Mihalkov stigao na Kustendorf

Foto Tanjug

MEĆAVNIK – Radujem se povratku i susretu s mladim umetnicima, koji su ovde da uče film, rekao je večeras po dolasku na Kustendorf čuveni reditelj Nikita Mihalkov, koji je najavio da će u narednih godinu dana na svom imanju u blizini Njižni Novgoroda napraviti nešto poput filmske akademije za reditelje i glumce.

To neće biti akademija za mlade reditelje i glumce, već za one koji bi da osvoje više nivoe znanja, da se doškoluju, naveo je Mihalkov i dodao da će akademija biti smeštena na njegovom imanju gde je snimao neke od svojih filmova, pa i „Sunčanicu”, koja je svetsku premijeru imala u Beogradu, a sutra će ga videti gosti Kustendorfa.

Odgovarajući na pitanja novinara Mihalkov je ponovio svoje stavove o pogubnosti globalizacije za čovečanstvo, a komentarišući ovogodišnji plakat festivala na kojem je vuk koji zaustavlja voz, Mihalkov je rekao da nam je danas potrebna neka mnogo jača životinja od vuka da globalizaciju zaustavi.

To bi trebalo da bude neka životinja koja bi imala snagu i nepotkupljivost vuka, hrabrost medveda i lukavost lisice, rekao je Mihalkov.

Tokom večeri, nakon projekcije svog filma „Potomci”, reditelj Alfonso Kuaron, kao pre nekoliko večeri Končalovski, primio je od Emira Kusturice nagradu za buduće filmove.

Večeras nastavljamo da slavimo film, rekao je Kusturica, navodeći da je Kuaron prošao kroz razne forme filma, ali da nikad nije izgubio svoj osećaj.

Kuaron se podsetio da je kad je prvi put odgledao „Doli bel” Kusturica imao 27 godina, ali da od tada ne odustaje i ne pravi kompromise.

„A ako radite za sebe i s iskrenošću, možete da budete dobri i drugima , rekao je Kuaron.

Tanjug

objavljeno: 24.01.2015

Кустурица одговорио Сидрану: Писмо сарајевском песнику и духовном бескућнику

09.01.2015 19:57 | Blic.rs

Емир Кустурица је упутио отворено писмо којим је одговорио на тврдње Абдулаха Сидрана према којима је прави Емир Кустурица погинуо 1993. године бранећи Сарајево, а да је особа која се данас представља као Емир Кустурица извесни Пантелија Милисављевић.

Писмо у цијелости  преузето са Блица.

Сарајевски пјесник, духовни бескућник, Абдулах Сидран, је написао да се Емир Кустурица претворио у Пантелију. Шта друго може да пише човјек који се наочиглед свога народа претвара у бојлер који и горе и доле рђа а цури и пишти на све стране.

Сваки час се исчекује да Академик свечано експлодира. Како бојлеру и доликује?!

Шта друго да ради него да замишља како се други ликови из његовог живота претварају у нешто друго. Не морају се листати књиге из психоанализе да би се дошло до сржи Сидранових говнарија. То се тражи по контејнерима великих пјесника гдје је човјек бојлер чепркао читав живот тражећи инспирацију. Листа особа којима Сидран дугује новац је подуга и да би дуговања била отписана Сидран мијења биографије својих савременика!

Ако је Кустурица у рату погинуо бранећи Сарајево а Удба умјесто њега намонтирала Пантелију како је онда Сидран 2008. у априлу дошао на Мећавник да понуди Кустурици сценариј чија би наплата обезбједила пензију коју није зарадио бранећи Сарајево и пишући борбене стихове ”Наша је Дрина Мека и Медина!”.

Долазак на Мећавник је био стари трик сарајевског шибицара: ставио је на сто написане три странице које бих ја требало да поново напишем онда и снимим филм!

Чак и да није тако што не оде Пантелији него дође до Кустурице? Када је, нешто касније био на прагу да изгуби очињи вид и када у Сарајеву није било спонзора (кажу тамо нема мјеста гдје се није провалио), стигао је код Кустурице по помоћ да оперише катаркту!? Како је онда Кустурица а не Пантелија извадио из џепа пет хиљада еура и послао га у Свети Вид гдје имају подаци ко је оперисан а ко је дао новац! Када је схватио да нема ништа од продаје изанђалог сценарија зашто се, касније, у интервјуу "Нину", правдао да је за операцију катаракте ”одрадио” књигу "Смрт је непровјерена гласина" коју потписује Кустурица а не Пантелија!  

Абдулах Сидран је од малих ногу изражавао потребу да своју ситну душу укрупни! Као залудни туриста који по мјењачницама великог града тражи да му ситниш од сто еура неко да у папирној новчаници. Он је заправо чинио све да не буде сарајевски миш и зато је писао поезију. Посвећивао је Бранку Микулићу, Титу и попут морске дрхтуље женама које није могао да поведе у кревет. Ту је био искрен.

Штета што се тада већ није појавила идеја о Пантелији па да човјек који се успјешно претворио у бојлер не доживи славу која му није припадала. Овако пишући своје говнарије живи у ћорсокаку мијења увјерења брже од временских промјена у граду гдје живи. Прије двије године је писао у Ослобођењу, док се надао да ће узети лову, "протећиће још много Миљацке док се не роди таленат као што је Кустурица". Када је видио да неће мазнути своју миљу онда ме прогласио мртвим.

Какав покушај рекетирања. По логици бојлера који рђа и цури на све стране ја бих требало да доказујем како сам мало жив а та истина је могла да се потврди давањем новца! Тако бих Сидрану доказао новцем да сам жив и како ”My name is not Pantelija?”

