Poetskom večeri zaokružene ovogodišnje aktivnosti SKK “Vihor”

Tradicionalno, pred kraj godine, Srpski književni klub ”Vihor” organizuje književne susrete kojima završava aktivnosti i zaokružuje rezultate godišnjeg rada.

Pred publikom pjesnici recituju svoja nova ostvarenja, pa je tako bilo i ove godine na susretu pjesnika pod nazivom “Vihorovo poetsko veče”, na kojem su, osim ”Vihoraša”, prisustvovali i gosti iz Doboja.

Minutom šutnje odana je počast nedavno preminulom članu  ”Vihora” Miroslavu Budimiru Dušaniću i Mileni Nešković, supruzi Gvozdena Neškovića, koja je uvijek bila spremna da pomogne ”Vihorašima”, naročito u pripremi književnih susreta ”Prljača”. U pomen na njih su pročitane su Dušanićeve pjesme, kao i stihovi Gvozdena Mile Neškovića posvećeni supruzi Mileni, objavljeni u njegovoj knjizi.

Prisutnima se obratio i predsjednik “Vihora” Savko Pećić Pesa.

– Samo ljubitelji lijepe pisane riječi mogu da osjete atmosferu izrečenih riječi smišljenih u niski zvana pjesma, koja se doživljava i prenosi u srca svih onih koji mogu emotivno da dožive susret sa lijepim mislima pjesnika. Oni ih iz usta roje kao iz košnice pčele koje nose medonosni nektar i posipaju u prostoru da se čuje i osjeti čulom sluha i mirisa pririrode, rekao je ovom prilikom Pećić.

U ime domaćina, Narodne biblioteke “Branko Radičević”, Sanja Nović Tominčić je istakla da Biblioteka drži uvijek otvorena vrata ”Vihorašima”, te da se u ovoj ustanovi čuvaju svi primjerci ”Vihorovih” izdanja, što je dokaz plodne i raznovrsne saradnje sa Srpskim književnim klubom ”Vihor”.

– Ove godine “Vihor” je uspješno ostvario sve svoje zadatke. Bio je nosilac stvaralačkih kulturnih dešavanja u opštini, a pored planiranih aktivnosti, održano je nekoliko promocija knjiga naših članova i književnih večeri. “Vihoraši” su gostovali na mnogim manifestacijama u Republici Srpskoj i u inostranstvu, a kruna svih aktivnosti su  Međunarodni ilindanski pjesnički susreti ”Prljača” 2017”. Za svoje aktivnosti i rad, kao i uvijek imali smo podršku, načelnika opštine, predsjednika Skupštine opštine, kao  i  pojednih privrednih subjekata i pojedinaca, na čemu im se i ovog puta zahvaljujemo, rekla je Jasmina Radanović.

Svoje pjesme recitovali su gosti iz Doboja Rada Janjušić, Gordana Ilić, Biljana Dobrilović i Spasoje Spale Jovanović, te domaćini iz Dervente Ivana Ratkovac, Slobodana Lejić, Slavko Pokrajac, Ljiljana Simić Bašić, Zoran Ratkovac, Saša Bogdan, Evita Bojkovac, Milorad Mišo Đurđević , Tanenko Marić, Jasmina Radanović, Tatjana Borudina Marić, Vera Koropkin Ratkovac i Savko Pećić Pesa.

Izvedena je i mondrama Ilije Brkovića.

Književnik Mišo Đurđević najmlađima poklanja slikovnicu “Medo” i drugi tiraž knjige “Kolo vječno – doba godišnja”

Sedma slikovnica Milorada Miše Đurđevića, člana Udruženja književnika Republike Srpske i Srpskog književnog kluba ”Vihor” Derventa, nosi naslov ”Medo” i pjesmom priča priču o medi koji je željan mednog saća ušao u stablo, najeo se mednog meda i izaći nije mogao, a potom kroz prozorče ugledao svoju dječicu kako ”idu njegovim putem” pa zamolio sve čitaoce dječijeg srca da mu pomognu da izgladni i porodici se svojoj pridruži.

– Ugledavši svjetlost dana u okviru okrobarskih dana kulture, ”Medo” je predodređen da bude dar svim mladim čitaocima koji iskažu želju da ovu slikovito bajkovitu slikovnicu imaju na svojim čitakačkim policama, poručuje autor.

