Rastislav Škulec: skulpture, instalacije i drugo. 1988 - 2013.

NOVI SAD. Muzej savremene umetnosti Vojvodine predstavlja od 29. novembra do 29. decembra 2013. retrospektivnu izložbu Rastislava Škuleca (Lug, 1962). Diplomirao je na slikarskom odseku Akademije umetnosti u Novom Sadu. Jedan od osnivača "Žute kuće", 1988. Sa Zoranom Pantelićem 1990. osnovao umetničku grupu "Apsolutno skulpturalno". Izlagao na gotovo svim značajnijim grupnim i problemskim izložbama tokom devedesetih i dvehiljaditih godina. Rastislav Škulec. "Grad koji se uzdiže - bravo Boćoni". 1992 - 92. Drvo i gvozdeni lim. 267 x 181 x 148 cm Foto: M. Ercegović Od svojih prvih samostalnih izložbi, održanih krajem osamdesetih godina prošlog veka u kultnoj novosadskoj "Žutoj kući", do 1996. kada, po vlastitom kazivanju, gubi interes za izlaganje i potpuno se povlači iz umetničke javnosti, a onda od 2000. godine do danas, kada beležimo njegove povremene javne umetničke nastupe, Rastislav Škulec je umetnik koji se svojim radom zalaže za konstantnu proveru umetničkog i ličnog identiteta, neprestano tragajući za vlastitim egzistencijalnim mestom kroz direktne ili skrivene metaforičke i aluzivne iskaze. Vođena sumnjom i intuicijom, Škulecova umetnička akcija je promišljeni individualni čin, a njegov svakodnevni rad povezan je, kako sam kaže, sa prevazlaženjem sopstvenih granica. Na početku i tokom devedesetih godina prošlog veka značaj radova Rastislava Škuleca proizašao je iz činjenice da su predstavljali najranije primere radikalnih i međuzavisnih promena koje su se istovremeno odvijale unutar jezika i crteža i slike i skulpture. Kontraverzni, subverzivni, duhoviti, (i)racionalni i ironični pristup i radni postupak i danas karakteriše njegov način realizacije umetničkih radova bez obzira na medij, tehniku, upotrebljeni materijal ili (ne)raspoloživi prostor za izlaganje i intervenciju. Izložba u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine sastoji se od najmanje dva isprepletena segmenta: Pogled unazad tj. mini retrospektiva sa podsećanjem na ključne radove iz osamdesetih i devedestih godina prošlog veka, Izbor iz nedavne odnosno tekuće Škulecove produkcije. Monografskim katalogom biće obuhvaćena sledeća polja delovanja umetnika: skulptura, crtež, slika, instalacija kao i njegov pedagoški rad i društveni aktivizam. Uz Škulecov samostalni rad biće obrađena i problematika rada u kolektivu (Apsolutno skulpturalno) ali i anonimne intervencije u polju društvenog i umetničkog sistema (Apsolutno Frakcija). mr Suzana Vuksanović, kustoskinja izložbe "Izložbe, kako samostalne tako i kolektivne, često prati sumiranje rezultata određenog vremenskog perioda ispunjenog radom na problemu koji se prežvakan i upakovan onda prezentuje kao rezultat postavljen unutar određenih granica... Po ovome nikad ne bih izložio ništa. Moj svakodnevni rad je povezan sa prevazilaženjem sopstvenih granica, na večitom dijalogu između slike i skulpture. Nezadovoljstvo zbog ograničenosti slike, kao scene ispunjene vizuelnim sadržajem, je još na samom početku bavljenja slikarstvom rezultiralo potenciranjem njene telesnosti kroz objekte a zatim i skulpture. Skulptura je, sa druge strane, još više potencirala problem prostora. Ova izložba je namera bez unapred datog odgovora." (Rastislav Škulec, Tekst u katalogu izložbe , Galerija "Žuta kuća", Novi Sad, jun 1990) "Moji radovi su, pre svega, konceptualne izjave i ja volim da ih posmatram na tradicionalan način. Recimo, ja sam skulptor antropomorfnih oblika čije je izobličenje dovedeno do krajnjih granica, tako da se antropomorfna struktura ne nalazi čak ni u tragovima… Bavim se instalacijama jer me interesuje statička nepostojanost, opasnost da se prilično težak komad od metala iznenada sruči na pod i zauzme definitivni, vodoravni položaj, i ostvari smisao u kojem se vodoravno shvata kao pasivno-mrtvo, nasuprot uspravnoživom. Ova instalacija pruža mogućnost da se iskaže nemogućnost fizički stabilnog odraza. Smrt za života, odnosno hodajuća smrt je motiv i sadržaj ovih radova. Ne želim da posežem za psihoanalitičkim simbolima, radije se obraćam simulaciji psihotičnog stanja, katatoničnosti, ispoljavanju krajnjeg stepena depresije koja se javlja usred traume bez jasno definisanog uzroka." (Rastislav Škulec, Tendencije devedesetih: diskretni modernizam, katalog izložbe, Centar za vizuelnu kulturu "Zlatno oko", Novi Sad, 16. april – 26. maj 1996) Prateći program: petak, 13. decembar 2013. u 12:00 - Razgovor sa umetnikom: Rastislav Škulec petak, 20. decembar 2013. u 12:00 - Javno vođenje kroz postavku izložbe: Suzana Vuksanović

