Душко Трифуновић - мајстор стиха

28.01.2017 14:07 | А. Г.

Нови Сад - Велики Душко Трифуновић уписао се златним словима у српску књижевност, а остаће упамћен и по томе што је био први афирмисан пјесник који је сарађивао са рокенрол бендом, а многобројни умјетници овог викенда присјетиће се његовог лика и дјела.

Највише славе стекао је пишући пјесме за култно "Бијело дугме". Из те сарадње су се изродили хитови као што су "Има нека тајна веза", "Шта би дао да си на мом мјесту", "Главо луда...

Писао је текстове и за "Индексе", "Тешку индустрију", Неду Украден, Здравка Чолића, Арсена Дедића, а посљедње познато естрадно име са којим је радио је био Жељко Јоксимовић (пјесма "Има нешто"). Укупно је око 300 његових пјесама компоновано и снимљено.  Трифуновић, који је рођен 1933. у Сијековцу код Брода умро је 28. јануара 2006. у Новом Саду, осим што је писао прозу и поезију био је и телевизијски аутор. Био је плодан стваралац који је написао двадесет књига поезије, четири романа и неколико драма. Сматра се заслужним за креирање нечега што је касније названо сарајевска рокенрол школа.

Умро Владе Кликер из филма Сјећаш ли се Доли Бел

 

10.10.2016 17:30 | Агенције

Фоча - Саша Зуровац, који се прославио улогом Владе Кликера у филму "Сјећаш ли се Доли Бел" Емира Кустурице, преминуо је у 69. години.

Зуровац је био натуршчик којег је Куста одабрао да одглуми незаборавну епизодну улогу Владе Кликера, тинејџера с благим аутизмом.

Плавокоси момак отпјевао је у филму нумеру "На морскоме плавом жалу", која је одмах постала хит за сва времена!

Након Саше Зуровца ову пјесму су пјевали многи признати музичари, међу којима су Момчило Бајагић Бајага, Бора Чорба, Јура Стублић, Краљеви улице... али нико није успио да пренесе сјету оригиналне верзије.

Иако га је улога Кликера прославила, Зуровац није имао прилику да дуго ужива у филмској слави.

Послије "Доли Бел" Саша је имао мању улогу у другом Кустином филму "Отац на службеном путу", и нешто већу у "Животу радника" Мирослава Ћире Мандића, а онда је нестао.

Очито није могао да се избори са славом, а посљедње године живота провео је у Заводу за збрињавање ментално инвалидних особа Баковићи код Фојнице.

Тамо је и преминуо, у суботу 8. октобра.

Саша Зуровац биће сахрањен 12. октобра на Градском гробљу Баре у Сарајеву у 15 сати.

Preminuo glumac Milorad Mandić Manda

Milorad Mandić Manda / Vijesti.ba

Poznati glumac Milorad Mandić Manda danas je pao na sceni pozorišta Vuk Karadžić usred premijere dječije predstave “Petar Pan”. Mandu je reanimirala hitna pomoć duže od sat vremena, ali, nažalost, njegov organizam nije uspio da se izbori.

- Predstava je počela normalno i sve je bilo u redu prvih 15 minuta, a onda je na scenu izašao Manda u ulozi Kapetana Kuke samo je odjednom pao na pod. Mi smo mislili da je to sve dio predstave, a onda su se u sali upalila svjetla i shvatili smo da nešto nije u redu - kaže Jelena za Blic koja je sa djecom bila na premijeri. Zbunjena publika još nije shvatila šta se dešava kada je supruga Milorada Mandića potrčala iz publike na pozornicu, a za njom i Sloboda Mićalović koja je sa kćerkom gledala predstavu.

- Zavjesa se odmah spustila i nas su sve zamolili da izađemo iz sale, a ubrzo je stigla Hitna pomoć - prepričavaju događaj gledaoci koji su bili prisutni. Hitna pomoć je intervenisala na licu mjesta i pružila prvu pomoć slavnom glumcu. Međutim, reanimacija nije uspjela pa je glumac preminuo.

Milorad Mandić Manda rođen je u Beogradu, 3. maja 1961. godine.

U svojoj 21. godini je postao član beogradskog amaterskog Eksperimentalnog dramskog studija. 6 godina kasnije je diplomirao glumu na Fakultetu dramskih umjetnosti u klasi profesora Vladimira Jevtovića.

Nakon diplomiranja je postao član beogradskog dječjeg pozorišta „Boško Buha“. Godine 1989. je snimio više od 270 epizoda emisije „Bajka za laku noć“, priče za laku noć koje su se emitovale na nacionalnoj televiziji.

