Najbolja fotografija divljine za 2016.

Vrtoglavi pogled na orangutana najbolja fotografija divljine za 2016. godinu Vrtoglavi pogled na orangutana najbolja fotografija divljine za 2016. godinu David Jojić 21.10.2016 21:04 4 Dijeljenje Fotografija "Vrtoglavi pogled na orangutana" američkog fotografa Tima Lamana je proglašena za najbolju fotografiju u 2016. godini u kategoriji "Fotografije iz divljine". Amerikanac Tim Laman je dobio prvu nagradu zahvaljujući svojoj fotografiji orangutana za koju mu nije bila potrebna skupocjena fotografska oprema, jer je umjetnik fotografiju napravio zahvaljujući Go Pro kameri. Ipak, Laman ističe da mu je trebalo čak tri dana penjanja i čekanja u divljini da bi dobio savršen kadar. "Teško je napraviti savršen kadar. Upravo ovakva umjetnička djela često osvajaju nagradu za najbolju fotografiju divljine. Ipak, Timova fotografija ima šta da kaže i to je bilo presudno za osvajanje prvog mjesta", istakao je Luis Blakvel, predsjednik žirija na ovogodišnjoj dodjeli nagrade za najbolju fotografiju divljine. Pored ove, pred žirijem su se posebno istakle fotografije koje na unikatan način prikazuju koliko je život u divljini ugrožen. Šokantna fotografija Pola Hiltona "The Pangolin Pit" je osvojila nagradu za najbolju fotografiju fotoreportera iz divljine. Jedan kadar ovog umjetnika je prikazao preko 4.000 smrznutih pangolina namijenjenih za ilegalni transport u Sumatru. Juniorska nagrada za najboljeg fotografa je otišla u ruke Gidionu Najtu iz Kenta, koji ima 16 godina. Za razliku od svojih konkurenata, Gidion je svoj savršeni kadar pronašao u Londonu. "Mladi fotograf je prikazao prizor vrane u londonskom Valentin parku, koji nije toliko nepoznat, ali posjeduje svježinu i prijatnu estetiku. Nisam siguran da li je mladi Gidion proučavao istoriju umjetnosti, ali njegov osjećaj za kompoziciju je fantastičan za nekoga ko je ovako mlad", istakao je predsjednik žirija Luis Blakvel. Nacionalni muzej istorije svake godine dodjeljuje nagrade u kategoriji "Fotografije iz divljine", koje obuhvataju dramatične fotografije leoparda, papagaja i drugih životinja iz divljine.

Više detalja na: http://www.nezavisne.com/kultura/vizuelna-umjetnost/Vrtoglavi-pogled-na-orangutana-najbolja-fotografija-divljine-za-2016-godinu/393669

Vroclav i San Sebastijan: Evropske prestonice kulture u 2016.

Poljski i španski gradovi će obeležiti 31 godišnjicu trajanja jednog od najpoznatijih projekata EU.

Vroclav i San Sebastijan su izabrani za evropske prestonice kulture za 22016. Kulturni program se zvanično otvara 17. januara u Vroclavu u prisustvu Tibora Navračiča, komesara EU za obrazovanje, kulturu, omladinu i sport. Otvaranje kulturnog programa u San Sebastijanu je zakazano za 23. januar.

Tibor Navračič je izjavio: “Titula evropske prestonice kulture pomaže gradovima da razviju osećaj zajedništva i donosi dugoročne prednosti građanima i privredi. Vroclavu i San Sebastijanu želim da u narednoj godini uspešno realizuju svoje kulturne programe.”

Otvaranje programa u Vroclavu će se održati tokom vikenda 15-17. januara i obuhvatiće gotovo stotinu kulutrnih događaja, koncerata, izložbi i drugih manifestacija. Centralni događaj se održava u nedelju 17. januara, kada će se parade sa četiri strane Vroclava spojiti na centralnom trgu Rinek. Parade će predvoditi umetnici koji predstavljajuduhove Vroclava (duh vera, duh inovacija, duh ponovne izgradnje i duh poplave) koji će se usput zaustavljati i pričati o bogatoj istoriji grada. U paradi će učestvovati preko 2.000 umetnika, pevača i muzičara.

Slogan programa u Vroclavu je Prostori lepote, a u sebi nosi ideje o metamorfozi i različitosti, oslanjajući se na jedinstvenu istoriju preobražaja ovog grada. Na hiljade žitelja Vroclava će nastupati u velikim javnim događajima u 2016. Građani su bili pozvani da se priključe programu kroz “program dodele mikro grantova”. Grad će tokom godine postati i UNESCO-va svetska prestonica knjige, povodom čega će biti održano i evropsko književno veče. Program obuhvata i Međunarodni dan džeza, festival Raspevana Evropa i Pozorišnih olimpijskih igara.

Inicijativa za odabir evropske prestonice kulture je jedan od najpoznatijih projakta EU. Pokrenuta je 1985. na predlog tadašnje ministarke kulture Grčke, Meline Merkuri.

San Sebastijangodinu u kojoj je prestonica kulture započinje nizom događaja tokom pet dana, počevši od 20. januara kada će gradska proslava Tamborada biti obeležena u evropskom duhu. Svečano otvaranje je zakazano za 23. januar, u teatru Viktorija Eugenija, nakon čega će uslediti i koncert. Dan ranije će biti otvorena izložba “Constelaciones Gaur”.

Program u San Sebastijanu pod sloganom “Kultura za suživot” kroz umetnost i kulturu promoviše bolje načine zajedničkog života. Tri svetionika održavaju vrednosti koje su u samoj srži programa: svetionik života (pojedinac i društvo), svetionik mira (poštovanje u suživot) i svetionik glasova (raznolikost i međusobno razumevanje). Akcenat programa je na Mirovnom ugovoru, izložbi koja prikazuje mir i nasilje u Evropi; “Putujuće ambasade” je projekat koji će brodom, autobusima i biciklima okupiti umetnike različite nacionalnosti koji će zajedno stvarati, deliti i širiti umetnička dela, između ostalog, na temu jezičke raznolikosti. Program ‘Talasi energije’ će finansirati kulturne projekte koje su tokom godine predlagali i ocenjivali sami građani.

