Još o institucijama kulture u Doboju

Regionalni arhiv Doboj

Prema starim fotografija najvjerovatnije da je ova zgrada stara preko 100 godina (građena je oko 1900. godine). Ovo staro zdanje krase dva drvena izrezbarena balkona sa kojih su poslijeratnih godina držani politički govori narodnoj masi, na tada još velikoj poljani gdje je izgrađen današnji Doboj. Raspoloživom dokumentacijom i stručnom bibliotekom, koja broji oko 2700 naslova (uglavnom knjiga i časopisa iz nacionalne istorije), omogućava se rad naučnim istrživačima, studentima i đacima da pišu svoje naučne, stručne i diplomske radove.

Američki kulturni centar

Američki Kulturni Centar Doboj-Američki Kutak, je organizacija koja se formira institucionalnom saradnjom izmedju Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u BiH i Opštine Doboj. Cilj ove organizacije je da ponudi članstvu informacije o Sjedinjenim Američkim Državama , njihovoj istoriji , kulturi , političkom sistemu i drugim aspektima, te na taj način svim posjetiocima i članovima Centra približi granice Amerike i način svakodnevnog života u ovoj zemlji.

Kulturno-umjetnička i sokolska društva

Brojna su i aktivna Kulturno-umjetnička i sokolska društva čiji članovi njeguju i vjerno prenose na nove naraštaje kulturu dobojskog kraja kroz bogate narodne nošnje i folklor, obilježavanje svetkovina, stare sportskediscipline.
KUD"DOBOJ"Doboj
KUD"GRADINA"Doboj
KUD"BOLJANIĆ"Boljanić
KUD"PODNOVLJE"Podnovlje
KUD"ŠEVARLIJE"Ševarlije
HKD"NAPREDAK"Doboj
Sokolskodruštvo"SVETIĐORĐE"Doboj
Sokolskodruštvo"BOLJANIĆ"Boljanić
Sokolskodruštvo"KRNJIN"LjeskoveVode
Dobojska sela, riznice tradicionalnih običaja

Miki Maus - Mađioničar Miki

Promovisana NARODNA VLAST

U organizaciji Narodne biblioteke ''Branko Radičević'' i Srpskog književnog kluba ''Vihor'' Derventa, 15.1.2014. godine održana je promocija romana ''Narodna vlast'' autora Đorđe Panzalovića.

Đorđo je rođen 1939. godine i u svom ranom djetinjstvu, nakon osnovnog školovanja u svom selu Osinja otišao je na rad u Sloveniju. Tamo se zaposlio u metalurškoj indistriji i uz rad završio Metalurški fakultet u Ljubljani, te kao razvojni inžinjer do penzionerskih dana radio je u Fabrici aluminijuma u Kidričevu. Kao desetogodišnjaku ostale su mu u sjećanju priče iz poslije ratnih zbivanja i patnje naroda, koje su najviše osjećala djeca tog vremena, koje je opisao u svom romanu u nekoliko desetina priča, koje su redoslijedom povezane i slikaju prilike i neprilike tog vremena.

Đorđo bilježi kroz priču sve onako kako je čuo i doživio, ne sudi, nego to prepušta čitaocima da zaključuju i određuju se prema vremenu i prostoru nastajanja priče. Pojedini zapisi su dokumentovani orginalnim dokumentima. On ne želi da ubjeđuje čitaoca u njegove zapise, i ako s malo pažnje čitaoca, kada se do kraja svaka priča pročita one potvrđuju same sebe.

Knjiga je pisana istančanim i laganim jezikom govora osinjskog kraja, koja obiluje arhaizmima, već odavno zaboravljenim izgovorima, imenima i pojedinim narodnim toponimima s tog područja, što joj potvrđuje vrijednost u etnoarhaističkom smislu zapisivanja, a neki predmeti, objekti, kao starine su prikazani fotografijama.

Knjigu su uspješno predstavili i uvaženoj publici predočili, magistar Željko Đukić, Savko Pećić Pesa, Aleksandra Marilović, Ivana Ratkovac i sam autor Đorđo Panzalović sa pseudonimom na knjizi Đuro Prakljača. Stoga ova knjiga zaslužuje da bude čitana.