Od 1989. do 1995. je vodio emisiju za djecu „S one strane duge“, što ga je uz Branka Kockicu, učinilo najpopularnijim dječjim glumcem i zabavljačem. Od 1995. je vodio emisiju „Više od igre“ na RTV Pink.

Milorad Mandić je igrao u brojnim srpskim filmovima. Najzapaženija uloga mu je u filmu Srđana Dragojevića „Lepa sela lepo gore“.

Bio je voditelj kviza „Uzmi ili ostavi“, a vodio je i kviz „Ja volim Srbiju“.

поводом смрти Драгана Николића

Минут ћутања у Атељеу 212 поводом смрти Драгана Николића

субота, 12.03.2016. у 18:21
(Фото Бета)
Ансамбл Атељеа 212 и запослени, као и публика, опростили су од глумца Драгана Николића минутом ћутања пред почетак представе „Август у округу Осејџ”.

Николић је преминуо у 72. години живота, а директор Атељеа 212 Бранимир Брстина обратио се публици пред почетак синоћне представе.

„Одајући посебну почаст Драгану Гаги Николићу, једном од најбољих, најславнијих и највољенијих српских и југословенских глумаца, опраштамо се се од још једне звезде Атељеа 212 која се преселила на неко друго место да нас својим сјајем осветљава заувек”, саопштио је јуче Атеље.

Као стални члан ансамбла позоришта Атеље 212, у којем је од 1969. године, Николић је остварио велики број улога и врло успешну позоришну каријеру.

Играо је у представама: Генералска ужина (Робер), Веза (Каубој), Коса (Бергер), Рано јутро (Лен), Зигер-Загер (Хари Флитон), Дервиш и смрт (Муселим), Лулу (Џек Трбосек), Том Пејн (Том Пејн), Маратонци трче почасни круг (Ђенка Ђаво), Сладострасници-Карамазови (Млади господин), Портнојева бољка (Александар Портној), Молијер (Маркиз д"Орсињи), Код лепог изгледа (Макс), Сељаци, радници и природна интелигенција (Миодраг).

Публика га је гледала и у комадима: Вишњеви сад (Петар Сергејевич Трофимов), Протуве пију чај (Чеда), Свадба (Макс), Декамерон 81 (Лекар), Приче из бечке шуме (Алфред), Метастабилни граал (Кардинал Пјетро Гашпари), Просјачка опера (Мекхит), Свети Георгије убива аждаху (Гаврило Вукотић), Филумена Мартурано (Доменико Соријано), Пег срце моје (Брент), Посетилац (Непознати)...

Драган Николић ће бити сахрањен у понедељак, 14. марта, у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Скуп породице и пријатеља је у 14 часова, а почетак опела у 14.30 сати.

Претходно ће на Великој сцени „Мира Траиловић” Атељеа 212, са почетком у 12 часова бити одржана комеморација, преноси Танјуг.

Joe Cocker - N'Oubliez Jamais (LIVE in Berlin) HD

Preminuo Arsen Dedić

Foto: FAH

LEGENDARNI hrvatski glazbenik Arsen Dedić preminuo je danas u KBC-u Zagreb. Istaknuti hrvatski skladatelj, književnik, prevoditelj, pjesnik i kantautor umro je u Zagrebu u 78. godini, doznaje se iz KBC-a Zagreb. Kako se neslužbeno doznaje, Arsen Dedić umro je oko 20 sati zbog multiorganskoga zatajenja kao posljedice sepse i gangrene crijeva.

> Arsen: Priča o legendi kroz 10 nezaboravnih pjesama

Podsjetimo, Dedić je zbog sepse prije dva tjedna primljen na intenzivnu njegu Interne klinike KBC-a Zagreb, nakon što mu je ugrađena proteza kuka u Krapinskim Toplicama. S obzirom da je riječ o bolesniku kojemu je ranije presađena jetra i koji je primao imunosupresive, bio je izložen većem riziku od infekcija.

Stanje mu se pogoršalo u petak i od tada se nije popravljalo. Na Rebro je primljen s evidentnim pokazateljima jakoga infekta, a bio je gotovo bez svijesti kad je prebačen na intenzivnu njegu interne klinike. CT pretragom su pronađene žarište infekcije na otečenoj nozi, koja je bila izvor sepse.

Kultni glazbenik desetak se godina borio sa zdravstvenim problemima, a 2004. godine u Padovi mu je presađena jetra.

Skromni počeci

Bio je drugo dijete Jovana i Veronike rođ. Mišković. S očeve stane obitelji svi su bili srpski pravoslavni vjernici, dok je majka bila Hrvatica iz Rupa pokraj Skradina te je prešla na pravoslavlje tek prilikom udaje za Arsenovog oca.