Ni ova slikovnica, kao ni prethodnih šest (Koka, Cuko, Gica, Žirafa, Roda, Kos), ne može se naći u prodaji jer autor knjigu ne prodaje već daruje daje onom ko mu se obrati.

„Kolo vječno – doba godišnja“ u izdanju drugom

Podsjećamo, cijeli tiraž posljedne knjige ”Kolo vječno – doba godišnja”, objavljene u aprilu ove godine, Đurđević je poklonio djeci besplatno, a zahvaljujući ljudima punim razumijevanja, djelo će doživjeti drugo izdanje početkom oktobra 2017. godine i u okviru oktobarskih dana kulture.

I ovo slikovito drugo izdanje Milorad Mišo Đurđević će u cjelokupnom tiražu od 500 primjeraka darovati zaljubljenicima lijepo pisane riječi ”koji po knjigu dođu”!

Derventa Cafe

Pjesničke večeri poezije u Bijeljini: Priznanje predsjedniku “Vihora” Savku Pećiću

U organizaciji Književnog kluba “Jovan Dučić” u Bijeljini su održane 15. Pjesničke večeri poezije, na kojim je učestvovao veliki broj ljubitelja pisane riječi.

Pored domaćina, ovoj tradicionalnoj kulturnoj manifestaciji, prisustvovali su članovi Kluba pisaca ”Čukarica” iz Beograda, Srpskog književnog kuba ”Miloš Crnjanski” iz Šida, Srpsko kulturno prosvjetnog društva ”Prosvjeta” iz Zvornika, Književni klub ”Blagoje Jastrebić” iz Vašice (Srbija), Književni klub ”Savovanje” iz Šamca, te članovi Srspkog književnog klub ”Vihor” iz Dervente.

U ime “Vihora” Pjesničkim večerima poezije prisustvovali su predsjednik Savko Pećić Pesa, te članovi Vera Koropkin Ratkovac, Milorad Mišo Đurđević i Zoran Ratkovoac.

U prepunoj Sali biblioteke ”Filip Višnjić” pjesnici su recitovali svoje pjesme i predstavljali svoje gradove i klubove književnika iz kojih dolaze.

– Dolazimo iz Dervente, najporušenijeg grada Republike Srpske u prošlim ratnim dešavanjima, koji se kao feniks digao iz pepela, zahvaljujući domaćinskom upravljanju. Postao je novi moderan grad otvoren za sve ljude koji žele da ga posjete i borave u njemu. U ime svih Dervenćana i više od 58 pisaca okupljenih u ”Vihoru”, uručujem srdačne pozdrave iz Dervente i pozivam da budete naši dragi gosti na naišm književnim susretima, rekao je Savko Pećić Pesa, i tom prilikom poklonio Biblioteci ”Filip Višnjić” nekoliko “Vihorovih” izdanja.

Predsjednik Književnog kluba ”Jovan Dučić” Zdravko Zgonjanin Baćo zahvalio se svim učesnicama na doprinosu i učešću u kulturnim zbivanjima u Bijeljini i dodijelio priznanja klubovima i pojedincima za svestranu saradnju i afirmaciju književnog kluba ”Jovan Dučić”.

Tako je, nakon priznanja Srpskog književnog kluba „Talasi“ iz Prnjavora i književnog salona „Stenka“ iz Beograda, predsjedniku „Vihora“ Savku Pećiću stigla još jedna pohvala. U znak zahvalnosti za doprinos i razvoju dobrih odnosa dva kluba, dodjeljeno mu je najviše priznanje.

– Svojim radom i djelom afirmiše književno stvaralštvo i njeguje dobru saradnju sa pjesnicima iz mnogobrojnih klubova, što je prepoznao i Književni klub ”Jovan Dučić”, rečeno je prilikom dodjele diplome.

 

Derventa Cafe

Отворене 98. Шантићеве вечери поезије

10.10.2017 21:53 | Срна

Мостар - Градоначелник Мостара Љубо Бешлић прогласио је вечерас отвореним 98. "Шантићеве вечери поезије" и истакао да та манифестација представља један од културних идентитета града Мостара.

Бешлић је рекао да Шантић није био само пјесник Мостара јер је пјесничким опусом и универзалним порукама које је промовисао у својим пјесмама надишао те границе.