С времена на време за сва времена

Од првог такта легендарне композиције „Дикси бенд”' публика се придружила члановима групе „С времена на време”. Пуна дворана Културне установе „Палилула”, била је синоћ одлично озвучена. Низале су се добро поз- нате мелодије - Библијска тема, Таван, Јана, Караван...  Скоро тридесет песама из богатог опуса овог бенда. Као гост, наступио је глумац Бода Нинковић.

М. В.

објављено: 29.11.2013.

politika.rs

Откривен споменик Његошу у Андрићграду

Макета Андрићграда

БАЊАЛУКА – У Андрићграду, крај Вишеграда у Републици Српској, данас је, испред храма посвећеног Светом цару Лазару и косовским мученицима, откривен споменик владики и великом црногорском песнику Петру Другом Петровићу Његошу.

Споменик је открио књижевник и академик Матија Бећковић.

Скулптура Његоша, смештена на истоименом тргу, копија је споменика који се налазе у Београду и Подгорици.

Председник Републике Српске Милорад Додик, који је, како је јавила РТ Републике Српске, уз идејног творца Андрићграда Емира Кустурицу најзаслужнији што је данас Његош у граду од камена, рекао је да споменик представља вечно сведочење о љубави према Његошу.

„Постављање споменика Његошу знак је незаборава. Он остаје вечно иза нас и наше идеје, иза Емира и свих људи који су дали свој допринос овом здању”, истакао је Додик.

Бећковић је пожелео добродошлицу Његошу - господару у град у који је, како је рекао, он морао да дође.

„Добродошао господару у град који је саграђен да би ти имао где и код кога да дођеш. Овим се испунила жеља и твог духовног сина да се вратиш тамо одакле се некада давно отишао, а чини се да ниси никада ни одлазао”, рекао је Бећковић.

Нагласио је да је Његош дошао у града, који је Кустурица подигао у времену када су градови, мостови и споменици рушени... „Кустурица је од тих каменова, којима је и сам каменован, поново подизао улице, мостове, споменике, а међу њима је и твој трг и твој споменик”, истакао је Бећковић.

Кустурица је поручио да је Његош појава која је изразила дух српске слободе, а постављање споменика је захвалница њему - духовном оцу и мислиоцу, који је своје животно дело стварао и као владика и као духовник.

Овој, како се наводи, јединстевној светковини организованој поводом прославе обележавања 200 година од рођења владике Његоша, присуствовали су председник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић, амбасадор Русије у БиХ Александар Боцан-Харченко, министри из Владе РС, владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије, митрополит црногорско-приморски Амфилохије и велики број званица из јавног културног, верског и политичког живота Републике Српске и Србије.

Споменик Његошу, кога је нобеловац Иво Андрић доживљавао као „трагичног јунака косовске мисли”, дело је вајара Сретена Стојановића.

Свечани чин откривања споменика владики Његошу и пратећи културно-уметнички програми изведени су у знаку броја 200, тако да је толики број чланова фолклорних ансамбала из Вишеграда, Новог Горажда, Фоче, Ужица и Крагујевца одиграо глуво Гламочко коло, а у небо је полетело 200 голубова и конфета.

Танјуг

објављено: 29.11.2013.

