PETROVO: Likovno saborovanje od 20. do 24. jula

Tradicionalno Osmo ozrensko likovno saborovanje "Ozren 2016" održaće se od 20. do 24. jula u autentičnoj Etno-naseobini "Arsenić" u ozrenskom naselju Kakmuž, izjavio je danas Srni domaćim saborovanja Milenko Arsenić.

Arsenić je izjavio da je ovo likovno saborovanje postalo prestižno likovno druženje u kome umjetnici na svojim slikama i skulpturama čuvaju autentične ozrenske motive.

On je rekao da u Saborovanju učestvuju i talentovani učenici osnovnih škola iz Petrova i Kakmuža, kojima su to prvi koraci u likovnoj umjetnosti.

U prošlogodišnjem Saborovanju učestvovalo je osam slikara i vajara iz Republike Srpske i Srbije.

Uoči Saborovanja danas je na dobojskom groblju Šušnjari položeno cvijeće i prislužene svijeće na grobove dvojice preminulih učesnika i pokretača saborovanja, dobojskih slikara Aleksandra-Ace Vasiljeviće /1940-2012/ i Branillava-Baneta Višta /1952-2013/.

Овако су Модричани на службеном сајту у најкраћем представили своју културу

У самом центру града, на око 1000 m² смјештен је и Српски културни центар (СКЦ), средиште културно-умјетничког изражаја, инспирација и подршка свима који су жељни духовне испуњености и надахнућа. СКЦ располаже са тзв. Плавом салом која може да прими 250 особа, идеалном за организовање конференција и сценских перформанса било које врсте.

Поред Плаве сале ту су и мање просторије, капацитета до 50 особа, у којима се обично одржавају књижевне вечери, јавне трибине, радионице, семинари те разне промоције. У самом холу, као и ходницима Српског културног центра излажу се слике као и остали умјетнички предмети попут ручних радова, икона, предмета нађених приликом археолошких ископавања и свега онога што обично можемо да видимо у галеријама и музејима.

У склопу СКЦ-а налази се и градска библиотека са око 35.151 наслова, као и Кино сала која је идеална за одржавање филмских и позоришних пројекција, као и концерата и разних других програмских садржаја. Такође у склопу СКЦ-а постоји и радио Републике Српске-Студио Модрича који се свакодневно емитује у периоду од 8 – 12 часова на фреквенцији 107,6 MHz. Више о Српском културном центру можете видјети на www.skcmodrica.com.

Културно-умјетничко друштво „Модрича“

Велики допринос култури Модриче даје Културно-умјетничко друштво „Модрича“. Друштво је основано 26. новембра 2007. године са циљем очувања културног и умјетничког наслијеђа народа Босне и Херцеговине. Циљ Друштва је да настави традицију Културно-просвјетног друштва Просвјета које је основано у Модричи далеке 1902. године, а које је због због посљедњег рата привремено било угашено. Рад КУД-а се огледа кроз развој различитих видова стваралаштва:

Књижевно стваралаштво
На подручју општине постоји више субјеката која се на организован начин баве развојем књижевног стваралаштва као што су: Српски културни центар, Народна библиотека Вук Караџић, Омладински књижевни клуб „Младост“, литерарне секције у основним и средњим школама. Друштво је своје активности усмјерило на подршку и учешће у програмима које организују наведени субјекти:књижевне вечери, промоције књига, издавање књижевних дијела, наградни конкурси.

Ликовно стваралаштво
Друштво је своје активности усмјерило на подршку и учешће у програмима које организују Српски културни центар, Удружење ликовних стваралаца и ликовне секције у школама као што су сликарске изложбе, наградни конкурси, такмичење у уличном цртању.

Сценско стваралаштво
При Српском културном центру од 1993. године дјелује Драмскорецитаторска секција која је оснивањем друштва ушла у његов састав.У раду секције учествује једанаест средњошколаца и исто толико основаца.У протеклој години су јавно приказали три програма за које је друштво обезбједило просторне услове, стручни надзор, костиме и сценске реквизите.

