni na etiku i estetiku svog rada. Nadamo se da će državne institucije prepoznati, bar fenomenološki gledano, naš značaj za društvo u tranziciji, kakvo je naše u Srbiji. A nama ostaje da se i dalje borimo za inkluzivno društvo u koje vjerujemo, jer društvo smo svi mi; bez obzira na poteškoće i otpore, na našoj strani su hiljade i hiljade ljudi koji su neposredno u javnosti iskusili naš rad, a na desetine hiljada onih koji su o nama slušali, čitali ili nas gledali putem masovnih i društvenih medija.

• Kakvi su vaši planovi za budućnost?

Budućnost će biti onakva kakvom je mi učinimo. Mi iz Per.Arta. Vi koji objavljujete ovaj intervju. Svi vaši čitaoci. Svi oni do kojih dođe bar jedna misao iz ovog teksta. Svi oni koji dođu na naredno izvođenje predstave 21. i 22. aprila na kamernoj sceni Srpskog narodnog pozorišta. Svi mi. A svi mi smo zapravo većina…

Izvor: Al Jazeera

U prodaji karte za predstavu banjalučkog Gradskog pozorišta “Jazavac”

NAJAVE I OBAVJEŠTENJAVIJESTI

Od danas su u prodaji karte za pozorišnu predstavu “PMS – Post Muški Stres”, koju će na bini derventskog Centra za kulturu će odigrati glumci Gradskog pozorišta “Jazavac”.

Predstava se na duhovit način bavi problemom muško – ženskih odnosa, čini se nepresušnim izvorom inspiracije i vječitom temom ženskih razgovora, od ranog djetinjstva do poznih godina. Ali, kako žene sazrijevaju, tako se mijenja i njihov odnos prema muškarcima.

Koristeći tekstove Duška Radovića, dvije glumice pričaju priče desetaka žena kroz situacije bliske našoj svakodnevici.

– Predstava je namijenjena i muškarcima i ženama. Prvima da saznaju šta žene misle o njima, a drugima zbog mogućnosti identifikacije i pronalaska rješenja problema s prvima. Zgode i nezgode s “jačim polom” u ovoj prvenstveno glumačkoj predstavi, u kojoj do izražaja dolazi talenat glumica, su nasmijavale publiku iz priče u priču, poručuju organizatori.

Predstava će biti izvedena u srijedu (29. marta), od 19 časova, a cijena ulaznice, koje se mogu nabaviti na biletarnici Centra za kulturu, je 5 maraka.

Inače, Gradsko pozorište “Jazavac” iz Banjaluke nedavno je obilježilo deceniju postojanja.

Derventa Cafe

Gluma je istina: Slobodan Ćustić odigrao predstavu u rodnoj Osinji

Stotinu pedeset posjetilaca osinjskog Doma kulture sinoć je imalo priliku da pogleda monodramu Slobodana Ćustića “O glumatanju”, koja predstavlja autobiografski opis njegovog života od rođenja u Osinji do danas.

U nepuna dva sata predstave Ćustić je na duhovit način pričao o tome kako je komad zapravo nastao po ugledu na “stend-up” komediju, o svom životnom putu u kojem se vodio dobronamjernim, ali savjetima roditelja suprotstavljenim svojim željama, te pokazao zavidan repertar vještina zbog kojih je primljen na glumačku akademiju u 28. godini života između osamsto kandidata.

Kako je majka Jagoda smatrala da Slobodanova ideja da bude hirur ipak iziskuje višegodisnje studiranje i druge peripetije, on se “opredijelio” za građevinsku školu. Međutim, čak i kroz molerski zanat, a kasnije i tokom služenja vojske i svih drugih stvari kojima se Ćustić u svom bogatom životnom opusu bavio, vidjela se umjetnička nit koja ga je dovela tamo gdje i pripada – glumi, kroz koju je, može se zaključiti, ostvario sve što je želio, pa čak i bio hirurg, “glumeći” doktora pri rođenju svojeg petog djeteta.

A da bi postao “izvođač glumačkih radova” i “najstariji brucoš” fakulteta, Ćustić je morao proći četiri puta duži prijemni ispit od uobičajenog, pokazati profesorima da vješto recituje, glumi, imitira i svira na nekoliko instrumenata, u šta je uvjerio i mnogobrojnu publiku. Svoju posebnost kasnije je pokazao glumeći u filmovima još na prvoj godini studija, to što su mu društvo na ispitima pravila njegova dva sina…

Za kraj, Ćustić nam je šaljivim primjerom pokazao kako istu situaciju naši narodi vide iz različitog ugla, te svima poručio da vole svoju djecu i da im, umjesto usmjeravanja, pomognu na životnom putu koji su sami izabrali.

