( до четрдесетих година 20. вијека )
Колико
је до сада познато, прва јавна библиотека у Босанском Броди основана је 1889.
године. Она је дјеловала при Народној основној школи. Наравно да је упитно
колико је она заиста у то вријеме служила широј јавности, јер је била школска,
дакле, прије свега наставничка и ученичка и, за садашње појмове, имала је врло ограничен број наслова и примјерака
књига. Ипак, према сјећању Стеве Кораћа, учитеља и друштвеног радника,
босанскобродска школска библиотека била је врло добро опремљена, једнако
литерарним дјелима, као и стручном педагошком литературом. Исте године када је
основана Библиотека, у њу је почео стизати познати стручни и научни часопис
„Гласник Земаљског музеја“ којег је достављао Земаљски музеј за Босну и
Херцеговину из Сарајева.
Та
библиотека је била смјештена у тек довршеној згради Основне школе, а која је
касније, након низa година, безразложно порушена ради „љепшег“ изгледа
града, иако су ренесансни облици њeних украса око прозора и врата могли бити на понос и већим градовима.
Школа је тада имала пет учионица и зборницу, а у тој зборници налазила се и
библиотека. Након што је 1903. године била саграђена нова школа, бибилиотека је
била поново смјештена у зборници. Она је тада већ била богата различитом
литературом, а састојала се од два одјељења: наставничког и ђачког.
На
велику штету, у школу је 1915. године уселила војна болница и остала у њој
годину дана, али је и то било довољно да, након исељења болнице 1916. године, у
згради остане само пустош: наставнички кабинет, врло богат инструментима за
очигледну наставу, био је потпуно демолиран, а књиге из болнице биле су великим
дијелом разнесене. Основна школа у Босанском Броду се послије те девастације
није никада потпуно опоравила.
Осим
„Гласника Земаљског музеја“ који је са својим првим бројем пристигао управо у
часу када је школа уселила у своју нову, специјално саграђену зграду (1889),
почели су у библиотеку пристизати и други часописи, као „Школски вијесник“ ( од 1894), па „Мала библиотека“
(1889), „Бехар“ (1900), „Тежак“ (1902), „Покрет“ (1904) и „Учитељска зора“
(1905), као и „Босанска вила“ која је почела излазити и раније, већ од
16.12.1885. године.
Није
се сачувала инвентарна књига нити евиденција корисника ове прве босанскобродске
библиотеке, па тако није познато колико је у њој било књига, нити којег су оне
биле садржаја. Зна се тек да је, осим стручне литературе била нарочито богато
заступљена белетристика.
Према
наводу из књиге „Библиотеке и библиотекарство у БиХ – 1918 – 1945.“ ауторице
Љубинке Башовић, у Босанском Броду је 1892. године Рафинерија нафте имала
стручну библиотеку, али су подаци о томе веома оскудни, док Ламија Хаџиосмановић
помиње и чињеницу да је „на забавник Даница који је излазио у Бечу, било
претплатника из Босанском Брода и Сарајева“.
Нова
школска зграда, она што и данас стоји, довршена је 1909. године. Имала је осам
учионица, собу за исламски вјеронаук, зборницу и кабинет за помоћна учила који
је служио и као канцеларија управитеља. Опрема школе била је на завидној
висини. Била је ту велика библиотека за усавршавање учитеља, па богата
природословна збирка и збирка физикалних апарата. Минерална збирка и препарати
живориња били су поклон Земаљског музеја у Сарајеву, а физикални апарати били
су набављени код, тада познате фирме свјетског гласа, Franz Sagan. Све је то
нетрагом нестало када је школа, како смо то раније напоменули, претворена у
војну болницу 1915. године.
У
слиједу догађаја поводом оснивања радничких домова биљежимо податак да је
судбина библиотеке у Босанском Броду, а и шире, била везана за Раднички дом у
периоду након Првог свјетског рата. Оснивањем Радничког дома у Босанском Броду,
у јануару 1919. године, започела је снажнија културно – просвјетна активност и
у њему се налазила библиотека и читаоница са завидним нивоом организованог
рада. Већ крајем 1918. године у Босанком Броду је основано културно –
просвјетно радничко друштво „Слога“ које је путем разних предавања и културно –
умјетничких приредби радило на политичком и културно – просвјетном уздизању
радника. Почетком 1919. године Друштву је у Радничком дому омогућено дјеловање
у неколико секција, као и извођење разних приредби и забава. Приходи од
културно – умјетничких приредби давани су као помоћ најсиромашнијим радницима.