"Шантић је писао о љубави, родољубљу, социјалној правди, а све то ми требамо и данас", истакао је Бешлић у Парку Алексе Шантића, гдје су свечано отворене "Шантићеве вечери поезије", које организују Српско просвјетно и културно друштво /СПКД/ "Просвјета" Градски одбор Мостар и Српско пјевачко и културно умјетничко друштво "Гусле".

Бешлић је нагласио да је Шантић био много више од пјесника за град Мостар.

"Шантић је обиљежио једно вријеме, славио је овај град. Он је својим писањем и ставовима проносио име овог града. Због тога ми славимо Шантића. Славећи га желимо славити живот, љубав, љепоту и све што је лијепо у нашем граду. Вјерујем да ће и оно што је Шантић радио помоћи у номинацији Мостару за европску пријестоницу културе. Као што је Алекса славио свој родни град тако ми вечерас славимо њега", рекао је Бешлић.

Предсједник СПКД "Просвјета" ГО Мостар Радивоје Круљ у обраћању је навео да су "Шантићеве вечери" ове године заблистале као нека нова звијезда из топлине неког далеког и бољег, готово нестварног свијета.

"Оно што ми из жПросвјетеж и жГусалаж можемо посвједочити јесте да је Шантић опет ујединио људе и институције свих вјера и нација. Оно што најчешће називамо људскошћу, а заправо је ријеч о Божијој љубави, налаже нам да захвалимо свим прегаоцима који су радили и који раде на афирмацији Мостара кроз ову манифестацију, која ће за двије године славити стотину година постојања. Читаве генерације културних радника Мостара, вођени љубављу и поштовањем према Шантићу, оставили су неизбрисиве трагове и учинили да жШантићеве вечери поезијеж буду најстарија пјесничка манифестација у региону, а можда и шире", нагласио је Круљ.

Он је нагласио и да нема онога ко је чуо за Мостар, а није за Шантића.

"Можда баш због тога што је био један од оних људи које можемо звати означитељима. Означитељима по томе што су свједочили љубав, умножавали је и онда изобилно враћали и дијелили свима око себе", рекао је Круљ.

Он је истакао да "Просвјета" и "Гусле" слажу "Шантићеве вечери поезије" у културни мозаик Мостара и на тај начин желе допринијети да Мостар буде ускоро и европска престоница културе.

Потпредсједник Федерације БиХ Мелика Махмутбеговић истакла је да оно што је Шантић оставио иза себе нема рок трајања, те додала да је веома важно то што се "Шантићеве вечери" одржавају на подручју цијелог Мостара.

"Мостар је одувијек био град који буди емоције и у који се људи желе враћати. То је град музеј, град добрих и племенитих људи и богате историје. А када споменемо Мостар једна од асоцијација је и Алекса Шантић који је својим пјесмама овјековјечио љубав према Мостару и његовим људима. Заслужује да га се сјећамо и младим људима све чешће говоримо о његовим дјелима и лику. Шантић јесте био велики пјесник, али и више од тога", рекла је Махмутбеговићева.

Она је напоменула да млади морају знати шта су Шантићеве заслуге и шта је оставио генерацијама иза себе, истичући да су поруке које носе његова дјела универзалне.

"То су поруке љубави, толеранције и заједништва. И данас након бурних дешавања на овим просторима већина добронамјерних људи доживљава Шантића као човјека чија је љубав према људима, љепоти и завичају била безусловна и као човјека који је био симбол суживота и добросусједских односа", нагласила је Махмутбеговићева.

Овогодишње "Шантићеве вечери поезије" почеле су посјетом гробу Алексе Шантића и поменом на православном гробљу Бјелушине. Министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић том приликом је рекао да је велики пјесник задужио српску књижевност и залагао се за цјелокупно културно уздизање српског народа.

Манифестација је настављена у Владичанском двору, гдје је одржана промоција књиге Владимира Пиштала "Сунце овог дана - писмо Андрићу" на којој су, уз аутора, говорили и Његово преосвештенство владика захумско-херецговачки и приморски Григорије, књижевник Драган Марјановић и модератор Јосип Муселимовић.

Шантићеве вечери поезије трају до 16. октобра у Мостару.

Franjo Miloš - Lutak - pjesme o djeci

 

“Kad porastem biću pjesma”: Gost književne večeri član Svjetske akademije za poeziju

Centar za kulturu će u četvrtak (21. septembra) biti domaćin književne večeri pod nazivom “Kad odrastem biću pjesma”, na kojoj će gostovati Majo Danilović, beogradski pjesnik porijeklom iz Dervente.