А шта ако би се установило да је заправо Сидран у Сирији погинуо као и многи његови сународњаци који се борили против Башара и да је овај бојлер који пред нашим очима цури само замјена тезе?

Чак иако је жив сумњам да ћемо се више икада гледати али је важно да нешто сазна прије смрти! И до сада си ме Авдо држао веома ниско и зато имаш поздрав одавде!

Емир Кустурица

Derventa - "Fajront u Sarajevu"

U prisustvu mnogobrojnih Dervenćana, glumac, režiser, scenarista, muzičar, a odnedavno i pisac Nenad Janković, poznatiji kao dr Nele Karajlić, predstavio je svoju autobiografiju „Fajront u Sarajevu“. Tokom 80-tih godina dr Nele je poznat kao jedan od osnivača novog primitivizma, a grupa „Zabranjeno pušenje“je muzički predstavnik ovog pokreta. Međutim, šira javnost Neleta najviše pamti kao glumca u popularnoj televizijskoj seriji „Top lista nadrealista“ koja je bila reakcija na političke događaje krajem osamdesetih godina. Komentarišući popularnu seriju Nele je ovom prilikom  rekao:“U posljednjoj seriji 1991. godine, pred sam rat, kad je svuda vrilo, mi smo u predvorju   pakla, pokušali da plasiramo humor. Tek kada su se počeli ređati događaji koje smo mi prorekli, ljudi su nas počeli shvatati ozbiljno ali je tada već bilo kasno“. „Fajront u Sarajevu“  je hronika zlatnih sedamdesetih i osamdesetih godina 19. vijeka u Sarajevu i svjedočanstvo o početku krvavih devedesetih, kada Karajlić sa porodicom napušta Sarajevo i odlazi u Beograd. Na ivici smrti, nakon preživljenog srčanog udara, Karajlić u glavi prolazi čitav život: od djetinjstva na Koševu početkom šezdesetih godina do stvarnosti bolničke sobe u Beogradu, gotovo pola vijeka kasnije. Knjiga je, po riječima samog pisca, nastala kao rezultat želje da se kroz poznate ličnosti i dešavanja ispriča duhovita i iskrena priča o predratnom Sarajevu i bivšoj Jugoslaviji i da se to ostavi  budućim naraštajima kojima će ona biti podsjetnik na to vrijeme. Karajlić ističe da knjiga predstavlja „prvo poluvrijeme njegovog života“ ali da nema namjeru da nastavi pisanje ove autobiografije već planira da napiše roman sa sasvim drugačijom  tematikom.

Strukture 3

Radjard Kipling – Ako

Ako možeš da sačuvaš razum kad ga svi oko tebe
gube i za to krive tebe,
ako možeš da veruješ u sebe kad svi sumnjaju u tebe,
ali da ostaviš mesta i za njihovu sumnju;
Ako možeš da čekaš a da ti čekanje ne dosadi,
ili, ako te lažu, da u lažima ne učestvuješ,
ili, ako te mrze, da ne daš mesta mržnji,
a ipak, da ne deluješ suviše dobar, i da ne pričaš premudro:

Ako možeš da sanjaš – a da snovi ne ovladaju tobom;
Ako možeš da razmišljaš – a da ti misli ne budu same sebi cilj;
Ako možeš da se suočiš sa Trijumfom i Katastrofom
a da se sa prema ta dva prevaranta ophodiš jednako;
Ako možeš da podneseš da istinu koju si izrekao
izvrću podlaci da namame budale,
Ili da gledaš stvari kojima si život posvetio, slomljene,
i da se pogneš i popraviš ih istrošenim alatom:

Ako možeš da sakupiš sve što si stekao na jednu gomilu
i sve to baciš na kocku,
i izgubiš, i opet kreneš ispočetka
i nikad se ne požališ zbog svog gubitka;
Ako možeš da nateraš svoje srce i živce i snagu
da te služe dugo nakon što ih izgubiš,
i da se tako držiš i kad ničeg u tebi ne bude
sem Volje koja im govori: ‘Držite se!’

Ako možeš da razgovaraš sa gomilom a da sačuvaš svoju čast,
ili da šetaš s kraljevima – ne gubeći razumevanje za obične ljude,
ako te ni neprijatelji ni voljeni prijatelji ne mogu povrediti,
ako svi na tebe računaju, ali niko previše;
Ako možeš da dobro iskoristiš svaki
sekund u minutu koji ne prašta,
tvoja je cela zemlja i sve što je na njoj,
i – iznad svega – bićeš Čovek, sine moj!

Pozorišna predstava za predškolski uzrast

U utorak 09.12.2014.sa početkom u 11 časova, u Javnoj ustanovi predškolstva „Beli anđeo“, održana je pozorišna predstava „Kad su djeca kući sama“. Predstavu za predškolski uzrast izveli su glumci pozorištanca „Bubamara“ iz Beograda.(sl.stranica opštine Brod)

Gostovanje pozorištanca je upriličeno povodom Krsne slave Ustanove, svetog Nikole. Na dan Slave 19.12.2014. sa početkom u 9.30časova za svu djecu iz „Belog anđela“ biće podjela paketića i druženje sa „svetim Nikolom“ u prostoru Ustanove.

poljeinfors-bih: Ambarine dobijaju nadstrešnicu

poljeinfors-bih: Ambarine dobijaju nadstrešnicu: U Kulturno-istorijskom kompleksu Donji Detlak u toku je izgradnja nastrešnice za arheološki lokalitet “Ambarine”, a radovi će biti završen...