srijeda, 29. siječnja 2014.

Projekat 12+ Udruženja vajara Srbije


ImagePANČEVO. Galerija savremene umetnosti Kulturnog centra Pančeva predstavlja od 17. do 27. decembra 2013. izložbu projekta "12+". Umetnički projekat "12+" logički je nastavak projekta "12 vajara 12 soba" započetog 2011. godine u Kući kralja Petra I na Senjaku u Beogradu, čiji je izlagački prostor nudio 12 soba u kojima se predstavio po jedan vajar.Image
Okupljeni oko zajedničke ideje - podizanje i oživljavanje vajarske scene u Srbiji, članovi ove neformalne grupe nastupaju dalje pod nazivom "12 vajara 1 Izlog" u galerijskim prostorima u Beogradu i okolini. Nakon veoma uspešnih otvaranja i velike zainteresovanosti publike i galerista za ovakav vid prezentacije grupa umetnika (učesnika) odlučila je da ovaj vid izlaganja nastavi nizom izložbi i to ne samo na teritoriji Beograda već i po gradovima Srbije.

Cilj ovakvih izložbi jeste da prikaže širem auditorijumu izuzetno kvalitetnu produkciju koja postoji u  Srbiji, a koja je je duži niz godina nepravedno zapostavljena. Takođe, cilj je i da se pokrene izlagačka aktivnost vajara po gradovima Srbije i na taj način decentralizuju kulturna dešavanja i omogući lokalnim zajednicama da se priključe projektu kroz izlagačke delatnosti.

Izlažu: Mihailo Gerun, Ivan Gračner, Rade Marković, Zdravko Milinković, Mihailo Stošović, Goran Pecenovic, Gorski Kabadaja, Julijana Protic, Ljubomir Lackovic, Marijana Popovic, Milosevic Sibinovic Leposava, Milun Šiljković, Slobodan Stojanovic Dane, Svetlana Karovic Deranić, Tamara Cvetic, Vera Stanarčević, Vladislava Krstić, Milan Stankov, Snezana Perovic i Milan Stanisavljević, Aralica Đorđe.

Autori projekta pozivaju kolege iz lokalnih udruženja kao i pojedince da se priključe ovom projektu i zajedno doprinesu boljem poziciniranju i vidljivosti vajarstva.

Mali Marko zove servis za lift

utorak, 28. siječnja 2014.

Fest filmu garantuje život



Fest filmu garantuje život
NEVENA VRŽINA - 28.01.2014 21:21
Vijest da će film "Top je bio vreo" u režiji Slobodana Skerlića otvoriti ovogodišnji "Fest", koji će u Beogradu biti održan od 28. februara do 9. marta, raspršila je i posljednje glasine da isti možda neće ni biti prikazan pred publikom.
No, zahvaljujući cjelokupnoj ekipi filma, a prije svega Tihomiru Staniću, producentu i jednom od glumaca u ovom ostvarenju, "Fest" se pokazao kao najbolja prilika da "Top" bude premijerno bude prikazan.
"Do sada su na otvaranju 'Festa' prikazivani uglavnom pobednici Filmskog festivala u Kanu i srećan sam što će ove godine na samom otvaranju biti prikazan naš film. U takvim događajima volim da pronađem simboliku", istakao je Stanić.
On je podsjetio da je film rađen prema istoimenoj knjizi Vladimira Kecmanovića, ali i podsjetio na brojne probleme sa kojima su se suočavali još od početka snimanja 2010. godine.
"Još imamo mnogo finansijskih problema, jer je tema kojom se bavimo delikatna i ovaj projekat nema komercijalni potencijal. Ovo je jedan ozbiljniji pristup temi koja će nas večno inspirisati", kazao je Stanić i napomenuo da se nada da će nakon "Festa" i finansijska konstrukcija za ovaj film biti zaokružena.
Podsjetio je da je tema filma "Top je bio vreo" sudbina dječaka u ratnom Sarajevu 1993. godine, kome je granata ubila roditelje, poslije čega je zanijemio.
Dječakov vodič u svijet odraslih je njegov bivši školski drug koji ga upoznaje sa svijetom kriminala, alkohola, droge, zločina, silovanja i smrti.
Gotovo sve scene su snimane u Kozarskoj Dubici u produkciji "Drina filma" i "Balkan filma", a koproducent je bila Radio-televizija Republike Srpske.
Stanić je pojasnio da je i to jedna od otežavajućih okolnosti jer je u postprodukciji cijelu radnju trebalo smjestiti u Sarajevo.
"Od samog početka je bilo mnogo predrasuda po pitanju ovog filma, te su pod raznim pritiscima ljudi u poslednji čas otkazivali saradnju. Tako da je u samom startu budžet filma probijen", napomenuo je Stanić.
Napomenuo je da će prvo prikazivanje filma "Top je bio vreo" u Republici Srpskoj biti u Kozarskoj Dubici i to u okviru Festivala balkanskog koprodukcionog filma, koji je planirano da traje od 7. do 12. jula.
"Festival će biti takmičarskog karaktera, a s obzirom na to da je ovo naš film, nećemo ga prikazati u tom delu, već mislim da je red da on bude prikazan u čast nagrađenih", kazao je on.
Dodao je da će u okviru festivala biti organizovana i dvodnevna tribina - diskusija o mogućnostima filmske koprodukcije na Balkanu.
Stanić je takođe istakao da je tokom snimanja filma cijeli grad bio angažovan, kao i da njima duguju veliku zahvalnost za nesebičnu pomoć i podršku. 
"Distribucija filma će krenuti na jesen, kada će moći da ga pogleda bioskopska publika kako u Srbiji, tako i gradovima regiona", zaključio je Stanić.
Ekipa
Glumačku ekipu filma "Top je bio vreo" čine Bojana Maljević, Slavko Štimac, Anita Mančić, Aleksandar Stojković, Željko Stjepanović, Stefan Bundalo, Sandra Ljubojević... Glavna uloga povjerena je dječaku Stanislavu Ručnovu iz Kozarske Dubice.

