Bh. gradovi aplicirat će za najveći kulturni program EU

 03.07.2016. / 19:33h Intervjui - Jasna Kovo za TV1,Radi o dugoročnom planiranju jer oko 6 godina traje sam proces pripreme i daje se dovoljno vremena da se apsolutno svi društveni akteri i građani uključe u sam proces pisanja aplikacije i realizacije tog programa. To podrazumijeva da nije samo riječ o kulturnom projektu iako to jeste kulturna olimpijada za jednu zemlju, naglasila je za TV1, Jasna Kovo ispred Udruženja "Akcija".

TV1: Zašto ste pokrenuli prije svega informativnu kampanju "Evropska prijestolnica kulture"
KOVO: Riječ je o jednom od najdugovječnnijih kulturnih programa na nivou EU. Također ovaj program je dio većeg programa " Kreativna Evropa". To je trenutno najveći program za finansiranje kulture na nivou EU i za zemlje kandidatkinje koji iznosi 1,5 milijardi eura. Naša zemlja je 2014.godine pristupila programu " Kreativna Evropa" a prošle godine zvanično je otvoren desk za "Kreativnu Evropu" u BiH. Moram da naglasim da je Udruženje " Akcija" i prije toga vodilo jednu kampanju da se uspostavi desk za "Kreativnu Evropu" koja je i prošla na nivou BiH, gdje je Ministarstrvo civilnih poslova BiH odlučilo da u konzorciju sa dvije nevladine organizacije. S obzirom da je uloga deska "Kreativna Evropa" između ostalog promocija svih programa koji se nalaze u okviru toga mi smo odlučili da informiramo BH javnost i gradove jer zaista postoje ogromne i velike mogućnosti koje proističu iz ovog programa.
Pokretanjem javne tribine pod simboličkim nazivom "Evropska prijestolnica kulture, šansa za strateški razvoj kulture BiH",akcenat je upravo na strateškom razvoju kojeg potenciramo kroz informativnu kampanju.
TV1: Koje gradove ste do sada obišli i šta je konkretno dogovoreno sa gradskim upravama?
KOVO: Do sada smo moje kolege, direktorica Aida Kalender , kolega Nebojša Jovanović i ja obišli nekoliko gradskih nivoa. Bili smo u Bijeljini, Zenici, Tuzli, Mostaru i Trebinju a do kraja jula najavljujemo posjetu Banjaluci.
TV1: Da li je bilo nekih konkretnih dogovora?
KOVO: Svaka od naših prezentacija jeste upravo na naglasku neophodnog zagovaranja izrada strategija na gradskim nivoima jer je to jedan od neophodnih uslova da bi se bilo koji grad uopće odlučio da pokrene kandidaturu za evropsku prijestolnicu kulture. Mogu reći da su sve gradske administracije bile prilično zainteresirane za to i da su načelno obećali da će razmisliti i pokrenuti izradu kulturnih strategija na gradskim nivoima što u konačnici znači da će većina tih gradova pokrenuti izradu aplikacije za kanidaturu evropske prijestolnice kulture, među njima i grad Mostar?
TV1: Znači li to da je Mostar jedan od najozbiljnijih kandidata za evrpsku prijestolnicu kulture?
KOVO: Po onome što smo mogli čuti od šireg kruga protagonista kulturnog života u gradu Mostaru može se reći da bi Mostar mogao biti jedan od najozbiljnijih kanididata za evropsku prijestolnicu kulture. Međutim ponovo naglašavam svi gradovi koji mogu da apliciraju trebali bi to da učine, jer ono što nam pokazuju iskustva iz susjedne Hrvatske, gdje je Rijeka proglašena prijestolnicom evropske kulture za 2020.godinu, jeste upravo ta poruka da nijedan grad nije na gubitku samim tim što se na to odluči, svaki grad je na dobitku makar i na kraju ne ponio tu titulu. Nadamo se da će jedan od bosanskohercegovačkih gradova ponijeti tu titulu 2024.godine.
TV1: Zašto je važan politički konsenzus svih aktera u političkoj vlasti da bi se uopće uspješno realizirao ovakav jedan projekat?
