NOVI SAD. Muzej savremene umetnosti Vojvodine predstavlja od 29. novembra do 29. decembra 2013. retrospektivnu izložbu Rastislava Škuleca (Lug, 1962). Diplomirao je na slikarskom odseku Akademije umetnosti u Novom Sadu. Jedan od osnivača "Žute kuće", 1988. Sa Zoranom Pantelićem 1990. osnovao umetničku grupu "Apsolutno skulpturalno". Izlagao na gotovo svim značajnijim grupnim i problemskim izložbama tokom devedesetih i dvehiljaditih godina. Rastislav Škulec. "Grad koji se uzdiže - bravo Boćoni". 1992 - 92. Drvo i gvozdeni lim. 267 x 181 x 148 cm Foto: M. Ercegović Od svojih prvih samostalnih izložbi, održanih krajem osamdesetih godina prošlog veka u kultnoj novosadskoj "Žutoj kući", do 1996. kada, po vlastitom kazivanju, gubi interes za izlaganje i potpuno se povlači iz umetničke javnosti, a onda od 2000. godine do danas, kada beležimo njegove povremene javne umetničke nastupe, Rastislav Škulec je umetnik koji se svojim radom zalaže za konstantnu proveru umetničkog i ličnog identiteta, neprestano tragajući za vlastitim egzistencijalnim mestom kroz direktne ili skrivene metaforičke i aluzivne iskaze. Vođena sumnjom i intuicijom, Škulecova umetnička akcija je promišljeni individualni čin, a njegov svakodnevni rad povezan je, kako sam kaže, sa prevazlaženjem sopstvenih granica. Na početku i tokom devedesetih godina prošlog veka značaj radova Rastislava Škuleca proizašao je iz činjenice da su predstavljali najranije primere radikalnih i međuzavisnih promena koje su se istovremeno odvijale unutar jezika i crteža i slike i skulpture. Kontraverzni, subverzivni, duhoviti, (i)racionalni i ironični pristup i radni postupak i danas karakteriše njegov način realizacije umetničkih radova bez obzira na medij, tehniku, upotrebljeni materijal ili (ne)raspoloživi prostor za izlaganje i intervenciju. Izložba u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine sastoji se od najmanje dva isprepletena segmenta:
mr Suzana Vuksanović, kustoskinja izložbe "Izložbe, kako samostalne tako i kolektivne, često prati sumiranje rezultata određenog vremenskog perioda ispunjenog radom na problemu koji se prežvakan i upakovan onda prezentuje kao rezultat postavljen unutar određenih granica... Po ovome nikad ne bih izložio ništa. Moj svakodnevni rad je povezan sa prevazilaženjem sopstvenih granica, na večitom dijalogu između slike i skulpture. Nezadovoljstvo zbog ograničenosti slike, kao scene ispunjene vizuelnim sadržajem, je još na samom početku bavljenja slikarstvom rezultiralo potenciranjem njene telesnosti kroz objekte a zatim i skulpture. Skulptura je, sa druge strane, još više potencirala problem prostora. Ova izložba je namera bez unapred datog odgovora." (Rastislav Škulec, Tekst u katalogu izložbe , Galerija "Žuta kuća", Novi Sad, jun 1990) "Moji radovi su, pre svega, konceptualne izjave i ja volim da ih posmatram na tradicionalan način. Recimo, ja sam skulptor antropomorfnih oblika čije je izobličenje dovedeno do krajnjih granica, tako da se antropomorfna struktura ne nalazi čak ni u tragovima… Bavim se instalacijama jer me interesuje statička nepostojanost, opasnost da se prilično težak komad od metala iznenada sruči na pod i zauzme definitivni, vodoravni položaj, i ostvari smisao u kojem se vodoravno shvata kao pasivno-mrtvo, nasuprot uspravnoživom. Ova instalacija pruža mogućnost da se iskaže nemogućnost fizički stabilnog odraza. Smrt za života, odnosno hodajuća smrt je motiv i sadržaj ovih radova. Ne želim da posežem za psihoanalitičkim simbolima, radije se obraćam simulaciji psihotičnog stanja, katatoničnosti, ispoljavanju krajnjeg stepena depresije koja se javlja usred traume bez jasno definisanog uzroka." (Rastislav Škulec, Tendencije devedesetih: diskretni modernizam, katalog izložbe, Centar za vizuelnu kulturu "Zlatno oko", Novi Sad, 16. april – 26. maj 1996) Prateći program:
|
petak, 29. studenoga 2013.
Rastislav Škulec: skulpture, instalacije i drugo. 1988 - 2013.
С времена на време за сва времена
Од првог такта легендарне композиције „Дикси бенд”' публика се придружила члановима групе „С времена на време”. Пуна дворана Културне установе „Палилула”, била је синоћ одлично озвучена. Низале су се добро поз- нате мелодије - Библијска тема, Таван, Јана, Караван... Скоро тридесет песама из богатог опуса овог бенда. Као гост, наступио је глумац Бода Нинковић.
објављено: 29.11.2013.
politika.rs
Откривен споменик Његошу у Андрићграду
Макета Андрићграда
БАЊАЛУКА – У Андрићграду, крај Вишеграда у Републици Српској, данас је, испред храма посвећеног Светом цару Лазару и косовским мученицима, откривен споменик владики и великом црногорском песнику Петру Другом Петровићу Његошу.