NAŠI DANI – Vladislav Petković Dis

Teško je povjerovati da su ovi stihovi nastali prije 104 godine. Sadržaj i poruka su potpuno primjereni vremenu i društvu u kome živimo, a stihovi samo potvrđuju vremensku i svaku drugu univerzalnost velikog pjesnika!
Razvilo se crno vreme opadanja,
Nabujao šljam i razvrat i poroci,
Podig'o se truli zadah propadanja,
Umrli su svi heroji i proroci.
Razvilo se crno vreme opadanja.
Progledale sve jazbine i kanali,
Na visoko podigli se sutereni,
Svi podmukli, svi prokleti i svi mali
Postali su danas naši suvereni.
Progledale sve jazbine i kanali.
Pokradeni svi hramovi i ćivoti,
Ismejane sve vrline i poštenje,
Poniženi svi grobovi i životi,
Uprljano i opelo i krštenje.
Pokradeni svi hramovi i ćivoti.
Zakovana petvekovna zvona bune,
Pobegao duh jedinstva i bog rata;
Obesimo sve praznike i tribune,
Gojimo se od grehova i od blata.
Zakovana petvekovna zvona bune.
Od pandura stvorili smo velikaše,
Dostojanstva podeliše idioti,
Lopovi nam izrađuju bogataše
Mračne duše nazvaše se patrioti.
Od pandura stvorili smo velikaše.
Svoju mudrost rastočismo na izbore,
Svoju hrabrost na podvale i obede,
Budućnosti zatrovasmo sve izvore,
A poraze proglasismo za pobede.
Svoju mudrost rastočismo na izbore.
Mesto svetle istorije i grobova
Vaskrsli smo sve pigmeje i repove;
Od nesrećne braće naše, od robova,
Zatvorismo svoje oči i džepove.
Mesto svetle istorije i grobova
Ostala nam još prašina na hartiji
K'o jedina uspomena na džinove;
Sad svu slavu pronađosmo u partiji,
Pir poruge dohvatio sve sinove.
Ostala nam još prašina na hartiji.
Pod sramotom živi naše pokolenje,
Ne čuju se ni protesti ni jauci;
Pod sramotom živi naše javno mnenje,
Naraštaji, koji sišu k'o pauci.
Pod sramotom živi naše pokolenje.
Pomrčina pritisnula naše dane,
Ne vidi se jadna naša zemlja huda;
Al’ kad požar poduhvati na sve strane,
Kuda ćemo od svetlosti i od suda!
Pomrčina pritisnula naše dane.

1910.

Branko Miljković: Sećanje na pesnika vatre i smrti

Blic | 27. 01. 2014. - 16:01h | Komentara: 4

Povodom obeležavanja 80. godišnjice rođenja jednog od najznačajnijih srpskih pesnika 20. veka, Branka Miljkovića, Ministarstvo kulture i informisanja organizuje okupljanje kraj groba tvorca antologijske pesme , "Uzalud je budim".
Na sam dan kada je 1934. godine u Nišu rođen Branko Miljković, 29. januara, u 11 sati kraj Brankovog groba na beogradskom Novom groblju (parcela 28, grobnica br. 1 u drugom redu), okupiće se predstavnici Ministarstva kulture i informisanja, Narodne biblioteke Srbije, Filološkog fakulteta u Beogradu, Instituta za književnost i umetnost, Instituta za srpski jezik SANU, Biblioteke grada Beograda, Srpske književne zadruge, Udruženja književnika Srbije, Srpskog književnog društva, Srpskog PEN centra, Društva književnika Vojvodine, Udruženje književnih prevodilaca, kao i veliki broj književnih stvaralaca i poštovalaca dela Branka Miljkovića.

Ceremoniju odavanja počasti predvodiće državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Dejan Ristić.

petak, 24. siječnja 2014.

Dušan Jovanović Đukin - Skulpture, crteži, keramika...


ImageBEOGRAD. Muzej savremene umetnosti u Beogradu predstavlja od 23. januara do 13. aprila 2014. izložbu "Dušan Jovanović Đukin" u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića. Biće predstavljeno četrdeset dela autora iz različitih perioda njegovog stvaralaštva: devetnaest skulptura (u kamenu, bronzi, gipsu i terakoti), jedanaest crteža, šest keramika i tri medaljona. Biće izložena i dela iz Narodnog muzeja u Beogradu i Muzeja grada Beograda.Image
Cvećarka (Devojka sa cvetom), 1936.
Dva pristupa, realistički i kubistički, obeležavaju Đukinov umetnički opus. Relističke figure i portrete Đukin je radio tokom celog svog umetničkog delovanja, a u poslednjem periodu njegovog stvaralaštva nastaju dela u duhu kubističkog, odnosno geometrijskog shvatanja oblika.

Izložbom se otvara i daje mogućnost ponovnog sagledavanja, preispitivanja i novog vrednovanja umetničkog opusa Đukina, do sada nepravedno zapostavljenog, koji je u domenu vajarstva nesumnjivo ostvario vrhunske umetničke domete. To potvrđuju dela na ovoj izložbi, pre svega skulpture iz zrelog perioda umetnikovog stvaralaštva Glava devojke (Devojka sa šiškama) iz 1932/33. godine i Cvećarka (Devojka sa cvetom) iz 1936. godine, kao i jedno delo iz ranog perioda Žensko poprsje (Devica) iz 1924. godine, kojima se Dušan Jovanović Đukin svrstava u sam vrh ne samo srpske, već i svetske moderne umetnosti.

Dušan Jovanović Đukin (1891 – 1945) je rođen i odrastao u imućnoj građanskoj porodici. Otac mu je bio dvorski fotograf, stric Paja Jovanović, a od svog dede Stevana Jovanovića, fotografa iz Vršca, koga su zvali Đuka, preuzeo je pseudonim.