KOVO: To je dobro pitanje i mi pokušavamo naglasiti pitanje važnosti političkog konsenzusa ne samo na gradskom nego na svim administrativnim nivoima koji će u konačnici biti uključeni u proces podržavanja same kanidature jer to neće biti samo grad nego i nadležni kantoni, entiteti i država, ali gradski nivo jeste bazični. Dosadašnji izvještaji iz Brisela o gradovima koji su do sada već ponijeli ovu titulu pokazuju da su najmanje uspješni u realizaciji tog programa oni gradovi koji nisu oko toga uspjeli da postignu politički konsenzus. To znači da bez obzira koja se politička struktura trenutno našla u toj poziciji trebala bi osigurati sve mehanizme i u onom trenutku kada dođe do proglašenja te titule za određeni grad, svaka sljedeća politička struktura u tom gradu treba da podrži taj program. Jedan od primjera je Maribor iz Slovenije koji upravo zbog toga što nije postojao politički konsenzus zbog promjene političkih aktera na lokalnom nivou, nije do kraja uspio da realizira na pravi način tu titulu a to je u konačnici gubitak za sve a posebno za građane bilo kojeg grada i upravo su građani taj kulturni sektor.
TV1: Mislite li da će gradske uprave u kojima ste bili uvrstiti u svoje budžete izradu kulturnih strategija i time se kvalificirati za aplikaciju ovog programa?
KOVO: Nadamo se da će se to desiti i možemo reći da zaista postoji zainteresiranost i neki su najavili da će uskoro to da desi. Trebalo bi da do kraja ove godine da se iz budžeta izvodje sredstva i da se donese odluka, a već naredne 2017.godine će biti raspisan poziv iz Brisela za kandidaturu za onu grupu gradova u kojoj se nalazi BiH.
TV1: Šta bi BiH donijela jedna takva laskava titula?
KOVO: Veliki su benefiti ovog programa. Moram ponovo naglasiti, 2017.godine se raspisuje poziv a sama realizacija je 2024.godine, što ukazuje na to da se radi o dugoročnom planiranju, jer oko 6 godina traje sam proces pripreme i dalje se dovoljno vremena da se apsolutno svi društveni akteri i građani uključe u sam proces pisanja aplikacije i realizacije tog programa. To podrazumijeva da nije samo riječ o kulturnom projektu iako to jeste kulturna olimpijada da tako kažemo za jednu zemlju, nego i tome da će se različiti sekotori moći uključiti u realizaciju ovog programa. Riječ je i o infrastrukturnom poboljšanju samog grada, o turističkom prilivu ljudi. Radi se o tome i da se potencira evropska dimenzija i to je sjajna prilika da se povežemo na međunarodnom nivou sa različitim kulturnim akterima i međunarodnom publikom. U nekim gradovima je ostvarena sama novčana dobit, između ostalog.
TV1: Kako mora da izgleda jedna uspješna aplikacija. Šta nam je sve to potrebno da bi uspješno aplicirali?
KOVO: Ona bi morala da ima jedan poseban naglasak na budućnosti. Neće proći nijedna aplikacija koja se bude bavila samo prošlošću jer se potencira da gledamo ka budućnosti da razvijamo i promišljamo kulturu novim temama. Mnogi gradovi su program iskoristili da bi pokrenuli teme koje su bile prilično zanemarene ili su dio njihove traumatične prošlosti pa je tako npr. Liverpul svoj program posvetio suočavanju sa svojom kolonijalnom prošlošću jer su bili luka za dovođenje robova, zatim neki gradovi su iskoristili mogućnost da nekim napuštenim industrijskim pogonima daju novu namjenu. Ovo je prilika da se društvo poveže u cijelini sa međunarodnom scenom.

(Vijesti.ba)

Slobodan Ćustić monokomedijom “O glumatanju” oduševio Dervenćane

 

KULTURAVIJESTI

Glumac Slobodan Ćustić sinoć je Centru za kulturu izveo svoju monodramu ”O glumatanju”.

Ćustić je dan ranije stigao iz Beograda, a kako je rođen u Osinji, ne čudi da je prvo posjetio najbližu rodbinu, a potom i prijatelje, kojih se zažaleio nakon dužeg vremena. Bilo je to njegovo svojevrsno opuštanje pred predstavu i na taj način predstaviti se derventskoj publici.