Majo Danilović je rođeni Dervenćanin, koji nakon završetka obrazovanja u derventskoj Gimnaziji, odlazi u Beograd i upisuje studije na Fakultetu političkih nauka. Prvi je pjesnik iz Srbije i sa prostora Balkana koji je primljen u Svjetsku akademiju za poeziju, kao njen 61. član. Takođe, član je Udruženja književnika Srbije i autor nekoliko knjiga pjesama i nosilac brojnih priznanja.

U programu će učestvovati i Vanja Ružićić Kojić, Fadil Pelesić i Savko Pećić Pesa.

Književno veče počeće u 19 časova. (Derventa cafe)

 

Господин и друг

Modra rijeka ~~ Arsen Dedić (Mak Dizdar r.1917. - ove godine 100 godina od rođenja)

Душко Трифуновић - мајстор стиха

28.01.2017 14:07 | А. Г.

Нови Сад - Велики Душко Трифуновић уписао се златним словима у српску књижевност, а остаће упамћен и по томе што је био први афирмисан пјесник који је сарађивао са рокенрол бендом, а многобројни умјетници овог викенда присјетиће се његовог лика и дјела.

Највише славе стекао је пишући пјесме за култно "Бијело дугме". Из те сарадње су се изродили хитови као што су "Има нека тајна веза", "Шта би дао да си на мом мјесту", "Главо луда...

Писао је текстове и за "Индексе", "Тешку индустрију", Неду Украден, Здравка Чолића, Арсена Дедића, а посљедње познато естрадно име са којим је радио је био Жељко Јоксимовић (пјесма "Има нешто"). Укупно је око 300 његових пјесама компоновано и снимљено.  Трифуновић, који је рођен 1933. у Сијековцу код Брода умро је 28. јануара 2006. у Новом Саду, осим што је писао прозу и поезију био је и телевизијски аутор. Био је плодан стваралац који је написао двадесет књига поезије, четири романа и неколико драма. Сматра се заслужним за креирање нечега што је касније названо сарајевска рокенрол школа.

SKK “Vihor”: Promovisana knjiga “U vječnosti” autorke Vere Koropkin Ratkovac

KULTURA I OBRAZOVANJEVIJESTI

U izdanju Srpskog književnog kluba ”Vihor” Derventa, nakon knjige ”Kap rose na dlanu”, objavljene 2012. godine, svjetlo dana ugledala je nova knjiga autorice Vere Koropkin Ratkovac, pod nazivom ”U vječnosti’. Promocija knjige je održana u subotu u sklopu ”Vihorovih” oktobarskih dana kulture, a o knjizi i Verinom stvaralaštvu su govorili recezent Slavko Pokrajac i predsjednik Srpskog književnog kluba ”Vihor” Savko Pećić.

– Nakon  prvenca ”Kap rose na dlanu” Vera dolazi u svijet mašte i poezije sa novom knjigom, pod nazivom ”U vječnosti” , što zvuči veoma simpatično, a i mi svi želimo da tako bude, i da Vera svojom poezijom traja vječno, te da se brzo javi na našu radost sa još boljom trećom knjigom, rekao je Slavko Pokrajac.
Promociji knjige ”U vječnosti” prisustvovao je veliki broj ljubitelja pisane riječi, među kojima i pjesnici iz Doboja, Prnjavora, Šamca, Obudovca i Broda, tako da je nešto više od jednog sata promocije, prošlo veoma brzo uz ugodne stihove iz knjige, ali i poezije koje su govoprili pjesnici u čast promocije Verine knjige. Veče su uljepšale recitacije pjesama iz knjige Jasmine Radanović, Fadila i Milice Pelesića, dok je program kontrolisala, usmjeravala i uspješno vodila Maja Rauković.
Knjiga je veoma zanimljiva i ostaviće traga na svakom koji je pročita i ponešto iz nje ponese za sebe, a pjesničkoj sabraći je intresantnija što je upotpunosti prožeta svim životnim ljepotama i poteškoćama, odnosno ljubavlju koju Vera sije iz svog života, ali i iz života svih nas koji doživljavamo čitajući njene stihove.
Savko Pećić Pesa

У Земуну свечано затворени „Пролећни Бранкови дани"

понедељак, 28.03.2016. у 15:33

Земунска гимназија (Фото З. Кршљанин)

У чувеној Земунској гимназији данас су свечано затворени ''Пролећни Бранкови дани 2016'' на дан рођења Бранка Радичевића по новом календару.