Slobodan Ćustić je poznati srpski glumac rođen 9. maja 1958. godine u Osinji, a trenutno je upravnik Beogradskog dramskog pozorišta. Pojavio se u velikom broju filmskih ostvarenja, a najpoznatiji je po ulozi u filmu “Kuduz”. Pored tog filma glumio je i u filmovima i serijama “Tri karte za Holivud”, “Policajac s Petlovog brda”, “Do koske”, “Nož”, “Montevideo, Bog te video”, i u jednoj od epizoda “Državnog posla”. Uskoro će postati otac šestog djeteta.

Derventa cafe

Слободан Ћустић о 70. рођендану Београдског драмског позоришта: Највећи изазов нам је пуна сала

13.02.2017 08:01 | Танјуг

Београд - Београдско драмско позориште обиљежиће 20. фебруара свој дан и ући у 70. годину од оснивања, а директор Слободан Ћустић каже да док год публика воли њихове представе, они ће се осјећати младим и покушавати да буду бољи.

- Зато највећи изазов и јесте пуна сала. Уметност узбуркава емоције и буди ум, а наш је задатак да свим инструментима који су нам на располагању доведемо до реализације тих процеса - рекао је Ћустић.

Он је додао да ће 70. сезона бити најјача у посљедњих шест-седам година те да до краја године планирају да започну рад на још три пројекта. Истакао је да не желе у свом позоришту да се баве дневнополитичким стварима и да гледаоцима причају о проблемима од којих у ствари бјеже у позориште, већ да на универзалан начин проговоре о животу и људима. Ћустић, који је цијелу своју каријеру провео у Београдском драмском позоришту, каже да је врло тешко бити на сцени и истовремено бринути као директор о свему ван ње.

Одржан јавни час Блогераме

У Матици српској, у петак 10. фебруара, одржан је завршни јавни час Блогераме – курса писања блогова за ученике завршних разреда новосадских средњих школа.

Матица српска, и Центар за истраживање и популаризацију српске књижевности, који делује при Одсеку за српску књижевност новосадског Филозофског факултета, организовали су и ове јесени и зиме, другу по реду, Блогераму – курс писања блогова за ученике завршних разреда новосадских средњих школа. Прошлогодишњи курс показао се као веома успешан, захваљујући, пре свега, предавачима мср Милошу Јоцићу и мср Марку Тошовићу, сарадницима Центра, што показује и чињеница да се ове године за похађање курса пријавило далеко више полазника, а с друге стране, курс је први пут заживео и у Суботици и то, такође, са веома добрим одзивом.

Током трајања Блогераме, полазници су написали више од сто ауторских радова, који се налазе на сајту и фејсбук страници овог курса. Часови на курсу су замишљени и остварени као модерна интерактивна предавања, где су полазници, под менторством предавача, читали и коментарисали друге полазнике, уједно развијајући своје способности читања и критичког размишљања.

Полазнике курса, представнике медија, те бројну публику, на самом почетку свечаности поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а потом су се присутнима обратили и мср Милош Јоцић и мср Марко Тошовић, сарадници Центра и предавачи. Напослетку, одабраним одломцима из својих радова представили су се и полазници курса, којима су након читања уручени и пригодни поклони, у својству неке врсте симбола успешно завршеног курса.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

Modra rijeka ~~ Arsen Dedić (Mak Dizdar r.1917. - ove godine 100 godina od rođenja)

Музика Бетовена и Менделсона на концерту Симфонијског оркестра

06.02.2017 08:54 | А. Г.

Бањалука - Концерт Симфонијског оркестра Бањалучке филхармоније биће одржан вечерас у 20 часова у Банском двору Културном центру.

Солиста ће бити реномирани италијански пијаниста Ђузепе Бруно, који је наступао на првом концерту Бањалучке филхармоније 2010. године, док је диригент Ванеса Кременовић. Улазнице коштају десет марака, а за студенте, пензионере и парове осам марака.

- Поред Бетовена, изводимо два заиста капитална дела Феликса Менделсона, концертну увертиру "Хебриди" и његову симфонију бр. 4, названу "Италијанска", па је наш концертни програм заиста врло квалитетан и то је уобичајен репертоар свих великих светских оркестара - каже директор Бањалучке филхармоније Иван Оташевић.