Derventa - "Fajront u Sarajevu"

U prisustvu mnogobrojnih Dervenćana, glumac, režiser, scenarista, muzičar, a odnedavno i pisac Nenad Janković, poznatiji kao dr Nele Karajlić, predstavio je svoju autobiografiju „Fajront u Sarajevu“. Tokom 80-tih godina dr Nele je poznat kao jedan od osnivača novog primitivizma, a grupa „Zabranjeno pušenje“je muzički predstavnik ovog pokreta. Međutim, šira javnost Neleta najviše pamti kao glumca u popularnoj televizijskoj seriji „Top lista nadrealista“ koja je bila reakcija na političke događaje krajem osamdesetih godina. Komentarišući popularnu seriju Nele je ovom prilikom  rekao:“U posljednjoj seriji 1991. godine, pred sam rat, kad je svuda vrilo, mi smo u predvorju   pakla, pokušali da plasiramo humor. Tek kada su se počeli ređati događaji koje smo mi prorekli, ljudi su nas počeli shvatati ozbiljno ali je tada već bilo kasno“. „Fajront u Sarajevu“  je hronika zlatnih sedamdesetih i osamdesetih godina 19. vijeka u Sarajevu i svjedočanstvo o početku krvavih devedesetih, kada Karajlić sa porodicom napušta Sarajevo i odlazi u Beograd. Na ivici smrti, nakon preživljenog srčanog udara, Karajlić u glavi prolazi čitav život: od djetinjstva na Koševu početkom šezdesetih godina do stvarnosti bolničke sobe u Beogradu, gotovo pola vijeka kasnije. Knjiga je, po riječima samog pisca, nastala kao rezultat želje da se kroz poznate ličnosti i dešavanja ispriča duhovita i iskrena priča o predratnom Sarajevu i bivšoj Jugoslaviji i da se to ostavi  budućim naraštajima kojima će ona biti podsjetnik na to vrijeme. Karajlić ističe da knjiga predstavlja „prvo poluvrijeme njegovog života“ ali da nema namjeru da nastavi pisanje ove autobiografije već planira da napiše roman sa sasvim drugačijom  tematikom.

Strukture 3

Radjard Kipling – Ako

Ako možeš da sačuvaš razum kad ga svi oko tebe
gube i za to krive tebe,
ako možeš da veruješ u sebe kad svi sumnjaju u tebe,
ali da ostaviš mesta i za njihovu sumnju;
Ako možeš da čekaš a da ti čekanje ne dosadi,
ili, ako te lažu, da u lažima ne učestvuješ,
ili, ako te mrze, da ne daš mesta mržnji,
a ipak, da ne deluješ suviše dobar, i da ne pričaš premudro:

Ako možeš da sanjaš – a da snovi ne ovladaju tobom;
Ako možeš da razmišljaš – a da ti misli ne budu same sebi cilj;
Ako možeš da se suočiš sa Trijumfom i Katastrofom
a da se sa prema ta dva prevaranta ophodiš jednako;
Ako možeš da podneseš da istinu koju si izrekao
izvrću podlaci da namame budale,
Ili da gledaš stvari kojima si život posvetio, slomljene,
i da se pogneš i popraviš ih istrošenim alatom:

Ako možeš da sakupiš sve što si stekao na jednu gomilu
i sve to baciš na kocku,
i izgubiš, i opet kreneš ispočetka
i nikad se ne požališ zbog svog gubitka;
Ako možeš da nateraš svoje srce i živce i snagu
da te služe dugo nakon što ih izgubiš,
i da se tako držiš i kad ničeg u tebi ne bude
sem Volje koja im govori: ‘Držite se!’

Ako možeš da razgovaraš sa gomilom a da sačuvaš svoju čast,
ili da šetaš s kraljevima – ne gubeći razumevanje za obične ljude,
ako te ni neprijatelji ni voljeni prijatelji ne mogu povrediti,
ako svi na tebe računaju, ali niko previše;
Ako možeš da dobro iskoristiš svaki
sekund u minutu koji ne prašta,
tvoja je cela zemlja i sve što je na njoj,
i – iznad svega – bićeš Čovek, sine moj!