Музичко стваралаштво
У оквиру Друштва у марту 2008. године основана је Етно група „Вида“ са задатком да ради на афирмацији и популаризацији националног етно мелоса. Захваљујући ангажовању чланова групе и Управног одбора обезбјеђени су просторни услови, костими и накнада за стручни рад тако да група може несметано функционисати. Више о Етно групи „Вида“ можете прочитати овдје.

Плесно стваралаштво
Плесна група мажореткиња формирана је у септембру 2007. године уз изузетно залагање општине Модрича, посебно Одјељења за привреду и друштвене дјелатности. Група је од оснивања Друштва његов колективни члан и броји тридесет шест дјевојчица различитог узраста. Више о Модричким мажореткињама можете прочитати овдје.

Фолклорно стваралаштво
Фолклорна секција при Српском културном центру формирана је 11. марта 2005. године а од оснивања Друштва његов је члан. Секција ради са три узрасне групе са укупно 122 члана. Имала је четрнаест јавних наступа на подручју општине и десет у другим градовима са пет кореографија поводом друштвених, културних и забавних манифестација. До сада су обезбијеђена четири комплета народних ношњи. Секцији недостаје властито озвучење и оркестар који би пратио њене јавне наступе.

Поред КУД-а Модрича на простору општине Модрича у развоју културе учествују и следећа Културно умјетничка друштва:
– КУД „Милошевац“, Милошевац,
– КУД „Завичај“, Модрича,
– КУД „Зоран Томушиловић Дуго Поље – Ботајица“, Дуго Поље и Ботајица,
– КУД „Шевко Авдић“, Таревци,
– КУД „Требава“, Копривна,
– КУД „КУД Врањак“, Врањак,
– КУД „Актив 4“, Модрича
– КУД „Савка Мачак“, Скугрић

STAZA OD LJILJANA NAJBOLJI FILM U PARALELAMA I SUDARIMA

ODLUKA MEĐUNARODNOG ŽIRIJA KRITIKE TAKMIČARSKOG PROGRAMA PARALELE I SUDARI

Međunarodni žiri kritike takmičarskog programa Paralele i sudari 23. Festivala evropskog filma Palić 2016, koji je održan u Paliću i u Subotici od 16. do 22. jula, radio je u sastavu: estonska filmska novinarka Marija Ulfsak-Šeripova, srpska filmska kritičarka iz Beča Marina Rihter i francuska kritičarka Kolet de Kastro. Pošto je odgledao 10 filmova iz selekcije Paralele i sudari, međunarodni žiri kritike doneo je sledeću odluku: NAGRADA ZA NAJBOLJI FILM dodeljuje se mađarskom filmu STAZA OD LJILJANA u režiji Benedeka Fligaufa. “Ovaj filmski doživljaj odveo nas je na mesta za koja nismo bili spremni a potom nas vratio natrag. Film je pažljivo režirano delo koje ima mnoštvo različitih slojeva. Gledaoci bivaju uhvaćeni u naročito intimnu porodičnu priču o odnosu između sina i majke. Nekonvencionalna kamera vodi nas od sećanja, koja proganjaju, do jasne svakodnevice, uspevajući da izgradi složenu priču koja osciluje između svesti i podsvesti.” Specijalno priznanje žiri je dodelio slovačkom filmu EVA NOVA u režiji Marka Škopa, “divnom, emotivnom filmu koji govori o odlukama, vezama i krivici kao i o njihovom pojavljivanju u obliku životnih prekretnica”. 