Izložba radova Sandre Mlađanović

"Alegorije tragedije" - izložba radova Sandre Mlađanović

Slobomir P Univerzitet poziva sve ljubitelje umjetnosti da posjete izložbu „Alegorija tragedije“, diplomirane studentkinje master studija i asistenta na Odsjeku za grafički dizajn Slobomir P Univerziteta. Izložba će biti otvorena 5. decembra 2013. godine od 19h u dobojskom Centru za kulturu i obrazovanje.

Rundek Cargo Trio u Derventi 14. decembra

U Derventi, Brodu, Doboju i Prnjavoru počela je prodaja karata za humanitarni koncert Rundek Cargo Tria, koji će se održati 14. decembra u Centru za kulturu Derventa. Gitarista i pjevač Darko Rundek, violinistkinja Isabel i multiinstrumentalista Dušan Duco Vranić prvi put će se predstaviti derventskoj publici, a sav prihod od prodaje ulaznica namijenjen je nabavci električnog klavira i opremanju muzičkog kabineta Centra za djecu i omladinu sa smetnjama u razvoju "Budućnost" iz Dervente. Cijena ulaznice je sedam konvertibilnih maraka, a broj karata je ograničen, zato ako želite da prisustvujete koncertu i ujedno učinite dobro djelo, požurite po svoju ulaznicu. Prodajna mjesta u Derventi su kafe bar "Vagabond" i "Tijumf", u Doboju kafe bar ''Cinema'', u Prnjavoru kafe bar ''Absolut Skroz'', a u Brodu svoju ulaznicu možete kupiti u antikvarnici ''Sve i Svašta''. Maja Mitrović - srpskacafe.com

RUKE live in Belgrade by Rundek Cargo Trio

Аматерска палета Добоја

"АМАТЕРСКА ПАЛЕТА ДОБОЈА" 

Сриједа, 20. новембар 2013. г.

Отворење изложбе: 19,00 часова

Умјетничка галерија Центра за културу и образовање

           На изложби ће своја дјела представити:

-         Тихомир Јовић                              -      Јадранка Петрушић

-         Слободан Радојевић                   -      Нисвета Шабић – Грабовац

-         Богдан Милићевић                       -      Драган Чандић

-         Гордана Прешић                          -      Славен Цвијановић

-         Дејан Кулушић                               -      Дени Божић

-         Ивана Гаврић

             Аматерска палета Добоја  је изложба  која се други пут организује у нашем граду. На изложби своја дјела представљају сликари аматери, који  својим дјелима  показују завидан ниво достигнутог ликовног умијећа. Сликари су различите животне доби, од ученика до пензионера, раде у различитим сликарским техникама, различити су им мотиви, различит је и достигнути ниво сликарског умијећа, али их све повезује велика љубав према овој врсти умјетности. Неки од њих се по први пут представљају јавности. На отварању  изложбе говорио је Драго Хандановић, академски вајар и керамичар из Добоја.

         Изложба остаје отворена до 3. децембра. 

Grand Prix ponovo osvojili harmonikaši iz Novog Sada

•  Ispis 

Objavljeno: 24. studeni 2013.

Svečanim proglašenjem i koncertom pobjednika sinoć je završio ovogodišnji, četvrti po redu, Međunarodni festival harmonike „Bela pl. Panthy“. Orkestar harmonika Akademsko – umetničkog društva „Sonja Marinković“ iz Novog Sada i ove je godine dobitnik Grand Prixa i Kupa Grada Slavonskog Broda. Nagradu za ostvareni rezultat dirigentu orkestra uručio je gradonačelnik Mirko Duspara koji je službeno i zatvorio festival. 

U ukupnom poretku prema broju osvojenih bodova domaćin festivala Brodski harmonikaški orkestar osvojio je drugo mjesto, dok je nagrada za treće mjesto pripala HKDU „Dinara“, Gradskom harmonikaškom orkestru iz Livna. Uz brojne posjetitelje i zaljubljenike u ovaj instrument, događaju su prisustvovali i zamjenik gradonačelnika Hrvoje Andrić i drugi predstavnici Gradske uprave Grada Slavonskog Broda.