Arhitekturu je studirao u Drezdenu, vajarstvo u Firenci, a nakon toga je studirao na Ecole des Beaux-Arts u Parizu. Od 1917 do 1927. godine boravio je u Parizu gde je učestvovao na „Izložbi jugoslovenskih umetnika“ 1919. godine. U Beogradu na Kolarčevom narodnom univerzitetu pokreće tečaj večernjeg akta 1927. godine, zajedno sa slikarom Mladenom Josićem. Nakon godinu dana ponovo odlazi u Pariz, da bi se u Beograd vratio nakon četiri godine. U Školi za primenjenu umetnost počinje da radi kao nastavnik. Nakon duge i teške bolesti umire u Beogradu 1945. godine.

Izlagao je na više grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu (Beogradu, Firenci i Parizu), ali za života nije imao ni jednu samostalnu izložbu. Bio je član umetničke grupe „Lada“. Iza sebe je ostavio svega tridesetak skulptura, manji broj crteža, keramika i medaljona. Zna se da je, kada nije bio zadovoljan ishodom, uništavao svoja dela. Bavio se i slikarstvom, ali od toga ništa nije sačuvano.

Evropske prijestonice kulture za 2014.-Riga i Umeå


Riga Festival of Lights
© Riga 2014
Riga i Umeå zamijenit će Marseille i Košice na mjestu Evropske prijestonice kulture za 2014. godinu
Tokom 2014. godine Riga i Umeå živjeće u ritmu muzike, pozorišta, plesa, filma i književnosti, kroz događaje kojima će svijet upoznati sa svojom kulturom.  
Latvijski glavni grad Riga, kao jednan od glavnih događaja organizovati će ljudski lanac kojim će se knjige prenositi iz ruke u ruku, od sadašnje latvijske nacionalne biblioteke u novu zgradu nazvanu „Gaismas Pils“ (Palača svjetlosti).
Švedski grad Umeå, najsjevernija evropska prijestonica kulture do sada, ponudiće svojim posjetiocima iz cijele Evrope izazovnu i inovativnu godinu.
Evropske prijestolnice kulture određuje Vijeće Evropske unije na period od jedne godine, tokom koje ti gradovi organizuju niz kulturnih događaja sa snažnom evuropskom dimenzijom. Inicijativa je započela u 1985. godini, te je od tad postala jedan od najprestižnijih kulturnih događaja u Evropi. Gradovi su odabrani  zbog kulturnih događaja kojre planiraju organizovati tokom te godine, a koji moraju biti iznimno kvalitetni.

Номинација стећака БиХ на корак до Унеска

„Након веома озбиљног вишегодишњег рада данас је са успјехом завршен онај дио посла који се односи на усаглашавање заједничког документа на нивоу Босне и Херцеговине за номинацију стећака на Унескову листу свјетске културне баштине“, истакао је министар просвјете и културе Републике Српске Горан Мутабџија након данашњег састанка са министром цивилних послова БиХ Средојем Новићем и представницима радне групе за израду овог документа, који је одржан у Министарству просвјете и културе Републике Српске.

Министар Мутабџија је додао да је током данашњег састанка вођен веома отворен дијалог чланова радне групе о свим отвореним питањима и спорним одредницама текста номинацијског документа.

Министар цивилних послова БиХ Средоје Новић изразио је задовољство да је након више од три године рада Босна и Херцеговина данас на најбољем путу да се усагласи став око номинацијског досијеа и плана управљања над стећцима у БиХ.

„Тиме ће се испунити први услов, како би се са друге три државе, Србијом, Црном Гором и Хрватском, још једном прешао цијели документ и припремио за коначну предају Унеску на одлучивање“, додао је Новић.

Чланови радне групе на израду заједничког документа за номинацију стећака БиХ на Унескову листу свјетске културне баштине и учесници данашњег састанка су представници Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске и представници Комисије за очување националних споменика БиХ.

poljeinfors-bih: Nastavljamo sa starinama

poljeinfors-bih: Nastavljamo sa starinama: Drveni avan kupljen u Banji Vrućici Svijećnjak kupljen u Gradačcu na pijaci Roditeljska lampa na petrolej Fenjeri (kupl...

Montevideo, vidimo se – u Brodu

Juče je u Banjaluci bilo premijerno prikazivanje filma „Montevideo, vidimo se!“. Samo pet dana kasnije ovaj igrani film reditelja i scenariste Dragana Bjelogrlića će biti prikazan u Brodu. Film će se moći pogledati u utorak 28. januara u amfiteatru srednje škole „Nikola Tesla“ u terminima od 15,18 i 21 čas.
montevideo vidimo se plakatNačelnik opštine Brod Ilija Jovičić je pozvao sve građane i preduzetnike da dođu na projekciju filma i da učestvuju u prikupljanju sredstava za kupovinu novog projektora i računara za srednju školu. Na donatorskoj konferenciji 10.decembra 2013. godine, dio učesnika je odmah dalo prilog za kupovinu ove tehničke opreme. Prenosimo dio dopisa JU Srednjoškolski centar “Nikola Tesla“:Do sada smo uspijevali dosta projekata samostalno ostvariti, a budući da nam je u narednom periodu potrebna pomoć, cilj ove konferencije je bio da se uz naš prigodan program i predstavljanje prikupi novac za tehničku opremu (potreban iznos je 4300KM).Naime radi se o tome da smo poslije 20 godina organizovali prvi bioskop ZA SVE GRAĐANE u Brodu. Sve smo to učinili sa nadom da ćemo uvesti nešto lijepo i drugačije u našoj životnoj zajednici, kako naši građani ne bi morali odlaziti u susjedne gradove za sadržaje koje im i mi možemo ponuditi. Svakako ne želimo odustati od naše namjere i kao što smo Vam i najavili, pozivamo Vas na premijeru filma Dragana Bjelogrlića “Montevideo vidimo se!“ u utorak 28.01.2014. godine u bioskop sali Srednjoškolskog centra u 15:00, 18:00 i 21:00 časova. Ukoliko želite učestvovati u pokretanju savremenog bioskopa u Brodu svoje priloge možete donirati blagajniku Savjeta učenika prije filma na ulazu škole pri kupovini karata.Osjetimo svi čar i potrebu bioskopa u našem gradu. 
 Plakat je preuzet sa stranice:http://sr.wikipedia.org/wiki/Montevideo,_vidimo_se!

srijeda, 22. siječnja 2014.

poljeinfors-bih: Korpice i svijećnjak

poljeinfors-bih: Korpice i svijećnjak:   Korpica od šiblja, korpica od šišarki i metalni svijećnjak

poljeinfors-bih: Мој мали музеј старина

poljeinfors-bih: Мој мали музеј старина: Одавно сам заволио архаичне предмете, како оне за употребу, тако и оне за разоноду или друге намјене. Дуго их и сакупљам и сада сам одлучи...