Mons i Plzenj evropske prestonice kulture 2015. godine

Belgijski gradić Mons već godinama priželjkuje titulu Evropske prestonice kulture. Godine 2015, zajedno sa češkim Plzenjom konačno ima tu čast. Mons je uložio mnogo novca kako bi se predstavio u najboljem svetlu. 

Ogromna drvena instalacija srušila se uz glasan tresak. “The Passenger” – tako se zove delo flamanskog umetnika Arnea Kvinzea, visoko je 16, dugačko 85 metara. Konstrukcija je u komadima završila na zemlji. Vest o tome preneli su brojni strani mediji. Čelnici festivala su verojatno priželjkivali lepše natpise u novinama.

Ali u međuvremenu je “Putnik” ponovo ustao i obavlja svoju dužnost, koju mu je umetnik namenio. On usporava život ljudi, oni gledaju prema gore i razgovaraju jedan s drugim. Pri tome je nevažno vole li ga ili ne.

To delo je samo jedan od vidljivih znakova da se u gradu nešto sprema.

U Monsu, koji već godinama sanja o tome da postane Evropska prestonica kulture, izgrađeno je pet novih muzeja i jedna koncertna dvorana. Mons želi da bude prestonica u kojoj se kultura čuva, ali ne samo to, nego i ponovo stvara, objašnjava Iv Vaser, šef Fondacije Mons2015. “Gradske vlasti su se usudile da integrišu savremenu arhitekturu u svetsku kulturnu baštinu grada. To je deo metamorfoze”, kaže Vaser.

U tome je učestvovalo više talentovanih arhitekata iz Belgije, ali i poznata međunarodna imena. Poput uglednog arhitekte Daniela Libeskinda i Santjaga Kalatrava, koji grade u Njujorku, na Graund Zirou. Libeskind je projektovao kongresni centar, a Kalatrava novu železničku stanicu.

Mons ima samo 90.000 stanovnika i time se ubraja među najmanje gradove, koji su poneli titulu Evropske kulturne prestonice. Proteklih meseci gradom je na svakom uglu odjekivala buka građevinskih radova. Brojne građevine iz 16. i 17. veka renovirane su, uličice nanovo popločane, Veliki trg doteran.

Skoro sve što se priprema povezano je s Monsom i njegovom okolinom, koja je nekada bila poznata po rudnicima uglja. Uključujući i rečenicu koja počinje na železničkoj stanici, a zatim se velikim slovima proteže i na druge zgrade i kuće, na prozorima, u parkovima i uglovima ulica.

Rečenica, zavisno od mestu gde se čita, govori o umetnicima ovoga grada: o francuskom pesniku Polu Verlenu, koji je ovde bio u zatvoru, o Van Gogu, koji je kao sveštenik živeo zajedno sa radnicima u obližnjem rudniku uglja ili Orlandu di Lasu, marljivom renesansnom kompozitoru.

Ovaj grad za kulturne manifestacije na raspolaganju ima više od 68 miliona evra. Planirano je oko 300 događaja, od toga čak 20 velikih izložbi, među ostalim i ona posvećena delima holandskog slikara Vinsenta van Goga. U proleće se otvara pet novih muzeja, a u jesen je sve posvećeno renesansnim umetnicima.

Za organizatore novac očigledno ne predstavlja problem. To se može zahvaliti angažmanu gradonačelnika Eliju di Rupou, nekadašnjem belgijskom premijeru. Od kada je on na vlasti, gradske blagajne su pune. (dnevne vesti)

"POSLJEDNJI DAN MIRA U EVROPI"

Srbi traže od svijeta da jedna generacija ne bude učesnik rata

A. A. 27/07/2014 21:44:00

Foto: Anadolija

BEOGRAD - Povodom obilježavanja stogodišnjice od početka Prvog svjetskog rata, u Paviljonu Cvijete Zuzorić na Kalemegdanu, održana je državna ceremonija kojom se Srbija odazvala na poziv Predsjedništva Savjeta ministara Italije upućenom svim bivšim zaraćenim ...

... stranama da učestvuju u obilježavanju stogodišnjice početka Prvog svjetskog rata i odaju počast svim žrtvama, javlja dopisnik Anadolije.

Državna ceremonija počela je intoniranjem himne Republike Srbije "Bože pravde", koju je izveo hor i simfonijski orkestar iz Zemuna, nakon čega je ministar za rad, socijalna i boračka pitanja Aleksandar Vulin održao govor.
Vulin je tokom obraćanja rekao da je Srbija naučila lekciju iz ratova u kojima je učestvovala te da može da opstane "samo ako sukobe velikih izbjegava i vodi računa prvo, ali nikada jedino, o sebi".
"Srbi su skroman i često ćutljiv narod, ali sanjaju otvorenih očiju. Srbi traže od velikog svijeta, od sebe, ali najprije od onih koji odlučuju kako se dijeli ova planeta, da izvuku pouku iz Prvog i Drugog svjetskog rata i dopuste Srbiji san da se rodi jedna generacija koja će se roditi i umrijeti, a da neće učestvovati u nekom ratu", istakao je.
Sjećajući se žrtava Prvog svjetskog rata, Vulin je rekao da Srbija nikada nije bila uzrok nijednog rata, ali da je često protiv svoje volje bila povod za ratove "nesitih kraljeva i careva" i dodao da Srbi ne mogu da se ne pitaju zašto je tokom tog rata ubijeno 800.000 srpskih civila i zašto su odmah po Sarajevskom atentatu postali žrtva progona i nasilja širom regiona.
Osvrćući se na polemike o odgovornosti Srbije za Prvi svjetski rat, Vulin je istakao da "carska i kraljevska visočanstva željna vazduha, vode, zemlje i roblja, ne mogu da budu jednako odgovorni kao oni koji su imali samo grijeh rođenja i trajanja na jednom parčetu zemlje“.
"Srbija je uvijek bila na pravoj strani i ako nešto veliki i silni mogu da nauče od Srbije to je da je Srbija uvijek bila na strani svjetla i slobode i da nikad nije bila na pogrešnoj strani. Veliki treba da znaju da je Srbija uvijek tražila svijetlo koje će biti svijetlo za sve druge", rekao je ministar Vulin.
Nakon obraćanja Aleksandra Vulina u okviru ceremonije održan je kulturno-umjetnički program, koji je muzikom propratio Simfonijski orkestar "Zemun".
Na kraju programa, gardista i trubač Vojske Srbije izveo je melodiju "Il Silenzio“ (Tišina), što je učinjeno u 13 zemalja, koje su 27. jul proslavile kao posljednji dan mira u Evropi pred izbijanje Velikog rata, a na prijedlog Italije.
U okviru obilježavanja stogodišnjice od izbijanja prvog svjetskog rata, Vlada Srbije će sutra održati sjednicu u Nišu, a na zgradi Niškog univerziteta u kojoj je zasjedala Vlada Nikole Pašića prije sto godina biće otkrivena spomen ploča u znam sjećanja na dan kada je iz Beča u Niš stigao telegram sa objavom rata. 

