У културном додатку Политике

У Културном додатку у суботу, 1. марта, читајте:

Алиса Херцова Зомер

СУДБИНЕ

Клавиром против Холокауста

Алиса Херцова Зомер у лондонском дому

Александар Илић

-------------------------------------------------------

ИЗА МАСКЕ

О глуми, лудилу и председницима

Гор Видалова напомена о Роналду Регану наводи нас на идеју по којој је председник – увек глумећи председник. Глумећи председник преузео је улогу и назив најмоћније личности у једној друштвеној заједници, а да, притом, није рођен као наследни монарх. Ниједан глумац не може да буде већи Краљ Лир од другог глумца који игра исту улогу. На исти начин, ниједан председник није више или мање председник од другог

Небојша Брадић

-------------------------------------------------------

МЕРА ЗА МЕРУ

Јa ♡ Србију

Ништа у Србији није „мој” проблем. Напротив, уместо љубави, заслужила је само мржњу. Није ми дала посао, мерцедес, стан, бесплатно здравље и образовање, а пружа ми политичаре лажове и продавце магле. Све је пропало, једино кафићи цветају јер се ту може на миру, кукати и пљувати по свему. Више нема оптимиста у Србији

Александар Мандић

-------------------------------------------------------

ИНТЕРВЈУ

Уникатна прича за сваког читаоца

Немогуће је направити велику, а „немузикалну” литературу: Александар Гаталица

У роману Велики рат сам направио један надреалистички простор у који сам унео живе боје и људске судбине. Управо стога што је тај простор заправо био тако фантазмагоричан, он је могао да покаже читаоцима неке од најстрашнијих слика рата. И у осталим мојим књигама догађаје покреће нешто немогуће, али та фантастика гради се на стварним људским патњама и њиховим највећим промашајима – каже Александар Гаталица, писац романа „Велики рат”

Марина Вулићевић

-------------------------------------------------------

ПОП КАЛЕИДОСКОП

Поезија и популарна музика

Антиратна химна Србије деведесетих била је песма „Слушај ’вамо” у извођењу групе Римтутитуки

Постоје теме и дилеме у поп култури које су вечне, а једна од најдуговечнијих односи се на везе између популарне музике и поезије. Рокенрол је давно престао да буде синоним за бунт. Тренутка када је Елвис средином педесетих зањихао куковима сећају се само олдтајмери, али дебата о томе да ли се стихови музичара различитог жанровског опредељења могу сматрати поезијом траје и у свакој епохи добија нова тумачења. Као и код свих „запаљивих” прича, нема јединственог одговора и све зависи од личне визуре.

Маја Вукадиновић

-------------------------------------------------------

АУТОСТОПЕРСКИ СУСРЕТИ СА САМИМ СОБОМ

Слободан Тишма, плишани корифеј

У групи „Код” Слободан је представљао рафинираност. Изложио је алуминијску коцку у птичијем простору разапињући конопац између два крова у Католичкој порти. Квадрат је висио над простором и људима као да је желео своје земне тежње да упути небеским тишинама, попут Ренеа Шара. Тих година новосадска култура је била ужарена... Играмо фудбал, разговарамо и слушамо „Пинк флојд” лежећи на патосу мансарде. Тражимо кућу у природи и чекамо да нам се пријатељи врате из Сремске Митровице, где их је на одмор од инцидентне естетике послао Покрајински комитет са Мирком Чанадановићем на челу

Божидар Мандић

-------------------------------------------------------

РЕАГОВАЊЕ

Врлина убива Аждаху (по Аристотелу)

Поводом похвала упућених и од стране политичара из актуелне српске власти Душану Ковачевићу, једном од наших највећих драмских писаца, аутор „Шовинистичке фарсе” понудио је своје виђење култних комада и сценарија овог нашег драмског писца 

Радослав Павловић, писац и саветник председника Србије за културу

-------------------------------------------------------

ИНТЕРВЈУ

Ни у америци нема довољно новца за науку

Српска наука зна шта је добро: Марко Анђелковић

У свету национални научни савети доносе двадесетогодишње пројекције развоја науке. Министри имају задатак да за то на нивоу владе обезбеде потребна материјална средства. Један од бивших министара мени је рекао да ће да финансира само оно што ће добити Нобелову награду. Рекао сам: „Дивно”. Прво не знам никога у овом тренутку ко зна шта ће то заслужити да добије ово признање, а друго цела Србија да дâ цео свој буџет не може да исфинансира тако нешто! – каже академик Марко Анђелковић

Др Зорана Курбалија Новичић

Културни додатак

објављено: 28.02.2014.