Savko Pećić Pesa

Sjećate li se?!-Gustav's Interiority Complex

Doboj - predstavljamo ustanove kulture

Centar za kulturu i obrazovanje (www.kulturadoboj.com) Zgrada Centra za kulturu i obrazovanje u Doboju sagrađena je 1953. godine. Sedamdesetih godina uslijedila je dogradnja još jednog sprata i rekonstrukcija električne mreže. Do 1990. godine ova ustanova djelovala je pod imenom Radnički univerzitet. Svoju aktivnost Centar za kulturu i obrazovanje realizuje kroz tri djelatnosti: Scenska kultura i filmska umjetnost, Umjetnička galerija i Opšte i stručno obrazovanje. Centar se izdvojio kao regionalna ustanova kulture koja tokom godine organizuje nekoliko značajnih kulturnih manifestacija kao što su: Teatar fest, Bogojavljenski koncert, Dobojski likovni salon, Smotra dobojskih stvaralaca... Centar raspolaže poslovnim prostorom od 1.300 kvadratnih metara. Muzej  u  Doboju Regionalni muzej u Doboju osnovan je 8. novembra 1956. godine, sa zadatkom da prikuplja, čuva, pravno i tehnički štiti i prezentuje, kroz stalne i povremene izložbe, sveukupnu kulturnu baštinu grada i regije Doboj. Muzej u Doboju je kompleksnog tipa, što znači da prikuplja muzejske predmete iz oblasti arheologije, etnologije, istorije, istorije umjetnosti, kao i predmete iz oblasti prirodnih nauka. Za pola vijeka postojanja i rada Muzej u Doboju prikupio je i čuva bogate zbirke kojima vjerodostojno i na stručan način može prezentovati dugu i burnu prošlost grada i regije, od paleolita - 50 000 godina p.n.e. do naših dana. Poslije deceniju i po teškog perioda za Muzej u Doboju, konačno je došlo vrijeme za njegovu potpunu revitalizaciju. Zajedničkim naporima Ministarstva prosvjete i kulture Republike Srpske i Opštine Doboj, kao osnivača, obavljena je temeljna rekonstrukcija krova zgrade Muzeja. Predstoje poslovi na ure|enju enterijera i postavljanju stalne izložbene postavke, čime }e ova ustanova kulture biti napokon otvorena za javnost. To je svakako značajno doprinijeti bogatstvu i kvalitetu ukupnog kulturnog života u gradu Doboju. Narodna biblioteka Doboj Nastavljaju tradiciju predratnih čitaonica s početka prošlog vijeka, Narodna biblioteka Doboj otpočela je s radom 9. maja 1946. godine. Biblioteka ima status samostalne javne ustanove sa svojstvom pravnog lica i imovinom u državnoj svojini. Obavlja funkciju matične biblioteke na područjima opština: Doboj, Derventa, Modriča, Vukosavlje, Petrovo, Brod, [amac i Tesli}. Prima čitaoce svakog radnog dana od 7 do 20 časova, a subotom od 7 do 14, tako da sedmično radno vrijeme traje 72 časa. U prvoj polovini 2006. godine fondovi Narodne biblioteke Doboj sadrže: 75.184 knjige, 1.231 godišnje periodike i do 40.147 raznovrsnih serijskih publikacija, što ukupno predstavlja 116.652 jedinice bibliotečke gra|e. U tom periodu bilo je 4.259 članova, a na čitanje su izdate 19.782 knjige, 3.620 novina i 95 časopisa. Biblioteku je posjetilo 20. 937 korisnika usluga. Književni fond je razvrstan prema UDK sistemu, a predstavljen je u alfabetskom i stručnom lisnom katalogu. U biblioteci je u pripremi program za automatizaciju bibliotečkog poslovanja „Njinisis - Biblio", a za interne potrebe razvijena je sopstvena aplikacija „Publiko 2004". U biblioteci je zaposleno 25 radnika, od čega je 20 stručnih bibliotečkih radnika.  U okviru izdavačke djelatnosti, 1995. godine nastavio je sa izlaženjem predratni časopis „Značenja". Me|u mnogobrojnim nagradama izdvajaju se: Priznanje Kulturno-prosvjetne zajednice Bosne i Hercegovine (1972.), Spomen-plaketa opštine Doboj (1974.) i Nagrada „\or|e Pejanovi}" za najbolju biblioteku Republike Srpske u 2006. godini.

Концерт Немање Радуловића распродат за сат и по

Наступом на Коларцу 4. фебруара, виолиниста отвара серију добротворних концерата, на којима ће, у неколико градова света, учествовати наши уметници у дијаспори

Немања Радуловић (Фото Д. Ћирков)

Деведесет минута, колико траје један концерт, било је довољно да се распрода наступ виолинисте Немање Радуловића, који је заказан за четврти фебруар у Коларчевој задужбини. Миљеник београдске публике, ког је јуче дочекала чета новинарских екипа, данас живи у Паризу, а свираће са Симфонијским оркестром РТС, уз диригента Бојана Суђића.    

– Примио сам писма од људи који нису стигли да купе карте. Одмах сам се распитао како да им изађемо у сусрет и заказали смо други наступ за шести фебруар. Када би могло, свирао бих овде свако вече, али за сада нам остаје мали број наступа, да би те вечери биле посебне – каже Немања Радуловић (Ниш, 1985), коме је ово четврти наступ у Коларчевој задужбини, а распоред пребукиран наступима по Европи.