Pozorišna predstava za predškolski uzrast

U utorak 09.12.2014.sa početkom u 11 časova, u Javnoj ustanovi predškolstva „Beli anđeo“, održana je pozorišna predstava „Kad su djeca kući sama“. Predstavu za predškolski uzrast izveli su glumci pozorištanca „Bubamara“ iz Beograda.(sl.stranica opštine Brod)

Gostovanje pozorištanca je upriličeno povodom Krsne slave Ustanove, svetog Nikole. Na dan Slave 19.12.2014. sa početkom u 9.30časova za svu djecu iz „Belog anđela“ biće podjela paketića i druženje sa „svetim Nikolom“ u prostoru Ustanove.

poljeinfors-bih: Ambarine dobijaju nadstrešnicu

poljeinfors-bih: Ambarine dobijaju nadstrešnicu: U Kulturno-istorijskom kompleksu Donji Detlak u toku je izgradnja nastrešnice za arheološki lokalitet “Ambarine”, a radovi će biti završen...

Premijera predstave Magareće godine

Predstava "Magareće godine" u režiji Marka Manojlovića danas je premijerno odigrana u beogradskom Pozorištu "Boško Buha", povodom stotinu godina od rođenja autora istoimenog romana Branka Ćopića. Glumac Zoran Cvijanović u predstavi tumači lik starijeg Ćopića, dok pisca u mlađim danima igra Ivan Zablaćanski. Ovo je prvi put da se na repertoaru ovog pozorišta nađe Ćopićevo djelo. Predstava "Magareće godine" biće premijerno izvedena za odrasle sutra u 20.00 časova u Ateljeu 212.

22.11.2014. - Nezavisne novine

Ako je haiku ovo što mi je palo na pamet

Vlat treperi
radoznalo maše
svijetu

Vjetar
igraju se
duhovi predaka

3. Аматерска палета Добоја

 

3. 

Аматерска  палета  Добоја

које ће се одржати у Умјетничкој галерији Центра за културу и образовање  у Добоју у четвртак, 6. новембра у 19 часова.

                 На овој изложби својим дјелима ће се представити:

                  Борис Бабић                            Дени Божић

                  Тихомир Јовић                        Слободан Радојевић

                  Зијад Хоџић                             Богдан Милићевић

                  Дејан Кулушић                        Нада Ристић    

                  Љиља Вајић                             Бланка Леви                                   

                  Младен Јовић                          Бојан Јокановић

       

                „На овогодишњој селективној манифестацији поједини аутори биљеже високе ликовне домете, реалистички схваћеног рукописа са назнакама декоративне моделације.  Аматерско сликарство носи у себи обиљежје привржености мотиву домаћег поднебља“.(Дио предговора

Драге Хандановића  у катологу ликовне  изложбе Аматерска палета)

                Аматерска палетаје годишња изложба сликара аматера,заљубљеника у ликовну умјетност, чији радови  заслужују да буду представљена љубитељима ликовне културе Добоја.

Научници ријешили мистерију диска старог 4.000 година

29.10.2014 22:24 | Huffington Post

Научници покушавају да дешифрују мистериозни „Фестски диск" још од када је овај 4.000 година стар предмет пронађен 1908. године на Криту, пише "Huffington Post".Међутим, чини се да нико није успио да дешифрује мистериозни језик који је био урезан у диск.Гарет Овенс, који је проучавао овај диск, открио је не само како је овај језик звучао, већ и његов смисао.

„У сарадњи са Џоном Коулменом, професором фонетике са Оксфорда, провели смо посљедњих 6 година у покушајима да дешифрујемо ријечи на диск", изјавио је Овенс.

Диск се може читати у спиралном правцу, од спољашње стране обруча ка унутрашњој, а коришћењем података претходних студија у вези са хијероглифима са Крита, научници су успјели да идентификују три кључне речи:

- IQEKURJA – што значи "трудна мајка" или "богиња"

- IQE – што значи "мајка" и/или „богиња". Ова ријеч се непрестано појављује на диску

- IQEPAJE или IQE-PHAE – што значи "пресветла мајка" или "богиња".