Druženje sa pjesnikom

Brod

Danas je u Osnovnoj školi Sveti Sava na druženje sa djecom došao poseban gost. Sa školarcima od 1. do 5. razreda i sa predškolskim uzrastom razgovarao je pjesnik Ljubivoje Ršumović. Preko 200 djece u holu škole se družilo, odgovaralo na pjesnikove pitalice i zagonetke, slušalo stihove i pjesme. U preko 55 godina književnog rada Ršumović je napisao 86 knjiga većinom za djecu. Na kraju druženja direktorica škole je Ršumoviću zahvalila, u ime školskog kolektiva, na gostovanju.   

Milan Konjović, Stevan Kojić: O umetnosti (i o biciklu)

ZRENJANIN. Savremena galerija Zrenjanin predstavlja od 10. do 28. februara 2014. autorsku izložbu Save Stepanova "Milan Konjović, Stevan Kojić, O umetnosti (i o biciklu)". Izložba je premijerno prikazana u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda u okviru ciklusa "Kritičari su izabrali" koji od 2001. predstavlja autorske izložbe dobitnika nagrade za likovnu kritiku "Lazar Trifunović". Sava Stepanov je dobitnik ove nagrade za 2011. godinu. Milan Konjović Stevan Kojić Izložba "Milan Konjović, Stevan Kojić: O umetnosti (i o biciklu)" predstavlja relaksirani pokušaj uporednog sagledavanja dva umetnička opusa, koji u svakom pogledu predstavljaju antipode. Milan Konjović (1898–1993) jedan je od najuverljivijih aktera autentične pikturalnosti čije je temeljne vrednosti stvarao i "čuvao" tokom sedam i po decenija dugog slikarskog stvaralaštva, od sredine druge decenije pa sve do kraja svog stvaralačkog i životnog puta 1993. godine. Upravo krajem te poslednje decenije XX veka, započinje stvaralačka avantura Stevana Kojića (1973), umetnika koji je, vođen impulsima stvarnosti, prihvatio filozofiju "ekranske paradigme" kojom je obeležena globalna "ikonosfera" (Porempski), a kojom smo sudbinski obuhvaćeni u vremenu tek započetog stoleća. Izložba u Zrenjaninu je donekle modifikovana tako da će na postavci u Savremenoj galeriji pored instalacije Stevana Kojića biti prikazane slike Milana Konjovića koje se čuvaju u zbirci Umetničke kolonije Ečka, dok su u Beogradu bile predstavljene Konjovićeve slike iz Galerije Milan Konjović u Somboru. To je bio razlog da se povodom ove, zrenjaninske izložbe, u katalogu, između ostalog, napiše nešto i o radu ove dvojice umetnika u Umetničkoj koloniji Ečka koji su u njoj boravili u razmaku od tačno pola veka. Kustos izložbe: Sunčica Lambić-Fenjčev. Art magazin

Koncert klasične muzike

Pozivamo Vas da u  četvrtak, 6. februara 2014. godine u Umjetničkoj galeriji Centra  za kulturu i obrazovanje svojim prisustvom obogatite Koncert klasične muzike u izvođenju Ljubice Crnobrnje -  violina i Violete Lučić – gitara.Koncert će se održati sa početkom u 19 časova. Ulaz na koncert je slobodan za sve građane.O izvođačima:Ljubica Crnobrnja rođena je u Beogradu gdje je završila osnovnu i srednju muzičku školu „Mokranjac“. Nakon studija upisuje postdiplomske studije na Akademiji umjetnosti Banjaluci, gdje je takođe i  profesor viline u Muzičkoj školi Vlado Milošević. Nastupala je na brojnim koncertima kao solista, kamerni i orkestarski izvođač. Do sada je nastupala u Banjaluci, Bijeljini, Beogradu, Prijedoru, Sarajevu... kao i  na Sjevernom Kipru, Francuskoj, SAD-eu. Od nagrada treba izdvojiti treću nagradu u Barleti (Italija).

Violeta Lučić je rođena u Sarajevu. Redovno muzičko obrazovanje okončava završavajući  akademske studije na Fakultetu muzičke umjetnosti u Beogradu.Iza sebe ima brojne koncerte kod nas (Banjaluka, Prijedor, Gradiška, Bihać...)  ali je nastupala i u Italiji (Rim, Milano,Torino). Pored toga, značajan je i njen pedagoški rad, gdje je sa svojim učenicima postigla zapažene rezultate a sami učenici su osvajali brojne nagrade. Violeta Lučić je profesor gitare u Muzičkoj školi Vlado Milošević u Banjaluci.

Doboj cafe

Izložba fotografija povodom 50-godišnjice dolaska Beatlesa u SAD

S. K. 05/02/2014 13:14:00

Izložba fotografija grupe Beatles koje ranije nisu viđene / AA

Izložba fotografija sadrži fotografije Henrya Grossmana i Astrid Kirchherr koje ranije nisu viđene u javnosti.

