Тридесетог марта о.г. у 19 часова, у амфитеатру Средње школе "Никола Тесла" у Броду, одржаће се књижевно вече поезије Бранка Радићевића. Назив вечери је "Ао данче ала си ми бео". Бранко је рођен 28. марта 1824. године у Славонском Броду - много тео, много започео, час умрли њега је помео - 1. јула 1853. године.
srijeda, 25. ožujka 2015.
subota, 14. ožujka 2015.
Derventa-pjesničko veče
U organizaciji Srpskog književnog kluba “Vihor” i Narodne biblioteke “Branko Radičević” u Derventi je održano pjesničko veče poznatog vlaseničkog pjesnika Aćima Todorovića i drugih pjesnika iz iste opštine.
Pjesničko veče održano je sinoć u prostorijama bibliteke, a, osim Todorovića, stihove su govorili Ilija Pavlović, Sanja Radulović, Ivana Ratkovac, Gorica Đurđević i Vitomir Stevanović.
Todorović je i prošlogodišnji dobitnik prve nagrade Ilindanskih pjesničkih susreta “Prljača” koji se održavaju u Derventi.
Dobitnik je dvadesetak pjesničkih nagrada samo u 2014. godini. Do sada je objavio dvije zbirke pjesama, jedan roman, monografiju bratstva Todorovića iz Žeravice, te je kooautor i priređivač velikog broja zbornika.
Nosilac je Zlatne plakete za oblast razvoja i kulture u opštini Vlasenica i aktuelni predsjednik Skupštine opštine Vlasenica.
Srpski književni klub “Vihor” iz Dervente i pjesnici iz Vlasenice od ranije imaju uspostavljenu saradnju.
utorak, 10. ožujka 2015.
Отворена изложба Камени спавач
10.03.2015 08:10 | А. М.Бањалука - Изложба фотографија "Камени спавач" Мурата Јашаревића отворена је у АРТ центру Бањалука. Поставка ће бити отворена до 15. марта, а ово је уједно и промоција пројекта "Мрежа градова отвореног срца", који АРТ центар реализује током ове године у сарадњи са 12 градова из БиХ и региона. (Глас Српске)
Двадесет година од смрти Мије Алексића
Двадесетогодишњи помен глумцу Мији Алексићу биће одржан у четвртак, 12. марта у Алеји великана на Новом гробљу у Београду, саопштено је данас из Народног позоришта Београду.
Помен ће бити одржан у 11 сати. Великан српског глумишта и један од највећих глумаца Народног позоришта у Београду Мија Алексић свој радни вијек започео је у Народном позоришту у Београду давне 1949. године, у њему остварио низ значајних улога, као и на на многим другим позоришним сценама, а значајне улоге остварио је и на филму и телевизији.
Свом Народном позоришту остао је вјеран све до смрти, наводи се у саопштењу.
Свом Народном позоришту остао је вјеран све до смрти, наводи се у саопштењу.
ponedjeljak, 9. ožujka 2015.
166. лист Мирослављевог јеванђеља у Београду
Оригинални 166. лист Мирослављевог јеванђеља, који се од половине 19. вијека чува у Националној библиотеци Русије у Санкт Петербургу, изложен је од данас до 5. априла 2015. године у Музеју Вука и Доситеја у Београду.
Министар културе Србије Иван Тасовац рекао је отварајући изложбу да тај лист никада није био ближи своме оригиналу који се чува у Народном музеју у Београду, удаљеном само неколико стотина метара. "То је јединствена прилика да наша генерација први пут види ту недостајућу страницу а имам осећај да тиме отварамо и нову страницу у културној сарадњи Србије и Русије", рекао је Тасовац.
Министар културе Русије Владимир Медински рекао је да је изложба порука да се не заборави да Срби и Руси имају заједничке корјене и заједничко наслијеђе.
"Велика је симболика и порука коју нам данас из древног доба шаље писар, да се увек сећамо својих православних хришћанских корена и да су наши дедови били браћа", рекао је Медински.