На основу преведних ријечи, Овен сматра да се на диску налази молитва богињи.

„Сумњамо на богињу мајку скоро цио један вијек на основу ствари које мислимо да знамо да су у вези са Минојском цивилизацијом, али је циљ да то лингвистички и покажемо", закључио је Овенс.

Глас Српске

poljeinfors-bih: Proglašeni dobitnici nagrade DOBRO za filantropiju...

poljeinfors-bih: Proglašeni dobitnici nagrade DOBRO za filantropiju...: Sarajevo, 28.10.2014.g.  U prelijepom ambijentu sarajevske Vijećnice, u okruženju dobrih ljudi, večeras su proglašeni dobitnici nagrade D...

Filmovi u Centru za kulturu

U derventskom Centru za kulturu 29. novembra (srijeda) biće prikazana dva nova i zanimljiva bioskopska ostvarenja u 2014. godini.

U prvoj projekci od 18.00 časova biće prikazan dugometražni animirani film za najmlađe „Pčelica Maja“ u 3D tehnici. Maja je malađahna, nemirnog duha, ne želi da živi prema ustaljenim pravilima košnice, a nema ništa ni protiv drugarstva sa omraženim stršljenovima. Nakon nestanka Kraljevskog meda glavni osumnjičenici su upravo stršljenovi, a sa njima i Maja kao saučesnik. Maji više niko ne vjeruje osim njenog najboljeg druga koji će joj pomoći da pronađu pravog krivca i vrate harmoniju u kraljevstvo…

Od 20.00 časova slijedi nešto drugačija priča o Vladu III, vlaškom vladaru poznatijem po tome što je poslužio kao inspiracija za književni lik grofa Drakule. „Drakula: Neispričana prića“ se bavi vremenom koje je prethodilo njegovom prelasku na „tamnu stranu“, tj. okretanju mračnim silama da bi zaštitio svoju porodicu i narod.. Film je kombinacija istorijske borbe sa Otomanskim carstvom i teškim odlukama koje je ovaj vladar morao da donese, sa fantastičnim elementima po kojim su filmovi o Drakuli zapravo i najpoznatiji. Režiser spektakla je Geri Šor koji prvi put režira dugometražni film, a u naslovnim ulogama su Luk Evans (glumio u serijalu „Hobiti“), Dominik Kuper („Need for speed“) i Sara Gadon („Neprijatelj“).

Ulaznice se mogu nabaviti na dan projekcije po cijeni od 4 KM.

Boris Nikolić – Derventa Cafe

Издавачи Српске на Сајму књига у Београду

„Књига има изузетан значај за сваки народ, па и за Србе у Српској, јер представља одраз грађанске слободе и слободе стваралаштва“, рекао је министар просвјете и културе Горан Мутабџија током свечаног програма представљања Републике Српске на 59. Међународном сајму књига, који се до 2. новембра одржава у Београду.

 

Према његовим ријечима, присуствo Републике Српскe нa Meђунaрoднoм сajму књигa у Бeoгрaду је вeoмa знaчajнo jeр Срби сa oбje стрaнe Дринe гoвoрe истим jeзикoм, пишу истим писмoм и стрeмe истим циљeвимa.

„Moрaмo дa будeмo свjeсни дa имaмo вeликe пoтрeбe a мaлe мoгућнoсти. Teжимo кa тoмe дa нaшa културнa пoлитикa будe избaлaнсирaнa и дa, гдje гoд дoђeмo, нa нajбoљи нaчин прoмoвишeмo Српску и нaшу културу“, истакао je министар Mутaбџиja.