Foto, super, hiperrealizam u Vojvodini

ZRENJANIN. Savremena galerija Zrenjanin predstavlja od 18. do 30. novembra 2013. izložbu "Foto / super / hiperrealizam u Vojvodini". Za ovu postavku, koju je autorski priredio Sava Stepanov, likovni kritičar iz Novog Sada, okupljene su slike iz nekoliko muzejskih, galerijskih i privatnih kolekcija. Milan Blanuša. "Ličnost posmatra apstraktnu sliku" Izložba "Foto / super / hiperrealizam u Vojvodini" bavi se jednom zanimljivom pojavom u vojvođanskom slikarstvu tokom sedamdesetih godina XX veka koja se javlja skoro istovremeno sa zbivanjima na tada aktuelnoj internacionalnoj umetničkoj sceni. Koncepcija i pokret fotorealizma proističu iz pop-arta, iz jednog direktnijeg odnosa prema stvarnosti i predmetu, ali i iz specifičnog shvatanja realnosti. To je vreme jačanja pozicije i uloge fotografije u svetu tada uznapredovalih mas-medijskih komunikacija. Fotorealistički slikari fotografiju prihvataju kao obrazac, ona je deo procesa slikanja te interpretacija stvarnosti nije direktna nego je posredna, jer se slikanjem ostvaruju fotografske predstave realnosti (ljudi, predeli, gradovi, stvari, događaji). Milan Blanuša, Vladimir Tomić, Dragan Stojkov, Ištvan Sajko, Jozef Klaćik, Dušan Todorović, Milorad Dželetović, Nebojša Radojev i Radiša Lucić su tokom sedamdesetih godina slikali načinom radikalnog foto, super, hiperrealizma. U tadašnjoj "novoj figuraciji" oni su istaknuti akteri, učesnici brojnih tada značajnih izložbi na kojima su sagledavane slikarske tendencije tokom sedamdesetih i početkom osamdesetih godina XX veka. Njihova ostvarenja iz toga vremena poseduju duh tog specifičnog doba – duh jednog društva koje je, iako obuhvaćeno globalističkim hladnoratovskim "Damaklovim mačem", strepnjom od zlokobne senke "atomske pečurke", alijenacijskom problematikom ali i atmosferom društva specifičnog poretka i ugleda u svetu, društva koje je sve više postajalo urbano i potrošačko, društvo koje je reflektovalo duh progresa... Do sada ova specifična pojava u vojvođanskoj umetnosti nije zasebno sagledavana, razmatrana i valorizovana te u tom smislu ovaj izložbeni poduhvat predstavlja specifičan doprinos našoj novijoj istoriji umetnosti. Izložbu zajednički organizuju Savremena galerija UK Ečka u Zrenjaninu i Galerija "Most" Zavoda za kulturu Vojvodine u Novom Sadu (3 - 13. decembar 2013). Art magazin

Hogar

POČELA RADIONICA SLIKARSTVA

U Američkom kutku u Doboju počela je danas radionica slikarstva uz učešće 15 kandidata starosti od sedam do 74 godine, rekao je Srni direktor Kutka Siniša Simić."Organizacijom ove radionice želimo da pomognemo svima onima koji sarađuju sa Kutkom, a posebno mladima, koji su izrazili želju da se bave ovom vrstom umjetničke djelatnosti", naglasio je Simić.Na ovoj prvoj iz serije pripremljenih radionica, kadndidati će biti praktično upoznati sa primjenom slikarskog pribora i četkice, te tri osnovne boje–crvena, plava i žuta, kao i njihovom primjenom u slikarstvu, rekao je voditelj radionice akademski slikar i vajar Pavle Rističevića iz Doboja.

On je naglasio da će učesnici radionice slikati na kartonu na slobodnu temu, jer time mogu pokazati svoje dosadašnje slikarsko znanje i umijeće, koje će se sagleadti i u daljem radu stručno obraditi.
Svi  radovi biće predstavljeni na izložbi, koja će biti organizovana u Kutku, 28 novembra, povodom obilježavanju američkog praznika Dana zahvalnosti. 
Američki kutak u Doboju otvoren je 26. septembra 2007. godine, a projekat je ostvaren partnerskim odnosima Kancelarije za odnose sa javnošću Ambasade SAD u BiH i opštine Doboj.
(SRNA)

Zvonko Bogdan: Svoje pesme sam i proživeo

A. Nikolić | 24. 11. 2013.

Panonski šansonjer Zvonko Bogdan proslaviće 45 godina diskografskog i autorskog rada koncertom pod nazivom „Svake noći tebi pevam” večeras (20.30) u Sava centru.