(Vijesti.ba/AA)

Izložba fotografija povodom 50-godišnjice dolaska Beatlesa u SAD

S. K. 05/02/2014 13:14:00

Izložba fotografija grupe Beatles koje ranije nisu viđene / AA

Izložba fotografija sadrži fotografije Henrya Grossmana i Astrid Kirchherr koje ranije nisu viđene u javnosti.

U New Yorku je otvorena izložba fotografija poznate pop rock grupe Beatles koje ranije nisu viđene. Izložba je upriličena povodom 50. godišnjice dolaska ove britanske grupe u Sjedinjene Američke Države (SAD), javlja Anadolu Agency (AA).
Organizator izložbe je firma “Rock Paper Photo“, a njen predstavnik Jody Britt provela je novinare AA kroz izložbu.
“Večeras ćemo proslaviti 50. godišnjicu dolaska Beatlesa u SAD i njihov nastup na Ed Sullivan Showu. Također, prvi put objavljujemo djela fotografa Henrya Grossmana i Astrid Kirchherr. Za Beatlese je 1964. godina bila dobra godina, jer su tada prvi put došli u SAD, a zatim počeli sa snimanjem filma 'A Hard Days Night'“, rekla je ona. Izložba će biti otvorena do kraja sedmice.
  -Dolazak Beatlesa u SAD- Legendarni bend je 1964. godine na aerodromu John F. Kennedy u New Yorku dočekalo oko 3.000 fanova. U okviru ove historijske posjete SAD-u, Beatlesi su gostovali na Ed Sullivan Showu, kojeg je tu noć pratilo 73 miliona gledalaca preko CBS televizije. Tada je počela takozvana “British invasion“ (Britanska invazija) u SAD-u.

 (Vijesti.ba/AA)

Evropske prijestonice kulture za 2014.-Riga i Umeå

© Riga 2014

Riga i Umeå zamijenit će Marseille i Košice na mjestu Evropske prijestonice kulture za 2014. godinu

Tokom 2014. godine Riga i Umeå živjeće u ritmu muzike, pozorišta, plesa, filma i književnosti, kroz događaje kojima će svijet upoznati sa svojom kulturom.  

Latvijski glavni grad Riga, kao jednan od glavnih događaja organizovati će ljudski lanac kojim će se knjige prenositi iz ruke u ruku, od sadašnje latvijske nacionalne biblioteke u novu zgradu nazvanu „Gaismas Pils“ (Palača svjetlosti).

Švedski grad Umeå, najsjevernija evropska prijestonica kulture do sada, ponudiće svojim posjetiocima iz cijele Evrope izazovnu i inovativnu godinu.

Evropske prijestolnice kulture određuje Vijeće Evropske unije na period od jedne godine, tokom koje ti gradovi organizuju niz kulturnih događaja sa snažnom evuropskom dimenzijom. Inicijativa je započela u 1985. godini, te je od tad postala jedan od najprestižnijih kulturnih događaja u Evropi. Gradovi su odabrani  zbog kulturnih događaja kojre planiraju organizovati tokom te godine, a koji moraju biti iznimno kvalitetni.

Интернет је као најјача дрога

Са Берлинског књижевног фестивала кренула глобална иницијатива „Писци против масовног надгледања”, шта о томе кажу наши књижевници

Илустрација Срђан Печеничић

Берлин– Иницијатива „Писци против масовног надгледања” јуче је позвала све државе и корпорације да поштују право свих људи као демократских грађана, да одлуче колико њихових личних података може да се прикупи, сачува и процесуира.

Више од 580 писаца из целог света, укључујући и Умберта Ека, Маргарет Атвуд, Арундати Рој, Давида Гросмана, Орхана Памука, Џ. М. Куција, Гинтера Граса, позвало је и Уједињене нације да креирају међународни закон о дигиталним правима.

Како су саопштили организатори Берлинског књижевног фестивала, ову глобалну интервенцију организовала је мала група независних аутора, а писци сада траже да им се придруже и други широм света и на сајту change.org/surveillance потпишу овај захтев.

„Надгледање крши приватну сферу и компромитује слободу мисли и ми више не желимо да гледамо оне који доносе одлуке како одбијају да делају”, рекла је немачка списатељица Јули Зех и додала „Морамо да заузмемо став, а ми, као писци, радимо оно што најбоље умемо: користимо писану реч да јавно деламо.”

Танјуг

55.Venecijansko bijenale

Bijenale, generalno gledano, pokazuje konfuznu sliku današnje umetnosti, uz odsustvo svesti o stanju civilizacije, koja vapi za kritičkim sagledavanjem opšte krize u kojoj se nalazi. Venecijansko bijenale umetnosti propustilo je priliku da pokaže kakva bi mogla da bude uloga savremene umetnosti u današnjem turbulentnom svetu, jer se ambiciozno zamišljena koncepcija umetničkog direktora Masimilijana Đionija o "enciklopedijskoj palati" uglavnom svela na prikaz toga šta sve može da bude umetnost i ko sve mogu da budu umetnici.

