КУЛТУРА
Српски Еразмо Ротердамски
Нову поему Матије Бећковића „Кад будем још млађи” објавила Српска књижевна задруга
Матија Бећковић (фото архива Танјуг)
На изузетно посећеној конференцији за новинаре, у Српској књижевној задрузи представљена је нова поема Матије Бећковића „Кад будем још млађи”. О књизи су говорили Драган Лакићевић, Марко Крстић и аутор, а стихове је казивао Срба Милин.
У књизи „Кад будем млађи”, јединственим хумором и гротеском, истиче Драган Лакићевић, Бећковић је обрађивао видове савременог живота: храна, одевање, свакодневица. У новој књизи, песник иде још даље у студији људске глупости: разматра и виртуелно излаже руглу моралне, филозофске и политичке појмове савременог човека, Србина затеченог на цивилизацијском раскршћу. Бећковићев „јунак нашег доба” замишља шта би чинио када би био још млађи, и од онога кад је био најмлађи. Изванредном хуморном имагинацијом и инверзијом, његови постулати, препуни питања и дилема – сложени су од забуна и заблуда, промена и прилагођавања, блесавлука, парадокса, елемената националне комедије и политике лакрдије, игре и збиље… Песниковим исказом влада непоновљива иронија са трагичним хумором и аутентичном ангажованошћу.
Уз напомену да књига „Кад будем још млађи” враћа веру у читање и поезију, Марко Крстић је рекао да је ова књига у њему пробудила читалачки ерос, успаван просечном и предвидивом поезијом и додао да се одавно није толико смејао, литерарно наслађивао, испровоциран сваким стихом из ове „похвале лудости” наших дана. Ова књига, својеврстан наставак књиге „Кад будем млађи”, показује да је Бећковић за то једно мало, а заправо велико – још, још више Бећковић, и да је за то – још, још духовитији, ироничнији, саркастичнији, али и још озбиљнији, дубљи, него у првом делу „похвале младости”.
– Испада, гле парадокса, да је класик виталнији и свежији од „младих лавова и лавица”, награда и венаца, поетика и поетичица, у којима нема, или тек има – понешто од поезије, показујући да је и даље млађи, да не кажем најмлађи, јер, да се и ја мало нашалим, године су једино мерило младости – приметио је Марко Крстић.
Матија Бећковић, наглашава Крстић, српски је Еразмо Ротердамски, пророк глобалних лажи и паралажи, демистификатор интернета и технолошких новотарија. Бећковић, закључио је Крстић, написао је урнебесну апотеозу глупости, са најозбиљнијим предзнаком.
Сваки дан, вели Матија Бећковић, неко нас позива да се окренемо будућности. Књига „Кад будем још млађи” покушај је да се поезија окрене будућности и – читаоцима, јер без читалаца – поезија нема никаквог смисла.
У књизи „Када будем још млађи” Бећковић, између осталог, предлаже Министарству просвете да укине српски језик: „Није случајно баш српска изрека/ Ћутање је злато/ Да српски ишта вреди/ Говорио би га још неко/ Енглези Американци Немци/ Или бар Црногорци/ Не би био искључив и ксенофобичан/ Везан за једну земљу и један народ/ Крв и тло/ Да је Његош знао црногорски/ Како ли би тек изгледао Горски вијенац”…
објављено: 23.11.2012.