Svečarski koncert je nazvan po pesmi “Svake noći tebi pevam”, koja se nalazi na prvoj vinilnoj ploči u karijeri Zvonka Bogdana, LP-u snimljenom uz pratnju tamburaškog orkestra legendarnog Janike Balaža i objavljenom 3. decembra 1968. godine za Jugoton.

 Tom pločom počela je diskografska karijera Zvonka Bogdana tokom koje je snimio brojne albume na kojima je, pored sopstvenih kompozicija, snimio svoje jedinstvene interpretacije narodnih i pesmama drugih autora kao što su “U tom Somboru”, “Što se bore misli moje”, “Ima dana”, “Evo banke, Cigane moj”, “Ko te ima taj te nema”, “Vratiće se rode”...

- Većinu mojih pesama sam iskustveno preživeo. Ljudi cene moju muziku jer znaju da sam doživeo emociju koju im sa scene nudim. Kroz svoje pesme ja sam se vraćao u prošlost, u detinjstvo, oživljavajući tako uspomene na konkretne ljude i događaje. Vojvodina je za mene uvek bila inspiracija. Želim da od zaborava otrgnem divno vreme kada se u Vojvodini živelo uz tamburaše, vino, konje i dobru pesmu. Iz današnje perspektive to vreme izgleda kao bajka - kaže za “Blic” Zvonko Bogdan.

Izvorne a njegove Kvalitet Bogdanovih autorskih pesama najbolje pokazuje činjenica da ih danas mnogi doživljavaju kao izvorne narodne pesme - “Ej salaši na severu Bačke”, “Govori se da me varaš”, “Već odavno spremam svog mrkova”, “Ne mogu se tačno setit leta”, “Prošle su mnoge ljubavi”, “Život teče u laganom ritmu”...

Народно позориште обележило 145. годишњицу

На­род­но по­зо­ри­ште у Бе­о­гра­ду обе­ле­жи­ло је 145 го­ди­на по­сто­ја­ња, а на­гра­ду "Ра­ша Пла­о­вић" до­био је глу­мац Во­јин Ћет­ко­вић за уло­гу “Оте­ла”. Жи­ри, ко­ји су чи­ни­ли Игор Ђор­ђе­вић, Ра­шко Јо­ва­но­вић, Ана Гри­го­ро­вић, Слав­ко Ми­ла­но­вић и Бо­бан Јеф­тић

• 

Enlarge

 у обра­зло­же­њу од­лу­ке на­во­ди да је Ћет­ко­вић оства­рио истин­ску глу­мач­ку бра­ву­ру, ла­у­ре­ат је из­ја­вио да му је част што ће ње­го­ве име би­ти на та­бли у фо­а­јеу На­род­ног по­зо­ри­шта. По­ред на­гра­де "Ра­ша Пла­о­вић", по од­лу­ци Управ­ног од­бо­ра На­род­ног по­зо­ри­шта, до­де­ље­на је и на­гра­да за нај­бо­љу пред­ста­ву у се­зо­ни опер­ском ан­сам­блу за пред­ста­ву "Аида" у ре­жи­ји Де­ја­на Ми­ла­ди­но­ви­ћа.

За нај­бо­ља ин­ди­ви­ду­ал­на умет­нич­ка оства­ре­ња на­гра­де су до­де­ље­не Ми­о­дра­гу Кри­во­ка­пи­ћу, Та­ма­ри Пин­го­вић, Са­њи Кер­кез, Ја­сми­ни Трум­бе­таш Пе­тро­вић и Ма­ри­ји Виц­ко­вић.

До­де­ље­не су и пла­ке­те ба­лет­ском игра­чу у пен­зи­ји Ду­ша­ну Си­мо­ви­ћу, као и пе­ча­ти пр­ва­ку дра­ме Мар­ку Ни­ко­ли­ћу, пр­ва­ки­њи опе­ре Ве­ри Ми­ра­но­вић Ми­кић и ре­ди­те­љу Де­ја­ну Ми­ла­ди­но­ви­ћу.

Дневник

Арт на радост публике

20.11.2013 14:13 | А. М.

Бањалука - Представа "Арт", рађена по тексту Јасмине Реза и у режији Слободана Перишића, биће изведена у четвртак у 20 часова на даскама Градског позоришта "Јазавац".