Iskusni glumac je razvijao priču do tančina i svaki prisutni gledaoc nije mogao odoljeti šta će se nakon izgovorenih prvih riječi dalje događati. Monodrama ”O glumatanju’ je zapravo biografski opis života glumca, od njegovovg djetinjstva do glumačkuih zrelih godina.

Malo ljudi zna da je Slobodan Ćustić porijeklom iz Osinje. Sa škrtih brda gde je slabo rađalo žito, a uvijek se mnogo sijalo i mnogo radilo. Kao dječak rano se otisnuo u svijet trbuhom za hljebom i tako se našao u Beogradu, mjestu gdje se moglo napredovati, ali i propasti, za kratko vrijeme. Volio je školu, želio je da postane hirurg, ali ga je sreća ili nesreća upućivala na drugo. Ostalo je zabilježeno da je uspješno položio prijemni ispit u Beogradskom dramskom pozorištu među 720 kandidata, a primalo se samo 12 studenta. Već u prvoj godini studija snima prvi film, a na drugoj i poznati film ”Kuduz”. Svijet glume će ga zabaviti, ali i razočarati, jer život je gluma u kome vlada stalna borba i prevlast jačih.

Na kraju je, kako u predstavi kaže, postao hirurg, ali kao glumac, jer je dobio takvu ulogu., Glumac iz ovih krajeva koji se vinuo u najviša dostignuća glumačkog zanata, pa sad obavlja funkciju direktora Dramskog beogradskog pozorišta.

Bilo kako bilo derventski posjetioci Centra za kulturu bili su oduševljeni i dugim aplauzom su pozdravili nastup.

Savko Pećić Pesa

Sve spremno za “OK fest”!

NAJAVE I DEŠAVANJAVIJESTI

Organizatori OK Festa koji će se i ove godine 01/02/03 jula održati u neponovljivom prirodnom ambijentu nacionalnog parka Sutjeska za sve posjetioce pripremili su različite pakete ponude koji im omogućavaju boravak, uz najbolju zabavu na festivalu.

Za ovogodišnji, treći “OK fest”, koji će biti održan od 1. do 3. jula u prostoru Nacionalnog parka Sutjeska na Tjentištu, sve je spremno.

“Prošle godine naš festival je okupio i očarao hiljade mladih ljudih iz cijelog regiona, koji su uživali u jedinstvenom i prekrasnom ambijentu NP Sutjeska, a festival je protekao bez ijednog incidenta, tako da se samim tim pred nama prošle godine, nakon završetka festivala, našao zadatak da ove godine budemo još bolji, kvalitetniji i  da pokažemo da je NP Sutjeska idealna destinacija za mlade”, kazala je Karolina Karalić, portparol festivala.

Ukoliko još niste sada je pravo vrijeme da osigurate svoje mjesto u epicentru zabave OK Festa – OK kampu.

Trodnevni boravak u OK kampu po osobi iznosi 25,00 KM, a ukoliko vam je uz to potreban i prevoz u ponudi je paket III, koji po cijeni od 60,00 KM uključuje i ovu uslugu.

Nezaboravne trenutke boravka u OK kampu OK Festa podjelite i sa prijateljima i izberite „Avanturu za 5“.U ponudi je paket „OK kamp prijatelj“ – kamp mjesto 3 dana/ 4+1=100,00 KM i paket „OK Fest III“ – kamp mjesto 3 dana + prevoz/ 4+1=240,00 KM.

Za više informacija o prijavama i uplatama, posjetite web stranicu festivala www.okfest.net/rezervacije.

Satnice i mjesta polazaka na OK Fest!

Svi oni koji su uplatili paket I, II ili III, a koji podrazumjeva i prevoz do Tjentišta i nazad ovdje mogu da pronađu tačna mjesta i satnice polazaka.

