petak, 27. prosinca 2013.

ELEKTRIČNI KLAVIR ZA MALIŠANE

Poseban razlog za radost na dan Svetog Nikole imali su mališani i zaposlenici derventskog Centra za djecu i omladinu sa smetnjama u razvoju „Budućnost“.
Naime, upravo na Nikoljdan realizovan je humanitarni cilj prethodno održanog koncerta „Rundek Kargo Tria“ tako da je muzički kabinet Centra upotpunjen neophodnim električnim klavirom za koji su sredstva obezbijeđena prodajom ulaznica.
O značaju ovog događaja ponajbolje svjedoče riječi Vladana Popovića, direktora Centra:
„Ovaj električni klavir nama je bio prijeka potreba i stigao je u pravo vrijeme. Njime ćemo sigurno unaprijediti nastavu muzičke kulture, a klavir nam je, simbolično, uručen baš na Nikoljdan, tako da je došao kao odličan poklon djeci.“
Simboličnoj predaji klavira od strane predstavnika Udruženja „Šarlo“ prisustvovali su, pored direktora Popovića, nastavnik muzičke kulture Violeta Pećić i nekolicina učenika, koji nisu mogli sakriti zadovoljstvo i izraziti zahvalnost svima koji su pomogli ostvarenju ovog značajnog događaja.
Treba istaći i to da proslavljeni kantautor Darko Rundek nije otišao praznih ruku, te da je osim zasluženih aplauza i pozitivnih utisaka koje nosi iz Dervente, na poklon dobio reljefno oslikano djelo „Ruke“, poklon predstavnika „Budućnosti“ nastao u saradnji akademskom slikarkom Jelenom Bardak.
„Nekako se sve srećno poklopilo, nije uobičajno da sviramo koncerte čiji prihod ide u neke svrhe, tako da je ovo potpuno izvan neke naše rutine. Tako smo i mi svirali na jedan način u kojem nije bilo rutine i nekad se dogodi da se stvari poslože da nešto može biti jednostavno, lijepo i dobro.“, izjavio je Rundek poslije koncerta.

B. Nikolić

ponedjeljak, 23. prosinca 2013.

Представљен "Детлачки Евхологион"


Дервента, 17.12.2013.
   У Дервенти је представљено фототипско издање рукописа "Детлачки Евхологион" за које се претпоставља да је настало у манастиру Доњи Детлак, у 16. вијеку.
Рукопис је већ представљен у Београду и Новом Саду, а слиједи још представљање у Бањалуци.
Начелник општине Милорад Симић је изразио задовољство да " имамо нешто вриједно са ових простора што је ушло под заштиту вриједности РС и да то ваљано почињемо његовати".
Његово преосвештенство владика зворничко-тузлански Хризостом је ,у уводном обраћању, изјавио да је ово дјело потврда да је у мјесту гдје је настало , постојао организован духовни живот."Дјело је унијело Дервенту и Доњи Детлак у регистар мјеста гдје су се писале књиге, за које су се писци и духовно и физички припремали.Сада кад је рукопис пронађен, слиједи утврђивање да ли је у селу Доњи Детлак код Дервенте прије више вијекова егзистирао манастир у којем је постојала писарска школа", рекао је владика Хризостом.
О рукопису су говорили академик Станиша Тутњевић и протојереј ставрофор проф.др Владимир Вукашиновић. Академик Тутњевић је истакао да је рукопис настао у периоду од 1550. и 1560. године, један дио, а други 1628. године.Рукопис говори о присутности традиције и организованости духовног живота прије пет вијекова на овим просторима.Претпоставља се да је Детлак био јак духовни центар.Овај рукопис је богослужбена књига, зборник молитви од обичних до теолошки сложенијих.Рестаурација је извршена у библиотеци Матице српске у Новом Саду, а оригинал се чува у библиотеци Српске патријаршије у Београду.
По проф. др Вукашиновићу овај рукопис из Детлака крије многе тајне и по структури није уобичајен црквени документ. Он претпоставља, с обзиром да рукопис не садржи неке веома важне дијелове као што су свете тајне , монашке и архијерејске обреде и нема чина освећења  и утврђивања свете трпезе и нема друге обреде уобичајене у овим рукописима тог типа,да се ради о допуни много старијег и оштећеног документа.Он истиче сличност овог рукописа са два старија штампана Евхологиона - Цетињским и Горажданским.
Евхологион у свом изворном значењу означава молитвослов или потребник.
О Детлаку , његовој историји и људима говорио је мр Војин Новић.
Највећа вриједност рукописа је у томе да он говори о континуитету црквеног и културног живота Срба у овом дијелу БиХ и представља траг да је у селу Детлак постојао манастир и писарска школа.
Владика Хризостом је овом приликом поклонио издање рукописа Општини, начелнику опшине, министру Средоју Новићу, манастиру Бишња, Центру за културу и протојереју Радојици Ћетковићу.

subota, 21. prosinca 2013.