Дом је био средште окупљања и договарања радника о предузимању акција.
Од
1905. године, када је у Босни и Херцеговини почињу основати синдикалне
организације, повећава се интерес за радничке часописе и социјалистичку
литературу. До 1909. године, када је у Босни и Херцеговини почео излазити први
раднички лист „ Глас слободе“, штампа и друге публикације дотуране су јавно или
тајно из Србије и Хрватске. Из Србије су радничка штампа и литература стизале
линијом Београд – Брод и помоћу партијске организације из Шапца (посебно лист
„Борба“).
Дистрибуцијом
радничке штампе и литературе, од 1898. године, бавило се и Жељезничко друштво
„Флуград“ из Сарајева. Ово друштво 1907. године мијења назив у Правно заштитно
и потпорно друштво „Флуград“ у Сарајеву, а 1908. прераста у Савез босанскохерцеговачких
жељезничара који је, проширујући своју активност културно – просвјетне
дјелатности, основао своје секције на свим просторима, па тако и у Босанском
Броду.
Српско
културно и просвјетно сруштво „Просвјета“ је до јуна 1922. године основало 66
библиотека (46 сталних и 19 покретних), а у оснивању је било још 36 сталних и 8
покретних. Веома је драгоцјен податак да је октобра 1922. године, под управом
Пододбора Просвјете и Просвјетине центалне библиотеке, у Босанском Броду
основана библиотека са 138 свезака. Свезци (књиге) су углавном добијени од
Просвјетине центалне библиотеке, а поред свих настојања, нисмо успјели сазнати
да ли је ова стална библиотека имала икакве везе са ранијом споменутом
библиотеком смјештеном у радничком дому у Босанском Броду.
Према
наводу из књиге Ђорђа Пејановића у Босанском Броду је у периоду између 1904. и
1918. постојала Српска читаоница, која се постепено отварала за своје нечланове
и за припаднике других конфесија.
Биљежимо
и податак да је у Сарајеву 1910. године основано и Хрватско католичко академско
просвјетно друштво „Мартић“ за Босну и Херцеговину, а промјеном правила на
скупштини одржаној 17.08.1919. године мијења назив у Југословенско католичко
академско просвјетно друштво. Нови одбор Друштва из 1919/1920. године
(предсједник Јосип Флегер) на првој годишњој скупштини поставио је питање
оснивања „ соц. књижница Мартића у Сарајеву и Мостару...оснивање нових и
подупирање већ постојећх просвјетних друштава и књижница на католичком
становишту“. Тако је „ Мартић“ до рата 1914. године основао неколико оваквих
друштава, а познато је да је између 1923. и 1925. године основано и у Босанском
Броду, али, по свему судећи нема података о евентуално формираној библиотеци,
док њихов рад већ 1925. године замире, јер већина обих друштава прераста у тзв.
„орловска друштва“.
У Турским Колибама основа је Хрватска сељачка
читаоница на оснивачкој скупштини 27.9.1927. године, с одобреним правилима Вел.
жупана Врбаске области бр. 7838 од 14.08.1928. године. Предсједник читаонице
био је Блажан Станић.
О
Српској читаоници и Муслиманском клубу у Босанском Броду нема сачуваних
архивских података, а према новијој литератури, са снажнијим дјеловањем ђачке и
студентске омладине од 1939. године и даље, комунисти покушавају да продру у
ове двије установе. Тако нпр. Славица Хречковски у својој књизи “Хронологија
радничког и НОП у Босанском Броду и околини 1894 – 1945.“ наводи да је „путем
читалачких група и разних културно - умјетничких и спортских приредби долазило
до међусобног зближавања радничке и интелектуалне и једним дијелом и сеоске
омладине, а путем разних зборова, који су завршавали забавним програмом,
омладина је стјецала сипматије и повјерење напредних грађана“.
