poljeinfors-bih: U Rapćanima se kriju megalomanski nadgrobni spomen...

poljeinfors-bih: U Rapćanima se kriju megalomanski nadgrobni spomen...: U Rapćanima postoje mramori ili stećci o kojima se veoma malo zna. Sve  do danas  ostalo  je  tajnovito i u narodu bajkovito, pa su pred...

Стећци војводе Момчила

Недалеко од Бање Врућице код Теслића налазе се три стећка који су на неки начин најупечатљивији на цијелој добојској регији. Они се налазе у засеоку Бркића поток на једном благом узвишењу. О њима се не зна баш много, али у народу кружи предање да су на том мјесту сахрањени војвода Момчило, његова супруга и дијете. Мотив ових стећака често се може видјети на сликама Миленка Јањића из Теслића, Бошковићевом триптиху који се може видјети у холу хотела Србија у Бањи Врућици, а еминентни вајар и керамичар Драго Хандановић из Добоја реплицирао их је у оригиналној величини и односима са терена у дворишту испред добојског музеја.

 

 

 

 

 

Поред Тисе археолошко благо

Кашика стара 7.000 година откривена је лане, а овог лета пронађене су посуде и камена оруђа из истог периода

Археолози на локалитету поред Тисе (Фото Ђ. Ђукић)

Нови Бечеј – Археолошка ископавања на локалитету Борђош у близини Новог Бечеја настављена су и ове године уз подршку Министарства културе и локалне самоуправе. Анализе су показале да су кашику од печене глине, пронађену лане, тадашњи житељи користили још пре 7.000 година, а археолози су дошли и до нових, значајних открића.

Током августа и септембра обављено је ископавање једне од каснонеолитских кућа. У фокусу истраживања, такође, била је и једна од седам капија, колико их укупно има на овом великом неолитском насељу.

– То се зна на основу геомагнетног снимка и његове интерпретације – каже Тијана Пештерац, шеф одсека за археологију Музеја Војводине у Новом Саду. Она истиче да је уочено да постоји читав систем ровова који су окруживали насеље, и да на последњем кругу, степену, постоји тих седам капија.

Колико је познато, до сада је само једном вршено археолошко истраживање неолитске капије, и то у Ујвару у Румунији, па се може рећи да се поред Тисе ради пионирски посао. Археолошка ископавања на Борђошу обављају се у сарадњи са стручњацима Универзитета у Килу (Немачка), а према речима Тијане Пештерац без немачких археолога, приче о истраживању овог локалитета не би ни било.

Она наглашава да су археолошки налази и ове године изузетни. У обиљу керамике која потиче из времена касног неолита, а припада двема каснонеолитским културама, винчанској и потиској, пронађене су и 22 целе посуде, што је изузетна реткост за овај локалитет, који се налази на обрадивој површини и у великој мери је већ уништен.

– На површини и првим слојевима земље најчешће се сусрећемо само са фрагментима керамике. Овог пута имамо посуде и тек проучавањем њиховог садржаја у лабораторијским условима добићемо озбиљније податке о томе да ли се евентуално радило о урнама, јер је поред њих нађено доста спаљених остатака – каже Тијана Пештерац.

На локалитету је нађено, такође, и мноштво животињских костију, што говори да су се становници овог насеља бавили сточарством. А велики број различитих камених алатки указује да су тадашњи мештани били вешти у њиховој производњи.

Наша саговорница подвлачи да су истраживања од почетка била мултидисциплинарна. Коришћењем метода природних наука добијени су резултати чијим тумачењем је омогућена реконструкција живота у прошлости.

– Археологија више није оно што је била некада. Сада много више „прилази” егзактним наукама него што је то раније био случај, јер смо некада само на основу наших процена изводили закључке. Данас смо на много већем степену вероватноће, јер користимо методе геофизике које нам омогућавају да скенирамо терен и видимо шта се налази испод земље. Из тих разлога смо и овог пута у великој предности, јер знамо тачно шта ископавамо, и у милиметар погодимо положај куће или, у овом случају, капије – закључују истраживачи на локалитету Борђош.

