Belgijski gradić Mons već godinama priželjkuje titulu Evropske prestonice kulture. Godine 2015, zajedno sa češkim Plzenjom konačno ima tu čast. Mons je uložio mnogo novca kako bi se predstavio u najboljem svetlu.
Ogromna drvena instalacija srušila se uz glasan tresak. “The Passenger” – tako se zove delo flamanskog umetnika Arnea Kvinzea, visoko je 16, dugačko 85 metara. Konstrukcija je u komadima završila na zemlji. Vest o tome preneli su brojni strani mediji. Čelnici festivala su verojatno priželjkivali lepše natpise u novinama.
Ali u međuvremenu je “Putnik” ponovo ustao i obavlja svoju dužnost, koju mu je umetnik namenio. On usporava život ljudi, oni gledaju prema gore i razgovaraju jedan s drugim. Pri tome je nevažno vole li ga ili ne.
To delo je samo jedan od vidljivih znakova da se u gradu nešto sprema.
U Monsu, koji već godinama sanja o tome da postane Evropska prestonica kulture, izgrađeno je pet novih muzeja i jedna koncertna dvorana. Mons želi da bude prestonica u kojoj se kultura čuva, ali ne samo to, nego i ponovo stvara, objašnjava Iv Vaser, šef Fondacije Mons2015. “Gradske vlasti su se usudile da integrišu savremenu arhitekturu u svetsku kulturnu baštinu grada. To je deo metamorfoze”, kaže Vaser.
U tome je učestvovalo više talentovanih arhitekata iz Belgije, ali i poznata međunarodna imena. Poput uglednog arhitekte Daniela Libeskinda i Santjaga Kalatrava, koji grade u Njujorku, na Graund Zirou. Libeskind je projektovao kongresni centar, a Kalatrava novu železničku stanicu.
Mons ima samo 90.000 stanovnika i time se ubraja među najmanje gradove, koji su poneli titulu Evropske kulturne prestonice. Proteklih meseci gradom je na svakom uglu odjekivala buka građevinskih radova. Brojne građevine iz 16. i 17. veka renovirane su, uličice nanovo popločane, Veliki trg doteran.
Skoro sve što se priprema povezano je s Monsom i njegovom okolinom, koja je nekada bila poznata po rudnicima uglja. Uključujući i rečenicu koja počinje na železničkoj stanici, a zatim se velikim slovima proteže i na druge zgrade i kuće, na prozorima, u parkovima i uglovima ulica.
Rečenica, zavisno od mestu gde se čita, govori o umetnicima ovoga grada: o francuskom pesniku Polu Verlenu, koji je ovde bio u zatvoru, o Van Gogu, koji je kao sveštenik živeo zajedno sa radnicima u obližnjem rudniku uglja ili Orlandu di Lasu, marljivom renesansnom kompozitoru.
Ovaj grad za kulturne manifestacije na raspolaganju ima više od 68 miliona evra. Planirano je oko 300 događaja, od toga čak 20 velikih izložbi, među ostalim i ona posvećena delima holandskog slikara Vinsenta van Goga. U proleće se otvara pet novih muzeja, a u jesen je sve posvećeno renesansnim umetnicima.
Za organizatore novac očigledno ne predstavlja problem. To se može zahvaliti angažmanu gradonačelnika Eliju di Rupou, nekadašnjem belgijskom premijeru. Od kada je on na vlasti, gradske blagajne su pune. (dnevne vesti)