Završen Festival evropskog filma Palić 2016

ODLUKA MEĐUNARODNOG ŽIRIJA GLAVNOG (TAKMIČARSKOG) PROGRAMA Međunarodni žiri 23. Festivala evropskog filma Palić 2016, koji je održan u Paliću i Su- botici od 16. do 22. jula, radio je u sastavu: rediteljka Ješim Ustaoglu (Turska), predsed- nica, producentkinja Rina Šildoš (Estonija), glumica Aiste Diržiute (Litvanija), rediteljka Mihaela Kezele (Nemačka), i reditelj Stefan Arsenijević (Srbija), članovi. Pošto je pogledao 12 filmova u Glavnom (takmičarskom) programu, žiri je doneo sle- deće odluke: ZLATNI TORANJ ZA NAJBOLJI FILM dode- ljuje se nemačkom filmu TONI ERDMAN, u režiji Maren Ade. “TONI ERDMAN priča priču o ocu i ćerki u savremenom otuđenom svetu okrenutom uspehu, kroz humor i svežu autentičnost.” PALIĆKI TORANJ ZA NAJBOLJU REŽIJU dodeljuje se Kristijanu Munđijuu za režiju rumunskog filma MATURA. “MATURA pokazuje veliki talenat u stvara- nju perfektnog portreta dezintegrisanog i nefunkcionalnog društva, kroz nepogrešivo ubedljivu glumu.” Žiri je odlučio da dodeli dva Specijalna pri- znanja. Prvo Specijalno priznanje se dodeljuje srp- skom filmu DNEVNIK MAŠINOVOĐE u režiji Miloša Radovića za “iznenađujuću crnu ko- mediju sa urnebesnim glumačkim ansam- blom i jedinstvenom vizuelnom intencijom koja publiku ne ostavlja ravnodušnom”. Drugo Specijalno priznanje, za visoka umet- nička dostignuća, dodeljuje se poljsko-šved- skom filmu LJUBAV JE GORKA u režiji To- maša Vasilevskog. “Koristeći fragmente iz života četiri žene, sa jakim i upečatljivim vizuelnim stilom, reditelj gradi snažnu priču o usamljenosti i čežnji.” Članovi žirija bi želeli da zahvale organizato- rima Festivala za njihovu izuzetnu gostopri- mljivost koja je učinila da boravak na Festi- valu bude nezaboravan. “Bila nam je velika čast da budemo građani ovog predivnog grada kao i deo ove porodice, makar na krat- ko. Dvanaest izvanrednih filmova u Glavnom (takmičarskom) programu učinili su naš zadatak veoma teškim. Morali smo da na- pravimo mnogo kompromisa. Želeli bismo da odamo priznanje visokom umetničkom kvalitetu sjajnih filmova: TONI ERDMAN, MATURA, DNEVNIK MAŠINOVOĐE i LJUBAV JE GORKA.”

Bh. gradovi aplicirat će za najveći kulturni program EU

 03.07.2016. / 19:33h Intervjui - Jasna Kovo za TV1,Radi o dugoročnom planiranju jer oko 6 godina traje sam proces pripreme i daje se dovoljno vremena da se apsolutno svi društveni akteri i građani uključe u sam proces pisanja aplikacije i realizacije tog programa. To podrazumijeva da nije samo riječ o kulturnom projektu iako to jeste kulturna olimpijada za jednu zemlju, naglasila je za TV1, Jasna Kovo ispred Udruženja "Akcija".