Detalji vezani za Brod iz knjige Povijest Bosne i Hercegovine

U toku izgradnja nadstrešnice za lokalitet »Ambarine«

DERVENTA - U Kulturno-istorijskom kompleksu "Donji Detlak" u toku je gradnja nadstrešnice za arheološki lokalitet "Ambarine", koji će biti jedini natkriven u BiH, kažu u derventskoj Turističkoj organizaciji.

Vrijednost projekta je 365.944 KM, a novac je obezbijeđen iz sredstava Ministarstva civilnih poslova BiH za projekte iz oblasti kulture.

Završetak radova planiran je do polovine godine. Prvobitno je bilo planirano da radovi budu završeni do kraja 2014, ali su to odgodili vremenski uslovi.

Direktor Turističke organizacije opštine Derventa Damir Kljajić rekao je da projekat sprovodi Zavod za zaštitu kuturno-istorijskog i prirodnog nasljeđa Republike Srpske.

"Ambarine su najznačajniji arheološki lokalitet u derventskoj opštini", rekao je Kljajić i dodao da je izvođač radova građevinska firma "Građenje" sa Pala.

U Turističkoj organizaciji podsjećaju da su "Ambarine" arheološki istraživane 2009, godinu dana poslije proglašene su nepokretnim kulturnim dobrom, dok je idejno rješenje uređenja "Ambarina" urađeno 2011.

Prošle godine je u Banjaluci i Derventi održana naučna konferencija o Kulturno-istorijskom kompleksu "Donji Detlak". (Nezavisne novine)

poljeinfors-bih: Ambarine dobijaju nadstrešnicu

poljeinfors-bih: Ambarine dobijaju nadstrešnicu: U Kulturno-istorijskom kompleksu Donji Detlak u toku je izgradnja nastrešnice za arheološki lokalitet “Ambarine”, a radovi će biti završen...

Научници ријешили мистерију диска старог 4.000 година

29.10.2014 22:24 | Huffington Post

Научници покушавају да дешифрују мистериозни „Фестски диск" још од када је овај 4.000 година стар предмет пронађен 1908. године на Криту, пише "Huffington Post".Међутим, чини се да нико није успио да дешифрује мистериозни језик који је био урезан у диск.Гарет Овенс, који је проучавао овај диск, открио је не само како је овај језик звучао, већ и његов смисао.

„У сарадњи са Џоном Коулменом, професором фонетике са Оксфорда, провели смо посљедњих 6 година у покушајима да дешифрујемо ријечи на диск", изјавио је Овенс.

Диск се може читати у спиралном правцу, од спољашње стране обруча ка унутрашњој, а коришћењем података претходних студија у вези са хијероглифима са Крита, научници су успјели да идентификују три кључне речи:

- IQEKURJA – што значи "трудна мајка" или "богиња"

- IQE – што значи "мајка" и/или „богиња". Ова ријеч се непрестано појављује на диску

- IQEPAJE или IQE-PHAE – што значи "пресветла мајка" или "богиња".

На основу преведних ријечи, Овен сматра да се на диску налази молитва богињи.

„Сумњамо на богињу мајку скоро цио један вијек на основу ствари које мислимо да знамо да су у вези са Минојском цивилизацијом, али је циљ да то лингвистички и покажемо", закључио је Овенс.

Глас Српске

Номинација стећака БиХ на корак до Унеска

„Након веома озбиљног вишегодишњег рада данас је са успјехом завршен онај дио посла који се односи на усаглашавање заједничког документа на нивоу Босне и Херцеговине за номинацију стећака на Унескову листу свјетске културне баштине“, истакао је министар просвјете и културе Републике Српске Горан Мутабџија након данашњег састанка са министром цивилних послова БиХ Средојем Новићем и представницима радне групе за израду овог документа, који је одржан у Министарству просвјете и културе Републике Српске.

Министар Мутабџија је додао да је током данашњег састанка вођен веома отворен дијалог чланова радне групе о свим отвореним питањима и спорним одредницама текста номинацијског документа.