Дирeктoр Прeдстaвништвa Рeпубликe Српскe у Србиjи Mлaђeн Цицoвић пoжeлиo je дa и oвoгoдишњи, пeти нaступ Српскe нa Meђунaрoднoм сajму књигa у Бeoгрaду прoтeкнe рaдoснo и дa прeдстaвимо дjeлa и ствaрaoцe кojима сe пoнoсимо и кojи су aктуeлни.Штaнд Рeпубликe Српскe oвe гoдинe је пoсвeћeн 100-гoдишњици рoђeњa нajпoпулaрниjeг српскoг писцa Брaнкa Ћoпићa а нa штaнду ће бити прeдстaвљeнa 73 дjeлa и 33 издaвaчa из Српскe.

Toкoм 59. Meђунaрoднoг сajмa књигe читaлaчкoj публици у српскoj прeстoници прeдстaвићe сe 500 излaгaчa из Србиje и инoстрaнствa.

Отворен Фестивал анимираног филма

Један од најпризнатијих аниматора у свијету Боривоје Довниковић Бордо отворио је свечано Седми мeђунaрoдни фeстивaл aнимирaнoг филмa у Дjeчиjeм пoзoришту Републике Српске у Бaњој Луци.

 

Отварање Фестивала обиљежило је и приказивање кратког анимираног филма штићeникa Зaвoдa зa физикaлну мeдицину и рeхaбилитaциjу  “Др Mирoслaв Зoтoвић”, кojи je рaђeн уз пoмoћ мeнтoрa Mиoдрaгa Maнojлoвићa.

Такође, озваничен је и почетак такмичарског дијела Фестивала приказивањем неколико изузетних остварења, мeђу кojимa и филм “Свaкoднeвицa” aутoрa Игoрa Ђурoвићa.

“Прeсрeтaн сaм штo ми je филм ушao у ужу кoнкурeнциjу и дoбиo прилику дa сe прикaжe нa oвaквoм фeстивaлу”, рeкao je Ђурoвић.

Љубитељи анимираног филма имаће прилику данас да погледају двa блoкa филмoвa пaртнeрскoг фeстивaл Trick из Штутгaртa. Поред тога, биће одржано  и прeдaвaњe члaницe жириja Ивe Ћирић, aли и други блoк тaкмичaрскoг прoгрaмa.

poljeinfors-bih: Gde ja

poljeinfors-bih: Gde ja: Gde ja sećer sijem, Tu otrov izrasti; Gde ja pevat' mnijem, Tu ću u plač pasti. Gde na druga brojim, Tu krvnika imam, Gd...

Počeli Borini pozorišni dani u Vranju

V.Pešić | 22. 10. 2014. - 15:45h | Foto: V.Pešić | 

Pod sloganom “Različitosti” u Domu vojske u Vranju u utorak uveče otvoreni su 34. ”Borini pozorišni dani”, na kojima će se do 25. oktobra predstaviti glumački ansambli iz Beograda, Kruševca, Zaječara i grada domaćina.

Ekipa predstave "Dok nas smrt ne razdvoji"

Na otvaranju festivala publiku su oduševili glumci Radionice integracije Miki Manojlović, Anita Mančić, Jasna Đuričić i Jovana Gavrilović, koji su maestralno izveli komad Mire Furlan “Dok nas smrt ne razdvoji”. Posle predstave o porodici uzdrmanoj bolešću i narušenim medjuljudskim odnosima,najznačajniju teatarsku svetkovinu na jugu Srbije nadahnutim govorom otvorio je gradonačelnik Zoran Antić.

- Pozorišni virus zarazio je Vranje pre više od sto godina i stvorio neraskidive niti između grada i teatra. Ove niti nisu prekidane ni za vreme ratnih stradanja. Opstajao je teatarski život u Vranju,nošen entuzijazmom zaljubljenika u daske koje život znače. Podrškom onih koji su svoje pozorišne korake napravili upravo ovde,kao I onih koje je vranjska publika zauvek vezala za svoj grad. Svi oni utkali su sebe u vranjsku pozorišnu stvarnost, čineći Vranje pozorišnim ishodištem srpskih umetničkih stvaralaca - rekao je gradonačelnik Zoran Antić.

