У Културном додатку у суботу, 1. марта, читајте:
Алиса Херцова Зомер
СУДБИНЕ
Клавиром против Холокауста
Алиса Херцова Зомер у лондонском дому
Александар Илић
-------------------------------------------------------
ИЗА МАСКЕ
О глуми, лудилу и председницима
Гор Видалова напомена о Роналду Регану наводи нас на идеју по којој је председник – увек глумећи председник. Глумећи председник преузео је улогу и назив најмоћније личности у једној друштвеној заједници, а да, притом, није рођен као наследни монарх. Ниједан глумац не може да буде већи Краљ Лир од другог глумца који игра исту улогу. На исти начин, ниједан председник није више или мање председник од другог
Небојша Брадић
-------------------------------------------------------
МЕРА ЗА МЕРУ
Јa ♡ Србију
Ништа у Србији није „мој” проблем. Напротив, уместо љубави, заслужила је само мржњу. Није ми дала посао, мерцедес, стан, бесплатно здравље и образовање, а пружа ми политичаре лажове и продавце магле. Све је пропало, једино кафићи цветају јер се ту може на миру, кукати и пљувати по свему. Више нема оптимиста у Србији
Александар Мандић
-------------------------------------------------------
ИНТЕРВЈУ
Уникатна прича за сваког читаоца
Немогуће је направити велику, а „немузикалну” литературу: Александар Гаталица
У роману Велики рат сам направио један надреалистички простор у који сам унео живе боје и људске судбине. Управо стога што је тај простор заправо био тако фантазмагоричан, он је могао да покаже читаоцима неке од најстрашнијих слика рата. И у осталим мојим књигама догађаје покреће нешто немогуће, али та фантастика гради се на стварним људским патњама и њиховим највећим промашајима – каже Александар Гаталица, писац романа „Велики рат”
Марина Вулићевић
-------------------------------------------------------
ПОП КАЛЕИДОСКОП
Поезија и популарна музика
Антиратна химна Србије деведесетих била је песма „Слушај ’вамо” у извођењу групе Римтутитуки
Постоје теме и дилеме у поп култури које су вечне, а једна од најдуговечнијих односи се на везе између популарне музике и поезије. Рокенрол је давно престао да буде синоним за бунт. Тренутка када је Елвис средином педесетих зањихао куковима сећају се само олдтајмери, али дебата о томе да ли се стихови музичара различитог жанровског опредељења могу сматрати поезијом траје и у свакој епохи добија нова тумачења. Као и код свих „запаљивих” прича, нема јединственог одговора и све зависи од личне визуре.
Маја Вукадиновић
-------------------------------------------------------
АУТОСТОПЕРСКИ СУСРЕТИ СА САМИМ СОБОМ
Слободан Тишма, плишани корифеј
У групи „Код” Слободан је представљао рафинираност. Изложио је алуминијску коцку у птичијем простору разапињући конопац између два крова у Католичкој порти. Квадрат је висио над простором и људима као да је желео своје земне тежње да упути небеским тишинама, попут Ренеа Шара. Тих година новосадска култура је била ужарена... Играмо фудбал, разговарамо и слушамо „Пинк флојд” лежећи на патосу мансарде. Тражимо кућу у природи и чекамо да нам се пријатељи врате из Сремске Митровице, где их је на одмор од инцидентне естетике послао Покрајински комитет са Мирком Чанадановићем на челу
Божидар Мандић
-------------------------------------------------------
РЕАГОВАЊЕ
Врлина убива Аждаху (по Аристотелу)
Поводом похвала упућених и од стране политичара из актуелне српске власти Душану Ковачевићу, једном од наших највећих драмских писаца, аутор „Шовинистичке фарсе” понудио је своје виђење култних комада и сценарија овог нашег драмског писца
Радослав Павловић, писац и саветник председника Србије за културу
-------------------------------------------------------
ИНТЕРВЈУ
Ни у америци нема довољно новца за науку
Српска наука зна шта је добро: Марко Анђелковић
У свету национални научни савети доносе двадесетогодишње пројекције развоја науке. Министри имају задатак да за то на нивоу владе обезбеде потребна материјална средства. Један од бивших министара мени је рекао да ће да финансира само оно што ће добити Нобелову награду. Рекао сам: „Дивно”. Прво не знам никога у овом тренутку ко зна шта ће то заслужити да добије ово признање, а друго цела Србија да дâ цео свој буџет не може да исфинансира тако нешто! – каже академик Марко Анђелковић
Др Зорана Курбалија Новичић
објављено: 28.02.2014.