Генерални директор Националне библиотке Русије Антон Лихоманов изјавио је да 166. страница из Јеванђеља није само један лист документа из 12. вијека него заједничко културно наслијеђе Србије и Русије. Лихоманов је рекао да је та страница, поводом изложбе у Београду, представљена и на сајту руске Националне бибилиотеке. Директорка Народног музеја Бојана Борић Брешковић рекла је да је 166. страница Мирослављевог јеванђеља први пут у Србији од како је узета из манастира Хиландар прије 170 година. Према њеним ријечима, излагање тог документа у Београду јединствен је догађај и емотивни доживљај за српску кутлуру.Архиепископ и научник Порфирије Успенски посјетио је 1845/46. године манастир Хиландар на Светој гори и фасциниран изгледом Мирослављевог јеванђеља исјекао 166. лист и однио га у Русију. Лист је од 1846. до 1883. године чуван у Кијеву, а након тога пренијет је у Императорску јавну библиотеку, данас Националну библиотеку Русије у Санкт Петербургу, гдје се и тренутно налази заведен као "Лист из Мирославова евангелиа Ф.п.И.Но.83" у збирци Порфирија Успенског.
Министар културе Русије Владимир Медински рекао је да је изложба порука да се не заборави да Срби и Руси имају заједничке корјене и заједничко наслијеђе.
"Велика је симболика и порука коју нам данас из древног доба шаље писар, да се увек сећамо својих православних хришћанских корена и да су наши дедови били браћа", рекао је Медински.
Генерални директор Националне библиотке Русије Антон Лихоманов изјавио је да 166. страница из Јеванђеља није само један лист документа из 12. вијека него заједничко културно наслијеђе Србије и Русије. Лихоманов је рекао да је та страница, поводом изложбе у Београду, представљена и на сајту руске Националне бибилиотеке. Директорка Народног музеја Бојана Борић Брешковић рекла је да је 166. страница Мирослављевог јеванђеља први пут у Србији од како је узета из манастира Хиландар прије 170 година. Према њеним ријечима, излагање тог документа у Београду јединствен је догађај и емотивни доживљај за српску кутлуру.Архиепископ и научник Порфирије Успенски посјетио је 1845/46. године манастир Хиландар на Светој гори и фасциниран изгледом Мирослављевог јеванђеља исјекао 166. лист и однио га у Русију. Лист је од 1846. до 1883. године чуван у Кијеву, а након тога пренијет је у Императорску јавну библиотеку, данас Националну библиотеку Русије у Санкт Петербургу, гдје се и тренутно налази заведен као "Лист из Мирославова евангелиа Ф.п.И.Но.83" у збирци Порфирија Успенског.
На том листу налазе се чтенија за 7. (20.) јануар, празник Светог Јована Крститеља, украшена иницијалом са ликом Вавилонске блуднице, метафором за жену цара Ирода, Иродијаду, која је од мужа тражила главу тог светитеља.
Музеј Вука и Доситеја отворен је сваког дана, осим понедјељком. (Glas Srpske)
Музеј Вука и Доситеја отворен је сваког дана, осим понедјељком. (Glas Srpske)
nedjelja, 8. ožujka 2015.
srijeda, 4. ožujka 2015.
Mons i Plzenj evropske prestonice kulture 2015. godine
Belgijski gradić Mons već godinama priželjkuje titulu Evropske prestonice kulture. Godine 2015, zajedno sa češkim Plzenjom konačno ima tu čast. Mons je uložio mnogo novca kako bi se predstavio u najboljem svetlu.
Ogromna drvena instalacija srušila se uz glasan tresak. “The Passenger” – tako se zove delo flamanskog umetnika Arnea Kvinzea, visoko je 16, dugačko 85 metara. Konstrukcija je u komadima završila na zemlji. Vest o tome preneli su brojni strani mediji. Čelnici festivala su verojatno priželjkivali lepše natpise u novinama.
Ali u međuvremenu je “Putnik” ponovo ustao i obavlja svoju dužnost, koju mu je umetnik namenio. On usporava život ljudi, oni gledaju prema gore i razgovaraju jedan s drugim. Pri tome je nevažno vole li ga ili ne.
To delo je samo jedan od vidljivih znakova da se u gradu nešto sprema.
U Monsu, koji već godinama sanja o tome da postane Evropska prestonica kulture, izgrađeno je pet novih muzeja i jedna koncertna dvorana. Mons želi da bude prestonica u kojoj se kultura čuva, ali ne samo to, nego i ponovo stvara, objašnjava Iv Vaser, šef Fondacije Mons2015. “Gradske vlasti su se usudile da integrišu savremenu arhitekturu u svetsku kulturnu baštinu grada. To je deo metamorfoze”, kaže Vaser.
U tome je učestvovalo više talentovanih arhitekata iz Belgije, ali i poznata međunarodna imena. Poput uglednog arhitekte Daniela Libeskinda i Santjaga Kalatrava, koji grade u Njujorku, na Graund Zirou. Libeskind je projektovao kongresni centar, a Kalatrava novu železničku stanicu.