Na festivalskom repertoaru 22.oktobra uveče je predstava “lepotica Linejna” u adaptaciji i režiji Miloša Jagodića.U predstavi kruševačkog pozorišta igraju Ljiljana Stjepanović, Jelena Stojkovac, Dejan Tončić i Nikola Rakić. 

U sali Doma vojske komadom “Kabare Nušić” 23.oktobra predstaviće zaječarsko pozorište “Zoran Radmilović”.U petak će glumci Ateljea 212 izvesti predstavu “Mizeri, a poslednjeg festivalskog dana nastupiće glumci vranjskog Pozorišta “Bora Stanković”, koji će premijerno izvesti predstavu “Tašana”.

 Zbog zapaljene zgrade pozorišta u podmetnutom požaru 2.jula 2012.godine, vranjski glumački ansambl predstave izvodi u Sali Doma vojske. Očekuje se da će rekonstrukcija zgrade stare više od 120 godina biti uskoro završena, pa će jubilarni 35 Borini dani biti održani u obnovljenom Talijinom hramu.(Blic)

BANJA LUKA: IZLOŽBA CRTEŽA I SLIKA NEBOJŠE VINKETE

18.10.2014. Piše: T.T. 

U fojaeu Narodnog pozorišta Republike Srpske danas će biti otvorena izložba crteža i slika Nebojše Vinkete, pod nazivom „Reapsorpcija“.

Narodno pozorište Republike Srpske počelo je da koristi svoj foaje kao izložbeni prostor, a ova izložba otvara prvu sezonu ovakvih aktivnosti. Osim što predstavlja centar dramske umjetnosti, cilj pozorišta je da postane mjesto koje je aktivno i na drugim umjetničkim poljima. Nebojša Vinketa diplomirao je slikarstvo na Akademiji umjetnosti u Banjoj Luci 2006. godine, u klasi profesora Radomira Kneževića. Dobitnik je nagrade Akademije umjetnosti za grafiku 2002. godine i za slikarstvo 2005. godine. Izložba će biti otvorena u 19 sati. Zainteresovani će ovu izložbu moći da pogledaju do 18. novembra 2014. godine.

www.bhrt.ba

Sjeti se Barbara ~ Jaques Prevert

Strukture 2

Jesen u mome selu

Mali Budo u Derventi

U derventskom Centru za kulturu 7. oktobra biće prikazan „Mali Budo“, debitantski film režisera Danila Bećkovića. Scenario, pored Bećkovića, potpisuje filmski kritičar Dimitrije Vojnov, poznatiji po ulozi Zorana u filmu „Tito i ja“.

Radi se o crnoj komediji o crnogorskom tinejdžeru kojeg zbog očeve greške i straha od „krvne osvete“ šalju u Srbiju. Međutim, u Beogradu ga osim osvetnika čekaju i drugi izazovi u vidu čari noćnog života i žena, a susret sa metropolom koja „nikad ne spava“ u ovoj kombinaciji može biti smrtonosnija od metka. Naslovne uloge su povjerene Petru Strugaru (Moša iz Montevidea), Sergeju Trifunoviću, Petru Božoviću, Andriji Miloševiću i drugima, što čini odličan spoj mladosti i iskustva, uz neupitan kvalitet. Muziku za film potpisuje poznati crnogorski hip-hop tandem „Who see“.

Film je premijerno prikazan početkom godine na festivalu „Kustendorf“ na Mokroj Gori i to u kategoriji „Novih autora“. Kod nas će biti prikazan u tri termina i to od 17.00, 19.00 i 21.00 čas, a cijena ulaznice iznosi 4 KM. 

Brod - Veče za Duška

Pozivamo ljubitelje poezije i stihova našeg pjesnika Duška Trifunovića da će se u Narodnoj biblioteci «Branko Ćopić» u Brodu održati «Veče za Duška» 11.9.2014. god. sa početkom u 19 sati. Prisjetićemo se njegovog pjesničkog lika. Dođite da se družimo uz svima drage stihove i ponesite Vama najdražu pjesmu.

