Завичајне збирке као corpus sepatatum у народним библиотекама обухватају разноврсне
облике библиотечке грађе, од рукописа и хемипубликација, преко штампаних књига,
до некњижевног библиотечког материјала
(од фотографије
до CD ROM-a).
Истраживачки поступак приликом рада на ретроспективном
прикупљању завичајне библиотекачке грађе често захтијева пуно труда и времена, али и причињава задовољство
када се открије и, макар и дјелимично, расвјетли неки догађај, појава или
личност.
Рукопис „Прилози за историју библиотека у Босанском
Броду до четрдесетих догина 20. вијека“, кога је приредио мр Ранко Стјепановић,
библиотекар, представља својеврсну компилацију података из књига које се односе
на историју библиотека у босанскобродском крају.
На опсежном списку коришћене литературе налази се 16
конвенционланих библиографских јединица и 15 web-презентација.
Ослањајући се претежно на радове Ђуре Баслера, Ламије
Хациосмановић и Славице Хречковски, приређивач потенцијалним читаоцима на
једном мјесту нуди сажету прошлост књигоризница свога града.
Посебну вриједност рукописа чине сликовни прилози
опредмећени у преко 150 факсимила поштанских разгледница, фотографија,
географских карата, цртежа и скица, на којима су престављени мостови, градски
трговци, споменици, богомоље, гостионице, рафинерија нафте, жељезничка станица,
етнографски мотиви из богате историје Босанског Брода.
Овај невелики рукопис представља успјешан покушај
презентације значајног сегмента босанскобродског културног насљеђа, те га
препоручујем за објављивање, како у аналогној, тако и у дигиталној форми.
Драган Мићић, библиотекар