Овај комад, у којем глуме Љубиша Савановић, Бранко Јанковић и Борис Шавија, привукао је пажњу позоришне публике у Републици Српској. Драмски комад "Арт" отвара више питања, као што су она о умјетности, пријатељству, браку, занимању, потрошачком друштву. На позоришној сцени ова три млада глумца доносе причу о пријатељству и пролазности материјалних ствари.

Глас Српске

Predstavljanje knjige Branka Perića u Brodu

Pod pokroviteljstvom opštine Brod, a u organizaciji Administrativne službe opštine i Narodne biblioteke „Branko Ćopić“ u petak 29. novembra održaće se književno veče.

Gosti večeri su: Branko Perić, Voja Čolanović i Rastko Guzina. Tema večeri je promocija knjige „Zločin i kazna pukovnika Kalamande“.

Druženje sa piscima će se održati u sali Skupštine opštine sa početkom u 19 časova.

Najskuplja dela naših umetnika: „Ukrotitelj zmija“ od 169.580 evra

Neven Džodan | 17. 11. 2013. - 22:19h | Foto: RAS |

Slika Fransisa Bejkona, triptih “Tri studije Lusijana Frojda”, prodata je za 142,4 miliona dolara i postala najskuplje delo prodato na aukciji. Najskuplja prodata slika jednog srpskog umetnika je već trinaest godina „Ukrotitelj zmija” iz 1887. Paje Jovanovića koja je prodata za 169.580 evra.

„Ukrotitelj zmija” (1887) Paje Jovanović vredi 169.580 evra

Jovanovićeva slika je prodata u Londonu na aukciji kod „Kristija”, a drugo najskuplje delo je “Selo” Save Šumanovića - 64.000 evra.

- Naši slikari uglavnom ne učestvuju u tim velikim aukcijama jer, pre svega, te aukcije moramo mi da organizujemo, a mi smo ekonomski previše slabašni za tako nešto. Ipak, ima i onih primera kada smo i preterali u svetskim okvirima sa cenama koje su postigle neke slike naših umetnika. Jedan od primera jeste aukcija u Parizu na kojoj je prodata slika Save Šumanovića - kaže kustos Nikola Kusovac.

Tom prilikom je procenitelj pogledao šta piše o Savi Šumanoviću i procenio je sliku na 1.500 evra, a ona je dostigla cenu od 64.000 evra jer je neko od naših ljudi kupio to umetničko delo. To je bila svetska senzacija. Slično je bilo sa Pajinim “Ukrotiteljem zmija” koji je od početne cene od 15.000 evra, postigao deset puta veću sumu.

- Znate, vi kada izlazite na aukciju recimo s Pikasom, možete da od početne cene oko 80 miliona evra da dostignete cenu od 110 miliona, ali da se desi da slika bude prodata za 40 puta veću cenu od procenjene, kao što je bio primer sa Šumanovićem, to onda unese pometnju u tom svetu - ističe Kusovac.

Slika „Selo” Save Šumanovića prodata je za 64.000 evra

Među pet najskupljih slika domaćih autora je i “Morska obala” Petra Dobrovića, koja je prodata za 39.000 evra, zatim “Omaž Odiseji 2001” Ljube Popovića koja je dostigla cenu od 33.000 evra i “Kraljica Natalija” Uroša Predića za koju je kupac izdvojio 32.698 evra.

Danas su dvojica naših Parižana, Vladimir Veličković i Ljubomir Popović, na prvom mestu slikara čija se dela najčešće traže na tržištu.

Uroš Predić: „Kraljica Natalija”, 32.698 evra

Blic

- Biti na svetskom tržištu i imati cenu, to smo prvi put sa ovih prostora, od kralja Aleksandra pa naovamo, postigli Dado Đurić, Vlada Veličković i ja kad smo se našli na takozvanoj međunarodnoj koti. Naravno, mi nismo u vrhu gde se nalaze Šagal, Miro, Pikaso i drugi. Mi smo u drugoj ili trećoj ligi. Znači, nas trojica imamo cenu. Takođe, moja slika “Mesečarka” nalazi se u najvećoj svetskoj kolekciji u Njujorku kod Filipakija i ja sam prvi Srbin koji se našao tamo, kao što je Veličković u nekim velikim kolekcijama, i to znači nešto - ispričao nam je nedavno slikar Ljuba Popović.