Промоција књиге Наде Старчевић


Eros i LogosУ понедјељак 23. децембра 2013. године у 18 часова у просторијама Народне библиотеке Добој одржаће се промоција књиге „Ерос и Логос: Главни елементи квалитета живота и љубави“, аутора Наде Старчевић, психолога из Милана. Књигу је са италијанског на српски језик превела Мила Михајловић.
„Књига намењена не само стручњацима, већ и широј публици, не зауставља се тамо где стају стручна размишљања сексуолога и психолога, заснована искључиво на клиничким случајевима и на патологији. То не значи да Нада Старчевић не заснива своје мишљење на клиничким радовима и да представља чисто теоретисање… Напротив, њено размишљање не дели ове две компоненте. „ (Федерико Черати)

Брод - Народна библиотека - Причаоница о Црњанском

Позивамо све заинтересоване на књижевно вече „Мало причање о Милошу Црњанском“ у оквиру низа дружења „Причаоница код Милкице“ која ће се одржати 23. 12. 2013. год. у 19 сати у просторијама наше установе. О књижевнику и његовом раду ће говорити професор српског језика и  књижевности Бојана Шашлић.
            Добро нам дошли!

utorak, 10. prosinca 2013.

Интернет је као најјача дрога

Са Берлинског књижевног фестивала кренула глобална иницијатива „Писци против масовног надгледања”, шта о томе кажу наши књижевници

Илустрација Срђан Печеничић
Берлин– Иницијатива „Писци против масовног надгледања” јуче је позвала све државе и корпорације да поштују право свих људи као демократских грађана, да одлуче колико њихових личних података може да се прикупи, сачува и процесуира.
Више од 580 писаца из целог света, укључујући и Умберта Ека, Маргарет Атвуд, Арундати Рој, Давида Гросмана, Орхана Памука, Џ. М. Куција, Гинтера Граса, позвало је и Уједињене нације да креирају међународни закон о дигиталним правима.
Како су саопштили организатори Берлинског књижевног фестивала, ову глобалну интервенцију организовала је мала група независних аутора, а писци сада траже да им се придруже и други широм света и на сајту change.org/surveillance потпишу овај захтев.
„Надгледање крши приватну сферу и компромитује слободу мисли и ми више не желимо да гледамо оне који доносе одлуке како одбијају да делају”, рекла је немачка списатељица Јули Зех и додала „Морамо да заузмемо став, а ми, као писци, радимо оно што најбоље умемо: користимо писану реч да јавно деламо.”
Танјуг

Марка у част краља Александра Првог Карађорђевића

Поводом обележавања 125 година од рођења првог краља Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и команданта српске војске која је извршила пробој Солунског фронта, издата је пригодна номинала

За ликовно решење искоришћен је портрет краља Александра, са његовим монограмом у позадини
„Пошта Србије” објавила је крајем новембра пригодну марку поводом 125 година од рођења краља Александра Првог Карађорђевића, првог краља Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Ликовно решење портрета краља Александра, са монограмом у позадини, дело је сликара Бобана Савића, креатора марака из Србијамарке. Марка је штампана техником вишебојног офсета у тиражу од 45.000 комада. Продајни табачић се састоји од осам марака и централне вињете, на којој је приказан монограм краља, заједно са натписом „125 година од рођења Александра Првог Карађорђевића”.
Рођен на Цетињу 16. децембра 1888. године, Александар је био други син краља Петра Првог и кнегиње Зорке. Детињство је провео у Црној Гори, а основну школу завршио у Женеви. Школовање је наставио у војној школи у Санкт Петербургу, а затим у Београду, када је његов отац, краљ Петар Први дошао на престо 1903. године. Његов брат, принц Ђорђе, одрекао се права на престо 1909, па је Александар постао престолонаследник.
У Првом балканском рату (1912), Александар је био заповедник Прве армије и водио битке на Куманову и Битољу, а потом и битку на Брегалници 1913. у Другом балканском рату. У Првом светском рату био је врховни заповедник српске војске у биткама на Церу и Колубари 1914, кад је српска војска поразила војску Аустроугарске монархије. Након окупације 1915, заједно са српском војском повлачио се преко Албаније.
Када се краљ Петар Први због болести, 24. јуна 1914. повукао с престола, Александар је постао регент. Под његовом врховном командом, српска војска је извршила пробој Солунског фронта и извојевала велику победу на Кајмакчалану.
После војничких, дошли су и државнички успеси: 1. децембра 1918. потписан је акт уједињења Хрватске са Србијом и оснивање Краљевине СХС, а до средине 1919. уследила су међународна признања. Регент Александар крунисан је за краља после смрти краља Петра Првог (16. августа 1921. године).
Још као регент Александар је спровео аграрну реформу којом је укинуо феудалне и полуфеудалне односе у пољопривреди. Аграрну реформу пратила је колонизација, којом се ојачавао гранични појас у Банату, Бачкој, старој Србији и Македонији. Због државне кризе краљ Александар је завео диктатуру 6. јануара 1929. и укинуо устав. Исте године, 3. октобра, Краљевина СХС добила је ново име – Краљевина Југославија. Током диктатуре, краљ Александар је вршио и реорганизацију државне управе стварајући девет бановина и град Београд. Нови устав, такозвани Октроисани устав, прогласио је 1931. године.
Заслугом краља Александра 1921. је створена Мала Антанта (Краљевина СХС, Румунија и Чехословачка). Савез са Француском склопљен је 1927, а 1934. оформљен је Балкански савез између Југославије, Румуније, Турске и Грчке . Приликом посете Француској, у коју је отпутовао да би учврстио одбрамбени савез против нацистичке Немачке, на краља Александра извршен је атентат у Марсеју, 9. октобра 1934. године. Краљева смрт дубоко је потресла Југославију, а његово тело испратило је, према неким записима, око 100.000 људи читавим путем до Опленца, где је сахрањен.
Р. С.
објављено: 10.12.2013.

