Brod - ekološki dani

Povodom aktivnosti„Dani planete Zemlje“ (22.4-27.4.2014), dana 22.04.2014. godine, Opština Brod organizuje manifestaciju obilježavanja dana Planete Zemlje.Pozvali smo škole da taj dan izlože panoe sa učeničkim radovima i izvedu prigodan program na Trgu Patrijarha Pavla. Takođe pozvani su i JUP „Beli anđeo“, Centar za igru i druženje, rođendaonica „Pčelica“ i Centar za igru i druženje „Mali Princ “ da sa djecom predškolskog uzrasta dođu na trg , kako bi djeca mogla crtati po asfaltu na temu Dan planete zemlje. Plan aktivnosti: 

·         08³⁰ časova – POČETAK AKTIVNOSTI OBILJEŽAVANJA DANA PLANETE ZEMLJE

·         09⁰⁰- 09³⁰ časova – prezentacija likovnih i literalnih radova osnovnih škola, ritmika i hor

·         09^30- 11³⁰ časova –  program djece predškolskog uzrasta, kolo i ritmika, recitacija, crtanje na asfaltu.

Nadamo se da ćete svojim uključivanjem iskazati ekološku svijest i doprinijeti uspješnosti akcije. U slučaju loših vremenskih uslova, aktivnosti se pomjeraju za naredni lijep dan.

Brod - promocija zbirke pjesama

Pozivamo zainteresovane građane, ljubitelje lijepe riječi i poezije, na promociju zbirke pjesama Branimira Mitrovića «Govor duše» koja će se održati 22.4.2014. god u Skupštinskoj sali sa početkom u 19 sati. Novac sakupljen od prodaje knjiga pjesnik će  dati u dobrotvorne svrhe.

poljeinfors-bih: Derventa - kultura u aprilu

poljeinfors-bih: Derventa - kultura u aprilu: Mjesec april u Derventu osim ljjepog vremena donosi i brojne sadržaje za svačiji ukus i džep. Za početak, svojim dolaskom počastiće nas pj...

У културном додатку Политике

У Културном додатку у суботу, 1. марта, читајте:

Алиса Херцова Зомер

СУДБИНЕ

Клавиром против Холокауста

Алиса Херцова Зомер у лондонском дому

Александар Илић

-------------------------------------------------------

ИЗА МАСКЕ

О глуми, лудилу и председницима

Гор Видалова напомена о Роналду Регану наводи нас на идеју по којој је председник – увек глумећи председник. Глумећи председник преузео је улогу и назив најмоћније личности у једној друштвеној заједници, а да, притом, није рођен као наследни монарх. Ниједан глумац не може да буде већи Краљ Лир од другог глумца који игра исту улогу. На исти начин, ниједан председник није више или мање председник од другог

Небојша Брадић

-------------------------------------------------------

МЕРА ЗА МЕРУ

Јa ♡ Србију

Ништа у Србији није „мој” проблем. Напротив, уместо љубави, заслужила је само мржњу. Није ми дала посао, мерцедес, стан, бесплатно здравље и образовање, а пружа ми политичаре лажове и продавце магле. Све је пропало, једино кафићи цветају јер се ту може на миру, кукати и пљувати по свему. Више нема оптимиста у Србији

Александар Мандић

-------------------------------------------------------

ИНТЕРВЈУ

Уникатна прича за сваког читаоца

Немогуће је направити велику, а „немузикалну” литературу: Александар Гаталица

У роману Велики рат сам направио један надреалистички простор у који сам унео живе боје и људске судбине. Управо стога што је тај простор заправо био тако фантазмагоричан, он је могао да покаже читаоцима неке од најстрашнијих слика рата. И у осталим мојим књигама догађаје покреће нешто немогуће, али та фантастика гради се на стварним људским патњама и њиховим највећим промашајима – каже Александар Гаталица, писац романа „Велики рат”

Марина Вулићевић

-------------------------------------------------------

ПОП КАЛЕИДОСКОП

Поезија и популарна музика

Антиратна химна Србије деведесетих била је песма „Слушај ’вамо” у извођењу групе Римтутитуки

Постоје теме и дилеме у поп култури које су вечне, а једна од најдуговечнијих односи се на везе између популарне музике и поезије. Рокенрол је давно престао да буде синоним за бунт. Тренутка када је Елвис средином педесетих зањихао куковима сећају се само олдтајмери, али дебата о томе да ли се стихови музичара различитог жанровског опредељења могу сматрати поезијом траје и у свакој епохи добија нова тумачења. Као и код свих „запаљивих” прича, нема јединственог одговора и све зависи од личне визуре.

Маја Вукадиновић

-------------------------------------------------------

АУТОСТОПЕРСКИ СУСРЕТИ СА САМИМ СОБОМ

Слободан Тишма, плишани корифеј

У групи „Код” Слободан је представљао рафинираност. Изложио је алуминијску коцку у птичијем простору разапињући конопац између два крова у Католичкој порти. Квадрат је висио над простором и људима као да је желео своје земне тежње да упути небеским тишинама, попут Ренеа Шара. Тих година новосадска култура је била ужарена... Играмо фудбал, разговарамо и слушамо „Пинк флојд” лежећи на патосу мансарде. Тражимо кућу у природи и чекамо да нам се пријатељи врате из Сремске Митровице, где их је на одмор од инцидентне естетике послао Покрајински комитет са Мирком Чанадановићем на челу

Божидар Мандић

-------------------------------------------------------

РЕАГОВАЊЕ

Врлина убива Аждаху (по Аристотелу)