Tradicionalni susreti pjesnika pored Ukrine

Srijeda - dan za bioskop

Vrijeme je za nove bioskopske trenutke u našem gradu. Srijeda, 20. avgust, donosi nam dva nova kino-hita u Centru za kulturu.

Na repertoaru će se prvo naći „Nindža kornjače“ u 3D tehnici. Iako je namijenjen najmlađima, „kornjače“ izgledaju veće i opasnije nego ikad, tako da se i stariji mogu podsjetiti svog nekad omiljenog crtanog filma. U glavnim ulogama su pojavljuju Pit Plosek, Megan Foks kao Ejpril Onil, poznata komičarka Vupi Goldberg i Džoni Noksvil (Jackass). Projekcija počinje u 18.30 časova.

Od 20.30 časova počinje „Herkules“, spektakl o čovjeku polu-bogu utemeljen na poznatom antičkom mitu, koji uz neizbiježne specijalne efekte garantuje dobar provod ljubiteljima te vrste kinematografije. U naslovnoj ulozi pojavljuje se Dvejn Džonson. Ulaznice košaju 4 KM po filmu. Boris Nikolić – DC

poljeinfors-bih: Пјеснички сусрети "Прљача 2014"

poljeinfors-bih: Пјеснички сусрети "Прљача 2014": Тринаести Међународни илиндански пјеснички сусрети „Прљача 2014“ одржани су протеклог викенда у организацији Српског  књижевно...

Ljepota voda i rijeka u njedrima pjesnika

Međunarodni ilindanski pjesnički susreti “Prljača” već su odavno postali prepoznatljivi, ne samo u BiH, Republici Srpskoj, nego i u susjednim zemljama, kao i nekim zemljama Evrope. Zato susreti, “Prljača” sve više postaju pjesnički brend derventske kulture, koji se svake godine po Ilindanu održavaju na rijeci Ukrini, gdje početkom avgusta Ukrina procvjeta i postaje čarobna dolina u bjelini razasutog vodenog cvijeta.

Zanmiljivo je, kako je nastao, i iz naroda stvoren toponim Prljača, koji asocira na nešta prljavo ili kaljugu, glib i slično, što ni kom slučaju nije, jer je tu, od vajkada Ukrina bila čista i bistra kao biser. Ljudi su dolazili, kad ožedne, i sa brzaka zahvatali šakama i pili vodu. Zato, prije bi se moglo reći da je mjesto, naziv dobilo po tome, što su se na bistrim brzacima okupljale pralje rublja i prakljačama ispirale prljavštinu od čega se voda prljala i oticala muteći brzake. Isto tako, u ljetnim danima, kad Ukrina omanja u njoj bi se kiselio lan i konoplja. Tih ljetnih dana, a to je bilo oko Ilindana, okolna brda i lugovi-polja su bili prekriveni bijelim redovima prostrte konoplje i lana na sušenju, a pojavom sutona na površini ukrinskih virova, pojavilo bi se mnoštvo bijelih leptirova, koji bi u vrtlogu brzaka, svjetlucanjem u blještavilu tišine stvrali neobičnu prasliku vilinskog kola, koje traje već milionima godina.

Danas Ukrina postaje još ljepša, a Prljača sve bistrija, jer se, od izvora do ušća na njenim bajerima okupljaju pjesnici i književnici da bi sve te ljepote stavili u njedra, zvana knjiga.

Povodom toga, mnogi pjesnici se javljaju na konkurs sa svojim orginalnim i posebno za ovaj susret napisanim pjesmama.

Na ovogodišnji konkurs Srpskog književnog kluba “Vihor”, na teme o vodi, rijekama, vodenom cvijetu na Ukrini i šalama u okviru drugovanja na rijeci Ukrini, odazvali su se pjesnici iz Srbije, Hrvatske, Makedonije, Bugarske, Njemačke, FBiH i Srpske. Žiri je imao zadatak da iz skoro kvalitetom istovjetnih pjesama izabere najbolje i nagradi, što nije bilo baš lako.