politika.rs

Jovan Dučić - Pesma ženi

Seti se Barbara...

nedjelja, 8. prosinca 2013.

Derventa-Filmovi u Centru za kulturu

Dervenćani će kroz nekoliko dana ponovo imati priliku da pogledaju 3D projekciju filma u svome gradu, kako odrasli tako i oni najmlađi.
U utorak, 10. decembra sa početkom u 17.30 časova daje se film "Snježno kraljevstvo", dok se drugi film, namijenjen za nešto stariju publiku, "Thor – svijet tame" prikazuje u 20.00 časova.
Projekcije oba filma će se održati u kino sali Centra za kulturu u Derventi. Ulaznice se oba filma mogu se kupiti na blagajni Centra za kulturu, po cijeni od 4 KM.
Više informacija možete dobiti putem telefona 053/333-190.
Z. B. - Derventa Cafe

petak, 6. prosinca 2013.

Nove tehnlogije - Dr. Klik, multimedijalna instalacija u prostoru

PANČEVO. Galerija savremene umetnosti Kulturnog centra Pančeva predstavlja od 6. do 12. decembra 2013. multimedijalnu instalaciju u prostoru pod nazivom "Nove tehnlogije - Dr. Klik". Svoje radove će predstaviti Marko Nikolić, Milica Mijačević Carević, Mila Gvardiol i Aleksandra Arvanitidis. Kuratorka izložbe je dr Marija Ilić.

Image

Aleksandra Arvanitidis. "Reframed Whistler's Mother", interaktivna video instalacija
Nove tehnologije 2013. u Galeriji savremene umetnosti u Pančevu predstaviće radove nekoliko doktora umetnosti sa grupe za Digitalnu umetnost na Interdisciplinarnim doktorskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu. Radovi koji će biti prezentovani su rezultat višegodišnjeg umetničko-istraživačkog rada i inovativnih metodologija rada u umetničkom stvaralaštvu.

Autori pripadaju prvoj upisanoj generaciji doktoranata umetnosti 2006. godine. To je generacija koja se može nazvati pretečom doktora umetnosti u Srbiji, jer je pre sedam godina započela mukotrpan put savladavanja prepreka i postavljanja temelja ovih studija kod nas. Aleksandra Arvanitidis, Milica Mijačević Carević, Mila Gvardiol i Marko Nikolić predstaviće ovom prilikom svoje doktorske umetničke projekte iz oblasti digitalne umetnosti kao i svoja iskustva tokom doktorskih studija i realizacije svojih radova.
  • Marko Nikolić. "Samouradi", interaktivna veb prezentacija.
  • Milica Mijačević Carević. "Slike podsvesti", interaktivna digitalna instalacija sa video projekcijom.
  • Mila Gvardiol. "Predstave ljubavi", interaktivna video instalacija.
  • Aleksandra Arvanitidis. "Reframed Whistler's Mother" (Ponovo uramljena Whistler-ova majka), interaktivna video instalacija.

ponedjeljak, 2. prosinca 2013.

Izgubljeni u Bruklinu

Narodno pozorište RS predstavlja: „Izgubljeni u Bruklinu“

02.12.2013. 13:54
Premijera predstave "Izgubljeni u Bruklinu" biće održana u utorak, trećeg decembra na Maloj sceni Narodnog pozorišta RS u Banjaluci.


