Mons i Plzenj evropske prestonice kulture 2015. godine

Belgijski gradić Mons već godinama priželjkuje titulu Evropske prestonice kulture. Godine 2015, zajedno sa češkim Plzenjom konačno ima tu čast. Mons je uložio mnogo novca kako bi se predstavio u najboljem svetlu. 

Ogromna drvena instalacija srušila se uz glasan tresak. “The Passenger” – tako se zove delo flamanskog umetnika Arnea Kvinzea, visoko je 16, dugačko 85 metara. Konstrukcija je u komadima završila na zemlji. Vest o tome preneli su brojni strani mediji. Čelnici festivala su verojatno priželjkivali lepše natpise u novinama.

Ali u međuvremenu je “Putnik” ponovo ustao i obavlja svoju dužnost, koju mu je umetnik namenio. On usporava život ljudi, oni gledaju prema gore i razgovaraju jedan s drugim. Pri tome je nevažno vole li ga ili ne.

To delo je samo jedan od vidljivih znakova da se u gradu nešto sprema.

U Monsu, koji već godinama sanja o tome da postane Evropska prestonica kulture, izgrađeno je pet novih muzeja i jedna koncertna dvorana. Mons želi da bude prestonica u kojoj se kultura čuva, ali ne samo to, nego i ponovo stvara, objašnjava Iv Vaser, šef Fondacije Mons2015. “Gradske vlasti su se usudile da integrišu savremenu arhitekturu u svetsku kulturnu baštinu grada. To je deo metamorfoze”, kaže Vaser.

U tome je učestvovalo više talentovanih arhitekata iz Belgije, ali i poznata međunarodna imena. Poput uglednog arhitekte Daniela Libeskinda i Santjaga Kalatrava, koji grade u Njujorku, na Graund Zirou. Libeskind je projektovao kongresni centar, a Kalatrava novu železničku stanicu.

Mons ima samo 90.000 stanovnika i time se ubraja među najmanje gradove, koji su poneli titulu Evropske kulturne prestonice. Proteklih meseci gradom je na svakom uglu odjekivala buka građevinskih radova. Brojne građevine iz 16. i 17. veka renovirane su, uličice nanovo popločane, Veliki trg doteran.

Skoro sve što se priprema povezano je s Monsom i njegovom okolinom, koja je nekada bila poznata po rudnicima uglja. Uključujući i rečenicu koja počinje na železničkoj stanici, a zatim se velikim slovima proteže i na druge zgrade i kuće, na prozorima, u parkovima i uglovima ulica.

Rečenica, zavisno od mestu gde se čita, govori o umetnicima ovoga grada: o francuskom pesniku Polu Verlenu, koji je ovde bio u zatvoru, o Van Gogu, koji je kao sveštenik živeo zajedno sa radnicima u obližnjem rudniku uglja ili Orlandu di Lasu, marljivom renesansnom kompozitoru.

Ovaj grad za kulturne manifestacije na raspolaganju ima više od 68 miliona evra. Planirano je oko 300 događaja, od toga čak 20 velikih izložbi, među ostalim i ona posvećena delima holandskog slikara Vinsenta van Goga. U proleće se otvara pet novih muzeja, a u jesen je sve posvećeno renesansnim umetnicima.

Za organizatore novac očigledno ne predstavlja problem. To se može zahvaliti angažmanu gradonačelnika Eliju di Rupou, nekadašnjem belgijskom premijeru. Od kada je on na vlasti, gradske blagajne su pune. (dnevne vesti)

Izbor fotografija sa izložne autora R.Stjepanovića u Biblioteci u Brodu

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Brod - Otvorena izložba fotografija "Krajolici" u Narodnoj biblioteci

Večeras u 19 sati u Narodnoj biblioteci "Branko Ćopić" u Brodu otvorena je izložba fotografija Ranka Stjepanovića pod nazivom "Krajolici". Izložbi je prisustvovalo trideset ljubitelja fotografije iz Broda i Doboja. Na početku je prisutne pozdravila direktorica Biblioteke gospođa Bojana Šašlić, prigodu Kiplingovu pjesmu "Ako" recitovao je mladi gimnazijalac Marko Ćatić. Autor fotografija Ranko Stjepanović je u kratkom obraćanju dočarao prisutnima nastanak ovih fotografija, motive na njima i naglasio je da je moto ove izložbe optimizam (zdravlje duše), apel za očuvanje i njegovanje našeg prirodnog i kulturnog naslijeđa, podsticanje svih, a naročito mladih da se bave kreativnim radom i unapređenje kulturne komunikacije kako bi više cijenili i poštovali sebe i naš rad. Izložbu je otvorio akademski umjetnik (kipar-keramičar) gospodin Drago Handanović iz Doboja koji je istakao da su ovi radovi Ranka Stjepanovića naša kulturna nadogradnja i da desetak (od 67) ovih radova svakako zaslužuje izlaganje i u sarajevskom Colegiumu artisticumu...On je rekao da Brođanima na ovakvoj izložbi mogu da zavide i mnogo veći gradovi i razvijenije sredine, ali da to i nije čudo jer Brod decenijama gaji veliki interes za rad u kulturi. 

Sada donosimo nekoliko fotografija sa otvaranja ove izložbe. Fotografije je snimio Goran Garačić.

 

 

 

 

 

 

 

Kino-hit za odrasle „Pedeset nijansi siva“ u derventskom Centru za kulturu

U derventskom Centru za kulturu će u srijedu (4. marta) biti prikazan dugo najavljivani kino-hit za odrasle „Pedeset nijansi siva“, filmska adaptacija prvog dijela istoimene triologije književnice pod pseudonimom E. L. Džejms.