Rimski bakreni novac iz Bosanskog Broda...



Listajući neke stare dokumente pronašao sam stari zapis o pronadjenim bakarnim novcima na području Bosanskog Broda.

Zanimljivi su pronalasci na otoku zvanom "Ada", željezničkoj stanici, ali i na području Liješća, Dobre Vode i na nekim drugim mjestima u bližem i daljem okruženju.
O svim pronadjenim  novcima 1902 .godine kustos bosansko-hercegovačkog muzeja Karlo Patsch u Sarajevu piše:
"Kad se gradio željeznički most na Savi, iskopaše radnici godine 1880. na savskom otoku, gdje se gradila noga za čupriju, ilovasti lonac pun malenog bakarnog novca.
Veliki dio od tog novca predan je tadašnjem poglavici Bosne i Hercegovine, Njeg.Kralj.Visosti Vilimu vojvodi Wurttembergu; mnogo komada kupio je hrv. narodni muzej u Zagrebu; nekoliko dospješe u ruke profesora Brunšmida i samo jedan jedincati komad, Constantinus I., Cohen 246, ostao je po rezultatu dosadašnjeg raspitivanaj u Bosni, u zbirci franjevskog samostana u Tolisi.
Najveći dio tog novca sastojao se po pismenim obavijestima profesora Brunšmida od komada careva Constantinusa II., Constantinusa Galla i Juliana.
kako je po strukovnom uvjeravanju profesora Brunšmida u tome novcu Julian zastupan kao cesar, to bi odatle "ko terminus ante quem" za doba, kad je lonac s novcem zakopan na to savskom ostrvu, proizišao mjesec maj god. 360., jer je tada Julian u Parizu proglašen augustusom.
No dobro će biti, ako taj rok nešto produljimo, jer novi novci sa carskom titulom nadogjoše tako brzo u promet i jer se još nemogoše kovati u istočnim stranama države.
Vrijeme tog novca pa i uzrok, zbog kojeg se zakopalo, saznaje se ipak pouzdanije, ako se uzmu na oko tadašnje prilike u Panoniji.
Constantinus II. odbio je molbu svog bratića da ga prizna augustusom, na što je Julian sa vojskom prodro u Illiricum, te sa svojim odjelenjem krenuo dunavskom cestom i lagjama po Dunavu dobrodio u Banonia-Banoštor.
Odavde je prirogjenom mu naglaiti cestom Banonia-Sirmium navalio na potonji grad, gdje mu se odupro Comes Lucililianus, da mu tako zapriječi put u Constantinopolis.
U isto vrijeme unišao je marširajući, "per mediterranea Raetiarura Magister equitum" Nevitta u Panoniju te se je sa carem združio po svoj prilici u Sirmiiumu, jer mu je kasnije bilo povjereno da čuva klanac Succi.
On je bez svake sumnje upotrebio dunavsku cestu; ona je izravno vodila u srednju Raetiju te bi se njome jamčano bio poslužio i treći Julianov zbor, koji je protiv Panonije operirao pod zapovjedništvom Jovinusa i Jovinsa (ma da je došao iz gornje Italije), da nije dirigiran na podsjedanje Aquileje.
Okolica Broda nije dakle izravno stajala pod uplivom ovog dogagjaja, no ipak možemo uzeti, da je ta vojna bila uzrok, što je novčano blago zakopano na "Adi" za ove invazije u oktobru godine 361., jer je po bilješki u Amm.XXI 9., 3, ispred Juliana išao silni strok, koji je natjerao i najviše činovnike na bezobzirno bjegstvo, pa je sasvim prirodno, da je strok obuzeo i stanovništvo.
.....
O drugom nalazu novca u Bos. Brodu još smo manje saznali.
Po obavijestima g. oficijala A. Andre-a u Banjojluci, za koje smo mu vrlo blagodarni utvrdilo se ovo:
U ljetu godine 1880. nabasao je neki talijanski radnik, kad je vadio zemlju i šljunak za nasipanje(od prilike 150m daleko od zgrade željezničke stanice), u dubini od kakva dva metra na posudu od ilovače.
Drugovi tog radnika navale ko bijesni, razbiju lonac i povade iz njega novac, koji je navodno sastojao od 100 bakrenih komada.
Gosp. Andre misli, da je taj broj pretjerano označen.
Njemu pogje za rukom da pribere od radnika oko dvadeset komada, koje spremi zvaničnim putem u Sarajevo.
Tad još nije postojao naš muzej i nije nam uspjelo da saznademo, kamo su dospjeli ti novci."
.........
Od bogatih pronalazaka starog rimskog novca na otoku "Ada" i na staroj željezničkoj stanici na području Bosanskog Broda gotovo se ništa više ne zna.
Gdje je završio taj novac ?
Umjesto da je završio u nekom muzeju, sačuvan za istraživanja i generacije koje dolaze, koje znaju da cijene historijske eksponate i naslijedjene vrijednosti, sa današnjeg stanovšta mogu samo dodati, da je vjerovatno završio u rukama privatnih trgovaca starim novcem, nuzmatičara i kolekcionara antičkim stvarima.
Karlo Patsch piše još o nekim nalazištima u našem zavičaju :
" U gostionici G. Lapornika u Bosanskom Brodu vidio sam izlizanu, ponešto obrezanu tetradrahmu barberskog kova (Nachpragung) sa značajnim za taj novac zarezom.
Premjer joj je 23 mm.
Zbog upravo ludo-smiješne svote, koju vlasnik traži, nije se taj novac mogao nabaviti za našu nuzmatičku zbirku.