Uz pojedine izuzetne radove, koji se neminovno mogu naći među više od 150 umetnika iz 37 zemalja na centralnoj izložbi i u 88 nacionalnih paviljona, 55. Bijenale, generalno gledano, pokazuje konfuznu sliku današnje umetnosti, uz odsustvo svesti o stanju civilizacije, koja vapi za kritičkim sagledavanjem opšte krize u kojoj se nalazi, kao i za novim znanjima, perspektivama i idejama, konstruktivnim i hrabrim rešenjima…



Centralna izložba 55. Bijenala "Enciklopedijska palata", inspirisana utopijskim snom italijanskog auto-mehaničara i samoukog umetnika Marina Auritija o monumentalnom zdanju u Vašingtonu koje bi sakupilo sva znanja i otkrića ljudskog roda, pružila je eklektičan izbor umetničkih praksi u rasponu koji seže i stotinak godina unazad, uz istorijske artefakte. Đioni je zamislio 55. Bijenale kao imaginarni muzej koji bi trebalo da inicira razmišljanja o različitim načinima na koji se slike mogu koristiti "u organizovanju znanja i oblikovanju našeg doživljaja sveta". Predstavljajući i savremena, i dela iz prošlosti različitih referenci, kao i radove za koje ni njihovi autori ne tvrde da su umetnost, želeo je da podstakne "imaginaciju izvan realnosti, san o nekoj drugoj realnosti…"

Na 55. Bijenalu našla se tako i ezoterija, kao i niz eskapističkih radova, kako profesionalnih umetnika, tako i mnogih amatera, odnosno autsajdera - kako je Đioni nazvao ljude van profesionalnog umetničkog sveta, pozvavši ih u nameri da pokaže šta je umetnički svet danas - u eri digitalne hiper-povezanosti, odnosno šta su slike u našim glavama, a ne u medijskom i onlajn prostoru.

Rušeći granicu između profesionalnih umetnika i amatera, autsajdera i insajdera, izložba 55. Bijenala, kako je zamislio Đioni, trebalo je da pruži antropološki pristup slikama današnjice, posebno se fokusirajući na imaginaciju i njene funkcije.

"Koji je prostor preostao za unutrašnje slike - snove, halucinacije i vizije - u eri okupiranoj spoljnim slikama? I koja je svrha stvaranja slike sveta kada on sam ubrzano postaje kao slika?", naveo je Đioni o konceptu glavne izložbe 55. Bijenala koja počinje Auritijevom maketom, dopremljenom iz Folk art muzeja u Njujorku. Đioni smatra da ona zapravo "najbolje reflektuje gigantski obim Bijenala u Veneciji i nemogućnost sagledavanja enormno velikog sveta umetnosti danas".

Đioni je na centralnoj izložbi ukrstio savremene umetnike i sa radovima davno preminulih spiritualista, kao što su apstrakcije Hilme af Klint (1862-1944), "proročanski" crteži Alistera Kroulija (1875-1947) ili kaleidoskopska tumačenja univerzuma Augustina Lesaža (1876-1954), pozajmljena iz art-brut kolekcije u Lozani.

Počasno mesto u centralnom paviljonu, kojim je Đioni naglasio koncept "autsajdera" i "unutrašnjih slika", dobio je čuveni psihoanalitičar Karl Gustav Jung, predstavljen "Crvenom knjigom" - ilustrovanim memoarima na kojima je radio 16 godina, a koji prikazuju njegove snove, fantazije i vizije iz detinjstva, na kojima je zasnovao kasniji opus. Transkripti Jungovih vizija i njihove interpretacije i simboličke ilustracije bili su donedavno dostupni samo uskom krugu njegovih prijatelja i rodbine. "Crvena knjiga" premijerno je izložena u Italiji, a prvi put se i verovatno poslednji, našla među radovima savremene umetnosti.

Iako je otvorio vrata tzv. autsajderima, Đioni se nije lišio ni zvezda, posebno američke (Brus Nojman, Sindi Šerman, Pol Makarti, Ričard Sera, Valter de Marija…) i evropske umetničke scene (Fišli i Vajs, Sara Lukas, Stiv Mekvin i Tino Segal, koji je i dobio Zlatnog lava za najboljeg umetnika na centralnoj izložbi).

Sa prostora bivše Jugoslavije nema nijednog umetnika na centralnoj izložbi, a nije zastupljena značajnije ni cela istočna Evropa.

Učesnika iz Afrike i Južne Amerike je ukupno desetak, koliko ih je i iz Azije, što takođe govori o "enciklopedijskom" konceptu. Manjak diverziteta na centralnoj izložbi Bijenala, primetan već godinama, nadoknađuju nacionalni paviljoni kojih je ove godine 88 (pre deset godina bilo ih je 63), uključujući deset debitanata (Angola, Bahami, Bahrein, Kosovo, Kuvajt, Maldivi, Obala Slonovače, Paragvaj, Tuvalu i Vatikan).

Najboljim paviljonom 55. Bijenala, na opšte iznenađenje, proglašen je upravo jedan od debitantskih - Paviljon Angole, u kojem se predstavio Edson Čagas. Njegov rad sa napuštenim objektima koji, razmešteni po gradu, stvaraju nove odnose sa urbanim kontekstom, uklapa se u koncept "sakupljanja" koji je Đioni uveo, ali je mnogim predstavnicima stručne javnosti promakao za vreme vernisaža.

Na kritike o manjku diverziteta na centralnoj izložbi "olimpijade umetnosti", kako se Bijenale često naziva, Đioni je odgovorio statističkim podacima, navodeći da ove godine učestvuju umetnici iz 37 zemalja (2011. bili su iz 22 zemlje, a 2009. iz 30), da je više azijskih i južnoameričkih umetnika nego pre dve godine. Takođe, više je žena nego 2009. i 2011.

Među njima je i Sindi Šerman, poznata po fotografijama kojima se transformiše u različite ličnosti, koja je dobila ulogu kustosa izložbe unutar centralne izložbe, a za svojevrsni imaginarni muzej lutaka, fotografija, skulptura, crteža… pozvala je i neafirmisane umetnike i zatvorenike, kao i popularna imena, kao što su Rozmari Trokel, Robert Gober, Pol Makarti, Čarls Rej…

Pažnju je privukao poljski umetnik Artur Žmijevski video radom o slepim ljudima koji slikaju svet koji ne vide (Blindly), koji pokazuje istovremeno i besmisao i nemoć, ali i odlučnost za bavljenje umetnošću. Na neki način taj rad postavlja ključno pitanje smisla umetnosti danas, pa i samog Bijenala u Veneciji.