Uprkos uglavnom negativnim kritikama poznavaoca filmske umjetnosti i ne naročitim ocjenama na specijalizovanim portalima film je ostvario zaradu od preko 250 miliona dolara samo u prvom vikendu prikazivanja. Priča prati „običnu“ mladu djevoju Anastasiju Stil (Dakota Džonson) i bogatog, emocionalno oštećenog, Krisijana Greja (Džejmi Dorman). Nakon međusobnog upoznavanja rodi se privlačnost koja ima i nešto drugačiju stranu od uobičajne…

Da ne bi došlo do problema prilikom nabavljanja karata (poput tuče žena u Sloveniji), postavljene su tri projekcije i to od 16.00, 18.30 i 21.00 čas. Cijena ulaznije iznosi 4 KM.

Krajolici Ranka Stjepanovića

 JU Narodna biblioteka»Branko Ćopić« poziva zainteresovane građane na otvaranje izložbe „Krajolici“ gdina Ranka Stjepanovića iz Broda. Izložbena postavka umjetničkih fotografija pod nazivom „Krajolici“ će biti otvorena 2. marta 2015. u 19 sati u prostorijama biblioteke.Zbirka se može pogledati u radno vrijeme biblioteke do 6. marta. (Sl. stranice opštine Brod)

U toku izgradnja nadstrešnice za lokalitet »Ambarine«

DERVENTA - U Kulturno-istorijskom kompleksu "Donji Detlak" u toku je gradnja nadstrešnice za arheološki lokalitet "Ambarine", koji će biti jedini natkriven u BiH, kažu u derventskoj Turističkoj organizaciji.

Vrijednost projekta je 365.944 KM, a novac je obezbijeđen iz sredstava Ministarstva civilnih poslova BiH za projekte iz oblasti kulture.

Završetak radova planiran je do polovine godine. Prvobitno je bilo planirano da radovi budu završeni do kraja 2014, ali su to odgodili vremenski uslovi.

Direktor Turističke organizacije opštine Derventa Damir Kljajić rekao je da projekat sprovodi Zavod za zaštitu kuturno-istorijskog i prirodnog nasljeđa Republike Srpske.

"Ambarine su najznačajniji arheološki lokalitet u derventskoj opštini", rekao je Kljajić i dodao da je izvođač radova građevinska firma "Građenje" sa Pala.

U Turističkoj organizaciji podsjećaju da su "Ambarine" arheološki istraživane 2009, godinu dana poslije proglašene su nepokretnim kulturnim dobrom, dok je idejno rješenje uređenja "Ambarina" urađeno 2011.

Prošle godine je u Banjaluci i Derventi održana naučna konferencija o Kulturno-istorijskom kompleksu "Donji Detlak". (Nezavisne novine)

ZBOGOM, LEGENDO Odlazak šarmera i boema

Bio je u depresiji, oboleo je od raka, išao je na lečenje, primao hemoterapiju, ali je izgubio tu najvažniju bitku - kaže za „Blic“ najstarija ćerka Jelena.

Raskošni talenat: Bobu su često poredili sa Tomom Džonsom

- On je svoja dela ostavio za sobom. Ušao je u istoriju muzike i pokazao šta ume. Nije se slagao sa ovom novonastalom scenom, i to nije krio - priča vidno potresena Jelena.

 Juče je mnoge iznenadila vest da je u 69. godini preminuo pevač, kompozitor, slikar i veliki šarmer Boba Stefanović, doajen zabavne muzike, jedno od najpoznatijih imena jugoslovenske pop scene. Još kao dečak je nastupao u tada veoma popularnom klubu „Euridika“.

Bogatu muzičku karijeru započeo je davne 1962. godine u vokalno-instrumentalnom sastavu „Zlatni dečaci“, prvo kao gitarista, a kasnije i kao pevač, kada je pobrao simpatije publike svojim raskošnim glasom.

Martin: Neka peva sa anđelima - Veoma sam potresen, jer smo bili bliski prijatelji. Teško mi je u ovom trenutku da pričam. Mogu samo da poručim - neka leti sa anđelima i neka peva - kaže poznati pevač Leo Martin.

Od prve zlatne ploče „Čudna devojka“, Stefanović je u bogatoj karijeri ostavio iza sebe nezaboravne hitove: „Obriši suze, draga“, „Bolno srce plače“, „Moja ljubljena“, „Ruže“, „Hiljadu mandolina“, „Kažu mi da si još uvek sama“, „Ona, ona, ona“... Imao je nekoliko faza u karijeri, početkom sedamdesetih bio je u muško-ženskoj grupi „One i oni“, čiji je član kasnije bio i poznati voditelj Minja Subota.

- Mi smo proveli divnu godinu zajedno. Bila je to godina velikih uspeha. Nažalost, u ovoj sredini nije imao priliku da pokaže svoj raskošni vokal. Svedoci smo da je zavladao neki drugi ukus, a Boba nije hteo da pravi kompromise, želeo je samo kvalitet. Poslednjih godina smo se sretali na retkim gostovanjima u TV emisijama kada smo razgovarali o prošlim vremenima - kaže Minja Subota.

Poznata džez pevačica Nada Pavlović žali što nije snimila pesme koje joj je Boba namenio.

- Potresena sam jer sam znala da je Boba bio bolestan, ali sam se nadala da će i iz ove borbe izaći kao pobednik. On je bio izuzetan prijatelj, divan stvaralac, kompozitor i slikar. Žao mi je što svojevremeno nisam snimila neke pesme koje je bio spremio za mene, ali, jednostavno, bila sam sprečena jer sam tada živela i radila u inostranstvu - priča Nada.