Plava zvezda

Iza šuma, iza gora,
iza reka, iza mora,
žbunja, trava,
- opet noćas tebe čeka
čudna neka zvezda plava,
zvezda prava.

Čak i ako ne veruješ,
probaj toga da se setiš.
Kad zažmuriš i kad zaspiš,
ti pokušaj da je čuješ,
da odletiš,
da je stigneš i uhvatiš
i sačuvaš kad se vratiš.

Ali pazi: 
ako nije sasvim plava, 
sasvim prava,
mora lepše da se spava,
da se sanja do svitanja,
mora dalje da se luta,
- tristo puta, 
petsto puta,
Mora druga da se nađe...
treća...peta...
mora u snu da se zađe
na kraj sveta.
I još dalje iza kraja -
do beskraja.

Mora biti takve zvezde.
Što se čudiš?
Pazi samo da je negde
ne ispustiš dok se budiš.
Pazi samo da se negde ne izgubi, ne povredi.
Takva zvezda u životu 
mnogo znači, mnogo vredi.

Ja ti neću reći šta je
ova zvezda čudna, sjajna.
Kad je nađeš - sam ćeš znati.
Sad je tajna....

Miroslav Antić

Psihologija

Прослављен сто девети рођендан ПОЛИТИКЕ

КУЛТУРА

Традиционална признања „Политике” за ликовну уметност и „Политикиног Забавника” за најбољу књигу за младе уручена Биљани Ђурђевић и Лидији Николић

Зеферино Граси, Биљана Ђурђевић, Лидија Николић и Драган Бујошевић секу слављеничкиу торту Фото Ж. Јовановић

„Политика”, један од најстаријих и најугледнијих дневних листова на Балкану, прославила је јуче свој сто девети рођендан, у Скупштини града Београда, у присуству угледних званица из културног и јавног живота, сарадника и пријатеља. Традиционална „Политикина” награда за ликовну уметност „Владислав Рибникар” уручена је Биљани Ђурђевић. Плакету и новчани износ уметници је предао Драган Бујошевић, главни и одговорни уредник „Политике”, за прошлогодишњу изложбу „Тамна је шума”, одржану у галерији-легату Чолаковића, у децембру.

О овом признању, које је основао Владислав С. Рибникар, и које се додељује од 1932. године, једногласно је одлучио жири у саставу Љиљана Ћинкул, историчарка уметности и ликовни критичар нашег листа (председница), Јован Деспотовић, историчар уметности и критичар Трећег програма радио Београда, и Весна Рогановић, уредница Културног додатка „Политике”.

Признање „Политикиног Забавника” за најбоље књижевно дело намењено младима припало је овога пута Лидији Николић за књигу „Бувље хваталице”, у издању студија „Чекић” из Београда. Признање је лауреаткињи уручио Зефирино Граси, генерални директор „Политике АД” и главни и одговорни уредник „Политикиног Забавника”. Такође у духу традиције, званицама је затим била послужена рођенданска торта, симболично улепшана насловним странама „Политике” и „Забавника”.

Указујући на значај „Политикине” ликовне награде за српску културу, жири је оценио да листа досадашњих награђених уметника и њихове озбиљне професионалне каријере оснажују значај самог признања. „Исто тако, ’Политикина’ награда, својим утемељеним критеријумима, уз вишедеценијску традицију, издржала је пробу времена постајући својеврсна критичарска евалуација која има велики значај у нашем културном и друштвеном животу”, напомена је жирија уз образложење рада Биљане Ђурђевић:

– Неки од кључева за читање стваралачких идеала Биљане Ђурђевић налазе се и у класичној литератури, музици и поезији, чији симболи и амблеми, као назначени медијски деривати у алузивном говору, дају овој уметности атрибут енигматичног. Доза енигматичног одредила је и поетски дискурс њеног новог, награђеног рада  „Тамна је шума”. Сценични амбијент шуме – рајског врта, са енергијом опасног места и ситуације бајковитог хорора, у својим граничним тачкама алудирају на наш живот у паралелним световима али, што је још важније, укидају и сваку могућу равнодушност. Блиски су јој и обрасци из историје уметности, сликарске традиције и иконографске схеме старих мајстора, које она одабраним средствима преводи у наративно-емотивну и проблемску раван сопственог дела. Може се рећи да тако вишеслојна мистична симболика постаје амблематски знак ове уметности, а то су свакако витални квалитети који су руководили и овај жири у доношењу једногласне одлуке. Уз ове особености, константе су и ангажовани став и изоштрени дијалог у контексту времена и његове проблематичне друштвене и етичке норме.