Споменик је открио књижевник и академик Матија Бећковић.
Скулптура Његоша, смештена на истоименом тргу, копија је споменика који се налазе у Београду и Подгорици.
Председник Републике Српске Милорад Додик, који је, како је јавила РТ Републике Српске, уз идејног творца Андрићграда Емира Кустурицу најзаслужнији што је данас Његош у граду од камена, рекао је да споменик представља вечно сведочење о љубави према Његошу.
„Постављање споменика Његошу знак је незаборава. Он остаје вечно иза нас и наше идеје, иза Емира и свих људи који су дали свој допринос овом здању”, истакао је Додик.
Бећковић је пожелео добродошлицу Његошу - господару у град у који је, како је рекао, он морао да дође.
„Добродошао господару у град који је саграђен да би ти имао где и код кога да дођеш. Овим се испунила жеља и твог духовног сина да се вратиш тамо одакле се некада давно отишао, а чини се да ниси никада ни одлазао”, рекао је Бећковић.
Нагласио је да је Његош дошао у града, који је Кустурица подигао у времену када су градови, мостови и споменици рушени... „Кустурица је од тих каменова, којима је и сам каменован, поново подизао улице, мостове, споменике, а међу њима је и твој трг и твој споменик”, истакао је Бећковић.
Кустурица је поручио да је Његош појава која је изразила дух српске слободе, а постављање споменика је захвалница њему - духовном оцу и мислиоцу, који је своје животно дело стварао и као владика и као духовник.
Овој, како се наводи, јединстевној светковини организованој поводом прославе обележавања 200 година од рођења владике Његоша, присуствовали су председник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић, амбасадор Русије у БиХ Александар Боцан-Харченко, министри из Владе РС, владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије, митрополит црногорско-приморски Амфилохије и велики број званица из јавног културног, верског и политичког живота Републике Српске и Србије.
Споменик Његошу, кога је нобеловац Иво Андрић доживљавао као „трагичног јунака косовске мисли”, дело је вајара Сретена Стојановића.
Свечани чин откривања споменика владики Његошу и пратећи културно-уметнички програми изведени су у знаку броја 200, тако да је толики број чланова фолклорних ансамбала из Вишеграда, Новог Горажда, Фоче, Ужица и Крагујевца одиграо глуво Гламочко коло, а у небо је полетело 200 голубова и конфета.
објављено: 29.11.2013.
Izložba radova Sandre Mlađanović
"Alegorije tragedije" - izložba radova Sandre Mlađanović
Slobomir P Univerzitet poziva sve ljubitelje umjetnosti da posjete izložbu „Alegorija tragedije“, diplomirane studentkinje master studija i asistenta na Odsjeku za grafički dizajn Slobomir P Univerziteta. Izložba će biti otvorena 5. decembra 2013. godine od 19h u dobojskom Centru za kulturu i obrazovanje.
srijeda, 27. studenoga 2013.
Rundek Cargo Trio u Derventi 14. decembra
U Derventi, Brodu, Doboju i Prnjavoru počela je prodaja karata za humanitarni koncert Rundek Cargo Tria, koji će se održati 14. decembra u Centru za kulturu Derventa.
Gitarista i pjevač Darko Rundek, violinistkinja Isabel i multiinstrumentalista Dušan Duco Vranić prvi put će se predstaviti derventskoj publici, a sav prihod od prodaje ulaznica namijenjen je nabavci električnog klavira i opremanju muzičkog kabineta Centra za djecu i omladinu sa smetnjama u razvoju "Budućnost" iz Dervente.
Cijena ulaznice je sedam konvertibilnih maraka, a broj karata je ograničen, zato ako želite da prisustvujete koncertu i ujedno učinite dobro djelo, požurite po svoju ulaznicu.
Prodajna mjesta u Derventi su kafe bar "Vagabond" i "Tijumf", u Doboju kafe bar ''Cinema'', u Prnjavoru kafe bar ''Absolut Skroz'', a u Brodu svoju ulaznicu možete kupiti u antikvarnici ''Sve i Svašta''.
|
ponedjeljak, 25. studenoga 2013.
Аматерска палета Добоја
"АМАТЕРСКА ПАЛЕТА ДОБОЈА"
Сриједа, 20. новембар 2013. г.
Отворење изложбе: 19,00 часова
Умјетничка галерија Центра за културу и образовање
На изложби ће своја дјела представити:
- Тихомир Јовић - Јадранка Петрушић
- Слободан Радојевић - Нисвета Шабић – Грабовац
- Богдан Милићевић - Драган Чандић
- Гордана Прешић - Славен Цвијановић
- Дејан Кулушић - Дени Божић
- Ивана Гаврић
Аматерска палета Добоја је изложба која се други пут организује у нашем граду. На изложби своја дјела представљају сликари аматери, који својим дјелима показују завидан ниво достигнутог ликовног умијећа. Сликари су различите животне доби, од ученика до пензионера, раде у различитим сликарским техникама, различити су им мотиви, различит је и достигнути ниво сликарског умијећа, али их све повезује велика љубав према овој врсти умјетности. Неки од њих се по први пут представљају јавности. На отварању изложбе говорио је Драго Хандановић, академски вајар и керамичар из Добоја.
Изложба остаје отворена до 3. децембра.
Pretplati se na:
Postovi (Atom)