Хрватска читаоница у Босанком Броду наставила
је дјеловање са обновљеним правилима одобреним од Вел. жупана Врбаске области
бр. 80 од 19.08.1926. године.
За
врије турске владавине, у Босни и Херцеговини је дјеловало око шездесет
читаоница (кираетхана) у којима „се више сједило, разговарало и састајало јер,
готово по правилу осим по које новине, није било у њима књига и рукописа.“
Извијесно је да је таква читаоница у то вријеме постојала и у Босанском Броду,
а у периоду између 1904. и 1918. године (није познато колико дуго) у Босанком
Броду је дјеловао Клуб исламске омладине.
Муслиманска
омладинска читаоница у Босанском Броду, основана као муслиманска кираетхана у ранијем периоду, обновила је рад на оснивачкој
скупштини 23. 01. 1926. године са одобреним правилима Вел. жупана Врбаске
области бр. 82/1926.
Народна
књижница и читаоница изгледа да је постојала у селу Кораће до 1934. године, јер
управа у свом допису Министарству просвете наводи да „ у периоду од 1934 –
1938. није радила због незаитересованости мјештана, а и због крађе читаоничке
имовине у 1932. години.
Босански
Брод је школске 1930/1931. године административно припадао Дервентском срезу.
Имао је једну народну књижницу и читаоницу и 7386 становника. Интересантно је
да је Сијековац у исто вријеме имао двије Народне књижнице и читаонице и укупно
6859 становника, што значи да је имао једну библиотеку на 3429 становника. На
подручју среза у то вријеме је према неким показатељима, било око 36% писменог
становништва.
Ево
једне анегдоте везане за постојање приватних библиотека у Босанком Броду, којих
је засигурно било неколико. Наиме и познати „кафанар и журналиста“ Сабит Арслан,
дописник сарајевске „Вечерње поште“, посједовао је његовану библиотеку. Био је
велики љубитељ књига, па их је куповао и увезивао у фину кожу. Ипак, неко од
овдашњих весељака је примјетио да у његовој његованој библиотеци нема књиге о
гинекологији, а то би била „наука о звијездама“!? Сабит је, да би поправио ту
велику празнину отишао код Саропа у Славонски Брод, па на сав глас затражио књигу „Гинекологија“,
а на упит књижара што ће му та књига, објаснио је да би то била наука о
звијездама. По општем смијеху присутних примјетио је да је и овога пута био
насамарен – али се ипак није нањутио. Обзиром да му је тај савјет дао неко од
муштерија у кафани, он је поступио по старом угоститељском правилу „Гост је
увијек у праву“.
Извијесно
је такође да је Босанки Брод 1931. године иамо и Народни универзитет који је
исте године и престао са радом, највише због недостатка материјалних средстава,
сталних предавача или недостатка просторија. Вјероватно је и Народни
универзитет имао своју библиотеку и читаоницу, али о томе немамо
вјеродостојских података. Послије окупације Босне и Херцеговине 1878. године
почињу да се оснивају културна, хуманитарна, социјална и друга приватна друштва
која су имала своје библиотеке и читаонице са мање или више књига. Тако од
Ђорђа Пејановића сазнајемо да је такво друштво постојало и у Босанском Броду,
али он не наводи његов назив већ га сврстава у групу „сталешка и стручна
друштва, ватрогасна, рибарска и пчеларска друштва, страна и национална
друштва.“
Подсјетимо
се: у Босни и Херцеговини радиле су или раде библиотеке или читаонице од
њиховог почетка до краја 1956. године у 526 мјеста, али само у 45 насељених
мјеста оне су радиле континуирано у свим периодима.
Важно је напоменути да из наведених
чињеница произлази да је у Босанском Броду током цијелог периода постојао
континуитет читалаштва, библиотека и библиотекарства, чиме се овај град сврстао
у ред оних мјеста у Босни и Херцеговини која су у континуитету од турске и
аустријске владавине, те у вријеме Краљевине Југославије, његовале културу
читања и традицију библиотекарства