Жири наглашава да се и својим досадашњим радом Биљана Ђурђевић потврдила као зрела уметничка личност, која се формирала током деведесетих година припадајући уском кругу млађих уметника, учесника реафирмације фигуративног сликарства. То су године које симболизују наше жестоке драме и конфликте, а дух тог стигматизованог времена утемељио се у идејама ове сликарске осетљивости, још од прве самосталне изложбе, одржане 1998. године.

Биљана Ђурђевић је захвалила жирију за препознавање њеног рада, а затим и својим родитељима, који су је истрајно подржавали, пријатељима, као и Музеју савремене уметности у Београду.

Ирина Гилић Жировић, председница жирија за доделу награде „Политикиног Забавника”, прочитала је образложење признања урученог Лидији Николић, указујући на то колико је важно што екипа „Забавника”још од 1979. године поклања пажњу литератури за младе:

– Није лако писати за данашње младе, задовољити њихове критеријуме. Очи су им брзе, навикле на непрестане надражаје, исто се дешава и са ушима, ретко су без слушалица, игрице су им убрзале рефлексе. Јасни су и гласни! Љубазно и веома васпитано нам дају до знања да их „не давимо”. Али, треба их, чини се, зауставити, мало да одахну, мало да осете тишину, да чују своје срце, да „упадну” у неку књигу. Никад потребнију баш због критеријума времена у којем живимо. Мислим да смо изабрали књигу која може да испрати све ове захтеве које нам млади постављају, да послужи као водич за емотивну едукацију и сазревање. На једноставан, искрен и животан начин, као успут, читаоца лако увлачи у причу, у диван свет заснован на пријатељству људи и животиња, на истинском доживљају другога.

Лидија Николић је захвалила илустратору Кости Миловановићу, Нели Таталовић, дизајнеру, као и уредници Марији Кркач и издавачком студију „Чекић”. Нашалила се да је до сада била позната најпре као кћерка Данила Николића, а да ће сада, после награде „Политикиног Забавника”, овај наш цењени и награђивани писац бити познат као отац Лидије Николић.

М. Вулићевић

--------------------------------------------

„Политика” је ових дана примила мноштво честитки поводом 109. године од оснивања. Свим представницима државних институција, организација и појединцима, нашим верним читаоцима се најлепше захваљујемо.

објављено: 25.01.2013.

Brod - SŠ Nikola Tesla - jedna lijepa uspomena

Maturanti Srednje škole "Nikola Tesla" sa svojim profesorima 20. juna 1997. godine

Прилози за историју библиотека у Босанском Броду

( до четрдесетих година 20. вијека )

            Колико је до сада познато, прва јавна библиотека у Босанском Броди основана је 1889. године. Она је дјеловала при Народној основној школи. Наравно да је упитно колико је она заиста у то вријеме служила широј јавности, јер је била школска, дакле, прије свега наставничка и ученичка и, за садашње појмове, имала је врло ограничен број наслова и примјерака књига. Ипак, према сјећању Стеве Кораћа, учитеља и друштвеног радника, босанскобродска школска библиотека била је врло добро опремљена, једнако литерарним дјелима, као и стручном педагошком литературом. Исте године када је основана Библиотека, у њу је почео стизати познати стручни и научни часопис „Гласник Земаљског музеја“ којег је достављао Земаљски музеј за Босну и Херцеговину из Сарајева.