Jedanaesta sezona male scene "Petar Kočić" Narodnog pozorišta Republike Srspke otvara se premijerom rediteljskog djela Vladimira Đorđevića „Izgubljeni u Bruklinu“. Predstava je rađena prema priči pisca Milana Kneselca (Džo Moler) “Izgubljeni u Bruklinu”. 
Predstava prati život srpskih imigranata koji se bore za opstanak u SAD-u. Komad sadrži zanimljiv video materijal koji doporinosi autentičnosti priče. 
“Pisac Džo Moler je prikazao razne likove koji se bore za život pritom upadajući u niz tragi-komičnih situacija. Napravili smo dinamičnu, modernu, savremenu predstavu opisujući stvarni život u Americi, a na publici je da ocijeni kako je sve ispalo”, rekao je na konferenciji za novinare održanoj u Banjaluci, režiser i glumac Vladimir Đorđević.
Glavnu ulogu osim Đorđevića igra i banjalučki glumac Željko Erkić koji je radeći u Americi upoznao autora priče “Izgubljeni u Bruklinu”.
“Trend odlaženja u inostranstvo se nastavlja pa smo željeli da pokažemo ljudima da tamo i nije baš sjajno. Opisali smo svu težinu kroz koju naši ljudi prolaze, radeći poslove od danas do sutra. Od sedam izdanja priča kratkih formi izvukli smo pravi segment koji je zanimljiv za predstavu”, kazao je Erkić.
Dramatizaciju i scenografiju potpisuju Milan Gajić i Mario Ćulum koji kaže da je u predstavi opisan kontrast između realnog života i holivudske produkcije.
“Bilo je zanimljivo iskustvo raditi na ovom komadu. Opisali smo obične ljude koji se ne mogu pronaći u američkom stilu života”
Predstavu premijerno možete pogledati sutra u 20. 30 sati na maloj sceni NPRS u Banjaluci.

(Tekst i Foto: Milica Kulić, MONDO)

Obilježavanje dana osoba sa invaliditetom

Brod
Udruženje roditelja, omladine i djece sa posebnim potrebama i lica sa invaliditetom „Korak nade“ obilježava 03.12. međunarodni dan osoba sa invaliditetom.
Svečanost je organizovana u prostorijama Udruženja (u staroj Osnovnoj školi) sa početkom u 12 časova.

petak, 29. studenoga 2013.

Rastislav Škulec: skulpture, instalacije i drugo. 1988 - 2013.



NOVI SAD. Muzej savremene umetnosti Vojvodine predstavlja od 29. novembra do 29. decembra 2013. retrospektivnu izložbu Rastislava Škuleca (Lug, 1962). Diplomirao je na slikarskom odseku Akademije umetnosti u Novom Sadu. Jedan od osnivača "Žute kuće", 1988. Sa Zoranom Pantelićem 1990. osnovao umetničku grupu "Apsolutno skulpturalno". Izlagao na gotovo svim značajnijim grupnim i problemskim izložbama tokom devedesetih i dvehiljaditih godina.Image
Rastislav Škulec. "Grad koji se uzdiže - bravo Boćoni". 1992 - 92. Drvo i gvozdeni lim. 267 x 181 x 148 cm
Foto: M. Ercegović

Od svojih prvih samostalnih izložbi, održanih krajem osamdesetih godina prošlog veka u kultnoj novosadskoj "Žutoj kući", do 1996. kada, po vlastitom kazivanju, gubi interes za izlaganje i potpuno se povlači iz umetničke javnosti, a onda od 2000. godine do danas, kada beležimo njegove povremene javne umetničke nastupe, Rastislav Škulec je umetnik koji se svojim radom zalaže za konstantnu proveru umetničkog i ličnog identiteta, neprestano tragajući za vlastitim egzistencijalnim mestom kroz direktne ili skrivene metaforičke i aluzivne iskaze. Vođena sumnjom i intuicijom, Škulecova umetnička akcija je promišljeni individualni čin, a njegov svakodnevni rad povezan je, kako sam kaže, sa prevazlaženjem sopstvenih granica.

Na početku i tokom devedesetih godina prošlog veka značaj radova Rastislava Škuleca proizašao je iz činjenice da su predstavljali najranije primere radikalnih i međuzavisnih promena koje su se istovremeno odvijale unutar jezika i crteža i slike i skulpture.

Kontraverzni, subverzivni, duhoviti, (i)racionalni i ironični pristup i radni postupak i danas karakteriše njegov način realizacije umetničkih radova bez obzira na medij, tehniku, upotrebljeni materijal ili (ne)raspoloživi prostor za izlaganje i intervenciju.