Upečatljiv rad prikazao je i poljski umetnik Pavel Altamer, izazivajući kod mnogih posetilaca jezu serijom od stotinak skulptura "Venecijanci" u prirodnoj veličini, napravljenih od plastičnih sivih traka. Svojevrsni "grad duhova" trebalo bi, prema Altameru, da nas podseti da je veliki uspeh shvatiti da telo nije samo vozilo duše.

Veliki prostor dobili su crteži Rudolfa Stajnera, dijagrami koji predstavljaju idealistički san o dokučavanju celokupnog univerzuma. U blizini je i rad Tina Segala, dobitnika Zlatnog lava za najboljeg umetnika na centralnoj izložbi, koji je stvorio jednu od svojih "konstruisanih situacija" sa performerima različitih generacija koji dočaravaju prenošenje znanja, mitova i kulture, kao i univerzalni karakter ljudskog uma i iskustva.

Pažnju je izazvao i rad Olivera Kroja i Olivera Eslera "387 kuća Petera Frica (1916-1992)" s minijaturnim maketama zgrada živopisnog austrijskog gradića, kao i 200 minijaturnih glinenih skulptura u staklenim vitrinama koje su predstavili švajcarski umetnici Fišli i Vajs, ironično se osvrćući na sladunjave momente današnjeg sveta i ljudske istorije, misterije i banalnosti svakodnevnog života. Tako su Ajnštajnovi roditelji prikazani neposredno nakon začeća sina, Žak Lakan kada je prvi put video sebe u ogledalu, grupa krompira koji se pitaju kako su uopšte stigli u Evropu, Mik Džeger i Brajan Džons kako odlaze kući zadovoljni pesmom "I can't get no satisfaction"…

Enciklopedijski koncept i opsesivnost "kolekcionara" kvalitetom prikupljenog odražava se kroz rad pokojnog Ditera Rota koji je za "Solo scene" snimao sebe svakodnevno poslednjih godina života (kraj 90-ih), obavljajući banalne aktivnosti, a svaki snimak je studiozno katalogizirao.

Pjer Paolo Pazolini bio je inspiracija za novi dokumentarac američke umetnice Šeron Sajes, kao i za skulpture Ričarda Sere, smeštene u okruženju mračnih realističkih slika sa morskim prizorom Tjerija de Koridera.

Hito Stejerl u novom radu za 55. Bijenale dala je svojevrsni gerilski priručnik kako biti neopažen u današnjem svetu digitalnog hiper-nadzora, dok Kohei Jošijuki, posredstvom fotografija napravljenih od ultracrvenih snimaka, pruža pogled na seks parova u parku i voajere, kojima i sam pripada.

Posebnu pažnju privukao je "Lenjingradski album" Evgenija Kozlova koji dočarava seksualne fantazije iz dečaštva.

Među radovima na centralnoj izložbi su i crteži božanstava pripadnika Šaker zajednice, demoni na crtežima šamana sa Solomonskih Ostrva, kosmografija Gua Fenđija i Eme Kunc, religijske ikone Jan-Frederika Šnajdera… Svojevrsno strahopoštovanje prema kosmosu primetno je u mnogim radovima, od filmova Melvina Motija do refleksija o prirodi Lorena Montarona i pejsaža Tjerija de Koridea. Niz radova opisuje i unutrašnji svet u kojem se prepliću forme prirode i imaginacija, a ta tajna veza mikro i makrokosmosa prisutna je i u radovima dobitnica Zlatnog lava za životno delo - Marize Merc i Marije Lasnig.

Na dinamičnu tenziju unutrašnjeg i spoljašnjeg ukazuju radovi koji istražuju ulogu imaginacije u zatvorima (Rozela Biskoti) i psihijatrijskim bolnicama (Eva Kotakova).

Niz radova zasnovan je na motivima pisanih dela, pa se Kristijana Soulou bavi imaginarnim bićima Horhea Luisa Borhesa, a Hoze Antonio Suarez Londonjo iz Kolumbije transformiše u slike dnevnike Franca Kafke.

Đionijeva izložba, između ostalog, slavi i knjigu, kao objekat koji je danas u opasnosti od nestanka, a riznica je znanja, sredstvo introspekcije i izlaz u svet fantazije. Od Jungove "Crvene knjige", preko asamblaža najrazličitijih albuma japanskog umetnika Šinra Otake, do vizuelne hronike "Knjige postanja" američkog strip autora Roberta Kramba.

Video radovi Nila Belufa i Stiva Mekvina reflektuju različite pristupe oslikavanja budućnosti, a više radova bavi se pitanjem memorije, kao i pitanjima informacija, spektakla i znanja u digitalnoj eri.

U kontrastu je instalacija Valdera de Marije od zlatnih poluga koja slavi punoću i čistotu geometrije, a rezultat je složenih numeroloških kalkulacija - posebnog sistema u kojem su bezbrojne mogućnosti imaginacije reducirane do ekstremne sinteze.

Megalomanskim konceptom, 55. Bijenale ne samo da nije ponudilo "sva znanja i otkrića sveta" i uspostavilo "sinhronizovanost prošlosti, sadašnjosti i budućnosti", kako je Đioni zamislio, već je ostalo i bez aktuelne refleksije.

Kritičku notu dali su pre svega pojedini nacionalni paviljoni, jer radovi u tom segmentu Bijenala nisu toliko strikno vezani za temu centralne izložbe koliko su to radovi koje bira umetnički direktor.

Uopštena tema Bijenala ponavlja se zapravo već godinama, pružajući organizatorima i umetničkim direktorima širok prostor za opravdanje izbora učesnika najstarije i najveće nekomercijalne svetske izložbe.

Đioni je naveo da je model Bijenala zapravo sam po sebi zasnovan na nemogućoj želji da skoncentriše beskrajne svetove savremene umetnosti na jednom mestu, što je zadatak koji izgleda pođednako apsurdan kao i Auritijev san o "enciklopedijskoj palati".