           Та библиотека је била смјештена у тек довршеној згради Основне школе, а која је касније, након низa година, безразложно порушена ради „љепшег“ изгледа града, иако су ренесансни облици њeних украса око прозора и врата могли бити на понос и већим градовима. Школа је тада имала пет учионица и зборницу, а у тој зборници налазила се и библиотека. Након што је 1903. године била саграђена нова школа, бибилиотека је била поново смјештена у зборници. Она је тада већ била богата различитом литературом, а састојала се од два одјељења: наставничког и ђачког.

         На велику штету, у школу је 1915. године уселила војна болница и остала у њој годину дана, али је и то било довољно да, након исељења болнице 1916. године, у згради остане само пустош: наставнички кабинет, врло богат инструментима за очигледну наставу, био је потпуно демолиран, а књиге из болнице биле су великим дијелом разнесене. Основна школа у Босанском Броду се послије те девастације није никада потпуно опоравила.

        Осим „Гласника Земаљског музеја“ који је са својим првим бројем пристигао управо у часу када је школа уселила у своју нову, специјално саграђену зграду (1889), почели су у библиотеку пристизати и други часописи, као „Школски вијесник“ ( од 1894), па „Мала библиотека“ (1889), „Бехар“ (1900), „Тежак“ (1902), „Покрет“ (1904) и „Учитељска зора“ (1905), као и „Босанска вила“ која је почела излазити и раније, већ од 16.12.1885. године.

         Није се сачувала инвентарна књига нити евиденција корисника ове прве босанскобродске библиотеке, па тако није познато колико је у њој било књига, нити којег су оне биле садржаја. Зна се тек да је, осим стручне литературе била нарочито богато заступљена белетристика.

            Према наводу из књиге „Библиотеке и библиотекарство у БиХ – 1918 – 1945.“ ауторице Љубинке Башовић, у Босанском Броду је 1892. године Рафинерија нафте имала стручну библиотеку, али су подаци о томе веома оскудни, док Ламија Хаџиосмановић помиње и чињеницу да је „на забавник Даница који је излазио у Бечу, било претплатника из Босанском Брода и Сарајева“.

         Нова школска зграда, она што и данас стоји, довршена је 1909. године. Имала је осам учионица, собу за исламски вјеронаук, зборницу и кабинет за помоћна учила који је служио и као канцеларија управитеља. Опрема школе била је на завидној висини. Била је ту велика библиотека за усавршавање учитеља, па богата природословна збирка и збирка физикалних апарата. Минерална збирка и препарати живориња били су поклон Земаљског музеја у Сарајеву, а физикални апарати били су набављени код, тада познате фирме свјетског гласа, Franz Sagan. Све је то нетрагом нестало када је школа, како смо то раније напоменули, претворена у војну болницу 1915. године.

         У слиједу догађаја поводом оснивања радничких домова биљежимо податак да је судбина библиотеке у Босанском Броду, а и шире, била везана за Раднички дом у периоду након Првог свјетског рата. Оснивањем Радничког дома у Босанском Броду, у јануару 1919. године, започела је снажнија културно – просвјетна активност и у њему се налазила библиотека и читаоница са завидним нивоом организованог рада. Већ крајем 1918. године у Босанком Броду је основано културно – просвјетно радничко друштво „Слога“ које је путем разних предавања и културно – умјетничких приредби радило на политичком и културно – просвјетном уздизању радника. Почетком 1919. године Друштву је у Радничком дому омогућено дјеловање у неколико секција, као и извођење разних приредби и забава. Приходи од културно – умјетничких приредби давани су као помоћ најсиромашнијим радницима. Дом је био средште окупљања и договарања радника о предузимању акција.

      Од 1905. године, када је у Босни и Херцеговини почињу основати синдикалне организације, повећава се интерес за радничке часописе и социјалистичку литературу. До 1909. године, када је у Босни и Херцеговини почео излазити први раднички лист „ Глас слободе“, штампа и друге публикације дотуране су јавно или тајно из Србије и Хрватске. Из Србије су радничка штампа и литература стизале линијом Београд – Брод и помоћу партијске организације из Шапца (посебно лист „Борба“).