Ова манифестација је почела у најстаријој српској гимназији у Сремским Карловцима, 15. марта, на дан Бранковог рођења по старом календару, а између ова два датума реализовани су многобројни програми у Сремским Карловцима и Новом Саду, подсећа Бранково коло.

Алексије (Бранко) Радичевић рођен је у Славонском Броду 1824. године, одакле је с породицом прешао у Земун 1830. године, где је учио две године српску и три немачку основну школу, а потом с братом Стеваном 1835. године уписао карловачку гимназију.

На свечаности у Земунској гимназији директор Бранковог кола Ненад Грујичић одржао је беседу ''Бранко у Земуну'', нагласивши да је Алексије Радичевић, по запису његовог оца Тодора, ''паметствовање имао особито јако и све је лако могао схватити'', а дар за песнички језик показивао често.

У програму су учествовали песници Раша Попов, Манојле Гавриловић, Андреј Јелић Мариоков, Иван Лаловић и Иван Деспотовић.

Драмски уметници Весна Чипчић и Вицо Дардић казивали су познате ''Враголије'' Бранка Радичевића и ''Узалуд је будим'' Бранка Миљковића.

Талентована млада глумица Уна Ђелошевић интерпретирала је чувену ''Пролећну песму'' Десанке Максимовић.

Хор земунске гимназије, под руководством Анђе Лазовић извео је четири Радичевићеве песме ''Бранково коло'', ''На студенцу'', ''Укор'' и ''Певам дању''.

Ученица Земунске гимназије Теодора Миклушев извела је ''Враголије'', а ђак Димитрије Карановић део поеме ''Стражилово'' Милоша Црњанског.

Затим је фолклорна дружина Земунске гимназије, под руковођењем Драгане Аџић, извела ''Бранково коло'', део ''Ђачког растанка''.

Овај свечани програм, наставак је дугогодишње сарадње Земуна, Сремских Карловаца и Новог Сада.

Још 1986. године ову сарадњу су покренули Раша Ливада, Давид Албахари, Душан Батиница и Стеван Радовановић из Земуна, и Ненад Грујичић, Павле Штрасер и Богдан Винокић из Сремских Карловаца и Новог Сада.

Пре три деценије, у организацији Бранковог кола, у Земунском музеју одржана је највећа икад организована изложба о животу и делу Бранка Радичевића. (Танјуг)

Бијељина: Поетско вече поводом Међународног дана поезије

21.03.2016 19:15 | Срна

Бијељина - Поетско вече посвећено Међународном дану поезије које је вечерас одржано у Народној библиотеци "Филип Вишњић" у Бијељини било је углавном испуњено стиховима о љубави.

Предсједник бијељинске подружнице Удружења књижевника Републике Српске Јелина Ђурковић најавила је да ће ова традиционална манифестација убудуће прерасти у фестивал поезије у граду.

Она очекује да ће уз завичајне пјеснике сваке наредне године бити веће и учешће писаца из региона, те да ће фестивал поезије у Бијељини достићи међународни карактер.

Предсједник Књижевног клуба "Јован Дучић" Бијељина Здравко Згоњанин рекао је новинарима да се публици представило 30 завичајних писаца са својим стиховима.

"Поезија је љепота и оно што је у животу лијепо за свакога од нас", рекао је Згоњанин.

Dušan Radović

Dušan Radović bio je srpski pjesnik, pisac, novinar, i TV urednik. Rođen je 29. studenog 1922. godine u Nišu. Bio je glavni urednik “Pionirskih novina”, urednik Programa za decu Radio-Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista “Poletarac”, novinar “Borbe” i od 1975. godine bio je urednik Studija B. Umro je 16. kolovoza 1984. Najviše je poznat po svojim aforizmima "Beograde dobro jutro" koje je čitao svako jutro na programu Radio Beograda. 



***

Nije teško biti toliko nesrećan da bi čovek počeo da pije.
Ljude treba odvikavati od nesreće, a ne od alkohola.
Nesreća je veći porok.
Ima mnogo rasparenih ljudi i mnogo neparnih kombinacija.
To je česta životna priča.
Ili ste sami ili ste suvišni.
Naš grad se pretvorio u veliku čekaonicu.
Svi čekamo lepše dane.