01. juli – petak

Banjaluka – stara autobuska stanica iza Muzeja savremene umjetnosti  – 03:30

Bijeljina – ispred Suda – 05:00

Zvornik – Nešković pumpa na ulazu u Zvornik – 06:00

Milići – kod hotela Milići – 06:45

Vlasenica – kod Zvorničanke – 07:00

Ugljevik – SAS pumpa – 06:10

Tuzla – parking ispred hotela Tuzla – 06:10

Sarajevo/Istočno Sarajevo – parking preko puta autobuske stanice u Lukavici – 08:40

Doboj – Petrić pumpa (bivši Merkur) – 05:00

Zenica – Energopetrol pumpa tranzit – 06:30

Napomena: Molimo vas da na dogovorena mjesta dođete 15 min prije planiranog polaska, kako bi izbjegli kašnjenja i prema programu stigli na Tjentište, da biste uživali u svim sadržajima i aktivnostima planiranim za taj dan.

Derventa Cafe

Hvala IBrod!

Nedavno je portal IBrod objavio sljedeći sadržaj :

IBrod

27. мај у 12:16 · 

Predivan i prebogat "Blog o stvaralaštvu, kulturi i umjetnosti" Ranka Stjepanovića, najvećeg i najozbiljnijeg kulturnog radnika u Brodu u protekle dvije decenije:

http://blograst.blogspot.ba/

aRS

BLOGRAST.BLOGSPOT.COM|АУТОР: RANKO STJEPANOVIĆ

Najtoplije se zahvaljujem IBrodu i sljedećim prijateljima koji su lajkovali tekst:

Karolina Miletić, Nevenka Cvijanović, Petra Zarić-Vasić, Tanja Djurić Vidić, Бранко Јовичић, Vesna Vujnović Radovanović, Snezana Rakić, Dejan Ninić, Jovan Pantić, Nedo Pajić, Slobodan Janković, Aleksandra Koicinović, Mirjana Đuričić, Ljazam Alimi, Vudrag Brankica, Mira Micić Plavsić, Sanja Zelko Ex Ninković, Војислав Винчић, Goran Vukojević, Marijana Bardak Srijemac, Branislav Petrusić, Sanela Trifković Đurić, Mara Bardak Kusljić, Ranko Majkić, Radomir Radjen, Dragana Rijić Obradović, Bojana Mandić Skrbić, Balatunović Romana, Dušanka Radičević-Vračević, Miroslav Gojković.

Možda su prijatelji sa IBroda malo i pretjerali, ali želim reći ovom prilikom da su oni i ljudi čija imena sam naveo svakako oni koji vide svojim očima i misle svojom glavom i po mom mišljenju naravno i ljudi koji vole svoj grad i koji vole ljude oko sebe, a ja te osobine dijelim sa njima!

Hvala prijatelji! 

Ranko Stjepanović

Отворена 37. Акварелистичка колонија „Сава Брод“

20. ЈУН 2016.

БРОД, 20. ЈУНА  – У Градској галерији, вечерас је свечано отворена 37. Акварелистичка ликовна колонија „Сава Брод“. У склопу галерије, биће изложени бројни радови са прошлогодишње колоније, међу којима можемо видјети многа позната имена као што су Хаџи Бранко Никитовић, Ђурђа Вилагош, Драгослав Хусар и бројни други умјетници.

„Општина Брод вечерас, по 37. пут за редом организује и отвара овај важни културно-умјетнички догађај од велике важности за наш град“, изјавио је Илија Јовичић, Начелник општине Брод.

Јовичић се захвалио свим учесницима Колоније те додао да ће општина Брод и у наредним годинама наставити са развијањем и унапређењем ове културне манифестације.

Акварелистичка колонија „Сава“ основана је и почела са радом 1980. године, и све до 2006. године била је под покровитељством „Рафинерије нафте“, а након тога општина Брод преузима улогу покровитеља и организатора.

Традиционално, сваке године кључ Галерије се уручи једном од учесника, која на идућој колонији кључ предаје другом учеснику. Ове године кључ Галерије додијељен је србијанском сликару Момчилу Голубовићу – Канију, иначе дугогодишњем учеснику колоније „Сава Брод“.

„Да би нешто опстало, а посебно култура и умјетност, то мора да се његује, и упркос свим проблемима и кризама, Колонија се сачувала и постала ово што је данас“, изјавио је Голубовић.

Колонија остаје отворена до 25. јуна, гдје се сваким радним даном од 10-20 часова могу погледати изложени радови у просторијама Градске галерије.

