Sutonska igra nijansi Save i Motajice u Brodu

Derventa - U srijedu promocija knjige “Zapisano je u vremenu”

Nakon promocije djela „Knjiga života – uputstvo za upotrebu“, Narodna biblioteka “Branko Radičević” biće domaćin promocije novog djela Steve Selaka, koje nosi naziv „Zapisano u vremenu“.

– Radi se o knjizi koja na emotivan i krajnje jednostavan način oslikava ono što će se tek desiti, a svoja predviđanja u ovoj knjizi prenosi svima onima koji odlučuju o sudbini malih običnih ljudi, poručuje autor.

Promocija knjige „Zapisano u vremenu“ održaće se u srojeddu (10. maja) od 19 časova u prostorijama Narodne biblioteke „Branko Radičević“.

Derventa Cafe

Objavljen roman „Kompleks gospođe Bovari“, prvenac Aleksandre Marilović

Nakon zbirki pjesama „Zdravica utopljenika“ i „Miraz u zvijezdama“, svjetlo dana ugledao je roman „Kompleks gospođe Bovari“, plod trogodišnjeg rada profesorice srpskog jezika i književnosti Aleksandre Marilović. Dobitnica nagrada „Stanislav Preprek“ (Novi Sad, 2012), „Pjesma nad pjesmama“ (Mrkonjić Grad, 2016), „Stražilovo“ (Sremski Karlovci, 2012) i „Velimir Rajić“ (Aleksinac, 2017), koja se bavi i književnom kritikom i esejistikom, a čiji su radovi zastupljeni u brojnim zbornicima savremene književnosti, odlučila je da „zaviri malo i sama u svoju nutrinu i otkrije silne tajne“.

– Onog trenutka kada sam konačno shvatila da pisci nisu ti koji mogu odgovoriti na sva moja pitanja odlučila sam sama da pišem. Iako sam u osnovi liričarka, osjetila sam potrebu za širinom. Tako je počeo rad na romanu. Nezadovoljna svojom nekoloritnom svakodnevnicom drznula sam se ukloniti cenzuru sna. Jer, znate, umjetnička mašta ne može da se miri sa statusom služavke koja danonoćno klečeći riba zaprljane podove svakodnevnice, ističe Marilovićeva.

U romanu „Kompleks gđe Bovari“, prožetom filozofijom sumatraizma i duboko zaglibljenom u magijski psiho–realizam, traži se odgovor na pitanje da li je stvarnost toliko bezbojna kakvom je doživljavamo. Junaci djela su imaginacija psihijatra koji pokušava da razriješi konačan problem o porijeklu zla, nezadovoljan načinom na koji je Flober kaznio svoju junakinju, ne znajući iznaći shodno rješenje.

Tako susrećemo starog slikara za kojeg kruže priče da decenijama nije sišao među ljude jer slika odavno preminulu ženu i sve njihove trenutke koje nisu uspjeli proživjeti, provodeći nas istovremeno kroz istoriju srpske kulture, dok njegova kći Milica usamljena bdi nad njim i piše lirska pisma koja stižu na najneobičnije adrese. U čitav ovaj svijet mašte unesena je i romaneskno – istinita priča iz Šumadije, o čovjeku koji je ručno pravio violine, a sa ovim junacima pomiješan je lik vječitog putnika, muškarca koji je potpuno zabludio u svom raskošnom životu traži stazu pročišćenja i oproštaja. Odlazi na put da bi pronašao samog sebe, a čudom nailazi uporno na Miličina pisma. Svi oni povezani su nevidljivim nitima i uporno se u mašti susreću dok se u stvarnosti mimoilaze, a sa njima, potpuno ravnopravan, diše svijet životinja, vjetrova, biljaka i stvari i svi govore jednim jezikom.

Uskoro se očekuje i predstavljanje djela derventskoj i široj javnosti, a autorka se posebno zahvaljuje opštini Derventa, agenciji „Bilanca“, Narodnoj biblioteci „Branko Radičević“ i portalu “Derventa Cafe”.

B. N. – Derventa Cafe

Градачац на васкршњој киши

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Посета делегације Руске националне библиотеке Матици српској

У петак, 7. априла 2017. године, Матицу српску посетио је Александар Иванович Вислиј, генерални директор Руске националне библиотеке у Санкт-Петербургу, и академик Славенко Терзић, амбасадор Републике Србије у Руској Федерацији. Угледне госте примили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар, и господин Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске. Том приликом домаћини и гости су се обратили медијима и потписали протокол о сарадњи Библиотеке Матице српске и Руске националне библиотеке.

Током посете разговарало се о оснивању Руске читаонице у Библиотеци Матице српске, односно Српске читаонице у Руској националној библиотеци, а гостима је презентован историјат и научноистраживачка делатност Матице српске.

Стећци војводе Момчила

Недалеко од Бање Врућице код Теслића налазе се три стећка који су на неки начин најупечатљивији на цијелој добојској регији. Они се налазе у засеоку Бркића поток на једном благом узвишењу. О њима се не зна баш много, али у народу кружи предање да су на том мјесту сахрањени војвода Момчило, његова супруга и дијете. Мотив ових стећака често се може видјети на сликама Миленка Јањића из Теслића, Бошковићевом триптиху који се може видјети у холу хотела Србија у Бањи Врућици, а еминентни вајар и керамичар Драго Хандановић из Добоја реплицирао их је у оригиналној величини и односима са терена у дворишту испред добојског музеја.