Izložba u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine sastoji se od najmanje dva isprepletena segmenta:
  • Pogled unazad tj. mini retrospektiva sa podsećanjem na ključne radove iz osamdesetih i devedestih godina prošlog veka,
  • Izbor iz nedavne odnosno tekuće Škulecove produkcije.
Monografskim katalogom biće obuhvaćena sledeća polja delovanja umetnika: skulptura, crtež, slika, instalacija kao i njegov pedagoški rad i društveni aktivizam. Uz Škulecov samostalni rad biće obrađena i problematika rada u kolektivu (Apsolutno skulpturalno) ali i anonimne intervencije u polju društvenog i umetničkog sistema (Apsolutno Frakcija).

mr Suzana Vuksanović,
kustoskinja izložbe

"Izložbe, kako samostalne tako i kolektivne, često prati sumiranje rezultata određenog vremenskog perioda ispunjenog radom na problemu koji se prežvakan i upakovan onda prezentuje kao rezultat postavljen unutar određenih granica... Po ovome nikad ne bih izložio ništa. Moj svakodnevni rad je povezan sa prevazilaženjem sopstvenih granica, na večitom dijalogu između slike i skulpture. Nezadovoljstvo zbog ograničenosti slike, kao scene ispunjene vizuelnim sadržajem, je još na samom početku bavljenja slikarstvom rezultiralo potenciranjem njene telesnosti kroz objekte a zatim i skulpture. Skulptura je, sa druge strane, još više potencirala problem prostora. Ova izložba je namera bez unapred datog odgovora." (Rastislav Škulec, Tekst u katalogu izložbe , Galerija "Žuta kuća", Novi Sad, jun 1990)

"Moji radovi su, pre svega, konceptualne izjave i ja volim da ih posmatram na tradicionalan način. Recimo, ja sam skulptor antropomorfnih oblika čije je izobličenje dovedeno do krajnjih granica, tako da se antropomorfna struktura ne nalazi čak ni u tragovima… Bavim se instalacijama jer me interesuje statička nepostojanost, opasnost da se prilično težak komad od metala iznenada sruči na pod i zauzme definitivni, vodoravni položaj, i ostvari smisao u kojem se vodoravno shvata kao pasivno-mrtvo, nasuprot uspravnoživom. Ova instalacija pruža mogućnost da se iskaže nemogućnost fizički stabilnog odraza. Smrt za života, odnosno hodajuća smrt je motiv i sadržaj ovih radova. Ne želim da posežem za psihoanalitičkim simbolima, radije se obraćam simulaciji psihotičnog stanja, katatoničnosti, ispoljavanju krajnjeg stepena depresije koja se javlja usred traume bez jasno definisanog uzroka." (Rastislav Škulec, Tendencije devedesetih: diskretni modernizam, katalog izložbe, Centar za vizuelnu kulturu "Zlatno oko", Novi Sad, 16. april – 26. maj 1996)

Prateći program:

  • petak, 13. decembar 2013. u 12:00 - Razgovor sa umetnikom: Rastislav Škulec
  • petak, 20. decembar 2013. u 12:00 - Javno vođenje kroz postavku izložbe: Suzana Vuksanović

С времена на време за сва времена


Од првог такта легендарне композиције „Дикси бенд”' публика се придружила члановима групе „С времена на време”. Пуна дворана Културне установе „Палилула”, била је синоћ одлично озвучена. Низале су се добро поз- нате мелодије - Библијска тема, Таван, Јана, Караван...  Скоро тридесет песама из богатог опуса овог бенда. Као гост, наступио је глумац Бода Нинковић.
М. В.
објављено: 29.11.2013.
politika.rs

Откривен споменик Његошу у Андрићграду

Макета Андрићграда
БАЊАЛУКА – У Андрићграду, крај Вишеграда у Републици Српској, данас је, испред храма посвећеног Светом цару Лазару и косовским мученицима, откривен споменик владики и великом црногорском песнику Петру Другом Петровићу Његошу.
Споменик је открио књижевник и академик Матија Бећковић.
Скулптура Његоша, смештена на истоименом тргу, копија је споменика који се налазе у Београду и Подгорици.
Председник Републике Српске Милорад Додик, који је, како је јавила РТ Републике Српске, уз идејног творца Андрићграда Емира Кустурицу најзаслужнији што је данас Његош у граду од камена, рекао је да споменик представља вечно сведочење о љубави према Његошу.
„Постављање споменика Његошу знак је незаборава. Он остаје вечно иза нас и наше идеје, иза Емира и свих људи који су дали свој допринос овом здању”, истакао је Додик.
Бећковић је пожелео добродошлицу Његошу - господару у град у који је, како је рекао, он морао да дође.
„Добродошао господару у град који је саграђен да би ти имао где и код кога да дођеш. Овим се испунила жеља и твог духовног сина да се вратиш тамо одакле се некада давно отишао, а чини се да ниси никада ни одлазао”, рекао је Бећковић.
Нагласио је да је Његош дошао у града, који је Кустурица подигао у времену када су градови, мостови и споменици рушени... „Кустурица је од тих каменова, којима је и сам каменован, поново подизао улице, мостове, споменике, а међу њима је и твој трг и твој споменик”, истакао је Бећковић.
Кустурица је поручио да је Његош појава која је изразила дух српске слободе, а постављање споменика је захвалница њему - духовном оцу и мислиоцу, који је своје животно дело стварао и као владика и као духовник.
Овој, како се наводи, јединстевној светковини организованој поводом прославе обележавања 200 година од рођења владике Његоша, присуствовали су председник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић, амбасадор Русије у БиХ Александар Боцан-Харченко, министри из Владе РС, владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије, митрополит црногорско-приморски Амфилохије и велики број званица из јавног културног, верског и политичког живота Републике Српске и Србије.
Споменик Његошу, кога је нобеловац Иво Андрић доживљавао као „трагичног јунака косовске мисли”, дело је вајара Сретена Стојановића.
Свечани чин откривања споменика владики Његошу и пратећи културно-уметнички програми изведени су у знаку броја 200, тако да је толики број чланова фолклорних ансамбала из Вишеграда, Новог Горажда, Фоче, Ужица и Крагујевца одиграо глуво Гламочко коло, а у небо је полетело 200 голубова и конфета.
Танјуг
објављено: 29.11.2013.