Министар цивилних послова БиХ Средоје Новић изразио је задовољство да је након више од три године рада Босна и Херцеговина данас на најбољем путу да се усагласи став око номинацијског досијеа и плана управљања над стећцима у БиХ.

„Тиме ће се испунити први услов, како би се са друге три државе, Србијом, Црном Гором и Хрватском, још једном прешао цијели документ и припремио за коначну предају Унеску на одлучивање“, додао је Новић.

Чланови радне групе на израду заједничког документа за номинацију стећака БиХ на Унескову листу свјетске културне баштине и учесници данашњег састанка су представници Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске и представници Комисије за очување националних споменика БиХ.

Rimski bakreni novac iz Bosanskog Broda...

Listajući neke stare dokumente pronašao sam stari zapis o pronadjenim bakarnim novcima na području Bosanskog Broda.

Zanimljivi su pronalasci na otoku zvanom "Ada", željezničkoj stanici, ali i na području Liješća, Dobre Vode i na nekim drugim mjestima u bližem i daljem okruženju.

O svim pronadjenim  novcima 1902 .godine kustos bosansko-hercegovačkog muzeja Karlo Patsch u Sarajevu piše:
"Kad se gradio željeznički most na Savi, iskopaše radnici godine 1880. na savskom otoku, gdje se gradila noga za čupriju, ilovasti lonac pun malenog bakarnog novca.
Veliki dio od tog novca predan je tadašnjem poglavici Bosne i Hercegovine, Njeg.Kralj.Visosti Vilimu vojvodi Wurttembergu; mnogo komada kupio je hrv. narodni muzej u Zagrebu; nekoliko dospješe u ruke profesora Brunšmida i samo jedan jedincati komad, Constantinus I., Cohen 246, ostao je po rezultatu dosadašnjeg raspitivanaj u Bosni, u zbirci franjevskog samostana u Tolisi.
Najveći dio tog novca sastojao se po pismenim obavijestima profesora Brunšmida od komada careva Constantinusa II., Constantinusa Galla i Juliana.
kako je po strukovnom uvjeravanju profesora Brunšmida u tome novcu Julian zastupan kao cesar, to bi odatle "ko terminus ante quem" za doba, kad je lonac s novcem zakopan na to savskom ostrvu, proizišao mjesec maj god. 360., jer je tada Julian u Parizu proglašen augustusom.
No dobro će biti, ako taj rok nešto produljimo, jer novi novci sa carskom titulom nadogjoše tako brzo u promet i jer se još nemogoše kovati u istočnim stranama države.
Vrijeme tog novca pa i uzrok, zbog kojeg se zakopalo, saznaje se ipak pouzdanije, ako se uzmu na oko tadašnje prilike u Panoniji.
Constantinus II. odbio je molbu svog bratića da ga prizna augustusom, na što je Julian sa vojskom prodro u Illiricum, te sa svojim odjelenjem krenuo dunavskom cestom i lagjama po Dunavu dobrodio u Banonia-Banoštor.
Odavde je prirogjenom mu naglaiti cestom Banonia-Sirmium navalio na potonji grad, gdje mu se odupro Comes Lucililianus, da mu tako zapriječi put u Constantinopolis.
U isto vrijeme unišao je marširajući, "per mediterranea Raetiarura Magister equitum" Nevitta u Panoniju te se je sa carem združio po svoj prilici u Sirmiiumu, jer mu je kasnije bilo povjereno da čuva klanac Succi.
On je bez svake sumnje upotrebio dunavsku cestu; ona je izravno vodila u srednju Raetiju te bi se njome jamčano bio poslužio i treći Julianov zbor, koji je protiv Panonije operirao pod zapovjedništvom Jovinusa i Jovinsa (ma da je došao iz gornje Italije), da nije dirigiran na podsjedanje Aquileje.