TV1: Zašto ste pokrenuli prije svega informativnu kampanju "Evropska prijestolnica kulture"
KOVO: Riječ je o jednom od najdugovječnnijih kulturnih programa na nivou EU. Također ovaj program je dio većeg programa " Kreativna Evropa". To je trenutno najveći program za finansiranje kulture na nivou EU i za zemlje kandidatkinje koji iznosi 1,5 milijardi eura. Naša zemlja je 2014.godine pristupila programu " Kreativna Evropa" a prošle godine zvanično je otvoren desk za "Kreativnu Evropu" u BiH. Moram da naglasim da je Udruženje " Akcija" i prije toga vodilo jednu kampanju da se uspostavi desk za "Kreativnu Evropu" koja je i prošla na nivou BiH, gdje je Ministarstrvo civilnih poslova BiH odlučilo da u konzorciju sa dvije nevladine organizacije. S obzirom da je uloga deska "Kreativna Evropa" između ostalog promocija svih programa koji se nalaze u okviru toga mi smo odlučili da informiramo BH javnost i gradove jer zaista postoje ogromne i velike mogućnosti koje proističu iz ovog programa.
Pokretanjem javne tribine pod simboličkim nazivom "Evropska prijestolnica kulture, šansa za strateški razvoj kulture BiH",akcenat je upravo na strateškom razvoju kojeg potenciramo kroz informativnu kampanju.
TV1: Koje gradove ste do sada obišli i šta je konkretno dogovoreno sa gradskim upravama?
KOVO: Do sada smo moje kolege, direktorica Aida Kalender , kolega Nebojša Jovanović i ja obišli nekoliko gradskih nivoa. Bili smo u Bijeljini, Zenici, Tuzli, Mostaru i Trebinju a do kraja jula najavljujemo posjetu Banjaluci.
TV1: Da li je bilo nekih konkretnih dogovora?
KOVO: Svaka od naših prezentacija jeste upravo na naglasku neophodnog zagovaranja izrada strategija na gradskim nivoima jer je to jedan od neophodnih uslova da bi se bilo koji grad uopće odlučio da pokrene kandidaturu za evropsku prijestolnicu kulture. Mogu reći da su sve gradske administracije bile prilično zainteresirane za to i da su načelno obećali da će razmisliti i pokrenuti izradu kulturnih strategija na gradskim nivoima što u konačnici znači da će većina tih gradova pokrenuti izradu aplikacije za kanidaturu evropske prijestolnice kulture, među njima i grad Mostar?
TV1: Znači li to da je Mostar jedan od najozbiljnijih kandidata za evrpsku prijestolnicu kulture?
KOVO: Po onome što smo mogli čuti od šireg kruga protagonista kulturnog života u gradu Mostaru može se reći da bi Mostar mogao biti jedan od najozbiljnijih kanididata za evropsku prijestolnicu kulture. Međutim ponovo naglašavam svi gradovi koji mogu da apliciraju trebali bi to da učine, jer ono što nam pokazuju iskustva iz susjedne Hrvatske, gdje je Rijeka proglašena prijestolnicom evropske kulture za 2020.godinu, jeste upravo ta poruka da nijedan grad nije na gubitku samim tim što se na to odluči, svaki grad je na dobitku makar i na kraju ne ponio tu titulu. Nadamo se da će jedan od bosanskohercegovačkih gradova ponijeti tu titulu 2024.godine.
TV1: Zašto je važan politički konsenzus svih aktera u političkoj vlasti da bi se uopće uspješno realizirao ovakav jedan projekat?
KOVO: To je dobro pitanje i mi pokušavamo naglasiti pitanje važnosti političkog konsenzusa ne samo na gradskom nego na svim administrativnim nivoima koji će u konačnici biti uključeni u proces podržavanja same kanidature jer to neće biti samo grad nego i nadležni kantoni, entiteti i država, ali gradski nivo jeste bazični. Dosadašnji izvještaji iz Brisela o gradovima koji su do sada već ponijeli ovu titulu pokazuju da su najmanje uspješni u realizaciji tog programa oni gradovi koji nisu oko toga uspjeli da postignu politički konsenzus. To znači da bez obzira koja se politička struktura trenutno našla u toj poziciji trebala bi osigurati sve mehanizme i u onom trenutku kada dođe do proglašenja te titule za određeni grad, svaka sljedeća politička struktura u tom gradu treba da podrži taj program. Jedan od primjera je Maribor iz Slovenije koji upravo zbog toga što nije postojao politički konsenzus zbog promjene političkih aktera na lokalnom nivou, nije do kraja uspio da realizira na pravi način tu titulu a to je u konačnici gubitak za sve a posebno za građane bilo kojeg grada i upravo su građani taj kulturni sektor.
TV1: Mislite li da će gradske uprave u kojima ste bili uvrstiti u svoje budžete izradu kulturnih strategija i time se kvalificirati za aplikaciju ovog programa?
KOVO: Nadamo se da će se to desiti i možemo reći da zaista postoji zainteresiranost i neki su najavili da će uskoro to da desi. Trebalo bi da do kraja ove godine da se iz budžeta izvodje sredstva i da se donese odluka, a već naredne 2017.godine će biti raspisan poziv iz Brisela za kandidaturu za onu grupu gradova u kojoj se nalazi BiH.
TV1: Šta bi BiH donijela jedna takva laskava titula?
KOVO: Veliki su benefiti ovog programa. Moram ponovo naglasiti, 2017.godine se raspisuje poziv a sama realizacija je 2024.godine, što ukazuje na to da se radi o dugoročnom planiranju, jer oko 6 godina traje sam proces pripreme i dalje se dovoljno vremena da se apsolutno svi društveni akteri i građani uključe u sam proces pisanja aplikacije i realizacije tog programa. To podrazumijeva da nije samo riječ o kulturnom projektu iako to jeste kulturna olimpijada da tako kažemo za jednu zemlju, nego i tome da će se različiti sekotori moći uključiti u realizaciju ovog programa. Riječ je i o infrastrukturnom poboljšanju samog grada, o turističkom prilivu ljudi. Radi se o tome i da se potencira evropska dimenzija i to je sjajna prilika da se povežemo na međunarodnom nivou sa različitim kulturnim akterima i međunarodnom publikom. U nekim gradovima je ostvarena sama novčana dobit, između ostalog.
TV1: Kako mora da izgleda jedna uspješna aplikacija. Šta nam je sve to potrebno da bi uspješno aplicirali?
KOVO: Ona bi morala da ima jedan poseban naglasak na budućnosti. Neće proći nijedna aplikacija koja se bude bavila samo prošlošću jer se potencira da gledamo ka budućnosti da razvijamo i promišljamo kulturu novim temama. Mnogi gradovi su program iskoristili da bi pokrenuli teme koje su bile prilično zanemarene ili su dio njihove traumatične prošlosti pa je tako npr. Liverpul svoj program posvetio suočavanju sa svojom kolonijalnom prošlošću jer su bili luka za dovođenje robova, zatim neki gradovi su iskoristili mogućnost da nekim napuštenim industrijskim pogonima daju novu namjenu. Ovo je prilika da se društvo poveže u cijelini sa međunarodnom scenom.