Izložba radova Sandre Mlađanović

"Alegorije tragedije" - izložba radova Sandre Mlađanović

Slobomir P Univerzitet poziva sve ljubitelje umjetnosti da posjete izložbu „Alegorija tragedije“, diplomirane studentkinje master studija i asistenta na Odsjeku za grafički dizajn Slobomir P Univerziteta. Izložba će biti otvorena 5. decembra 2013. godine od 19h u dobojskom Centru za kulturu i obrazovanje.

srijeda, 27. studenoga 2013.

Rundek Cargo Trio u Derventi 14. decembra

U Derventi, Brodu, Doboju i Prnjavoru počela je prodaja karata za humanitarni koncert Rundek Cargo Tria, koji će se održati 14. decembra u Centru za kulturu Derventa.
Gitarista i pjevač Darko Rundek, violinistkinja Isabel i multiinstrumentalista Dušan Duco Vranić prvi put će se predstaviti derventskoj publici, a sav prihod od prodaje ulaznica namijenjen je nabavci električnog klavira i opremanju muzičkog kabineta Centra za djecu i omladinu sa smetnjama u razvoju "Budućnost" iz Dervente.
Cijena ulaznice je sedam konvertibilnih maraka, a broj karata je ograničen, zato ako želite da prisustvujete koncertu i ujedno učinite dobro djelo, požurite po svoju ulaznicu.
Prodajna mjesta u Derventi su kafe bar "Vagabond" i "Tijumf", u Doboju kafe bar ''Cinema'', u Prnjavoru kafe bar ''Absolut Skroz'', a u Brodu svoju ulaznicu možete kupiti u antikvarnici ''Sve i Svašta''.

RUKE live in Belgrade by Rundek Cargo Trio

ponedjeljak, 25. studenoga 2013.

Аматерска палета Добоја

"АМАТЕРСКА ПАЛЕТА ДОБОЈА" 
Сриједа, 20. новембар 2013. г.
Отворење изложбе: 19,00 часова
Умјетничка галерија Центра за културу и образовање
           На изложби ће своја дјела представити:
-         Тихомир Јовић                              -      Јадранка Петрушић
-         Слободан Радојевић                   -      Нисвета Шабић – Грабовац
-         Богдан Милићевић                       -      Драган Чандић
-         Гордана Прешић                          -      Славен Цвијановић
-         Дејан Кулушић                               -      Дени Божић
-         Ивана Гаврић
Painting
             Аматерска палета Добоја  је изложба  која се други пут организује у нашем граду. На изложби своја дјела представљају сликари аматери, који  својим дјелима  показују завидан ниво достигнутог ликовног умијећа. Сликари су различите животне доби, од ученика до пензионера, раде у различитим сликарским техникама, различити су им мотиви, различит је и достигнути ниво сликарског умијећа, али их све повезује велика љубав према овој врсти умјетности. Неки од њих се по први пут представљају јавности. На отварању  изложбе говорио је Драго Хандановић, академски вајар и керамичар из Добоја.
         Изложба остаје отворена до 3. децембра. 

nedjelja, 24. studenoga 2013.