Sve pristigle pjesme nose zajedničku poruku o potrebi čuvanja prirode, kako bi uvijek iznova novi stvaraoci, pjesnici imali o čemu da pišu.

S pravom se može reći da se na najbolji način kroz ove susrete ostvaruje u pjesničkom smislu, traganje i promišljanje o neviđenim ljepotama našh krajeva, koji onda putuju, kao šarena niska stihova širom svijeta.

Zato, o čarolijama vodenog cvijeta i ljepotama rijeke Ukrine koje se rijetko gdje viđaju i susreću, kao zavjet svome rodu za budućnost mogu samo da osmisle , oblikuju i ostave pjesnici.

Savko Pećić Pesa

"POSLJEDNJI DAN MIRA U EVROPI"

Srbi traže od svijeta da jedna generacija ne bude učesnik rata

A. A. 27/07/2014 21:44:00

Foto: Anadolija

BEOGRAD - Povodom obilježavanja stogodišnjice od početka Prvog svjetskog rata, u Paviljonu Cvijete Zuzorić na Kalemegdanu, održana je državna ceremonija kojom se Srbija odazvala na poziv Predsjedništva Savjeta ministara Italije upućenom svim bivšim zaraćenim ...

... stranama da učestvuju u obilježavanju stogodišnjice početka Prvog svjetskog rata i odaju počast svim žrtvama, javlja dopisnik Anadolije.

Državna ceremonija počela je intoniranjem himne Republike Srbije "Bože pravde", koju je izveo hor i simfonijski orkestar iz Zemuna, nakon čega je ministar za rad, socijalna i boračka pitanja Aleksandar Vulin održao govor.
Vulin je tokom obraćanja rekao da je Srbija naučila lekciju iz ratova u kojima je učestvovala te da može da opstane "samo ako sukobe velikih izbjegava i vodi računa prvo, ali nikada jedino, o sebi".
"Srbi su skroman i često ćutljiv narod, ali sanjaju otvorenih očiju. Srbi traže od velikog svijeta, od sebe, ali najprije od onih koji odlučuju kako se dijeli ova planeta, da izvuku pouku iz Prvog i Drugog svjetskog rata i dopuste Srbiji san da se rodi jedna generacija koja će se roditi i umrijeti, a da neće učestvovati u nekom ratu", istakao je.
Sjećajući se žrtava Prvog svjetskog rata, Vulin je rekao da Srbija nikada nije bila uzrok nijednog rata, ali da je često protiv svoje volje bila povod za ratove "nesitih kraljeva i careva" i dodao da Srbi ne mogu da se ne pitaju zašto je tokom tog rata ubijeno 800.000 srpskih civila i zašto su odmah po Sarajevskom atentatu postali žrtva progona i nasilja širom regiona.
Osvrćući se na polemike o odgovornosti Srbije za Prvi svjetski rat, Vulin je istakao da "carska i kraljevska visočanstva željna vazduha, vode, zemlje i roblja, ne mogu da budu jednako odgovorni kao oni koji su imali samo grijeh rođenja i trajanja na jednom parčetu zemlje“.
"Srbija je uvijek bila na pravoj strani i ako nešto veliki i silni mogu da nauče od Srbije to je da je Srbija uvijek bila na strani svjetla i slobode i da nikad nije bila na pogrešnoj strani. Veliki treba da znaju da je Srbija uvijek tražila svijetlo koje će biti svijetlo za sve druge", rekao je ministar Vulin.
Nakon obraćanja Aleksandra Vulina u okviru ceremonije održan je kulturno-umjetnički program, koji je muzikom propratio Simfonijski orkestar "Zemun".
Na kraju programa, gardista i trubač Vojske Srbije izveo je melodiju "Il Silenzio“ (Tišina), što je učinjeno u 13 zemalja, koje su 27. jul proslavile kao posljednji dan mira u Evropi pred izbijanje Velikog rata, a na prijedlog Italije.
U okviru obilježavanja stogodišnjice od izbijanja prvog svjetskog rata, Vlada Srbije će sutra održati sjednicu u Nišu, a na zgradi Niškog univerziteta u kojoj je zasjedala Vlada Nikole Pašića prije sto godina biće otkrivena spomen ploča u znam sjećanja na dan kada je iz Beča u Niš stigao telegram sa objavom rata. 