Venecijansko bijenale, uz centralnu izložbu i nacionalne paviljone, razmeštene najvećim delom u Đardinima i Arsenalu, ali i u palatama širom Venecije, obuhvata još gotovo 50 pratećih, kolateralnih događaja, koje je takođe odabrao Đioni.

55. Bijenale je otvoreno do 24. novembra.

Izvor: Seecult.org

Aftermath / Menjanje kulturnih pejzaža

ZAGREB. Nakon predstavljanja u Ljubljani i Pordenoneu, projekat "Aftermath / Menjanje kulturnih pejzaža" sa podnaslovom "Stremljenja angažovane post-Jugoslovenske savremene fotografije" biće predstavljen od 4. aprila do 19. maja 2013. u Galeriji Klovićevi dvori u Zagrebu. Kao deo šireg regionalnog projekta ova izložba će, u različitim formama, biti predstavljena do kraja 2013. u Beogradu, a sa kraćim teorijskim programom u Sarajevu, Cetinju i Prištini.Autori: Domagoj Blažević / Andrej Đerković / Tomaž Gregorič / Astrit Ismaili / Robert Jankuloski / Genc Kadriu / Amer Kapetanović / Srđan Kovačević / Borut Krajnc / Goran Micevski / Duško Miljanić / Bojan Mrđenović / Paula Muhr / Oliver Musovik / Vigan Nimani / Ana Opalić / Lazar Pejović / Darije Petković / Ivan Petrović / Marija Mojca Pungerčar / Vojo Radonjić / Jasenko Rasol / Bojan Salaj / Mirjana Stojadinović / Viktor Šekularac / Dejan Vekić / Sandra Vitaljić / Borko Vukosav / Milena Zarić / Ivan Zupanc / Antonio Živkovič. Borut Krajnc, Velika Pirešica iz serije Praznina, 2008. "Aftermath / Menjanje kulturnih pejzaža" prva je regionalna istraživačka i kustoska platforma uspostavljenja da bi se identififikovale i artikulisale glavne tendencije u polju savremene fotografije u pogledu njihovog odnosa s pejzažem. Uz učešće partnerskih organizacija iz bivše Jugolavije, projekat predstavlja opsežno istraživanje delovanje velikih društvenih promena na sliku fizičkog i mentalnog pejzaža i, posredno, na izražavanje mnogih umetnika koji rade u polju umetničke fotografije. "Photonic Moments 2012 festival" predstavlja veliku fotografsku izložbu koja okuplja ključne protagoniste iz područja angažovane savremene fotografije, aktivne na teritoriji bivše Jugoslavije, u periodu od 1991. do 2011. godine. Bojan Mrđenović iz serije Budućnost, 2011. Široko interdisciplinarno kustosko istraživanje je fokusirano na umetničku refleksiju fatalnih društvenih promena na području cele bivše Jugoslavije. Pojam aftermath (posledica) iz naslova projekta, funkcioniše kao metafora za stanje koje će nastati nakon naglog raspada kulturnog razvoja unutar zajedničke zemlje i kulturalnog miljea te kao naziv za iskustvo proizašlo iz svedočenja događanja u poslednjih dvadeset godina. Kroz kreativne napore, umetnici se bave različitim efektima procesa tranzicije koji su bezuslovno i brutalno promenili život pojedinca, bilo u krvavim ratovima 1990-ih i njihovim direktnim ili posrednim posledicama, bilo kroz radikalne ekonomske promene koje su značajno uticale na opštu klimu, ili kroz direktno povezane nove društvene vrednosti. Kako bi se delotvorno izrazili različiti kritički pogledi na trenutno (i prošlo) stanje uma, umetnici se, u skladu s vlastitim vrednostima, bave svakodnevnom realnošću i prilagođavaju je svojim izvornim umetničkim tendencijama. Zahvaljujući specifičnom vremenskom rasponu, Aftermath suprostavlja umetničke refleksije i izraze različitih generacija od kojih su neki iskusili život u razdoblju pre raspada zajedničke države dok su drugi stvarali isključivo u novom društvenom kontekstu. 20 godina je dovoljno kratak period da se sačuva istorijsko sećanje tako da većina umetnika ipak novu situaciju stavlja u jukstapoziciju sa sećanjem na nedavnu prošlost. Glavna početna tačka radova postavljenih na izložbi je odnos starog i novog, zapis postupnih promena na pojedinom mestu i posledice ideologija na širi društveni i fizički pejzaž. U okviru izložbe konceptualno dizajnirani narativi nadrastaju principe dokumentarne reportaže i, za razliku od senzacionalizma masovnih medija, posmatraju događaje i situacije s određene distance. Njihova socijalna osetljivost ipak je vidljiva dok pričama s margine predstavljaju posledice sveobuhvatne društvene tranzicije kao procesa koji je iz temelja promenio čitavu regiju. Istraživanje i kustoski projekat pokrenut je od strane "Photon - Centar za savremenu fotografiju" u saradnji sa "C.R.A.F." Spilimbergo i partnerskim organizacijama sa teritorije bivše Jugoslavije - "Remont" iz Beograda, "Film&Film" iz Pule i "Savremena Hrvatska Fotografija" iz Zagreba i pridruženih partnera "Kolegijum Artistikum" iz Sarajeva, "Stacion – Centar za savremenu umetnost" iz Prištine i "Nacionalni muzej Crne Gore" iz Cetinja. Prošireni kustoski i istraživački tim: Miha Colner, Mirjana Dabović, Albert Heta, Saša Janjić, Ana Opalić, Vala Osmani, Dejan Sluga, Sandra Vitajić i Branka Vujanović.