Radilo se o siromašnoj obitelji, a majka (nadimkom Ljerka) bila je nepismena, iznimno pobožna domaćica, koju je on kasnije opismenio. Premda mu je majka htjela nadjenuti ime Igor, na nagovor svećenika dala mu je ime Arsen. Otac Jovan bio je zidar i dobrovoljni vatrogasac, a bio je i glazbeno nadaren te je u Šibenskoj narodnoj (limenoj) glazbi svirao više instrumenata. U limenu glazbu otac Jovan uvodi od malena Arsenovog brata Milutina, a od njegove trinaeste godine i Arsena, koji svira flautu.

Dio djetinjstva proveo je u majčinim rodnim Rupama, dok je kao dijete odrastao u šibenskoj težačkoj četvrti, u Ulici Nikole Tesle u kojoj su neko vrijeme živjeli i Vice Vukov (s kojim se intenzivno družio) i Mišo Kovač.

Djetinjstvo u Šibeniku, njegovi motivi i ljudi te mediteranski ugođaj obilježili su velik dio Dedićevog opusa. Pohađao je šibensku gimnaziju, gdje je bio jedan od najboljih učenika, te usporedno i srednju glazbenu školu. Svoju sklonost glazbi pokazao je i osnivanjem klape tijekom gimnazijskog školovanja, u kojoj je pjevao i Vice Vukov.

Nakon mature, 1957. odlazi u Zagreb k ujaku. Na Sveučilištu u Zagrebu upisuje pravo s namjerom stjecanja "solidnog zvanja", no ubrzo ga sve više počinje privlačiti umjetnost, od kiparstva do slikarstva.

Utemeljitelj hrvatske šansone

Dedić je rođen 1938. godine u Šibeniku, a u životu se, uz druge aktivnosti, bavio skladanjem, sviranjem, dirigiranjem, književnošću i prevođenjem. U svojoj plodnoj karijeri osvojio je brojne nagrade na raznim glazbenim festivalima te ga se često navodi kao utemeljitelja hrvatske šansone.

Njegove pjesme rado su i često izvođene i obrađivane od strane njegovih kolega, a pisao je tekstove i drugim glazbenim velikanima kao što su Ibrica Jusić i Gabi Novak.

Više od pola stoljeća dugu karijeru skladatelja, književnika, pjesnika i kantautora, koja je po opsegu, raznolikosti i kontinuitetu zauzela posebno mjesto u novijoj hrvatskoj kulturi, počeo je kao mladić u dvadesetima objavom prvih pjesama u Poletu, Prisutnostima, Vidiku.

Kao solist debitira 1963. na Zagrebačkom festivalu popularne glazbe, a prije toga nastupao je kao flautist u pop i jazz sastavima, pjevao u nekoliko vokalnih skupina, Prima, Zagrebačkom vokalnom kvartetu, Melosu i vodio instrumentalni Kvartet flauta.

Skladbe "Moderato cantabile" i "Kuća pored mora" iz 1964. označile su početak njegova bogatog glazbenog opusa i smjer kantautorskog izričaja. Skladajući šansone na domaćoj sceni postaje zaštitnim znakom tog glazbenog žanra, koji spaja njegova dva ključna umjetnička izraza - glazbu i poeziju.

S albuma "Čovjek kao ja" i "Arsen 2" pamte se neke od njegovih antologijskih pjesama, "Moj brat", "Sandra", "Sve što znaš o meni", "Balada o prolaznosti". Često uglazbljuje Goloba, Šoljana, Ujevića, Kovačića, Krležu, Krkleca, Baloga.

Do početka osamdesetih, afirmirao se i na međunarodnoj sceni, o čemu svjedoče najprestižnije europske nagrade "Prix Jacques Brel" i "Premio Tenco". Surađivao je s poznatim pjesnicima - pjevačima Sergiom Endrigom, Ginom Paolijem i Bulatom Okuđavom.

Prepoznatljiv i autentičan izričaj ostvaruje izmjenjujući balade koje odišu mediteranska osjećajnost i ironičnu, kabaretsku šansonu, a njegova poetika ravnopravno korespondira s tradicijom moderne francuske i talijanske šansone i klasičnog rock pjesništva Boba Dylana i Leonarda Cohena.

U nizu albuma, ukupno njih više od četrdeset, ističu se, "Homo volans", "Vraćam se", "Provincija", "Kino Sloboda", "Tihi obrt", Ministarstvo, te izdanja izabranih pjesama "Arsenal", "Najbolje od Arsena" i "Herbar".