(Vijesti.ba/AA)

Strukture 1

 

 

Milionska šteta na kulturnim dobrima

 

Šteta na institucijama kulture i nacionalnim spomenicima na području Bosne i Hercegovine iznosi oko četiri miliona KM.

Za sanaciju oštećenja na institucijama u Federaciji BiH u opštinama Maglaj, Orašje i Odžak potrebno je izdvojiti 2.120.800 KM, dok prema ranije utvrđenoj preliminarnoj procjeni šteta u institucijama Republike Srpske dostiže 1.700.000 KM.

U Ministarstvu kulture i sporta FBiH danas je potvrđeno da su procjenu štete za Federaciju BiH radili predstavnici Evropske komisije, te Zavoda za zaštitu spomenika Federacije BiH i Republike Srpske nakon obilaska poplavljenih područja u tom entitetu.

Navodi se da su u Federaciji BiH oštećena dva nacionalna spomenika, oba na području Maglaja: Uzeirbegovića konak i crkva svetog Ilije Proroka.

Kada je riječ o drugim institucijama kulture na području Federacije BiH, oštećena je jedna biblioteka u Maglaju, tri kulturna centra u Maglaju, Orašju i Domaljevcu, 14 sakralnih objekata - devet u Orašju, tri u Odžaku, jedan u Maglaju i jedan u Domaljevcu, te jedna biblioteka u Orašju.

Zavod za zaštitu nacionalnih spomenika pri federalnom Ministarstvu kulture i sporta formirao je i svoju komisiju koja je obišla nacionalne spomenike u četrdesetak opština na području Federacije BiH.

 U RS poplavama najviše pogođene institucije kulture u Doboju, Šamcu, Čelincu i Bijeljini

"Direktna šteta u iznosu od 170.000 KM ustanovljena je na šest objekata: Šarena džamija u Travniku, crkva svetog Ilije Proroka u Maglaju, Uzeirbegovića konak u Maglaju, Rimski most u Olovu, zgrada stare željezničke stanice u Sanskom Mostu i Stari grad Srebrenik u Srebreniku", saopštili su iz Ministarstva kulture i sporta Federacije BiH.

Indirektna šteta uzrokovana klizištem zabilježena je na lokalitetu Franjevačkog samostana u Kraljevoj Sutjesci i na Drvenoj džamiji u Solunu, Olovo, a procijenjena je na 100.000 KM. 

Federalno Ministarstvo kulture i sporta izdvojilo je 500.000 KM za poseban transfer Vlade FBiH predviđen za sanaciju nastale štete.

U planu je da se obnova nekoliko kulturnih i sportskih objekata, koji su uništeni tokom poplava, pomogne i putem redovnog javnog poziva federalnog Ministarstva kulture i sporta, koji je nedavno zatvoren. 

Kada je u pitanju područje RS, poplavama su najviše pogođene institucije kulture u Doboju, Šamcu, Čelincu i Bijeljini.

Irena Soldat-Vujanović, pomoćnik ministra za kulturu u Ministarstvu prosvjete i kulture RS, na sastanku direktora regionalnih muzeja, održanom proteklog mjeseca u Banjaluci, istakla je da je cilj plana koji su tada napravili da se otkloni što više posljedica od stradanja ne samo objekata, već i muzejskih zbirki i fondova koji su godinama skupljani i čuvani.

Zahvaljujući pomoći koja je od kulturnih institucija, ali i pojedinaca stizala iz naše, te iz država regiona, ove ustanove su u kratkom roku očišćene, a putem brojnih akcija radi se i na obnavljanju knjiškog i muzejskog sadržaja istih.

2.120.800 KM Federacija BiH

1.700.000 KM RS

Strukture