Mons ima samo 90.000 stanovnika i time se ubraja među najmanje gradove, koji su poneli titulu Evropske kulturne prestonice. Proteklih meseci gradom je na svakom uglu odjekivala buka građevinskih radova. Brojne građevine iz 16. i 17. veka renovirane su, uličice nanovo popločane, Veliki trg doteran.
Skoro sve što se priprema povezano je s Monsom i njegovom okolinom, koja je nekada bila poznata po rudnicima uglja. Uključujući i rečenicu koja počinje na železničkoj stanici, a zatim se velikim slovima proteže i na druge zgrade i kuće, na prozorima, u parkovima i uglovima ulica.
Rečenica, zavisno od mestu gde se čita, govori o umetnicima ovoga grada: o francuskom pesniku Polu Verlenu, koji je ovde bio u zatvoru, o Van Gogu, koji je kao sveštenik živeo zajedno sa radnicima u obližnjem rudniku uglja ili Orlandu di Lasu, marljivom renesansnom kompozitoru.
Ovaj grad za kulturne manifestacije na raspolaganju ima više od 68 miliona evra. Planirano je oko 300 događaja, od toga čak 20 velikih izložbi, među ostalim i ona posvećena delima holandskog slikara Vinsenta van Goga. U proleće se otvara pet novih muzeja, a u jesen je sve posvećeno renesansnim umetnicima.
Za organizatore novac očigledno ne predstavlja problem. To se može zahvaliti angažmanu gradonačelnika Eliju di Rupou, nekadašnjem belgijskom premijeru. Od kada je on na vlasti, gradske blagajne su pune. (dnevne vesti)
ponedjeljak, 2. ožujka 2015.
Brod - Otvorena izložba fotografija "Krajolici" u Narodnoj biblioteci
Večeras u 19 sati u Narodnoj biblioteci "Branko Ćopić" u Brodu otvorena je izložba fotografija Ranka Stjepanovića pod nazivom "Krajolici". Izložbi je prisustvovalo trideset ljubitelja fotografije iz Broda i Doboja. Na početku je prisutne pozdravila direktorica Biblioteke gospođa Bojana Šašlić, prigodu Kiplingovu pjesmu "Ako" recitovao je mladi gimnazijalac Marko Ćatić. Autor fotografija Ranko Stjepanović je u kratkom obraćanju dočarao prisutnima nastanak ovih fotografija, motive na njima i naglasio je da je moto ove izložbe optimizam (zdravlje duše), apel za očuvanje i njegovanje našeg prirodnog i kulturnog naslijeđa, podsticanje svih, a naročito mladih da se bave kreativnim radom i unapređenje kulturne komunikacije kako bi više cijenili i poštovali sebe i naš rad. Izložbu je otvorio akademski umjetnik (kipar-keramičar) gospodin Drago Handanović iz Doboja koji je istakao da su ovi radovi Ranka Stjepanovića naša kulturna nadogradnja i da desetak (od 67) ovih radova svakako zaslužuje izlaganje i u sarajevskom Colegiumu artisticumu...On je rekao da Brođanima na ovakvoj izložbi mogu da zavide i mnogo veći gradovi i razvijenije sredine, ali da to i nije čudo jer Brod decenijama gaji veliki interes za rad u kulturi.
Sada donosimo nekoliko fotografija sa otvaranja ove izložbe. Fotografije je snimio Goran Garačić.
Kino-hit za odrasle „Pedeset nijansi siva“ u derventskom Centru za kulturu
U derventskom Centru za kulturu će u srijedu (4. marta) biti prikazan dugo najavljivani kino-hit za odrasle „Pedeset nijansi siva“, filmska adaptacija prvog dijela istoimene triologije književnice pod pseudonimom E. L. Džejms.
Uprkos uglavnom negativnim kritikama poznavaoca filmske umjetnosti i ne naročitim ocjenama na specijalizovanim portalima film je ostvario zaradu od preko 250 miliona dolara samo u prvom vikendu prikazivanja. Priča prati „običnu“ mladu djevoju Anastasiju Stil (Dakota Džonson) i bogatog, emocionalno oštećenog, Krisijana Greja (Džejmi Dorman). Nakon međusobnog upoznavanja rodi se privlačnost koja ima i nešto drugačiju stranu od uobičajne…
Da ne bi došlo do problema prilikom nabavljanja karata (poput tuče žena u Sloveniji), postavljene su tri projekcije i to od 16.00, 18.30 i 21.00 čas. Cijena ulaznije iznosi 4 KM.
Pretplati se na:
Postovi (Atom)