Откривене тајне студеничког комплекса

Стефан Немања заиста је потпуно плански подигао манастир у пустом пределу, „које беше ловиште зверова”, како и пише у његовој биографији, потврдила су археолошка истраживања

Аутор: Милица Димитријевићчетвртак, 16.06.2016. у 08:05

Поглед на студенички комплекс из ваздуха (из 1986. године) (Фото: Монографија „Манастир Студеница”)

О Студеници се, коначно, скоро све зна и то све налази се пред читаоцима у монографији „Манастир Студеница, археолошка открића”, првој овакве врсте код нас, која је издата прошле године (Републички завод за заштиту споменика културе и Археолошки институт), а чији је аутор др Марко Поповић, научни саветник Археолошког института САНУ. Овај комплекс један је од ретких који је систематски истраживан и то у целини и чији је вековни живот сада осветљен, након што су истраживања, која су почела још средином прошлог века, у почетку архитектонска а потом и археолошка, недавно окончана. Ишчитавање слојева земље који илуструју историју ове светиње водило је Поповића и колеге кроз лавиринт проналазака – од истраживања самих храмова и здања, преко артефаката од керамике, стакла и предмета култне намене, костију животиња, бронзе, сребра и олова па до гвожђа и камена. Осим Поповића и свему томе у монографији пишу и стручњаци за поједине области: Весна Бикић, Соња Стаменковић, Вујадин Иванишевић, Даница Поповић и Немања Марковић. Све пронађено богато је илустровано фотографијама, цртежима и плановима.

Како за „Политику” објашњава Поповић, неке дугогодишње недоумице су разрешене а дошло се и до интересантних закључака. Време првог разарања датирано је непобитно у време Косовске битке, када је манастир веома пострадао, иако саме цркве нису срушене, мада су биле опустошене. Потом, дилеме више нема – Стефан Немања заиста је потпуно плански подигао ову грађевину у пустом пределу, „које беше ловиште зверова”, како и пише у његовој биографији.

– Иако се веровало да постоји и друга опција, да је она смештена у оквире старије византијске тврђаве и да је прилагођавана датом простору, то се показало као погрешна претпоставка. Стефан Немања је тада, а реч је о 12. веку, ангажовао стручњаке који су прво осмислили комплекс па га онда и изградили и нису нимало одступали од плана, чак и ако нека решења нису била идеална па је јужни зид, на пример, често засипан бујичним водама. Обзиђе је специфично, у самом центру елипсе је Богородичина црква, око бедема су остале грађевине. Сматра се да је градња почела око 1186. године, када је Немања консолидовао државу, а већ 1196. он се ту повлачи, што значи да би се могло рећи да је сам процес подизања здања трајао око десет година. Наравно, фреске су урађене тек после његове смрти, када су његови синови Вукан, Стефан и Сава ангажовали грчке уметнике који су осликали манастир 1209. Из тог времена сачувано је чувено „Студеничко распеће”. Истраживања су, потом, недвосмислено показала и када су подизане остале цркве и делови комплекса – открива човек који је Студеницу анализирао више од две деценије.

Током истраживања паралелно су откривани архитектонски остаци и археолошко-културни наноси, носиоци трагова живота.

– Најчешће смо наилазили на уломке керамике, новац, металне предмете, углавном гвоздене клинове, али и животињске кости, што нам је много говорило о општој слици манастирског битисања – каже наш саговорник и додаје да би се могло рећи да је свакодневица у Студеници имала доста висок стандард.

– Манастирска трпеза је и иначе специфична, разликује се и од оне градске и од сеоске средњовековне, реч је о једном виду продуженог богослужења. Храна и пиће су се служили у декорисаним зделама, крчазима, врчевима за вино, било је буклија, чак и керамичких пехара али и увозних чаша од мурано стакла. Било је, сигурно, и сребрних посуда, али њихових остатака у овом случају нема. Не заборавите, то је ипак била владарска задужбина, тим обедима је понекад присуствовао и владар – истиче наш саговорник

У то време намирнице које су биле доступне монасима и њиховим гостима разликовале су се од понуде коју ми имамо данас па је и јеловник био томе прилагођен.

