Plava zvezda

Iza šuma, iza gora,
iza reka, iza mora,
žbunja, trava,
- opet noćas tebe čeka
čudna neka zvezda plava,
zvezda prava.

Čak i ako ne veruješ,
probaj toga da se setiš.
Kad zažmuriš i kad zaspiš,
ti pokušaj da je čuješ,
da odletiš,
da je stigneš i uhvatiš
i sačuvaš kad se vratiš.

Ali pazi: 
ako nije sasvim plava, 
sasvim prava,
mora lepše da se spava,
da se sanja do svitanja,
mora dalje da se luta,
- tristo puta, 
petsto puta,
Mora druga da se nađe...
treća...peta...
mora u snu da se zađe
na kraj sveta.
I još dalje iza kraja -
do beskraja.

Mora biti takve zvezde.
Što se čudiš?
Pazi samo da je negde
ne ispustiš dok se budiš.
Pazi samo da se negde ne izgubi, ne povredi.
Takva zvezda u životu 
mnogo znači, mnogo vredi.

Ja ti neću reći šta je
ova zvezda čudna, sjajna.
Kad je nađeš - sam ćeš znati.
Sad je tajna....

Miroslav Antić