 

 

 

 

 

Predstavljena Deklaracija o zajedničkom jeziku!?

N.N.30.03.2017 13:33

SARAJEVO - U Sarajevu je danas i zvanično predstavljena Deklaracija o zajedničkom jeziku koju je trideset stručnjaka iz različitih oblasti sastavilo tokom jednogodišnje konferencije "Jezici i nacionalizmi", održane u Beogradu, Splitu, Podgorici i Sarajevu.

Danas predstavljena Deklaracija je već podgila veliku prašinu u državama regiona na koje se odnosi - BiH, Srbiju, Crnu Goru i Hrvatsku.

Ivana Simić Bodrožić, književnica iz Hrvatske, kazala je da ako se međusobno razumijemo da to znači da se radi o jednoj lingivističkoj osnovici i da niko od njih nikome ne želi uskratiti, zabraniti jezik.

"Mi samo upozoravamo na raznolikost za koju mi stmatramo da je bogatstvo. Ne želimo narode čistiti od nečega. Jezici se vrlo često ne podudaraju s narodima, što je primjer sa Njemačkom, Austrijom. U Austriji govore njemački jezik što ne čini Austrijance manje Austrijancima. Svi znamo šta se dogodilo nakon rata, a meni se na neki način čini da se jezik kojim smo govorili raspao, bili smo prisiljeni paziti da budemo čisti. Ja sam u svom prvom romanu pisala o odrastanju za vrijeme rata i tu sam pisala o mojoj baki koja je Hrvatica ali je cijeli život govorila ekavicom i ja kad mislim o njoj, ne mogu razmišljati drugačije nego na ekavici. Jako sam se loše osjećala kad mi je došao lektor i ispravljao to. To čišćenje jezika direktno utječe na strukturu naših misaonih svjetova i to treba ponavljati svih nas koji želimo autentičnost i širinu", navela je Boždrović.

"Mi danas imamo primjere tzv. škole pod jednim krovom gdje su djeca odgojena na način da s njima pod istim krovom odrastaju oni drugi, a vi kad ga nazivate drugim nazivate ga drugačijim i to vas dovodi do stvari koje sam vidjela na Baščaršiji. Gledala sam suvenire i ugledala sam kemijsku koja je napravljena od čahure metka i na kojoj piše Sarajevo. Mi ne želimo rušiti Ustav ili nešto represivno uvoditi, ne želimo bilo koga primoravati na nešto. Mi želimo senzibilarati javnost da postoje drugi modeli shvaćanja jezika. Ne zagovaramo jezičnu anarhiju. Prvih 200 potpisnika su mahom ljudi koji su izuteno obrazovani. Također, mi ne tražimo zajedničko ime jeziku, ne želimo ga nazvati jugoslavenskim, balkanskim, zagovaramo da svaki narod imenuje svoju varijantu jeziku onako kako želi", dodala je Boždrović.

Prisutnima se obratila i Borka Pavičević, direktorica Centra za kulturnu dekontaminaciju koja je istakla kako je "jedno država a drugo je jezik".

"Bila sam prije pet godina u mjestu Orahovac, to je srpska enklava na Kosovu u kojem sva djeca govore francuski i tu sam razgovarala sa profesoricom sprskog jezika koja mi je rekla da me jako mrzim, a ja sam je pitala zašto, na šta mi je odgovorila zato što pišem hrvatski. Ja sam iz one generacije gdje je Zec prevodio literaturu i to je meni ostalo kako sam čitala, a ona mi je rekla da me potpuno razumije i da ona mnogo voli Miroslava Krležu. Mislim da je identifikacija nacije i jezika proizvela nešto što mogu nazvati nacionalističkim kičem a to je kad izgubite moć svog jezika. U Beogradu nemate kafića koji se zove srpski, svuda je international, svuda je biznis. Od granice do granice imate postkolonijalni jezik kojim se danas govori", istakla je Pavičević, prenosi N1.

Deklaracija o zajedničkom jeziku nastala je kao rezultat projekta "Jezici i nacionalizmi", kojem je cilj podizanje svijesti o jeziku, a sastavilo ju je 30 stručnjaka različitih struka. U njoj stoji da korišćenje četiri naziva za standardne varijante - bosanski, crnogorski, hrvatski i srpski, ne znači da su to i četiri različita jezika. Poziva se na hitno ukidanje svih oblika segregacije i diskriminacije u obrazovnim ustanovama, zaustavljanje vještačkog razdvajanja jezika, prestanak rigidnog definisanja standardnih varijanti i liberalizacija jezičnih praksi.

Deklaraciju je dosad potpisalo više do 200 eksperata za jezik - lingvista i pisaca, ali i aktivista, umjetnika različitih profila iz Hrvatske, Srbije, BiH i Crne Gore.

Deklaracija je dostupna za potpisivanje na veb-stranici projekta jezicninacionalizmi.com.