Sretan vam Uskrs!

Svim vjernicima katoličke vjeroispovijesti i svima drugima koji ovih dana slave uskršnje praznike, želimo da ih provedu u sreći i blagostanju!!!

Ivan Živković - Izložba umjetničke fotografije u Derventi

Izložba umjetničke fotografije Ivana Živkovića u Derventi - "CINEMA" cafe club "Promenada" & "Mary Jane Trio" bend 20. aprila 2013. početak 21h. Fotografije će biti izložene u café prostoru "Promenada" i mogu se pogledati od 20. do 26. aprila. Izložba je upriličena povodom 5 godina od otvaranja prve izložbe umjetničke fotografije u Derventi...Naredna Živkovićeva izložba je u Brodu, o čemu ćemo vas blagovremeno obavijestiti.

У Срeбреници одиграна дјечија представа "Камен мудрости"

Позориште младих "Дис" из Бањалуке данас је извело дјечију представу "Камен мудрости" у Омладинском центру у Сребреници, чиме је почела реализација програма Деветог аматерског позоришног фестивала "Културал Памп-Ап", који ће вечерас у 20.00 часова бити званично отворен. Представи су присуствовали малишани из обданишта, група дјеце са посебним потребама и већи број основаца.Група сарајевских глумаца аматера сутра у 20.00 часова извешће представу "Ја сам животиња", а трећег дана фестивала, 29. марта, биће организовано вече скечева које ће извести сребренички основци и средњошколци за које су припремљене скромне награде.Неформална позоришна група "Фетус" из Сребренице извешће представу "Пренатални период" 30. марта у 17.00 часова на српском језику, а у 20.00 часова извешће исту представу на енглеском језику.Посљедњег дана фестивала, 31. марта, на програму је "Интернационални дан" у оквиру кога ће позоришне групе из Србије, Енглеске, Белгије и Румуније организовати едукативно-креативне радионице за све заинтересоване за позоришно-музичко стваралаштво.Радионице ће трајати од 11.00 до 20.00 часова, када је планирано затварање фестивала.Планиране креативне радионице "Филм у мојој глави" дио су пројекта британске "Опере циркус" који реализује са сребреничким Савјетом младих.Млади сребренички сценариста и режисер Филип Јокановић из неформалне позоришне групе "Фетус", која је суорганизатор овог фестивала, рекао је Срни да фестивал није такмичарски него је едукативно-ревијалног карактера.

Организатори фестивала су "Фетус" и Савјет младих уз финансијску помоћ општине Сребреница и "Опере циркус".

 

Извор: Срна

Što je lijepo neka traje

CENTAR ZA KULTURU I OBRAZOVANJE D  O  B  O  J

P O Z I V N I C A

Pozivamo Vas da u četvrtak, 28. marta 2013. godine, svojim prisustvom obogatite promociju knjige

ŠTO JE LIJEPO NEKA TRAJE
 Rade Janjušić, pjesnikinje  iz Doboja.

 Rada Janjušić rođena je u Zenici. Od 1993. godine godine živi u Doboju. Poeziju i prozu piše dugo. Neki su njeni radovi objavljeni u dobojskom časopisu ZNAČENJA. Objavila je 2011. godine zbirku  poezije Dječiji osmjeh. Član je književnog kluba Jovan Dučić u Doboju.

Promocija će se održati u Umjetničkoj galeriji Centra za kulturu i obrazovanje sa početkom u 19 časova. Ulaz je slobodan za sve građane.

  S poštovanjem,

                                                                                     Zamjenik direktora
                                                                                      Mr Novak Radojčić
                                

Hogar Strašni-Jak vjetar

Желимиру Жилнику Награда за животно дело Кратког метра

Желимир Жилник

БЕОГРАД –Овогодишњи добитник Награде за животно дело Београдског фестивала документарног и краткометражног филма је Желимир Жилник, један од најугледнијих и најнаграђиванијих домаћих аутора, познат у свету по свом уметничком и друштвеном ангажману.

У част добитника биће приказан његов филм „Пирика на филму” (2013), најавио је организатор „Кратког метра”.