A.: Glava Zevsa s lovor-vjencem,. na desno: R.: jahač sa lepršastom mantijom, gleda na lijevo;  u desnoj ruci, koja se ne raspoznaje ko ni lijeva pa ni noge, držao je granu.
Ispod konjskog trbuha vertikalno namještena grana; izmegju podignute lijeve noge i konjske gubice nalazi se kolo sa naznačenm žbicama.Iznad polegjice konja фІАІ.
Vlasnik veli da je novac nagjen u selu Liješće."
O pronalascima starog rimskog novca u Dobroj Vodi piše:
"Po obavijestima sadašnjeg gvardijana franjevačkog samostana u Tolisi, fra Ilije Oršolića, našao se u ovom selu (Kotar Derventa) godine 1876 ili 1877. prigodom krčenja novčano blago, koje se sastojalo od drahmi Apollonije i Durrhachiuma.
Mora da je bilo vrlo obilno, jer fra Dobroslav Božić navodi u "Vjestniku", 1888.,str.127.:
da je težina srebra bila "od prilike 15 kilograma" i da je on "pune pregršri" srebrenog novca iz ovog nalaza godine 1880. vidio u jednog kujundžije (zlatara).
Posredstvom fra Božića dospjelo je samo 25 komada u zagrebački muzej, ali su ondje, kako je profesor Brundrugim konstatovao, po pokojnom Simi Ljubiću u tamnošnjoj zbirci izmješani s mnogim drugim drahmama Apollonije i Dyrrhaehiuma, bez da je označeno odakle potječu.
Fra Oršolić dobio je deset komada, no ovi se izgubiše tečajem godina.
......
Kako kazuje fra Grgo Došen, tadašnji župnik u tri sata odaljenim Potočarima, našao je u Dobroj Vodi godine 1886. neki seljak prigodom oranja na dva razna zemljišta dvoje novčano blago.
Jedno se satojalood "kakovih 200 komada drahmi Apollonije i Dyrrhaehiuma, koje su bile pohranjene u zemljanoj posudi.
Dosad nije se na žalost moglo iznaći, u kojem odnošaju stoji ovaj nalazak spram onog drugog i starijeg, da li je naime sasvim samostalan ili možda tek prije neopaženi dio njegov.
Na žalost se i ovaj nalazak rasipao; samo ovaj jedini komad dobio je našmuzej od fra Došena na dan 30. augusta 1900.:
Opaska:Slijedi opis kovanice, premjera 19 mm i težine 2,26 grama.......
......
Drugo novčano blago iz godine 1886. sastojalo se po izjavi fra Došena od kakvih 50 komada manjeg bronvanog novca, od kojeg je rečeni otac franjevac dobavio i nama takogjer 30.augusta 1900. godine darovao samo jedan komad.
Opaska: Slijedi opis kovanice....
Na isto doba upućuje i višegradski nalazak novca, koji je najmanjim svojim dijelom dospio u naš muzej.
U njemu su zastupane one vrste manjeg broncanog novca stare Rome, koje odgovaraju Constantinopolis-novcima.
Vrijedno je da se istakne, da novci nagjeni dosada u Domaviji, našoj najvećoj rudarskoj varoši u Istočnoj Bosni, sižu samo do Constantina II. (umro godine 340)
Obzirom na naš vrlo oskudni materijal, moramo se u ovaj čas ograničiti na ovo poredanje, uz koje se priključuje onaj nahogjaj sa "Ade"- kod Bos. Broda, o kojemu je bilo govora naprijed na str.416 i dalje.
Bogatija su opažanja, koja se sjeverno od Save pribrana na osnovu novaca iz ovog doba.
Možemo se nadati, da ćemo odavle dobiti nuzmatički komentar za objašnjenje onih velikuh dogaagjaja, što se odigraše u tom području.
Mi smo u ostalom i onako u prilozima u Panoniji i Gornjoj Moeziji za vladavine sinova cara Konstantina velikog daleko bolje poučeni, nego o prilikama u Dalmaciji. "
Gospodin Karlo Patsh je dobro i temeljito istražio i opisao nalaze starog rimskog novca u Bosanskom Brodu i bližoj okolini.
Osim ovog opisa, pronalazaka starog novca iz rimskog perioda, dao je dosta podataka i o drugim  pronalascima u mjestima š|irom Bosanske Posavine.
U daljem radu piše o značajnim pronalascima novca Clodiusa Albinusa u Potočanima, antoninusa Piusa u Novom Gradu.
Novci su pronađeni pojedinačno od stranje seljaka prilikom obrade zemljišta u svojim poljima.
U Kotaru Gradačac navodi pronalazak drahme grada Dyrrhachinuma, a u Modriči značajan pronalazak novac cara Hadrijana, dok je u varošici Bosanski Šamac pronađen navodno novac Constantinusa II.
Zemaljski muzej u Sarajevu dobavio je iz sela Domaljevac novac Calpurnia, a franjevačkisamostan u Tolisi novac Severusa Alexandra.
Rimski novac je pronađen još u Luki, Tramošnici, Tolisi, Boku, Oštrojluci, Srebreniku, Brčkom.
Evo ša dalje navodi gospodin Patsh:
"Na svaki ipak način može se reći, da zakopavanje tog novca stoji u svezi sa navalom Gota i njihovih saveznika u zapadni Illyricum, koje navale počinju godine 254. i 255., kad je invazija gotska po naslućivanju B. Rappaporta sizala do Siscije.
Da je naše područje bilo u opasnosti, dokazuje natpis, nagjen u obližnjem Sirmiumu (Mitrovici).
Po ovom natpisu, koji potječe iz doba Gallienove samovlade, zasvjedočeno je, da je na donjoj Savi koncetriran zbor, sastavljen od odjelaka germanskih i britanskih legija, a da su odista bile ugrožene panonske i gornjo-moezijske megje, može se izvoditi upravo iz novčanih nahogjaja."