Grand Prix ponovo osvojili harmonikaši iz Novog Sada

4. Međunarodni festival harmonike "Bela pl. Panthy"
Svečanim proglašenjem i koncertom pobjednika sinoć je završio ovogodišnji, četvrti po redu, Međunarodni festival harmonike „Bela pl. Panthy“. Orkestar harmonika Akademsko – umetničkog društva „Sonja Marinković“ iz Novog Sada i ove je godine dobitnik Grand Prixa i Kupa Grada Slavonskog Broda. Nagradu za ostvareni rezultat dirigentu orkestra uručio je gradonačelnik Mirko Duspara koji je službeno i zatvorio festival. 
U ukupnom poretku prema broju osvojenih bodova domaćin festivala Brodski harmonikaški orkestar osvojio je drugo mjesto, dok je nagrada za treće mjesto pripala HKDU „Dinara“, Gradskom harmonikaškom orkestru iz Livna. Uz brojne posjetitelje i zaljubljenike u ovaj instrument, događaju su prisustvovali i zamjenik gradonačelnika Hrvoje Andrić i drugi predstavnici Gradske uprave Grada Slavonskog Broda.
4. Međunarodni festival harmonike "Bela pl. Panthy"4. Međunarodni festival harmonike "Bela pl. Panthy"4. Međunarodni festival harmonike "Bela pl. Panthy"4. Međunarodni festival harmonike "Bela pl. Panthy"
4. Međunarodni festival harmonike "Bela pl. Panthy"4. Međunarodni festival harmonike "Bela pl. Panthy"4. Međunarodni festival harmonike "Bela pl. Panthy"4. Međunarodni festival harmonike "Bela pl. Panthy"

Foto, super, hiperrealizam u Vojvodini



ZRENJANIN. Savremena galerija Zrenjanin predstavlja od 18. do 30. novembra 2013. izložbu "Foto / super / hiperrealizam u Vojvodini". Za ovu postavku, koju je autorski priredio Sava Stepanov, likovni kritičar iz Novog Sada, okupljene su slike iz nekoliko muzejskih, galerijskih i privatnih kolekcija.

Image

Milan Blanuša. "Ličnost posmatra apstraktnu sliku"

Izložba "Foto / super / hiperrealizam u Vojvodini" bavi se jednom zanimljivom pojavom u vojvođanskom slikarstvu tokom sedamdesetih godina XX veka koja se javlja skoro istovremeno sa zbivanjima na tada aktuelnoj internacionalnoj umetničkoj sceni. Koncepcija i pokret fotorealizma proističu iz pop-arta, iz jednog direktnijeg odnosa prema stvarnosti i predmetu, ali i iz specifičnog shvatanja realnosti.
To je vreme jačanja pozicije i uloge fotografije u svetu tada uznapredovalih mas-medijskih komunikacija. Fotorealistički slikari fotografiju prihvataju kao obrazac, ona je deo procesa slikanja te interpretacija stvarnosti nije direktna nego je posredna, jer se slikanjem ostvaruju fotografske predstave realnosti (ljudi, predeli, gradovi, stvari, događaji).
Milan Blanuša, Vladimir Tomić, Dragan Stojkov, Ištvan Sajko, Jozef Klaćik, Dušan Todorović, Milorad Dželetović, Nebojša Radojev i Radiša Lucić su tokom sedamdesetih godina slikali načinom radikalnog foto, super, hiperrealizma. U tadašnjoj "novoj figuraciji" oni su istaknuti akteri, učesnici brojnih tada značajnih izložbi na kojima su sagledavane slikarske tendencije tokom sedamdesetih i početkom osamdesetih godina XX veka.
Njihova ostvarenja iz toga vremena poseduju duh tog specifičnog doba – duh jednog društva koje je, iako obuhvaćeno globalističkim hladnoratovskim "Damaklovim mačem", strepnjom od zlokobne senke "atomske pečurke", alijenacijskom problematikom ali i atmosferom društva specifičnog poretka i ugleda u svetu, društva koje je sve više postajalo urbano i potrošačko, društvo koje je reflektovalo duh progresa...
Do sada ova specifična pojava u vojvođanskoj umetnosti nije zasebno sagledavana, razmatrana i valorizovana te u tom smislu ovaj izložbeni poduhvat predstavlja specifičan doprinos našoj novijoj istoriji umetnosti.
Izložbu zajednički organizuju Savremena galerija UK Ečka u Zrenjaninu i Galerija "Most" Zavoda za kulturu Vojvodine u Novom Sadu (3 - 13. decembar 2013).

Art magazin

Hogar


POČELA RADIONICA SLIKARSTVA

b_250_0_16777215_00_images_vijesti_doboj-biblioteke-ulaz.jpgU Američkom kutku u Doboju počela je danas radionica slikarstva uz učešće 15 kandidata starosti od sedam do 74 godine, rekao je Srni direktor Kutka Siniša Simić."Organizacijom ove radionice želimo da pomognemo svima onima koji sarađuju sa Kutkom, a posebno mladima, koji su izrazili želju da se bave ovom vrstom umjetničke djelatnosti", naglasio je Simić.Na ovoj prvoj iz serije pripremljenih radionica, kadndidati će biti praktično upoznati sa primjenom slikarskog pribora i četkice, te tri osnovne boje–crvena, plava i žuta, kao i njihovom primjenom u slikarstvu, rekao je voditelj radionice akademski slikar i vajar Pavle Rističevića iz Doboja.
On je naglasio da će učesnici radionice slikati na kartonu na slobodnu temu, jer time mogu pokazati svoje dosadašnje slikarsko znanje i umijeće, koje će se sagleadti i u daljem radu stručno obraditi.
Svi  radovi biće predstavljeni na izložbi, koja će biti organizovana u Kutku, 28 novembra, povodom obilježavanju američkog praznika Dana zahvalnosti. 
Američki kutak u Doboju otvoren je 26. septembra 2007. godine, a projekat je ostvaren partnerskim odnosima Kancelarije za odnose sa javnošću Ambasade SAD u BiH i opštine Doboj.
(SRNA)