Желимир Жилник (71) аутор је бројних играних и документарних филмова, један од зачетника жанра доку-драма, награђиван на домаћим и интернационалним филмским фестивалима.

Од самог почетка професионалног рада на филму, окренут је савременим темама, које укључују критику друштвених, економских и политичких прилика - „Журнал о омладини на селу, зими” (1967), „Пионири малени, ми смо војска права, сваког дана ничемо ко зелена трава” (1968), „Незапослени људи” (1968), „Липањска гибања” (1968), „Црни филм”, „Устанак у Јаску” и други.

Студентске демонстрације и велики потрес 1968. године, после окупације Чехословачке, тема су и Жилниковог првог играног филма „Рани радови” (1969), награђеног Златним медведом на Берлинском филмском фестивалу, као и са четири награде у Пули.

Након проблема са цензуром у Југославији, те заустављања рада на наредном играном филму „Слобода или стрип” (1972) у продукцији „Неопланта филма”, Жилник средину седамдесетих година проводи у Немачкој, радећи независне филмове - седам документараца и играни филм „Рај” (1976), који су међу првима третирали тему гастарбајтера у тој држави.

По повратку у земљу режира серију добро примљених телевизијских филмова и доку-драма, за Телевизију Београд и ТВ Нови Сад: „Болест и оздрављење Буде Бракуса” (1980), „Вера и Ержика” (1981), „Драгољуб и Богдан” (1982), „Прво тромесечје Павла Хромиша” (1983), „Станимир силази у град” (1984), „Београде, добро јутро” (1986), серију „Вруће плате” (1987), „Бруклин Гусиње” (1988), „Стара машина” (1989), „Црно и бело” (1990).

У сарадњи телевизије и филмских радних заједница настаје и неколико играних филмова осамдесетих: „Друга генерација” (1983), „Лијепе жене пролазе кроз град” (1985) и „Тако се калио челик” (1988) - који у фокусу имају наговештај политичких и социјалних промена, као и надолазећих тензија у земљи.

Током деведесетих, у независним филмским и медијским продукцијама реализује низ играних и документарних филмова на тему катаклизме на Балкану - „Тито по други пут међу Србима” (1994), „Марбле Аш” (1995), „До јаја” (1997), „Куд плови овај брод” (1998).

Слом система вредности у пост-транзицијским земљама централне и источне Европе, проблеми избеглиштва и миграција у новонасталим околностима проширене Европе, оквир су тематског циклуса започетог филмовима „Тврђава Европа” (2000), „Кенеди се враћа кући” (2003), „Где је Кенеди био две године?” (2005), „Европа преко плота” (2005), „Дунавска сапунска опера” (2006), „Кенеди се жени” (2007), „Стара школа капитализма” (2009) и „Једна жена -један век” (2011).

Поменути филмови су показани на преко 250 међународних фестивала и филмских манифестација, а 2010. Жилнуку је додељена награда за модерни уметнички сензибилитет Фонда „Тодор Манојловић”, као и награда Фонда за афирмацију стваралаштва „Мића Поповић”.

Уз континуирани рад на филмској продукцији, Жилник се од 1997. године бави и педагошким радом. Ментор је и извршни продуцент низа међународних филмских радионица за студенте из региона југоисточне Европе, а од 2006. године је ангажован као гостујући предавач на неколико иностраних филмских школа (Холандија, Велика Британија, САД, Мађарска, Словенија).

Танјуг

објављено: 25.03.2013

Izložba drevnih srpskih skulptura

| IZVOR: NOVOSTI/D. B. M.Za izložbu "Srpska skulptura od 1882. do 1941.", u atrijumu Narodnog muzeja, odabrano je 45 vajarskih ostvarenja, koja su razvrstana u četiri tematske celine.