 

O stidu i sramoti

Jedan se stideo da pita gde je klozet.
I šta je bilo?
Ništa. Upiškio se u gaće.

Jedan se stideo da kaže gde ga boli.
I šta je bilo?
NIšta. Nisu ga izlečili.

Jedan se stideo da kupi u radnji gaće.
I šta je bilo?
Ništa. Išao je bez gaća.

Jedan se stideo da kaže devojci da je voli.
I šta je bilo?
Ništa. Udala se za drugog.



 

Tužna pesma

Živela jedna gospođa Klara,
čudna i stara, vrlo stara…
I nije imala ni mamu, ni tetu,
nikoga, nikog svog na svetu.

Gospođa Klara je šest mačaka čuvala
na jastucima od žute svile.
Mašne im je krojila, mleko kuvala
pa su site i srećne bile -
belih mačaka šest.

A kad je umrla gospođa Klara,
čudna i stara, vrlo stara
- jastuke od žute svile niko nije prao,
na doručak niko nije zvao,
a loviti miševe niko nije znao!

Tužne su, tužne i gladne bile,
zaspale su na jastucima od žute svile
i nikada se,
ah, nikada se više nisu probudile -
belih mačaka šest.



1. januar 1982.

Danas je prvi dan, početak.
Želim vam da vas ne boli ono što vas je bolelo
a da vas voli ono što vas nije volelo.
Želim da vam deca budu bolja od vas, da se
više vi hvalite njima nego oni vama.
Želim da vas dobro služe noge, da na njima
provedete veći deo nove godine, da imate više
posla nego vremena.
Želimo vam da budete potrebniji drugima
nego oni vama.
Da želite i možete više nego što vam treba a da
sve što vam pretekne podelite sa onima koji ne mogu kao vi.
Nemojte uzimati mnogo više nego što dajete.
Mislite malo na one kojima će morati da uzmu
ono što vama budu dali.
Želimo vam da dobijete stan ako ga nemate ili
da umete da se radujete ako ga već imate.
Da vam ono što imate ne bude manje od
onoga što nemate.
Želimo vam, na kraju, da ova godina ima više sreće
sa vama nego prethodna!

Tin Ujević

Zvijezde u visini

Ne ljubi manje koji mnogo ćuti
on mnogo traži, i on mnogo sluti,
i svoju ljubav (kao parče kruva
za gladne zube) on brižljivo čuva
za zvijezde u visini
za srca u daljini.

Ćutanje kaže: u tuđem svijetu
ja sanjam još o cvijetu i sonetu,
i o pitaru povrh trošne grede,
i o ljepoti naše svijetle bijede,
i u zar dana i u plavet noći
snim: ja ću doći, ja ću doći.

Знао сам да нећеш доћи...

Знао сам да нећеш доћи у мој забран
Зато сам те чекао јер сам знао:
ово је задњи пут
да се нечему надам

Да си ме само видела
како се спремам
да те дочекам
Како подгрејавам храну
и како хладим пиће
како размештам свеће
да ни једна сенка не падне
на твоје лепо лице
како отварам прозор
да уђе онај ваздух
кроз који си ти прошла
када си долазила
А знам да нећеш доћи
Погледај како поравнавам
свилене покриваче
на моме грубом лежају
од слонове кости
Да си ме само видела
како се окрећем да тамо тебе нема
тамо су сами мученици
који ме с врата препознају
и зову да кренем с њима
у Кану Галилејску

Душко Трифуновић

Promovisana knjiga “Lepet krila majke ptice”

Večeras (29.10) je u Narodnoj biblioteci “Branko Radičević” promovisana knjiga “Lepet krila majke ptice”, autorke Sanje Radulović iz Doboja.

Zbirka je to pjesama o slobodi i ljubavi, po čemu djelo i nosi ime. I let i ptica simbolizuju slobodu, čovjekovu potrebu da se kreće bez ograničenja, ali i slobodi koja to često nije, rezime je večerašnje promocije.

Organizator je Srpski književni klub “Vihor”, u saradnji sa Bibliotekom.

B. N. – Derventa Cafe

poljeinfors-bih: Promocija nove knjige u Derventi

poljeinfors-bih: Promocija nove knjige u Derventi: 18.10.2015.-U Narodnoj biblioteci “Branko Radičević” sutra će biti održana promocija knjige “Plamen, talas i busen i ljubavi”, mladog derv...

