NOVI SAD. Muzej savremene umetnosti Vojvodine predstavlja od 29. novembra do 29. decembra 2013. retrospektivnu izložbu Rastislava Škuleca (Lug, 1962). Diplomirao je na slikarskom odseku Akademije umetnosti u Novom Sadu. Jedan od osnivača "Žute kuće", 1988. Sa Zoranom Pantelićem 1990. osnovao umetničku grupu "Apsolutno skulpturalno". Izlagao na gotovo svim značajnijim grupnim i problemskim izložbama tokom devedesetih i dvehiljaditih godina. Rastislav Škulec. "Grad koji se uzdiže - bravo Boćoni". 1992 - 92. Drvo i gvozdeni lim. 267 x 181 x 148 cm Foto: M. Ercegović Od svojih prvih samostalnih izložbi, održanih krajem osamdesetih godina prošlog veka u kultnoj novosadskoj "Žutoj kući", do 1996. kada, po vlastitom kazivanju, gubi interes za izlaganje i potpuno se povlači iz umetničke javnosti, a onda od 2000. godine do danas, kada beležimo njegove povremene javne umetničke nastupe, Rastislav Škulec je umetnik koji se svojim radom zalaže za konstantnu proveru umetničkog i ličnog identiteta, neprestano tragajući za vlastitim egzistencijalnim mestom kroz direktne ili skrivene metaforičke i aluzivne iskaze. Vođena sumnjom i intuicijom, Škulecova umetnička akcija je promišljeni individualni čin, a njegov svakodnevni rad povezan je, kako sam kaže, sa prevazlaženjem sopstvenih granica. Na početku i tokom devedesetih godina prošlog veka značaj radova Rastislava Škuleca proizašao je iz činjenice da su predstavljali najranije primere radikalnih i međuzavisnih promena koje su se istovremeno odvijale unutar jezika i crteža i slike i skulpture. Kontraverzni, subverzivni, duhoviti, (i)racionalni i ironični pristup i radni postupak i danas karakteriše njegov način realizacije umetničkih radova bez obzira na medij, tehniku, upotrebljeni materijal ili (ne)raspoloživi prostor za izlaganje i intervenciju. Izložba u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine sastoji se od najmanje dva isprepletena segmenta:
mr Suzana Vuksanović, kustoskinja izložbe "Izložbe, kako samostalne tako i kolektivne, često prati sumiranje rezultata određenog vremenskog perioda ispunjenog radom na problemu koji se prežvakan i upakovan onda prezentuje kao rezultat postavljen unutar određenih granica... Po ovome nikad ne bih izložio ništa. Moj svakodnevni rad je povezan sa prevazilaženjem sopstvenih granica, na večitom dijalogu između slike i skulpture. Nezadovoljstvo zbog ograničenosti slike, kao scene ispunjene vizuelnim sadržajem, je još na samom početku bavljenja slikarstvom rezultiralo potenciranjem njene telesnosti kroz objekte a zatim i skulpture. Skulptura je, sa druge strane, još više potencirala problem prostora. Ova izložba je namera bez unapred datog odgovora." (Rastislav Škulec, Tekst u katalogu izložbe , Galerija "Žuta kuća", Novi Sad, jun 1990) "Moji radovi su, pre svega, konceptualne izjave i ja volim da ih posmatram na tradicionalan način. Recimo, ja sam skulptor antropomorfnih oblika čije je izobličenje dovedeno do krajnjih granica, tako da se antropomorfna struktura ne nalazi čak ni u tragovima… Bavim se instalacijama jer me interesuje statička nepostojanost, opasnost da se prilično težak komad od metala iznenada sruči na pod i zauzme definitivni, vodoravni položaj, i ostvari smisao u kojem se vodoravno shvata kao pasivno-mrtvo, nasuprot uspravnoživom. Ova instalacija pruža mogućnost da se iskaže nemogućnost fizički stabilnog odraza. Smrt za života, odnosno hodajuća smrt je motiv i sadržaj ovih radova. Ne želim da posežem za psihoanalitičkim simbolima, radije se obraćam simulaciji psihotičnog stanja, katatoničnosti, ispoljavanju krajnjeg stepena depresije koja se javlja usred traume bez jasno definisanog uzroka." (Rastislav Škulec, Tendencije devedesetih: diskretni modernizam, katalog izložbe, Centar za vizuelnu kulturu "Zlatno oko", Novi Sad, 16. april – 26. maj 1996) Prateći program:
|
petak, 29. studenoga 2013.
Rastislav Škulec: skulpture, instalacije i drugo. 1988 - 2013.