Izvor:  Glasnik Zemaljskog Muzeja Bosne i Hercegovine u Sarajevu iz 1902 .godine, knjiga 3.
http://www.6yka.com/blogovi/blog/19398/rimski-bakreni-novac-iz-bosanskog-broda

Predavanje o čitalačkim navikama djece

ponedjeljak, 20. siječnja 2014.

Predstava 'Obično veče' Milana Laneta Gutovića

Derventa - predstava Obično veče

Queen Estrada  u srijedu 22.01.2014. godine u Derventi u 18 h organizuje predstavu  jednog od najpoznatijih glumaca bivše Jugoslavije - Milana Laneta Gutovića.
Predstava  “Obično veče” uz  karakterističnu glumu ovog izuzetnog umjetnika,  priče o zanimljivim lokalitetima sa specifičnim imenima  i  o njegovom neslavnom pokušaju da bude nudist , obećavaju  pravu humorističku poslasticu. Karte su već u pretprodaji u Domu kulture u Derventi. Informacije na telefon Queen estrade 066 905 399.

četvrtak, 16. siječnja 2014.

Picassova slika u Bosanskoj Dubici?

imageFoto: ATV Banja Luka
BOSANSKA DUBICA - U Narodnoj biblioteci u Bosanskoj Dubici tvrde da imaju djelo Pabla Picassa, španskog slikara i jednog od najpoznatijih umjetnika 20. stoljeća. Grafika slavnog slikara, koju su godinama u tajnosti čuvali, ipak nije potpisana.Na djelu je samo datum, ali nadležni u biblioteci tvde da autentičnost nije upitna.Picassovo djelo je poklon biblioteci u rodnom kraju od nekadašnjeg narodnog heroja Boška Šiljegovića. On je sliku dobio u Parizu 1964. godine kao učesnik komunističkog kongresa.
Bivši direktor Centra za kulturu u Bosanskoj Dubici Stojan Banjac kazao je za banjalučku Alternativnu televiziju da je bio "prestrašen kako da sačuvaju tu sliku".
"Nismo u to vrijeme imali tehničke uvjete da je možemo sačuvati. Jedino se mogla sačuvati šutanjem", ispičao je Banjac.
Slika je u biblioteci od kraja 80-ih godina prošlog vijeka, a čuvaju je u sefu.
Načelnik općine Bosanska Dubica Mile Zlojutro potvrđuje da će tražiti mogućnost da se slika, ukoliko se potvrdi autentičnost, na adekvatan način zaštiti i izloži.
Ova grafika je samo dio bogatog legata Boška Šiljegovića biblioteci u Bosanskoj Dubici. Tu je i knjiga Henryja Kissingera, koju je američki diplomat svojevremeno lično potpisao i poklonio Šiljegoviću.
(Vijesti.ba/Fena)

Još o institucijama kulture u Doboju

Regionalni arhiv Doboj

Prema starim fotografija najvjerovatnije da je ova zgrada stara preko 100 godina (građena je oko 1900. godine). Ovo staro zdanje krase dva drvena izrezbarena balkona sa kojih su poslijeratnih godina držani politički govori narodnoj masi, na tada još velikoj poljani gdje je izgrađen današnji Doboj. Raspoloživom dokumentacijom i stručnom bibliotekom, koja broji oko 2700 naslova (uglavnom knjiga i časopisa iz nacionalne istorije), omogućava se rad naučnim istrživačima, studentima i đacima da pišu svoje naučne, stručne i diplomske radove.

Američki kulturni centar
Američki Kulturni Centar Doboj-Američki Kutak, je organizacija koja se formira institucionalnom saradnjom izmedju Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u BiH i Opštine Doboj. Cilj ove organizacije je da ponudi članstvu informacije o Sjedinjenim Američkim Državama , njihovoj istoriji , kulturi , političkom sistemu i drugim aspektima, te na taj način svim posjetiocima i članovima Centra približi granice Amerike i način svakodnevnog života u ovoj zemlji.
Kulturno-umjetnička i sokolska društva

Brojna su i aktivna Kulturno-umjetnička i sokolska društva čiji članovi njeguju i vjerno prenose na nove naraštaje kulturu dobojskog kraja kroz bogate narodne nošnje i folklor, obilježavanje svetkovina, stare sportskediscipline.
KUD"DOBOJ"Doboj
KUD"GRADINA"Doboj
KUD"BOLJANIĆ"Boljanić
KUD"PODNOVLJE"Podnovlje
KUD"ŠEVARLIJE"Ševarlije
HKD"NAPREDAK"Doboj
Sokolskodruštvo"SVETIĐORĐE"Doboj
Sokolskodruštvo"BOLJANIĆ"Boljanić
Sokolskodruštvo"KRNJIN"LjeskoveVode
Dobojska sela, riznice tradicionalnih običaja