          Дистрибуцијом радничке штампе и литературе, од 1898. године, бавило се и Жељезничко друштво „Флуград“ из Сарајева. Ово друштво 1907. године мијења назив у Правно заштитно и потпорно друштво „Флуград“ у Сарајеву, а 1908. прераста у Савез босанскохерцеговачких жељезничара који је, проширујући своју активност културно – просвјетне дјелатности, основао своје секције на свим просторима, па тако и у Босанском Броду.

            Српско културно и просвјетно сруштво „Просвјета“ је до јуна 1922. године основало 66 библиотека (46 сталних и 19 покретних), а у оснивању је било још 36 сталних и 8 покретних. Веома је драгоцјен податак да је октобра 1922. године, под управом Пододбора Просвјете и Просвјетине центалне библиотеке, у Босанском Броду основана библиотека са 138 свезака. Свезци (књиге) су углавном добијени од Просвјетине центалне библиотеке, а поред свих настојања, нисмо успјели сазнати да ли је ова стална библиотека имала икакве везе са ранијом споменутом библиотеком смјештеном у радничком дому у Босанском Броду.

            Према наводу из књиге Ђорђа Пејановића у Босанском Броду је у периоду између 1904. и 1918. постојала Српска читаоница, која се постепено отварала за своје нечланове и за припаднике других конфесија.

            Биљежимо и податак да је у Сарајеву 1910. године основано и Хрватско католичко академско просвјетно друштво „Мартић“ за Босну и Херцеговину, а промјеном правила на скупштини одржаној 17.08.1919. године мијења назив у Југословенско католичко академско просвјетно друштво. Нови одбор Друштва из 1919/1920. године (предсједник Јосип Флегер) на првој годишњој скупштини поставио је питање оснивања „ соц. књижница Мартића у Сарајеву и Мостару...оснивање нових и подупирање већ постојећх просвјетних друштава и књижница на католичком становишту“. Тако је „ Мартић“ до рата 1914. године основао неколико оваквих друштава, а познато је да је између 1923. и 1925. године основано и у Босанском Броду, али, по свему судећи нема података о евентуално формираној библиотеци, док њихов рад већ 1925. године замире, јер већина обих друштава прераста у тзв. „орловска друштва“.

             У Турским Колибама основа је Хрватска сељачка читаоница на оснивачкој скупштини 27.9.1927. године, с одобреним правилима Вел. жупана Врбаске области бр. 7838 од 14.08.1928. године. Предсједник читаонице био је Блажан Станић.

            О Српској читаоници и Муслиманском клубу у Босанском Броду нема сачуваних архивских података, а према новијој литератури, са снажнијим дјеловањем ђачке и студентске омладине од 1939. године и даље, комунисти покушавају да продру у ове двије установе. Тако нпр. Славица Хречковски у својој књизи “Хронологија радничког и НОП у Босанском Броду и околини 1894 – 1945.“ наводи да је „путем читалачких група и разних културно - умјетничких и спортских приредби долазило до међусобног зближавања радничке и интелектуалне и једним дијелом и сеоске омладине, а путем разних зборова, који су завршавали забавним програмом, омладина је стјецала сипматије и повјерење напредних грађана“.

             Хрватска читаоница у Босанком Броду наставила је дјеловање са обновљеним правилима одобреним од Вел. жупана Врбаске области бр. 80 од 19.08.1926. године.  

            За врије турске владавине, у Босни и Херцеговини је дјеловало око шездесет читаоница (кираетхана) у којима „се више сједило, разговарало и састајало јер, готово по правилу осим по које новине, није било у њима књига и рукописа.“ Извијесно је да је таква читаоница у то вријеме постојала и у Босанском Броду, а у периоду између 1904. и 1918. године (није познато колико дуго) у Босанком Броду је дјеловао Клуб исламске омладине.

            Муслиманска омладинска читаоница у Босанском Броду, основана као муслиманска кираетхана у  ранијем периоду, обновила је рад на оснивачкој скупштини 23. 01. 1926. године са одобреним правилима Вел. жупана Врбаске области бр. 82/1926.