Zvonko Bogdan: Svoje pesme sam i proživeo

A. Nikolić | 24. 11. 2013.

Panonski šansonjer Zvonko Bogdan proslaviće 45 godina diskografskog i autorskog rada koncertom pod nazivom „Svake noći tebi pevam” večeras (20.30) u Sava centru.
Svečarski koncert je nazvan po pesmi “Svake noći tebi pevam”, koja se nalazi na prvoj vinilnoj ploči u karijeri Zvonka Bogdana, LP-u snimljenom uz pratnju tamburaškog orkestra legendarnog Janike Balaža i objavljenom 3. decembra 1968. godine za Jugoton.
 Tom pločom počela je diskografska karijera Zvonka Bogdana tokom koje je snimio brojne albume na kojima je, pored sopstvenih kompozicija, snimio svoje jedinstvene interpretacije narodnih i pesmama drugih autora kao što su “U tom Somboru”, “Što se bore misli moje”, “Ima dana”, “Evo banke, Cigane moj”, “Ko te ima taj te nema”, “Vratiće se rode”...
- Većinu mojih pesama sam iskustveno preživeo. Ljudi cene moju muziku jer znaju da sam doživeo emociju koju im sa scene nudim. Kroz svoje pesme ja sam se vraćao u prošlost, u detinjstvo, oživljavajući tako uspomene na konkretne ljude i događaje. Vojvodina je za mene uvek bila inspiracija. Želim da od zaborava otrgnem divno vreme kada se u Vojvodini živelo uz tamburaše, vino, konje i dobru pesmu. Iz današnje perspektive to vreme izgleda kao bajka - kaže za “Blic” Zvonko Bogdan.

Izvorne a njegove
Kvalitet Bogdanovih autorskih pesama najbolje pokazuje činjenica da ih danas mnogi doživljavaju kao izvorne narodne pesme - “Ej salaši na severu Bačke”, “Govori se da me varaš”, “Već odavno spremam svog mrkova”, “Ne mogu se tačno setit leta”, “Prošle su mnoge ljubavi”, “Život teče u laganom ritmu”...

subota, 23. studenoga 2013.

Народно позориште обележило 145. годишњицу

На­род­но по­зо­ри­ште у Бе­о­гра­ду обе­ле­жи­ло је 145 го­ди­на по­сто­ја­ња, а на­гра­ду "Ра­ша Пла­о­вић" до­био је глу­мац Во­јин Ћет­ко­вић за уло­гу “Оте­ла”. Жи­ри, ко­ји су чи­ни­ли Игор Ђор­ђе­вић, Ра­шко Јо­ва­но­вић, Ана Гри­го­ро­вић, Слав­ко Ми­ла­но­вић и Бо­бан Јеф­тић

 у обра­зло­же­њу од­лу­ке на­во­ди да је Ћет­ко­вић оства­рио истин­ску глу­мач­ку бра­ву­ру, ла­у­ре­ат је из­ја­вио да му је част што ће ње­го­ве име би­ти на та­бли у фо­а­јеу На­род­ног по­зо­ри­шта. По­ред на­гра­де "Ра­ша Пла­о­вић", по од­лу­ци Управ­ног од­бо­ра На­род­ног по­зо­ри­шта, до­де­ље­на је и на­гра­да за нај­бо­љу пред­ста­ву у се­зо­ни опер­ском ан­сам­блу за пред­ста­ву "Аида" у ре­жи­ји Де­ја­на Ми­ла­ди­но­ви­ћа.
За нај­бо­ља ин­ди­ви­ду­ал­на умет­нич­ка оства­ре­ња на­гра­де су до­де­ље­не Ми­о­дра­гу Кри­во­ка­пи­ћу, Та­ма­ри Пин­го­вић, Са­њи Кер­кез, Ја­сми­ни Трум­бе­таш Пе­тро­вић и Ма­ри­ји Виц­ко­вић.
До­де­ље­не су и пла­ке­те ба­лет­ском игра­чу у пен­зи­ји Ду­ша­ну Си­мо­ви­ћу, као и пе­ча­ти пр­ва­ку дра­ме Мар­ку Ни­ко­ли­ћу, пр­ва­ки­њи опе­ре Ве­ри Ми­ра­но­вић Ми­кић и ре­ди­те­љу Де­ја­ну Ми­ла­ди­но­ви­ћу.
Дневник