– Коришћени су раж и пшеница, просо није, правио се хлеб, каша. Располагали су за малим избором поврћа, рецимо кромпир и парадајз уопште нису имали. Али, коришћене су, зато, разне врсте репа, посебно је била популарна такозвана љута репа, која је личила на данашње ротквице, само нешто већа. Ње има и на иконама. Млечни производи су били често на столу, месо ретко. Пронађене су кости углавном оваца и коза, свиња већ мање, док телетину нису јели. Занимљиво је да смо нашли рибље кости, које сведоче о томе да је, осим дунавске моруне, и риба из околних поточића, коришћена и риба која се може наћи ван тог поднебља. Што не чуди, јер је манастир, рецимо, имао своје поседе и на Скадарском језеру – каже др Марко Поповић

Манастирска трпезарија монументална је грађевина, која је такође привлачила истраживаче.

– Објекат који је настао у доба Немање и Светог Саве обновио је краљ Милутин, сада смо у то сигурни. Осим што је подигао цркву која се сада зове Краљева црква и велики конак, он је трпезарији дао један монументални тон. Место ручавања добило је тада зидане столове и мермерни трем – истиче др Поповић

Ипак, неки детаљи још увек су под знаком питања. Како закључује Поповић, остаје отворено питање колико је манастир у своје најбоље доба могао тачно имати монаха, јер то није било могуће прецизно утврдити, будући да један део комплекса лежи испод садашњих конака, од којих је један подигао кнез Милош 1839. а други краљ Петар 1912. Приближним рачуном, након просторне анализе и податка да су у једној келији могли да буду највише двојица људи, долази се до броја шездесет. У равни хипотезе остаје и питање како је у потпуности изгледала владарска резиденција јер остатака нема, а откривен је само њен приземни део.

Preminuo glumac Milorad Mandić Manda

Milorad Mandić Manda / Vijesti.ba

Poznati glumac Milorad Mandić Manda danas je pao na sceni pozorišta Vuk Karadžić usred premijere dječije predstave “Petar Pan”. Mandu je reanimirala hitna pomoć duže od sat vremena, ali, nažalost, njegov organizam nije uspio da se izbori.

- Predstava je počela normalno i sve je bilo u redu prvih 15 minuta, a onda je na scenu izašao Manda u ulozi Kapetana Kuke samo je odjednom pao na pod. Mi smo mislili da je to sve dio predstave, a onda su se u sali upalila svjetla i shvatili smo da nešto nije u redu - kaže Jelena za Blic koja je sa djecom bila na premijeri. Zbunjena publika još nije shvatila šta se dešava kada je supruga Milorada Mandića potrčala iz publike na pozornicu, a za njom i Sloboda Mićalović koja je sa kćerkom gledala predstavu.

- Zavjesa se odmah spustila i nas su sve zamolili da izađemo iz sale, a ubrzo je stigla Hitna pomoć - prepričavaju događaj gledaoci koji su bili prisutni. Hitna pomoć je intervenisala na licu mjesta i pružila prvu pomoć slavnom glumcu. Međutim, reanimacija nije uspjela pa je glumac preminuo.

Milorad Mandić Manda rođen je u Beogradu, 3. maja 1961. godine.

U svojoj 21. godini je postao član beogradskog amaterskog Eksperimentalnog dramskog studija. 6 godina kasnije je diplomirao glumu na Fakultetu dramskih umjetnosti u klasi profesora Vladimira Jevtovića.

Nakon diplomiranja je postao član beogradskog dječjeg pozorišta „Boško Buha“. Godine 1989. je snimio više od 270 epizoda emisije „Bajka za laku noć“, priče za laku noć koje su se emitovale na nacionalnoj televiziji.

Od 1989. do 1995. je vodio emisiju za djecu „S one strane duge“, što ga je uz Branka Kockicu, učinilo najpopularnijim dječjim glumcem i zabavljačem. Od 1995. je vodio emisiju „Više od igre“ na RTV Pink.

Milorad Mandić je igrao u brojnim srpskim filmovima. Najzapaženija uloga mu je u filmu Srđana Dragojevića „Lepa sela lepo gore“.

Bio je voditelj kviza „Uzmi ili ostavi“, a vodio je i kviz „Ja volim Srbiju“.