U New Yorku je otvorena izložba fotografija poznate pop rock grupe Beatles koje ranije nisu viđene. Izložba je upriličena povodom 50. godišnjice dolaska ove britanske grupe u Sjedinjene Američke Države (SAD), javlja Anadolu Agency (AA).
Organizator izložbe je firma “Rock Paper Photo“, a njen predstavnik Jody Britt provela je novinare AA kroz izložbu.
“Večeras ćemo proslaviti 50. godišnjicu dolaska Beatlesa u SAD i njihov nastup na Ed Sullivan Showu. Također, prvi put objavljujemo djela fotografa Henrya Grossmana i Astrid Kirchherr. Za Beatlese je 1964. godina bila dobra godina, jer su tada prvi put došli u SAD, a zatim počeli sa snimanjem filma 'A Hard Days Night'“, rekla je ona. Izložba će biti otvorena do kraja sedmice.
  -Dolazak Beatlesa u SAD- Legendarni bend je 1964. godine na aerodromu John F. Kennedy u New Yorku dočekalo oko 3.000 fanova. U okviru ove historijske posjete SAD-u, Beatlesi su gostovali na Ed Sullivan Showu, kojeg je tu noć pratilo 73 miliona gledalaca preko CBS televizije. Tada je počela takozvana “British invasion“ (Britanska invazija) u SAD-u.

 (Vijesti.ba/AA)

Akvizicije Likovnog susreta od 2010. do danas

SUBOTICA. U Modernoj galeriji "Likovni susret" Subotica, od 29. januara do 1. marta 2014, biće otvorena izložba "Novo: akvizicije od 2010. do danas". Izložba prikazuje umetničke objekte koje je Galerija pribavila za svoj fond u prve tri godine ove decenije. Podsticaj za osmišljavanje izložbe bila je odluka Grada Subotice da u 2013, prvi put posle nešto više od dvadeset godina, dodeli Galeriji sredstva za otkup umetnina. Milica Vojvodić Galerija, inače, kolekcioniše i čuva umetničke radove od samog svog osnivanja (1962), a danas se u njenom fondu nalazi oko 1400 predmeta. Ovom prilikom biće prikazano osamnaest radova, koji su u fond Galerije stigli bilo kao deo legata, kao poklon umetnika ili su otkupljeni od autora. Ovaj segment fonda, koji je nastao kao rezultat akviziranja u protekle tri godine, karakteriše zastupljenost klasičnih umetničkih ali i novih medija. Neki od autora čiji radovi će biti izloženi su: Viktor Vazareli, Imre Šafranj, Velimir Vukićević, Tibor Sarapka, Edita Kadirić, Maja Rakočević Cvijanov, Ksenija Kovačević, Laslo Antal... Izložba "Novo: akvizicije od 2010. do danas" predstavlja i pokušaj Galerije da otvori novo komunikacijsko polje u njenom odnosu sa publikom (blog). Za vreme trajanja ove izložbe planirani su brojni prateći programi.

90 godina od Šantićeve smrti: Počast Aleksi, Ćoroviću i Đikiću

Napisao  M.B. 

Nedjelja, 02 Februar 2014 15:25

Mostar -- Polaganjem cvijeća ispred biste Alekse Šantića, Srpsko prosvjetno i kulturno društvo (SPKD) "Prosvjeta" Mostar - čije je sjedište u spomen-kući Svetozara Ćorovića - danas je obilježila 90. godišnjicu smrti najvećeg srpskog pjesnika i najpoznatijeg pjesnika Mostara u 20. stoljeću.

Članovi "Prosvjete" i ljubitelji Šantićeve poezije prethodno su uz Šantićev grob položili cvijeće i na grob Svetozara Ćorovića te mezar Osmana Đikića.

Obilježavajući godišnjicu, Šantićeve smrti "Prosvjeta" je po prvi put organizirala i Internacionalni Šantićev festival djece pjesnika.

"Ovo je veliki događaj za grad Mostar i za Prosvjetu. Ovi mladi ljudi su dokazali da se možemo ujediniti oko univerzalnog jezika poezije", kazao je za "Anadoliju" generalni sekretar mostarske "Prosvjete" Goran Kosanić, prenosi "Oslobođenje".

Na Prvom internacionalnom Šantićevom festivalu djece pjesnika učestvovalo je 270 učesnika. U uži krug finalista, prema mišljenju stručnog žirija, kojim predsjedava pisac Mirsad Bećirbašić, ušlo je petnaestero djece iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Makednoje i Slovenije.

Nagrade najboljim pjesničkim ostvarenjima bit će dodijeljene večeras u Muzičkom centru Pavaroti.   

"Žao nam je da Grad Mostar nije razumio značaj ovog kulturnog događaja", kazao je Kosanić.

(StarMo)