Na području scenske, filmske i TV glazbe ostavio je niz prepoznatljivih melodija, napisao partiture za oko 200 kazališnih predstava (Predstava Hamleta u selu Mrduša donja, Majstor i Margarita, Dnevnik malog Perice, Krležijada, Lady Šram, Na rubu pameti, Mala sirena.

Skladao je za stotinjak igranih, dokumentarnih i animiranih filmova te televizijskih serija, za "Vlak u snijegu", "Glembajeve", "Živu istinu", "Tajna starog tavana", "Vlakom prema jugu", "Stela", "Prosjaci i sinovi", "U registraturi", "Zlatna nit", "Punom parom" i druge.

Dedićev književni opus broji 20 zbirki pjesama, počevši od "Broda u boci", njegove prve zbirke koja je doživjela više reizdanja i šezdesetak tisuća prodanih primjeraka. Književni kritičari slažu se kako je riječ o autentičnom izrazu, kojega karakterizira nostalgija, izravnost, humor i fina ironija. Objavio je i zbirke "Zamišljeno pristanište" (s Matijom Skurjenijem), "Narodne pjesme", " Zagreb i ja se volimo tajno", "Hotel Balkan", "Pjesnikov bratić", "Pjesnik opće prakse".

Pisao je skladbe za mnoge pjevače, među ostalima i za svoju suprugu Gabi Novak, a djeluje i kao aranžer, dirigent te producent. Piše i sklada za dalmatinske klape, među ostalim, "Zaludu me svitovala mati", "Ni u moru mire", "Ko ovo more platit", "Vratija se Šime", "Maškare", te sakralnu glazbu i za djecu.

Dobitnik brojnih nagrada

Osvojio je niz nagrada za glazbu i stihove na festivalima diljem Hrvatske i bivše Jugoslavije.

Dedić je na samome početku karijere dobio priznanja "Mlado pokoljenje" i "Zlatno sidro" za svoj glazbeni opus inspiriran morem. Nagrađen je Vjesnikovovom Nagradom Slavenski 1978. godine, nagradom "Ivo Tijardović" 1979. godine, nagradom Premio Tenco u San Remu 1982. godine, nagradom Prix Jacques Brel 1979.godine te priznanjem Premio Recanati 1991. godine. Godine 2003. godine dobio je nagradu “Goranov vijenac” za svoj doprinos hrvatskoj književnosti, a nagradu "Kiklop" dobio je 2009. i 2013. godine za svoje pjesničku zbirke.

Dobitnik je i Zlatne arene, i to dvije, za filmsku glazbu te još niza drugih nagrada na području scenske i filmske glazbe.

Dedić je osvojio čak osam "Porina", 1999. je osvojio Porina za životno djelo, a u dva je navrata i odlikovan. Odlikovan je Redom zasluga za narod srebrnog vijenca u SFRJ, a 1995. godine Franjo Tuđman ga je odlikovao Redom Danice hrvatske s likom Marka Marulića za kulturni doprinos.

Krajem prošle godine objavio je album "Suputnici" koji je definirao kao "hommage sebi, svojem naporu, želji i ljudima koji su mu bili najbliži". - Index.hr

Двадесет година од смрти Мије Алексића

10.03.2015 15:00 | Танјуг

Двадесетогодишњи помен глумцу Мији Алексићу биће одржан у четвртак, 12. марта у Алеји великана на Новом гробљу у Београду, саопштено је данас из Народног позоришта Београду.

Помен ће бити одржан у 11 сати. Великан српског глумишта и један од највећих глумаца Народног позоришта у Београду Мија Алексић свој радни вијек започео је у Народном позоришту у Београду давне 1949. године, у њему остварио низ значајних улога, као и на на многим другим позоришним сценама, а значајне улоге остварио је и на филму и телевизији.

Свом Народном позоришту остао је вјеран све до смрти, наводи се у саопштењу.

ZBOGOM, LEGENDO Odlazak šarmera i boema

Bio je u depresiji, oboleo je od raka, išao je na lečenje, primao hemoterapiju, ali je izgubio tu najvažniju bitku - kaže za „Blic“ najstarija ćerka Jelena.

Raskošni talenat: Bobu su često poredili sa Tomom Džonsom

- On je svoja dela ostavio za sobom. Ušao je u istoriju muzike i pokazao šta ume. Nije se slagao sa ovom novonastalom scenom, i to nije krio - priča vidno potresena Jelena.

 Juče je mnoge iznenadila vest da je u 69. godini preminuo pevač, kompozitor, slikar i veliki šarmer Boba Stefanović, doajen zabavne muzike, jedno od najpoznatijih imena jugoslovenske pop scene. Još kao dečak je nastupao u tada veoma popularnom klubu „Euridika“.