Srpska skulptura od 1882. do 1941. Početak: 20. mart 19h Kraj: 21. april 17h Autor: Vera Grujić Prostor: Atrijum Narodnog muzeja Adresa: Trg Republike 1a (ulaz iz Vasine ulice)

Ove godine navršava se pola veka od čuvene izložbe "Srpska skulptura do 1941. godine", pionirskog poduhvata u organizaciji Narodnog muzeja. Povodom tog jubileja u atrijumu Narodnog muzeja u narednih mesec dana izložena su reprezentativna dela koja, po proceni autora izložbe Vere Grujić, najbolje prikazuju razvoj novije srpske skulpture, prenose Novosti. 
Zbirku jugoslovenske skulpture Narodnog muzeja čini oko 900 dela, a za izložbu "Srpska skulptura od 1882. do 1941." odabrano je 45 vajarskih ostvarenja, koja su razvrstana u četiri tematske celine. Posle dugo vremena posetioci imaju priliku da dožive stilske osobenosti dvadeset i četiri umetnika, između ostalih Petra Ubavkića, Đorđa Jovanovića, Petra Palavičinija, Simeona Roksandića, Paška Vučetića, Dragomira Arambašića, Sretena Stojanovića, Rista Stijovića, koji su obeležili važno razdoblje preporoda naše vajarske umetnosti.
- Istorija novije srpske skulpture koja počinje krajem 19. veka delima prvih domaćih umetnika, državnih stipendista školovanih na inostranima akademijama, blisko je povezana sa istorijom Narodnog muzeja i zbirke u kojoj se čuvaju vajarska ostvarenja - istakla je Vera Grujić.
Prvi ovdašnji školovani vajar novijeg doba bio je Petar Ubavkić (1850-1910), a potom na umetničku scenu stupaju Đorđe Jovanović (1861-1953) i Simeon Roksandić (1874-1943).
- Posle dela nastalih u vreme njihovog usavršavanja, dok su još bili nepoznati u ovdašnjoj sredini, vremenom su nabavljana i njihova kasnija ostvarenja, tako da se u Narodnom muzeju, u koji je prva skulptura stigla 1882. i održana prva vajarska izložba u Srbiji, čuvaju najznačajniji radovi ovih autora - objašnjava autorka izložbe. - Od vremena prve izložbe skulptura nailazi na plodno tlo, a u njenom razvoju značajnu ulogu imao je i Narodni muzej, kako otkupom najranijih dela prvih srpskih vajara, tako i aktivnim praćenjem delatnosti domaćih umentika.
Akademik Svetomir Arsić - Basara objašnjava da se skulptura u Srbiji pojavila prilično kasno, zato što je rađena u prostoru koji je bio pod uticajem Vizantije:
- Vizantija je svet koji je živeo i umirao za ikone. Iracionalizam u ideologiji i antiplasticizam u našoj srednjovekovnoj umetnosti predstavljali su prepreku nastanku i razvoju vajarstva. Srpska skulptura između dva rata odbacuje ideju akademskog realizma i neguje intimni kamerni karakter skulpture. Ovakvo opredeljenje ukazuje na konzervativizam srpske skulpture u odnosu na evropsko vajarstvo. Naša skulptura nije mogla da prati ono što se u Evropi izgrađivalo nekoliko vekova u kontinuitetu. Palavičini, Stijović i Stojanović su predstavnici intimističkog i kamernog izraza u srpskoj skulpturi - objasnio je Basara, dodajući da se početkom šezdesetih srpska skulptura okreće novom plastičnom izrazu koji će je odvesti u tokove svetske skulpture i internacionalni svet moderne umetnosti.
Stilske osobenosti
Na izložbi su prikazana dela različitih stilskih osobenosti - od realizma (Petar Ubavkić, Ivan Rendić, Đorđe Jovanović, Simeon Roksandić, Dragomir Arambašić), preko prihvatanja elemenata secesije i simbolizma, što je značilo tematsko i likovno suprotstavljanje tradiciji 19. veka i umetnosti akademizma (Robert Valdec, Ivan Meštrović, Toma Rosandić), do afirmacije modernih stilskih tokova izraženih kroz dela umetnika školovanih uglavnom u Parizu i u Pragu (Sreten Stojanović, Petar Palavičini, Živojin Lukić, Dušan Jovanović Đukin, Risto Stijović, Frano Kršinić, Mihailo Tomić). Na izložbi su i portreti kralja Aleksandra Obrenovića od Petra Ubavkića, Žanke Stokić od Sretena Stojanovića, Ljubice Sokić od Stevana Bondarova, i Rastka Petrovića rad Petra Palavičinija.