(Vijesti.ba)

Slobodan Ćustić monokomedijom “O glumatanju” oduševio Dervenćane

 

KULTURAVIJESTI

Glumac Slobodan Ćustić sinoć je Centru za kulturu izveo svoju monodramu ”O glumatanju”.

Ćustić je dan ranije stigao iz Beograda, a kako je rođen u Osinji, ne čudi da je prvo posjetio najbližu rodbinu, a potom i prijatelje, kojih se zažaleio nakon dužeg vremena. Bilo je to njegovo svojevrsno opuštanje pred predstavu i na taj način predstaviti se derventskoj publici.

Iskusni glumac je razvijao priču do tančina i svaki prisutni gledaoc nije mogao odoljeti šta će se nakon izgovorenih prvih riječi dalje događati. Monodrama ”O glumatanju’ je zapravo biografski opis života glumca, od njegovovg djetinjstva do glumačkuih zrelih godina.

Malo ljudi zna da je Slobodan Ćustić porijeklom iz Osinje. Sa škrtih brda gde je slabo rađalo žito, a uvijek se mnogo sijalo i mnogo radilo. Kao dječak rano se otisnuo u svijet trbuhom za hljebom i tako se našao u Beogradu, mjestu gdje se moglo napredovati, ali i propasti, za kratko vrijeme. Volio je školu, želio je da postane hirurg, ali ga je sreća ili nesreća upućivala na drugo. Ostalo je zabilježeno da je uspješno položio prijemni ispit u Beogradskom dramskom pozorištu među 720 kandidata, a primalo se samo 12 studenta. Već u prvoj godini studija snima prvi film, a na drugoj i poznati film ”Kuduz”. Svijet glume će ga zabaviti, ali i razočarati, jer život je gluma u kome vlada stalna borba i prevlast jačih.

Na kraju je, kako u predstavi kaže, postao hirurg, ali kao glumac, jer je dobio takvu ulogu., Glumac iz ovih krajeva koji se vinuo u najviša dostignuća glumačkog zanata, pa sad obavlja funkciju direktora Dramskog beogradskog pozorišta.

Bilo kako bilo derventski posjetioci Centra za kulturu bili su oduševljeni i dugim aplauzom su pozdravili nastup.

Savko Pećić Pesa