Виолиниста је до сада одржао више од девет стотина наступа, а свирао је у Румунији, Италији, Немачкој, Аустрији, Естонији, Француској, Кини, Јапану …

– Паганинијев концерт за виолину није често извођен у Београду. Захтеван је, траје 40 минута, изазов је изнети га сваки пут на другачији начин. Када почнем да вежбам, у мени је присутна идеја о италијанској опери, коју све чешће слушам, па идем у том правцу градећи однос опере и симфонијске музике – наглашава Радуловић, који је освојио специјалне награде у Чешкој (Јан Коцијан, 1996), Литванији (Балис Дварионас, 1997), Пољској (Вијењавски-Липински), Француској (Јехуди Мењухин, 1998).

– Прошле године имао сам уговор са „Дојче грамофоном” из Француске, а ове године са „Дојче грамофоном” из Немачке, што мења презентацију моје музике. Музичке куће схватају да уметник може да одбрани само онај репертоар који може да изнесе, и зато сам за овог издавача снимио диск с Паганинијевом музиком, са оркестром италијанске националне телевизије. Дириговао је Јапанац Еиџи Оуе, што ми је најбоља сарадња у последњих 20 година – каже овај музичар и додаје:

– Позитивна носталгија прати ме свуда у свету. У Београду, као и у Паризу, чим изађем на сцену добијам аплауз сличан оном на крају концерта. За једног музичара нема ништа лепше од тога да оно у што верује подели са публиком која држи до истих вредности. У Београду су сале увек пуне. Млади су жељни музике и само нека се тако настави. На класику треба да се гледа као и на друге музичке жанрове, и филозофирање ту не помаже. Оно не може да вам одузме уживање, као ни слободу – каже Радуловић.

Диригент Бојан Суђић истиче да интуиција и сугестивност свирања чине овог виолинисту рођеним виртуозом.

– Немања Радуловић има прилику да у младим годинама себе промовише али и да помогне овој средини. Присуствујемо лансирању једног уметника. Увек се поставља питање која је разлика између цењеног познатог уметника, и оног за којег знамо да је сјајан али остаје релативно непознат. Ми имамо сјајне а непознате уметнике. Радуловић је пример без преседана, који ће још дуго да нас радује – истакао је Суђић.

Радуловићев наступ први је у оквиру акције „Концерти за Коларац”. У разним градовима света ове године биће организовани наступи, а од прикупљеног прихода биће купљен клавир за Коларчеву задужбину. Музичари су се, зарад ове акције, одрекли својих хонорара.

Након Београда, донаторски концерт биће одржан у Њујорку шестог фебруара, у организацији пијанисткиње Јасне Поповић, која је и идејни творац ове акције. На концерту у цркви Св. Саве у Њујорку наступиће пијанисти Владимир Ваљаревић, Марија Илић, Ђорђе Нешић, виолинисти Ана Милосављевић и Саша Јанчић, композитор Милош Раичковић, Владан Мијатовић (џез клавир), бубњар Марко Ђорђевић, тенор Милан Ракић, мецосопран Милица Никчевић, џез певачице Софија Кнежевић, Алма Мићић и Наталија Павловић, гитариста Рале Мићић, сопран Александра Сесентон.

У престоници САД организатор концерта је музиколог Сања Грујић-Влајнић, па ће седмог фебруара на Монтгомери колеџу, у држави Мериленд, недалеко од Вашингтона, гостовати камерни хор „Сербијана”, са пијанистима Јасном Поповић и Владаном Мијатовићем. Остали концерти биће у Бостону, Мајамију, Лондону и Паризу.

М. Сретеновић

објављено: 15/01/2014

Hičkokov zabranjeni dokumentarac o nacističkim logorima smrti

B. A. 10/01/2014 23:10:00

Alfred Hičkok

LONDON - Dokumentarni film Alfreda Hičkoka o nacističkim koncentracionim logorima, koji je nastao poslije Drugog svjetskog rata, ali nikada nije bio prikazan, konačno će ugledati svjetlo dana.

Poslije intervencije stručnjaka Kraljevskog ratnog muzeja, film je u odličnom stanju, a kako je rekao kustos muzeja Toni Higit, njegovo prikazivanje poslije rata zaustavljeno je, pošto je došlo do promjene politike prema Njemačkoj.

Za režisera filma izabran je Hičkok, kome je dostavljeno sve što su Britanci i Sovjeti snimili prilikom ulaska u mnogobrojne koncentracione logore.
Bilo je zamišljeno da on film završi u veoma kratkom roku, ali je "majstor horora" bio toliko šokiran materijalom koji je dobio, da nedjeljama nije ulazio u studio.
Kada je film konačno bio završen, saveznici su zaključili da bi poslije Nirnberškog procesa, a u sklopu promjene političke klime, bio suvišan još jedan šamar Njemačkoj.
U Kraljevskom ratnom muzeju osamdesetih godina je pronađeno šest, od sedam rolni Hičkokovog filma i nešto od tog materijala je bilo prikazano na Berlinskom festivalu 1984. godine.
U međuvremenu je pronađen i materijal sa sedme rolne, koja je nedostajala, a stručnjaci Kraljevskog ratnog muzeja su sve obradili koristeći digitalnu tehnologiju.
Premijera filma očekuje se krajem ove godine, jer posao na obradi filmskog materijala još nije kompletno završen.