            Народна књижница и читаоница изгледа да је постојала у селу Кораће до 1934. године, јер управа у свом допису Министарству просвете наводи да „ у периоду од 1934 – 1938. није радила због незаитересованости мјештана, а и због крађе читаоничке имовине у 1932. години.

            Босански Брод је школске 1930/1931. године административно припадао Дервентском срезу. Имао је једну народну књижницу и читаоницу и 7386 становника. Интересантно је да је Сијековац у исто вријеме имао двије Народне књижнице и читаонице и укупно 6859 становника, што значи да је имао једну библиотеку на 3429 становника. На подручју среза у то вријеме је према неким показатељима, било око 36% писменог становништва.

            Ево једне анегдоте везане за постојање приватних библиотека у Босанком Броду, којих је засигурно било неколико. Наиме и познати „кафанар и журналиста“ Сабит Арслан, дописник сарајевске „Вечерње поште“, посједовао је његовану библиотеку. Био је велики љубитељ књига, па их је куповао и увезивао у фину кожу. Ипак, неко од овдашњих весељака је примјетио да у његовој његованој библиотеци нема књиге о гинекологији, а то би била „наука о звијездама“!? Сабит је, да би поправио ту велику празнину отишао код Саропа у Славонски Брод,  па на сав глас затражио књигу „Гинекологија“, а на упит књижара што ће му та књига, објаснио је да би то била наука о звијездама. По општем смијеху присутних примјетио је да је и овога пута био насамарен – али се ипак није нањутио. Обзиром да му је тај савјет дао неко од муштерија у кафани, он је поступио по старом угоститељском правилу „Гост је увијек у праву“.

            Извијесно је такође да је Босанки Брод 1931. године иамо и Народни универзитет који је исте године и престао са радом, највише због недостатка материјалних средстава, сталних предавача или недостатка просторија. Вјероватно је и Народни универзитет имао своју библиотеку и читаоницу, али о томе немамо вјеродостојских података. Послије окупације Босне и Херцеговине 1878. године почињу да се оснивају културна, хуманитарна, социјална и друга приватна друштва која су имала своје библиотеке и читаонице са мање или више књига. Тако од Ђорђа Пејановића сазнајемо да је такво друштво постојало и у Босанском Броду, али он не наводи његов назив већ га сврстава у групу „сталешка и стручна друштва, ватрогасна, рибарска и пчеларска друштва, страна и национална друштва.“

            Подсјетимо се: у Босни и Херцеговини радиле су или раде библиотеке или читаонице од њиховог почетка до краја 1956. године у 526 мјеста, али само у 45 насељених мјеста оне су радиле континуирано у свим периодима.

            Важно је напоменути да из наведених чињеница произлази да је у Босанском Броду током цијелог периода постојао континуитет читалаштва, библиотека и библиотекарства, чиме се овај град сврстао у ред оних мјеста у Босни и Херцеговини која су у континуитету од турске и аустријске владавине, те у вријеме Краљевине Југославије, његовале културу читања и традицију библиотекарства

Врбопуц

Славко Покрајац

ПАРАДОКС

Мало јој је ништа

Доста ми је свега

И ако бих њу

Као она њега

Ал јој душу мучи

Од краћега дуже

Ко и мени срце

Од ширега уже 

У издању Књижевне заједнице ''Васо Пелагић'' Бањалука и Српског Књижевног клуба ''Вихор'' Дервента из штампе је изашла нова књига дервентског пјесника и боема Славка Покрајца,под симпатичним називом ''ВРБОПУЦ''.

На издавање ове књиге Славко је чекао више од 20 година,па га посебно радује што је  књига коначно угледала свјетло дана.

Савко Пећић Песа

Odabrana djela nastala na 27. akvarelističkoj koloniji Sava Bosanski Brod

Pisanije o 27. koloniji Sava Brod u biltenu opštine

Sličice iz rada 27. akvarelističke kolonije Sava Brod