Okolica Broda nije dakle izravno stajala pod uplivom ovog dogagjaja, no ipak možemo uzeti, da je ta vojna bila uzrok, što je novčano blago zakopano na "Adi" za ove invazije u oktobru godine 361., jer je po bilješki u Amm.XXI 9., 3, ispred Juliana išao silni strok, koji je natjerao i najviše činovnike na bezobzirno bjegstvo, pa je sasvim prirodno, da je strok obuzeo i stanovništvo.
.....
O drugom nalazu novca u Bos. Brodu još smo manje saznali.
Po obavijestima g. oficijala A. Andre-a u Banjojluci, za koje smo mu vrlo blagodarni utvrdilo se ovo:
U ljetu godine 1880. nabasao je neki talijanski radnik, kad je vadio zemlju i šljunak za nasipanje(od prilike 150m daleko od zgrade željezničke stanice), u dubini od kakva dva metra na posudu od ilovače.
Drugovi tog radnika navale ko bijesni, razbiju lonac i povade iz njega novac, koji je navodno sastojao od 100 bakrenih komada.
Gosp. Andre misli, da je taj broj pretjerano označen.
Njemu pogje za rukom da pribere od radnika oko dvadeset komada, koje spremi zvaničnim putem u Sarajevo.
Tad još nije postojao naš muzej i nije nam uspjelo da saznademo, kamo su dospjeli ti novci."
.........
Od bogatih pronalazaka starog rimskog novca na otoku "Ada" i na staroj željezničkoj stanici na području Bosanskog Broda gotovo se ništa više ne zna.
Gdje je završio taj novac ?
Umjesto da je završio u nekom muzeju, sačuvan za istraživanja i generacije koje dolaze, koje znaju da cijene historijske eksponate i naslijedjene vrijednosti, sa današnjeg stanovšta mogu samo dodati, da je vjerovatno završio u rukama privatnih trgovaca starim novcem, nuzmatičara i kolekcionara antičkim stvarima.
Karlo Patsch piše još o nekim nalazištima u našem zavičaju :
" U gostionici G. Lapornika u Bosanskom Brodu vidio sam izlizanu, ponešto obrezanu tetradrahmu barberskog kova (Nachpragung) sa značajnim za taj novac zarezom.
Premjer joj je 23 mm.
Zbog upravo ludo-smiješne svote, koju vlasnik traži, nije se taj novac mogao nabaviti za našu nuzmatičku zbirku.
A.: Glava Zevsa s lovor-vjencem,. na desno: R.: jahač sa lepršastom mantijom, gleda na lijevo;  u desnoj ruci, koja se ne raspoznaje ko ni lijeva pa ni noge, držao je granu.
Ispod konjskog trbuha vertikalno namještena grana; izmegju podignute lijeve noge i konjske gubice nalazi se kolo sa naznačenm žbicama.Iznad polegjice konja фІАІ.
Vlasnik veli da je novac nagjen u selu Liješće."
O pronalascima starog rimskog novca u Dobroj Vodi piše:
"Po obavijestima sadašnjeg gvardijana franjevačkog samostana u Tolisi, fra Ilije Oršolića, našao se u ovom selu (Kotar Derventa) godine 1876 ili 1877. prigodom krčenja novčano blago, koje se sastojalo od drahmi Apollonije i Durrhachiuma.
Mora da je bilo vrlo obilno, jer fra Dobroslav Božić navodi u "Vjestniku", 1888.,str.127.:
da je težina srebra bila "od prilike 15 kilograma" i da je on "pune pregršri" srebrenog novca iz ovog nalaza godine 1880. vidio u jednog kujundžije (zlatara).
Posredstvom fra Božića dospjelo je samo 25 komada u zagrebački muzej, ali su ondje, kako je profesor Brundrugim konstatovao, po pokojnom Simi Ljubiću u tamnošnjoj zbirci izmješani s mnogim drugim drahmama Apollonije i Dyrrhaehiuma, bez da je označeno odakle potječu.
Fra Oršolić dobio je deset komada, no ovi se izgubiše tečajem godina.
......
Kako kazuje fra Grgo Došen, tadašnji župnik u tri sata odaljenim Potočarima, našao je u Dobroj Vodi godine 1886. neki seljak prigodom oranja na dva razna zemljišta dvoje novčano blago.