Izložba Pabla Pikasa u Zagrebu

ZAGREB. U Galeriji Klovićevi dvori u Zagrebu stigla su Pikasova dela koja će biti izložena od 23. marta do 7. jula 2013. To je najskuplja izožba u hrvatskoj istoriji i koštaće oko devet miliona kuna, a dela su osigurana na 670 miliona evra. Biće izloženo 56 slika i skulptura i četrdeset fotografija. Dela su iz Muzeja Picasso u Parizu. Predstavljanje radova i dokumenata počinje od slike četrnaestogodišnjeg Pikasa "Čovek s kapom" iz 1895, preko plavog, ružičastog i drugih razdoblja do autoportreta "Nedelja" koji je završen neposredno pred Pikasovu smrt, 1971. "Nanizana u hronološkom sledu, od ranih radova do poslednjih godina umetnikovog života, dela Pikasovog plavog i ružičastog perioda, protokubizma i istraživanja Afrike, amblematski radovi analitičkog i sintetičkog kubizma, 'klasičnog' perioda, nadrealističke faze te kasne slike moći će se u Zagrebu videti do 7. jula 2013. Pikaso je pomerio granice umetnosti i uzdrmao tradicionalne slikarske žanrove. Vladao je svojom epohom bez premca. No, iza čoveka koji je postao mit i iza tržišne vrednosti njegovog potpisa ostaje složeno delo umetnika i slikara, svakako, ali pre svega stvaraoca", navodi se u saopštenju Galerije Klovićevi dvori. Procenjuje se da će izložbu obići između osamdeset i sto hiljada posetilaca kao što je bio slučaj s najuspešnijim postavkama u tom prostoru. Očekuju se i posetioci iz Srbije, BiH, Slovenije, Mađarske i Austrije. Uz sponzore i osiguranje izložbi će finansijsku podršku dati Ministarstvo kulture sa 250.000 evra, a isto toliko obezbediće i grad Zagreb. Cena ulaznica za pojedinačne posete iznosi 70 kuna, a popust je obezbeđen za grupne i porodične posete, studente, penzionere... Sve detalje o izložbi i pratećem programu možete pronaći na http://galerijaklovic.hr Art magazin

Marsej preuzeo titulu

Francuski grad Marsej je juče preuzeo titulu Evropske prestonice kulture u 2013. godini.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i francuski premijer Žan-Mark Ero obratili su se ljudima koji su se okupili ispred novog Muzeja evropske i mediteranske civilizacije.

Današnjom svečanošću simbolično je obeležen završetak radova na muzeju, koji će biti otvoren u junu, a čiji je projekat poveren arhitekti Rudiju Ričotiju.
Barozo je rekao da je Marsej-Provansa 2013 "savršena ilustracija dijaloga između naroda".

Do kraja godine planirano je da u gradu na jugu Francuske bude organizovano oko 100 događaja, među kojima izložbe savremene umetnosti, cirkus, pirotehnički spektakli, izložba Rodenovih skulptura, retrospektiva modernog slikarstva...

Među projekatima, za koje je izdvojeno 660 miliona evra, je i pešačka zona oko stare luke.

ODLUKA EVROPSKE KOMISIJE

Marseille i Košice evropske prijestolnice kulture

Marseille

FOTO: AGENCIJE

Francuski Marseille i slovačke Košice europske su prijestolnice kulture 2013, sapštila je danas Evropska komisija.

"Evropska prijestolnica kulture fantastična je priča o uspjehu više od 25 godina: titula je jedinstvena prigoda za poticanje kulturnih vibracija grada i dugoročni razvoj i iznimno je važna za turizam, otvaranje radnih mjesta i urbanu obnovu", kazala je europska povjerenica za obrazovanje, kulturu, višejezičnost i mlade Andrula Vasiliu.

 U jesen 2012. Evropska komisija dodijelila je tim gradovima nagradu Melina Mercouri, vrijednu 1,5 miliona eura, kao priznanje za njihove pripreme i ispunjavanje obećanja datih prilikom selekcije.

Dnevni avaz

Novogodišnji koncert u Beču

utorak, 01. jan 2013, 11:46 -> 15:19

Tradicionalno, u Muzikferajnu održan novogodišnji koncert Bečke filharmonije. Na programu bila dela Štrausa, Supea, Helmesbergera, Lanera, Verdija i Vagnera. Dirigovao Franc Velzer Mest.

Najpopularniji svetski koncert klasične muzike, kojim se ulazi u novu godinu, tradicionalni Bečki novogodišnji koncert, bio je prilika da svet muzike oda priznanje dinastiji Štraus, ali i Đuzepeu Verdiju i Rihardu Vagneru.

Koncert Bečke filharmonije iz Zlatne sale Muzikferajn, koji je prenet prvi put uživo 1959. godine, ove godine su prenele stanice u 81 zemlju sveta.

Zahvaljujući direktnom prenosu i gledaoci RTS-a bili su aktivni učesnici ovog muzičkog i medijskog spektakla.

Milioni ljudi širom sveta imali su priliku da slušaju muziku koju su komponovali velikani klasične muzike članovi poznate bečke porodice Štraus, ali i dela Đuzepea Verdija i Riharda Vagnera, povodom 200. godišnjice njihovog rođenja.

Kao i prošle godine Bečkom filharmonijom dirigovao je Franc Velzer Mest, a na programu su bile popularne kompozicije koje Bečka filharmonija izvodi od prvog novogodišnjeg koncerta 1939. godine - valceri i polke Jozefa i Johana Štrausa, "Štajerske igre" Jozefa Lanera.

Uz muziku iz opere "Loengrin" Vagnera i "Don Karlos" Verdija na Bečkom novogodišnjem koncertu nastupili su i baletski igrači Baleta bečke Opere.

Na ovogodišnjem 73. Novogodišnjem koncertu bečke filharmonije premijerno su izvedena dela dinastije Štraus kao što su valcer "Sa planina ili "Hesperusbanen. Ukupno je na novogodišnjem koncertu izvedeno sedam dela porodice Štraus.

Inače, u publici su bili prisutni i članovi porodice Štraus. Naime, među publikom je sedela 90-ogodišnja praunuka Jozefa Štrausa Hedvig Ajgner-Štraus.

Bečka filharmonija, povodom održavanja Novogodišnjeg koncerta, objavila je, da će, kao i ranijih godina, donirati 2,5 miliona evra u svrhe humanitarne akcije "Svetlost u tami", organizacijama Crveni krst, Amnesti internešenel i žrtvama mina.

Sledećim novogodišnjim koncertom, kako je saopšteno, dirigovaće Danijel Barenboim.