Bogatu muzičku karijeru započeo je davne 1962. godine u vokalno-instrumentalnom sastavu „Zlatni dečaci“, prvo kao gitarista, a kasnije i kao pevač, kada je pobrao simpatije publike svojim raskošnim glasom.

Martin: Neka peva sa anđelima - Veoma sam potresen, jer smo bili bliski prijatelji. Teško mi je u ovom trenutku da pričam. Mogu samo da poručim - neka leti sa anđelima i neka peva - kaže poznati pevač Leo Martin.

Od prve zlatne ploče „Čudna devojka“, Stefanović je u bogatoj karijeri ostavio iza sebe nezaboravne hitove: „Obriši suze, draga“, „Bolno srce plače“, „Moja ljubljena“, „Ruže“, „Hiljadu mandolina“, „Kažu mi da si još uvek sama“, „Ona, ona, ona“... Imao je nekoliko faza u karijeri, početkom sedamdesetih bio je u muško-ženskoj grupi „One i oni“, čiji je član kasnije bio i poznati voditelj Minja Subota.

- Mi smo proveli divnu godinu zajedno. Bila je to godina velikih uspeha. Nažalost, u ovoj sredini nije imao priliku da pokaže svoj raskošni vokal. Svedoci smo da je zavladao neki drugi ukus, a Boba nije hteo da pravi kompromise, želeo je samo kvalitet. Poslednjih godina smo se sretali na retkim gostovanjima u TV emisijama kada smo razgovarali o prošlim vremenima - kaže Minja Subota.

Poznata džez pevačica Nada Pavlović žali što nije snimila pesme koje joj je Boba namenio.

- Potresena sam jer sam znala da je Boba bio bolestan, ali sam se nadala da će i iz ove borbe izaći kao pobednik. On je bio izuzetan prijatelj, divan stvaralac, kompozitor i slikar. Žao mi je što svojevremeno nisam snimila neke pesme koje je bio spremio za mene, ali, jednostavno, bila sam sprečena jer sam tada živela i radila u inostranstvu - priča Nada.

Branko Miljković: Sećanje na pesnika vatre i smrti

Blic | 27. 01. 2014. - 16:01h | Komentara: 4

Povodom obeležavanja 80. godišnjice rođenja jednog od najznačajnijih srpskih pesnika 20. veka, Branka Miljkovića, Ministarstvo kulture i informisanja organizuje okupljanje kraj groba tvorca antologijske pesme , "Uzalud je budim".

Na sam dan kada je 1934. godine u Nišu rođen Branko Miljković, 29. januara, u 11 sati kraj Brankovog groba na beogradskom Novom groblju (parcela 28, grobnica br. 1 u drugom redu), okupiće se predstavnici Ministarstva kulture i informisanja, Narodne biblioteke Srbije, Filološkog fakulteta u Beogradu, Instituta za književnost i umetnost, Instituta za srpski jezik SANU, Biblioteke grada Beograda, Srpske književne zadruge, Udruženja književnika Srbije, Srpskog književnog društva, Srpskog PEN centra, Društva književnika Vojvodine, Udruženje književnih prevodilaca, kao i veliki broj književnih stvaralaca i poštovalaca dela Branka Miljkovića.

Ceremoniju odavanja počasti predvodiće državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Dejan Ristić.

POJEZNA & DERVENTA & ... by PESA: ЈОСИФ ТАТИЋ

POJEZNA & DERVENTA & ... by PESA: ЈОСИФ ТАТИЋ: УМОРО ГЛУМАЦ ЈОСИФ ТАТИЋ (+ 8.2.2013.године) ''Догађај који ће Дервенћани дуго памтити'', гласио је наслов моје репортаже објављен...

U 64. godini života: Preminuo glumac Vanja Albahari

03.02.2013. u 14,00(24SI) - Sarajevu je danas u 64. godini, nakon kraće bolesti, umro poznati sarajevski glumac Ivan-Vanja Albahari. Glumačku karijeru je započeo već sa 12 godina glavnom ulogom u filmu "Parče plavog neba". Rad je nastavio u Narodnom pozorištu ...

 [24 sata info] 

... Mostar, a poslije povratka u Sarajevo bio je član dramskog ansambla Pozorišta mladih i Narodnog pozorišta. Šira bh. javnost ga je upoznala preko sinhronizacije crtanih filmova i uloga u mnogobrojnim radioemisijama, a pogotovo preko uloga u filmovima kao što su "Dr. Mladen", "Partizanska eskadrila" i "Sarajevski atentat" te brojnim TV serijama.-24sata.info