Dani Duška Trifunovića u Brodu

Javna ustanova „Narodna biblioteka Branko Ćopić“ i JU „Turistička organizacija opštine Brod“  u narednom periodu organizuje tri književna događaja, u znak sjećanja na našeg pjesnika – Duška Trifunovića.

Raspored za književne večeri:

1. 22. septembra u Skupštinskoj sali (zgrada Pošte) u 19 časova – Promocija zbirke pjesama za djecu „Pahuljica“ Jove Dimića

2. 23. septembra sa početkom u 18 časova – pjesnička šetnja Šetalištem Duška Trifunovića – od Hotela ka Trgu Patrijarha Pavla, gdje će biti organizovana centralna priredba

3. 25. septembra, u prostorijama Biblioteke, sa početko u 19 časova – Promocija novih knjiga našeg zavičajnog pjesnika Ibrahima Honđe, uz prisustvo pjesnika i gostiju iz Banja Luke i Prnjavora.

Derventa-pjesničko veče

U organizaciji Srpskog književnog kluba “Vihor” i Narodne biblioteke “Branko Radičević” u Derventi je održano pjesničko veče poznatog vlaseničkog pjesnika Aćima Todorovića i drugih pjesnika iz iste opštine.

Pjesničko veče održano je sinoć u prostorijama bibliteke, a, osim Todorovića, stihove su govorili Ilija Pavlović, Sanja Radulović, Ivana Ratkovac, Gorica Đurđević i Vitomir Stevanović. 

Todorović je i prošlogodišnji dobitnik prve nagrade Ilindanskih pjesničkih susreta “Prljača” koji se održavaju u Derventi.

Dobitnik je dvadesetak pjesničkih nagrada samo u 2014. godini. Do sada je objavio dvije zbirke pjesama, jedan roman, monografiju bratstva Todorovića iz Žeravice, te je kooautor i priređivač velikog broja zbornika.

Nosilac je Zlatne plakete za oblast razvoja i kulture u opštini Vlasenica i aktuelni predsjednik Skupštine opštine Vlasenica.

Srpski književni klub “Vihor” iz Dervente i pjesnici iz Vlasenice od ranije imaju uspostavljenu saradnju.

SRNA – glasregije.com

Radjard Kipling – Ako

Ako možeš da sačuvaš razum kad ga svi oko tebe
gube i za to krive tebe,
ako možeš da veruješ u sebe kad svi sumnjaju u tebe,
ali da ostaviš mesta i za njihovu sumnju;
Ako možeš da čekaš a da ti čekanje ne dosadi,
ili, ako te lažu, da u lažima ne učestvuješ,
ili, ako te mrze, da ne daš mesta mržnji,
a ipak, da ne deluješ suviše dobar, i da ne pričaš premudro:

Ako možeš da sanjaš – a da snovi ne ovladaju tobom;
Ako možeš da razmišljaš – a da ti misli ne budu same sebi cilj;
Ako možeš da se suočiš sa Trijumfom i Katastrofom
a da se sa prema ta dva prevaranta ophodiš jednako;
Ako možeš da podneseš da istinu koju si izrekao
izvrću podlaci da namame budale,
Ili da gledaš stvari kojima si život posvetio, slomljene,
i da se pogneš i popraviš ih istrošenim alatom:

Ako možeš da sakupiš sve što si stekao na jednu gomilu
i sve to baciš na kocku,
i izgubiš, i opet kreneš ispočetka
i nikad se ne požališ zbog svog gubitka;
Ako možeš da nateraš svoje srce i živce i snagu
da te služe dugo nakon što ih izgubiš,
i da se tako držiš i kad ničeg u tebi ne bude
sem Volje koja im govori: ‘Držite se!’

Ako možeš da razgovaraš sa gomilom a da sačuvaš svoju čast,
ili da šetaš s kraljevima – ne gubeći razumevanje za obične ljude,
ako te ni neprijatelji ni voljeni prijatelji ne mogu povrediti,
ako svi na tebe računaju, ali niko previše;
Ako možeš da dobro iskoristiš svaki
sekund u minutu koji ne prašta,
tvoja je cela zemlja i sve što je na njoj,
i – iznad svega – bićeš Čovek, sine moj!