Miki Maus - Mađioničar Miki

Promovisana NARODNA VLAST

U organizaciji Narodne biblioteke ''Branko Radičević'' i Srpskog književnog kluba ''Vihor'' Derventa, 15.1.2014. godine održana je promocija romana ''Narodna vlast'' autora Đorđe Panzalovića.
Đorđo je rođen 1939. godine i u svom ranom djetinjstvu, nakon osnovnog školovanja u svom selu Osinja otišao je na rad u Sloveniju. Tamo se zaposlio u metalurškoj indistriji i uz rad završio Metalurški fakultet u Ljubljani, te kao razvojni inžinjer do penzionerskih dana radio je u Fabrici aluminijuma u Kidričevu. Kao desetogodišnjaku ostale su mu u sjećanju priče iz poslije ratnih zbivanja i patnje naroda, koje su najviše osjećala djeca tog vremena, koje je opisao u svom romanu u nekoliko desetina priča, koje su redoslijedom povezane i slikaju prilike i neprilike tog vremena.
Đorđo bilježi kroz priču sve onako kako je čuo i doživio, ne sudi, nego to prepušta čitaocima da zaključuju i određuju se prema vremenu i prostoru nastajanja priče. Pojedini zapisi su dokumentovani orginalnim dokumentima. On ne želi da ubjeđuje čitaoca u njegove zapise, i ako s malo pažnje čitaoca, kada se do kraja svaka priča pročita one potvrđuju same sebe.
Knjiga je pisana istančanim i laganim jezikom govora osinjskog kraja, koja obiluje arhaizmima, već odavno zaboravljenim izgovorima, imenima i pojedinim narodnim toponimima s tog područja, što joj potvrđuje vrijednost u etnoarhaističkom smislu zapisivanja, a neki predmeti, objekti, kao starine su prikazani fotografijama.
Knjigu su uspješno predstavili i uvaženoj publici predočili, magistar Željko Đukić, Savko Pećić Pesa, Aleksandra Marilović, Ivana Ratkovac i sam autor Đorđo Panzalović sa pseudonimom na knjizi Đuro Prakljača. Stoga ova knjiga zaslužuje da bude čitana.
Savko Pećić Pesa

srijeda, 15. siječnja 2014.

Sjećate li se?!-Gustav's Interiority Complex

Doboj - predstavljamo ustanove kulture

Centar za kulturu i obrazovanje (www.kulturadoboj.com)

Zgrada Centra za kulturu i obrazovanje u Doboju sagrađena je 1953. godine. Sedamdesetih godina uslijedila je dogradnja još jednog sprata i rekonstrukcija električne mreže. Do 1990. godine ova ustanova djelovala je pod imenom Radnički univerzitet.
Svoju aktivnost Centar za kulturu i obrazovanje realizuje kroz tri djelatnosti: Scenska kultura i filmska umjetnost, Umjetnička galerija i Opšte i stručno obrazovanje.
Centar se izdvojio kao regionalna ustanova kulture koja tokom godine organizuje nekoliko značajnih kulturnih manifestacija kao što su: Teatar fest, Bogojavljenski koncert, Dobojski likovni salon, Smotra dobojskih stvaralaca...
Centar raspolaže poslovnim prostorom od 1.300 kvadratnih metara.


Muzej  u  Doboju

Regionalni muzej u Doboju osnovan je 8. novembra 1956. godine, sa zadatkom da prikuplja, čuva, pravno i tehnički štiti i prezentuje, kroz stalne i povremene izložbe, sveukupnu kulturnu baštinu grada i regije Doboj.
Muzej u Doboju je kompleksnog tipa, što znači da prikuplja muzejske predmete iz oblasti arheologije, etnologije, istorije, istorije umjetnosti, kao i predmete iz oblasti prirodnih nauka.
Za pola vijeka postojanja i rada Muzej u Doboju prikupio je i čuva bogate zbirke kojima vjerodostojno i na stručan način može prezentovati dugu i burnu prošlost grada i regije, od paleolita - 50 000 godina p.n.e. do naših dana.
Poslije deceniju i po teškog perioda za Muzej u Doboju, konačno je došlo vrijeme za njegovu potpunu revitalizaciju. Zajedničkim naporima Ministarstva prosvjete i kulture Republike Srpske i Opštine Doboj, kao osnivača, obavljena je temeljna rekonstrukcija krova zgrade Muzeja. Predstoje poslovi na ure|enju enterijera i postavljanju stalne izložbene postavke, čime }e ova ustanova kulture biti napokon otvorena za javnost. To je svakako značajno doprinijeti bogatstvu i kvalitetu ukupnog kulturnog života u gradu Doboju.

Narodna biblioteka Doboj

Nastavljaju tradiciju predratnih čitaonica s početka prošlog vijeka, Narodna biblioteka Doboj otpočela je s radom 9. maja 1946. godine.
Biblioteka ima status samostalne javne ustanove sa svojstvom pravnog lica i imovinom u državnoj svojini. Obavlja funkciju matične biblioteke na područjima opština: Doboj, Derventa, Modriča, Vukosavlje, Petrovo, Brod, [amac i Tesli}. Prima čitaoce svakog radnog dana od 7 do 20 časova, a subotom od 7 do 14, tako da sedmično radno vrijeme traje 72 časa.
U prvoj polovini 2006. godine fondovi Narodne biblioteke Doboj sadrže: 75.184 knjige, 1.231 godišnje periodike i do 40.147 raznovrsnih serijskih publikacija, što ukupno predstavlja 116.652 jedinice bibliotečke gra|e. U tom periodu bilo je 4.259 članova, a na čitanje su izdate 19.782 knjige, 3.620 novina i 95 časopisa. Biblioteku je posjetilo 20. 937 korisnika usluga.
Književni fond je razvrstan prema UDK sistemu, a predstavljen je u alfabetskom i stručnom lisnom katalogu. U biblioteci je u pripremi program za automatizaciju bibliotečkog poslovanja „Njinisis - Biblio", a za interne potrebe razvijena je sopstvena aplikacija „Publiko 2004".
U biblioteci je zaposleno 25 radnika, od čega je 20 stručnih bibliotečkih radnika. 
U okviru izdavačke djelatnosti, 1995. godine nastavio je sa izlaženjem predratni časopis „Značenja".
Me|u mnogobrojnim nagradama izdvajaju se: Priznanje Kulturno-prosvjetne zajednice Bosne i Hercegovine (1972.), Spomen-plaketa opštine Doboj (1974.) i Nagrada „\or|e Pejanovi}" za najbolju biblioteku Republike Srpske u 2006. godini.