Поводом похвала упућених и од стране политичара из актуелне српске власти Душану Ковачевићу, једном од наших највећих драмских писаца, аутор „Шовинистичке фарсе” понудио је своје виђење култних комада и сценарија овог нашег драмског писца 

Радослав Павловић, писац и саветник председника Србије за културу

-------------------------------------------------------

ИНТЕРВЈУ

Ни у америци нема довољно новца за науку

Српска наука зна шта је добро: Марко Анђелковић

У свету национални научни савети доносе двадесетогодишње пројекције развоја науке. Министри имају задатак да за то на нивоу владе обезбеде потребна материјална средства. Један од бивших министара мени је рекао да ће да финансира само оно што ће добити Нобелову награду. Рекао сам: „Дивно”. Прво не знам никога у овом тренутку ко зна шта ће то заслужити да добије ово признање, а друго цела Србија да дâ цео свој буџет не може да исфинансира тако нешто! – каже академик Марко Анђелковић

Др Зорана Курбалија Новичић

Културни додатак

објављено: 28.02.2014.

Druženje sa pjesnikom

Brod

Danas je u Osnovnoj školi Sveti Sava na druženje sa djecom došao poseban gost. Sa školarcima od 1. do 5. razreda i sa predškolskim uzrastom razgovarao je pjesnik Ljubivoje Ršumović. Preko 200 djece u holu škole se družilo, odgovaralo na pjesnikove pitalice i zagonetke, slušalo stihove i pjesme. U preko 55 godina književnog rada Ršumović je napisao 86 knjiga većinom za djecu. Na kraju druženja direktorica škole je Ršumoviću zahvalila, u ime školskog kolektiva, na gostovanju.   

Milan Konjović, Stevan Kojić: O umetnosti (i o biciklu)

ZRENJANIN. Savremena galerija Zrenjanin predstavlja od 10. do 28. februara 2014. autorsku izložbu Save Stepanova "Milan Konjović, Stevan Kojić, O umetnosti (i o biciklu)". Izložba je premijerno prikazana u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda u okviru ciklusa "Kritičari su izabrali" koji od 2001. predstavlja autorske izložbe dobitnika nagrade za likovnu kritiku "Lazar Trifunović". Sava Stepanov je dobitnik ove nagrade za 2011. godinu. Milan Konjović Stevan Kojić Izložba "Milan Konjović, Stevan Kojić: O umetnosti (i o biciklu)" predstavlja relaksirani pokušaj uporednog sagledavanja dva umetnička opusa, koji u svakom pogledu predstavljaju antipode. Milan Konjović (1898–1993) jedan je od najuverljivijih aktera autentične pikturalnosti čije je temeljne vrednosti stvarao i "čuvao" tokom sedam i po decenija dugog slikarskog stvaralaštva, od sredine druge decenije pa sve do kraja svog stvaralačkog i životnog puta 1993. godine. Upravo krajem te poslednje decenije XX veka, započinje stvaralačka avantura Stevana Kojića (1973), umetnika koji je, vođen impulsima stvarnosti, prihvatio filozofiju "ekranske paradigme" kojom je obeležena globalna "ikonosfera" (Porempski), a kojom smo sudbinski obuhvaćeni u vremenu tek započetog stoleća. Izložba u Zrenjaninu je donekle modifikovana tako da će na postavci u Savremenoj galeriji pored instalacije Stevana Kojića biti prikazane slike Milana Konjovića koje se čuvaju u zbirci Umetničke kolonije Ečka, dok su u Beogradu bile predstavljene Konjovićeve slike iz Galerije Milan Konjović u Somboru. To je bio razlog da se povodom ove, zrenjaninske izložbe, u katalogu, između ostalog, napiše nešto i o radu ove dvojice umetnika u Umetničkoj koloniji Ečka koji su u njoj boravili u razmaku od tačno pola veka. Kustos izložbe: Sunčica Lambić-Fenjčev. Art magazin

Koncert klasične muzike

Pozivamo Vas da u  četvrtak, 6. februara 2014. godine u Umjetničkoj galeriji Centra  za kulturu i obrazovanje svojim prisustvom obogatite Koncert klasične muzike u izvođenju Ljubice Crnobrnje -  violina i Violete Lučić – gitara.Koncert će se održati sa početkom u 19 časova. Ulaz na koncert je slobodan za sve građane.O izvođačima:Ljubica Crnobrnja rođena je u Beogradu gdje je završila osnovnu i srednju muzičku školu „Mokranjac“. Nakon studija upisuje postdiplomske studije na Akademiji umjetnosti Banjaluci, gdje je takođe i  profesor viline u Muzičkoj školi Vlado Milošević. Nastupala je na brojnim koncertima kao solista, kamerni i orkestarski izvođač. Do sada je nastupala u Banjaluci, Bijeljini, Beogradu, Prijedoru, Sarajevu... kao i  na Sjevernom Kipru, Francuskoj, SAD-eu. Od nagrada treba izdvojiti treću nagradu u Barleti (Italija).

Violeta Lučić je rođena u Sarajevu. Redovno muzičko obrazovanje okončava završavajući  akademske studije na Fakultetu muzičke umjetnosti u Beogradu.Iza sebe ima brojne koncerte kod nas (Banjaluka, Prijedor, Gradiška, Bihać...)  ali je nastupala i u Italiji (Rim, Milano,Torino). Pored toga, značajan je i njen pedagoški rad, gdje je sa svojim učenicima postigla zapažene rezultate a sami učenici su osvajali brojne nagrade. Violeta Lučić je profesor gitare u Muzičkoj školi Vlado Milošević u Banjaluci.

Doboj cafe