Jedno se satojalood "kakovih 200 komada drahmi Apollonije i Dyrrhaehiuma, koje su bile pohranjene u zemljanoj posudi.
Dosad nije se na žalost moglo iznaći, u kojem odnošaju stoji ovaj nalazak spram onog drugog i starijeg, da li je naime sasvim samostalan ili možda tek prije neopaženi dio njegov.
Na žalost se i ovaj nalazak rasipao; samo ovaj jedini komad dobio je našmuzej od fra Došena na dan 30. augusta 1900.:
Opaska:Slijedi opis kovanice, premjera 19 mm i težine 2,26 grama.......
......
Drugo novčano blago iz godine 1886. sastojalo se po izjavi fra Došena od kakvih 50 komada manjeg bronvanog novca, od kojeg je rečeni otac franjevac dobavio i nama takogjer 30.augusta 1900. godine darovao samo jedan komad.
Opaska: Slijedi opis kovanice....
Na isto doba upućuje i višegradski nalazak novca, koji je najmanjim svojim dijelom dospio u naš muzej.
U njemu su zastupane one vrste manjeg broncanog novca stare Rome, koje odgovaraju Constantinopolis-novcima.
Vrijedno je da se istakne, da novci nagjeni dosada u Domaviji, našoj najvećoj rudarskoj varoši u Istočnoj Bosni, sižu samo do Constantina II. (umro godine 340)
Obzirom na naš vrlo oskudni materijal, moramo se u ovaj čas ograničiti na ovo poredanje, uz koje se priključuje onaj nahogjaj sa "Ade"- kod Bos. Broda, o kojemu je bilo govora naprijed na str.416 i dalje.
Bogatija su opažanja, koja se sjeverno od Save pribrana na osnovu novaca iz ovog doba.
Možemo se nadati, da ćemo odavle dobiti nuzmatički komentar za objašnjenje onih velikuh dogaagjaja, što se odigraše u tom području.
Mi smo u ostalom i onako u prilozima u Panoniji i Gornjoj Moeziji za vladavine sinova cara Konstantina velikog daleko bolje poučeni, nego o prilikama u Dalmaciji. "
Gospodin Karlo Patsh je dobro i temeljito istražio i opisao nalaze starog rimskog novca u Bosanskom Brodu i bližoj okolini.
Osim ovog opisa, pronalazaka starog novca iz rimskog perioda, dao je dosta podataka i o drugim  pronalascima u mjestima š|irom Bosanske Posavine.
U daljem radu piše o značajnim pronalascima novca Clodiusa Albinusa u Potočanima, antoninusa Piusa u Novom Gradu.
Novci su pronađeni pojedinačno od stranje seljaka prilikom obrade zemljišta u svojim poljima.
U Kotaru Gradačac navodi pronalazak drahme grada Dyrrhachinuma, a u Modriči značajan pronalazak novac cara Hadrijana, dok je u varošici Bosanski Šamac pronađen navodno novac Constantinusa II.
Zemaljski muzej u Sarajevu dobavio je iz sela Domaljevac novac Calpurnia, a franjevačkisamostan u Tolisi novac Severusa Alexandra.
Rimski novac je pronađen još u Luki, Tramošnici, Tolisi, Boku, Oštrojluci, Srebreniku, Brčkom.
Evo ša dalje navodi gospodin Patsh:
"Na svaki ipak način može se reći, da zakopavanje tog novca stoji u svezi sa navalom Gota i njihovih saveznika u zapadni Illyricum, koje navale počinju godine 254. i 255., kad je invazija gotska po naslućivanju B. Rappaporta sizala do Siscije.
Da je naše područje bilo u opasnosti, dokazuje natpis, nagjen u obližnjem Sirmiumu (Mitrovici).
Po ovom natpisu, koji potječe iz doba Gallienove samovlade, zasvjedočeno je, da je na donjoj Savi koncetriran zbor, sastavljen od odjelaka germanskih i britanskih legija, a da su odista bile ugrožene panonske i gornjo-moezijske megje, može se izvoditi upravo iz novčanih nahogjaja."