RTS

Nakon 1500 godina arheolozi ušli u grobnicu u Palenki

Tim meksičkih arheologa je ušao u 1500 godina staru majansku grobnicu u Palenki. Prostorija je otkrivena još 1999. godine, ali pošto je hram bio nestabilan, do sada je bio istražen samo uz pomoć male kamere.Prva prostorija ne sadrži sarkofag, ali je bogato ukrašena crvenim muralima.“Najvažniji deo u grobnicama iz ovog perioda – prvi klasični period ( 400-550 nove ere) su slike. Nalazimo se ispred jednog od retkih primera pogrebnih murala otkrivenih u Palenki, razlog zbog čega je ovo istraživanje toliko važno“, rekao je arheolog Arnoldo Gonzales Kruz.Mural se nalazi na tri zida u prostoriji i prikazuje devet gospodara Ksibalbe, zagrobnog života. U pitanju je umetnost slična onoj u grobu kralja Pakal čak i ako je ovaj grob dosta stariji.Moguće je da grobnica sadrži ostatke K’uk Bahlam-a I, prvog vladara Palenke i osnivača dinastije koja uključuje i kralja Pakala.Prvi pronađeni predmeti su jedanaest posuda, mali lični nakit i komadi žada.

Лувр и ове године најпосећенији музеј на свету

Лувр, архивски снимак (фото АП)

 ПАРИЗ - Лувр је саопштио данас да је и ове године најпосећенији музеј на свету, са близу 10 милиона посетилаца, што је милион више него 2011.

Како преноси АФП, своју челну позицијучцувени париски музеј "зацементирао" је посебно захваљујући новом крилу, посвећеном исламској уметности, као и све већем броју посетилаца из Кине који, поред Американаца и Бразилаца, сада чине најбројнију групу страних туриста.

Након њих следе Италијани и Немци, истиче се у саопштењу у коме се наводи да је интернет страница музеја имала више од 11 милиона прегледа, а да његова фејсбук страница има више од 800.000 следбеника.

Ново крило исламске уметности, са око 3.000 драгоцених предмета из перода од седмог до деветнаестог века, отворено је у септембру, од када га је видело 650.000 посетилаца.

Његова изградња, која је коштала близу 100 милиона евра, финансирана је од стране француске владе, потпомогнуте донацијама из Саудијске Арабије, Марока, Кувајта, Омана и Азербејџана.

Танјуг

објављено: 20.12.2012

Dalaj-lama u Mariboru

Slovenija

Dalaj-lama u Mariboru pozvao na nadu

 T. C. 15/05/2012 17:03:00

 Dalaj-lama

Tibetanski vođa Dalaj-lama doputovao je u utorak u Maribor, gdje će idućih dana govoriti o kulturi suživota i duhovnom miru te sudjelovati u raspravi o solidarnosti u vrijeme krize, a pri dolasku je uputio optimističnu poruku da čovjek nikad ne smije izgubiti nadu.

"Većinu problema s kojima se suočava čovječanstvo stvorili smo mi sami, pa je logično da ih možemo i riješiti. Unatoč različitim teškoćama čovjek nikad ne smije izgubiti nadu i mora ostati optimističan", rekao je Dalaj-lama novinarima u mariborskoj zračnoj luci nakon dolaska.

On će u srijedu imati predavanje o održavanju duhovnog mira.

U četvrtak će, zajedno s nekoliko drugih istaknutih osoba, među ostalim s dobitnikom Nobelove nagrade za ekonomiju Muhammadom Yunusom iz Bangladeša, osnivačem Grameen banke koja dodjeljuje tzv. mikrokredite za razvoj poduzetništva u nerazvijenim zemljama, te Rigobertom Menchu Tum, gvatemalskom aktivisticom za ljudska prava, sudjelovati u panel raspravi o potrebi dijaloga i solidarnosti u razdoblju globalne krize.

Dalaj-lama je u Maribor došao na poziv gradonačelnika Franca Kanglera i gradskih vlasti, budući da je Maribor ove godine zajedno s portugalskim Guimaresom dio projekta Europska prijestolnica kulture 2012, a u njemu se predstavlja i kultura Tibeta.

Dalaj-lama je u Sloveniji već boravio dva puta - 2002. u Ljubljani, a 2010. u Mariboru.

(Vijesti.ba/Fena)

Maribor - evropska prijestonica kulture u 2012. godini

Aida Tipura - 02.01.2012 18:40 - nezavisne novine

Maribor evropska prijestonica kulture

Slovenski grad Maribor ponijeće u 2012. godini, zajedno s portugalskim gradom Gimaraešom, titulu evropske prijestonice kulture.Drugi po veličini, stari grad na rijeci Dravi, u blizini granice s Austrijom i Hrvatskom, središte je istočnog dijela Slovenije s bogatom arhitektonskom baštinom i istorijom obilježenom mnogim promjenama.Zajedno s još pet manjih slovenačkih gradova partnera, koji su uključeni u program, Maribor kulturnim događajima u 2012. želi nadograditi svoj kulturni identitet, te privući više turista i posjetilaca iz zemlje i šire okoline.U Mariboru će ove godine u sklopu projekta, koji se pola finansira državnim novcem, a pola iz lokalnih izvora, biti održano 238 različitih kulturnih projekata s poznatim i manje poznatim umjetnicima iz Slovenije, susjednih zemalja, Evrope i svijeta.

Službena svečanost kojom će biti otvoreni kulturni događaji planirana za 14. februar

Među ostalim, organizatori su za februar najavili koncert Ive Pogorelića i Zagrebačke filharmonije.Najviše posjetilaca iz Slovenije i inostranstva očekuje se u junu, kad se održava i tradicionalni mariborski ljetni festival LENT.Službena svečanost kojom će biti otvoreni kulturni događaji u sklopu projekta evropske prijestonice kulture biše održana u Mariboru 14. februara .Titula evropske prijestonice kulture dodjeljuje se od 1985, kad je to predložila nekadašnja grčka ministarka kulture Melina Merkuri. Te je godine evropskom prijestonicom kulture proglašena Atina, a nakon nje i mnogi drugi evropski gradovi.Godine 2011. evropske prijestonice kulture bili su finski grad Turku i estonski grad Talin.I grad Sarajevo je kandidovan za evropsku prijestonicu kulture 2012. godine.