Концерт Немање Радуловића распродат за сат и по

Наступом на Коларцу 4. фебруара, виолиниста отвара серију добротворних концерата, на којима ће, у неколико градова света, учествовати наши уметници у дијаспори

Немања Радуловић (Фото Д. Ћирков)
Деведесет минута, колико траје један концерт, било је довољно да се распрода наступ виолинисте Немање Радуловића, који је заказан за четврти фебруар у Коларчевој задужбини. Миљеник београдске публике, ког је јуче дочекала чета новинарских екипа, данас живи у Паризу, а свираће са Симфонијским оркестром РТС, уз диригента Бојана Суђића.    
– Примио сам писма од људи који нису стигли да купе карте. Одмах сам се распитао како да им изађемо у сусрет и заказали смо други наступ за шести фебруар. Када би могло, свирао бих овде свако вече, али за сада нам остаје мали број наступа, да би те вечери биле посебне – каже Немања Радуловић (Ниш, 1985), коме је ово четврти наступ у Коларчевој задужбини, а распоред пребукиран наступима по Европи.
Виолиниста је до сада одржао више од девет стотина наступа, а свирао је у Румунији, Италији, Немачкој, Аустрији, Естонији, Француској, Кини, Јапану …
– Паганинијев концерт за виолину није често извођен у Београду. Захтеван је, траје 40 минута, изазов је изнети га сваки пут на другачији начин. Када почнем да вежбам, у мени је присутна идеја о италијанској опери, коју све чешће слушам, па идем у том правцу градећи однос опере и симфонијске музике – наглашава Радуловић, који је освојио специјалне награде у Чешкој (Јан Коцијан, 1996), Литванији (Балис Дварионас, 1997), Пољској (Вијењавски-Липински), Француској (Јехуди Мењухин, 1998).
– Прошле године имао сам уговор са „Дојче грамофоном” из Француске, а ове године са „Дојче грамофоном” из Немачке, што мења презентацију моје музике. Музичке куће схватају да уметник може да одбрани само онај репертоар који може да изнесе, и зато сам за овог издавача снимио диск с Паганинијевом музиком, са оркестром италијанске националне телевизије. Дириговао је Јапанац Еиџи Оуе, што ми је најбоља сарадња у последњих 20 година – каже овај музичар и додаје:
– Позитивна носталгија прати ме свуда у свету. У Београду, као и у Паризу, чим изађем на сцену добијам аплауз сличан оном на крају концерта. За једног музичара нема ништа лепше од тога да оно у што верује подели са публиком која држи до истих вредности. У Београду су сале увек пуне. Млади су жељни музике и само нека се тако настави. На класику треба да се гледа као и на друге музичке жанрове, и филозофирање ту не помаже. Оно не може да вам одузме уживање, као ни слободу – каже Радуловић.
Диригент Бојан Суђић истиче да интуиција и сугестивност свирања чине овог виолинисту рођеним виртуозом.
– Немања Радуловић има прилику да у младим годинама себе промовише али и да помогне овој средини. Присуствујемо лансирању једног уметника. Увек се поставља питање која је разлика између цењеног познатог уметника, и оног за којег знамо да је сјајан али остаје релативно непознат. Ми имамо сјајне а непознате уметнике. Радуловић је пример без преседана, који ће још дуго да нас радује – истакао је Суђић.
Радуловићев наступ први је у оквиру акције „Концерти за Коларац”. У разним градовима света ове године биће организовани наступи, а од прикупљеног прихода биће купљен клавир за Коларчеву задужбину. Музичари су се, зарад ове акције, одрекли својих хонорара.
Након Београда, донаторски концерт биће одржан у Њујорку шестог фебруара, у организацији пијанисткиње Јасне Поповић, која је и идејни творац ове акције. На концерту у цркви Св. Саве у Њујорку наступиће пијанисти Владимир Ваљаревић, Марија Илић, Ђорђе Нешић, виолинисти Ана Милосављевић и Саша Јанчић, композитор Милош Раичковић, Владан Мијатовић (џез клавир), бубњар Марко Ђорђевић, тенор Милан Ракић, мецосопран Милица Никчевић, џез певачице Софија Кнежевић, Алма Мићић и Наталија Павловић, гитариста Рале Мићић, сопран Александра Сесентон.
У престоници САД организатор концерта је музиколог Сања Грујић-Влајнић, па ће седмог фебруара на Монтгомери колеџу, у држави Мериленд, недалеко од Вашингтона, гостовати камерни хор „Сербијана”, са пијанистима Јасном Поповић и Владаном Мијатовићем. Остали концерти биће у Бостону, Мајамију, Лондону и Паризу.
М. Сретеновић
објављено: 15/01/2014

subota, 11. siječnja 2014.

Hičkokov zabranjeni dokumentarac o nacističkim logorima smrti


imageAlfred Hičkok
LONDON - Dokumentarni film Alfreda Hičkoka o nacističkim koncentracionim logorima, koji je nastao poslije Drugog svjetskog rata, ali nikada nije bio prikazan, konačno će ugledati svjetlo dana.
Poslije intervencije stručnjaka Kraljevskog ratnog muzeja, film je u odličnom stanju, a kako je rekao kustos muzeja Toni Higit, njegovo prikazivanje poslije rata zaustavljeno je, pošto je došlo do promjene politike prema Njemačkoj.

Za režisera filma izabran je Hičkok, kome je dostavljeno sve što su Britanci i Sovjeti snimili prilikom ulaska u mnogobrojne koncentracione logore.
Bilo je zamišljeno da on film završi u veoma kratkom roku, ali je "majstor horora" bio toliko šokiran materijalom koji je dobio, da nedjeljama nije ulazio u studio.
Kada je film konačno bio završen, saveznici su zaključili da bi poslije Nirnberškog procesa, a u sklopu promjene političke klime, bio suvišan još jedan šamar Njemačkoj.
U Kraljevskom ratnom muzeju osamdesetih godina je pronađeno šest, od sedam rolni Hičkokovog filma i nešto od tog materijala je bilo prikazano na Berlinskom festivalu 1984. godine.
U međuvremenu je pronađen i materijal sa sedme rolne, koja je nedostajala, a stručnjaci Kraljevskog ratnog muzeja su sve obradili koristeći digitalnu tehnologiju.
Premijera filma očekuje se krajem ove godine, jer posao na obradi filmskog materijala još nije kompletno završen.