Izvor:  Glasnik Zemaljskog Muzeja Bosne i Hercegovine u Sarajevu iz 1902 .godine, knjiga 3.

http://www.6yka.com/blogovi/blog/19398/rimski-bakreni-novac-iz-bosanskog-broda

Представљен "Детлачки Евхологион"

Дервента, 17.12.2013.    У Дервенти је представљено фототипско издање рукописа "Детлачки Евхологион" за које се претпоставља да је настало у манастиру Доњи Детлак, у 16. вијеку. Рукопис је већ представљен у Београду и Новом Саду, а слиједи још представљање у Бањалуци. Начелник општине Милорад Симић је изразио задовољство да " имамо нешто вриједно са ових простора што је ушло под заштиту вриједности РС и да то ваљано почињемо његовати". Његово преосвештенство владика зворничко-тузлански Хризостом је ,у уводном обраћању, изјавио да је ово дјело потврда да је у мјесту гдје је настало , постојао организован духовни живот."Дјело је унијело Дервенту и Доњи Детлак у регистар мјеста гдје су се писале књиге, за које су се писци и духовно и физички припремали.Сада кад је рукопис пронађен, слиједи утврђивање да ли је у селу Доњи Детлак код Дервенте прије више вијекова егзистирао манастир у којем је постојала писарска школа", рекао је владика Хризостом. О рукопису су говорили академик Станиша Тутњевић и протојереј ставрофор проф.др Владимир Вукашиновић. Академик Тутњевић је истакао да је рукопис настао у периоду од 1550. и 1560. године, један дио, а други 1628. године.Рукопис говори о присутности традиције и организованости духовног живота прије пет вијекова на овим просторима.Претпоставља се да је Детлак био јак духовни центар.Овај рукопис је богослужбена књига, зборник молитви од обичних до теолошки сложенијих.Рестаурација је извршена у библиотеци Матице српске у Новом Саду, а оригинал се чува у библиотеци Српске патријаршије у Београду. По проф. др Вукашиновићу овај рукопис из Детлака крије многе тајне и по структури није уобичајен црквени документ. Он претпоставља, с обзиром да рукопис не садржи неке веома важне дијелове као што су свете тајне , монашке и архијерејске обреде и нема чина освећења  и утврђивања свете трпезе и нема друге обреде уобичајене у овим рукописима тог типа,да се ради о допуни много старијег и оштећеног документа.Он истиче сличност овог рукописа са два старија штампана Евхологиона - Цетињским и Горажданским. Евхологион у свом изворном значењу означава молитвослов или потребник. О Детлаку , његовој историји и људима говорио је мр Војин Новић. Највећа вриједност рукописа је у томе да он говори о континуитету црквеног и културног живота Срба у овом дијелу БиХ и представља траг да је у селу Детлак постојао манастир и писарска школа. Владика Хризостом је овом приликом поклонио издање рукописа Општини, начелнику опшине, министру Средоју Новићу, манастиру Бишња, Центру за културу и протојереју Радојици Ћетковићу.

Nakon 1500 godina arheolozi ušli u grobnicu u Palenki

Tim meksičkih arheologa je ušao u 1500 godina staru majansku grobnicu u Palenki. Prostorija je otkrivena još 1999. godine, ali pošto je hram bio nestabilan, do sada je bio istražen samo uz pomoć male kamere.Prva prostorija ne sadrži sarkofag, ali je bogato ukrašena crvenim muralima.“Najvažniji deo u grobnicama iz ovog perioda – prvi klasični period ( 400-550 nove ere) su slike. Nalazimo se ispred jednog od retkih primera pogrebnih murala otkrivenih u Palenki, razlog zbog čega je ovo istraživanje toliko važno“, rekao je arheolog Arnoldo Gonzales Kruz.Mural se nalazi na tri zida u prostoriji i prikazuje devet gospodara Ksibalbe, zagrobnog života. U pitanju je umetnost slična onoj u grobu kralja Pakal čak i ako je ovaj grob dosta stariji.Moguće je da grobnica sadrži ostatke K’uk Bahlam-a I, prvog vladara Palenke i osnivača dinastije koja uključuje i kralja Pakala.Prvi pronađeni predmeti su jedanaest posuda, mali lični nakit i komadi žada.