Krajolici Ranka Stjepanovića

 JU Narodna biblioteka»Branko Ćopić« poziva zainteresovane građane na otvaranje izložbe „Krajolici“ gdina Ranka Stjepanovića iz Broda. Izložbena postavka umjetničkih fotografija pod nazivom „Krajolici“ će biti otvorena 2. marta 2015. u 19 sati u prostorijama biblioteke.Zbirka se može pogledati u radno vrijeme biblioteke do 6. marta. (Sl. stranice opštine Brod)

U toku izgradnja nadstrešnice za lokalitet »Ambarine«

DERVENTA - U Kulturno-istorijskom kompleksu "Donji Detlak" u toku je gradnja nadstrešnice za arheološki lokalitet "Ambarine", koji će biti jedini natkriven u BiH, kažu u derventskoj Turističkoj organizaciji.

Vrijednost projekta je 365.944 KM, a novac je obezbijeđen iz sredstava Ministarstva civilnih poslova BiH za projekte iz oblasti kulture.

Završetak radova planiran je do polovine godine. Prvobitno je bilo planirano da radovi budu završeni do kraja 2014, ali su to odgodili vremenski uslovi.

Direktor Turističke organizacije opštine Derventa Damir Kljajić rekao je da projekat sprovodi Zavod za zaštitu kuturno-istorijskog i prirodnog nasljeđa Republike Srpske.

"Ambarine su najznačajniji arheološki lokalitet u derventskoj opštini", rekao je Kljajić i dodao da je izvođač radova građevinska firma "Građenje" sa Pala.

U Turističkoj organizaciji podsjećaju da su "Ambarine" arheološki istraživane 2009, godinu dana poslije proglašene su nepokretnim kulturnim dobrom, dok je idejno rješenje uređenja "Ambarina" urađeno 2011.

Prošle godine je u Banjaluci i Derventi održana naučna konferencija o Kulturno-istorijskom kompleksu "Donji Detlak". (Nezavisne novine)

ZBOGOM, LEGENDO Odlazak šarmera i boema

Bio je u depresiji, oboleo je od raka, išao je na lečenje, primao hemoterapiju, ali je izgubio tu najvažniju bitku - kaže za „Blic“ najstarija ćerka Jelena.

Raskošni talenat: Bobu su često poredili sa Tomom Džonsom

- On je svoja dela ostavio za sobom. Ušao je u istoriju muzike i pokazao šta ume. Nije se slagao sa ovom novonastalom scenom, i to nije krio - priča vidno potresena Jelena.

 Juče je mnoge iznenadila vest da je u 69. godini preminuo pevač, kompozitor, slikar i veliki šarmer Boba Stefanović, doajen zabavne muzike, jedno od najpoznatijih imena jugoslovenske pop scene. Još kao dečak je nastupao u tada veoma popularnom klubu „Euridika“.

Bogatu muzičku karijeru započeo je davne 1962. godine u vokalno-instrumentalnom sastavu „Zlatni dečaci“, prvo kao gitarista, a kasnije i kao pevač, kada je pobrao simpatije publike svojim raskošnim glasom.

Martin: Neka peva sa anđelima - Veoma sam potresen, jer smo bili bliski prijatelji. Teško mi je u ovom trenutku da pričam. Mogu samo da poručim - neka leti sa anđelima i neka peva - kaže poznati pevač Leo Martin.

Od prve zlatne ploče „Čudna devojka“, Stefanović je u bogatoj karijeri ostavio iza sebe nezaboravne hitove: „Obriši suze, draga“, „Bolno srce plače“, „Moja ljubljena“, „Ruže“, „Hiljadu mandolina“, „Kažu mi da si još uvek sama“, „Ona, ona, ona“... Imao je nekoliko faza u karijeri, početkom sedamdesetih bio je u muško-ženskoj grupi „One i oni“, čiji je član kasnije bio i poznati voditelj Minja Subota.

- Mi smo proveli divnu godinu zajedno. Bila je to godina velikih uspeha. Nažalost, u ovoj sredini nije imao priliku da pokaže svoj raskošni vokal. Svedoci smo da je zavladao neki drugi ukus, a Boba nije hteo da pravi kompromise, želeo je samo kvalitet. Poslednjih godina smo se sretali na retkim gostovanjima u TV emisijama kada smo razgovarali o prošlim vremenima - kaže Minja Subota.

Poznata džez pevačica Nada Pavlović žali što nije snimila pesme koje joj je Boba namenio.

- Potresena sam jer sam znala da je Boba bio bolestan, ali sam se nadala da će i iz ove borbe izaći kao pobednik. On je bio izuzetan prijatelj, divan stvaralac, kompozitor i slikar. Žao mi je što svojevremeno nisam snimila neke pesme koje je bio spremio za mene, ali, jednostavno, bila sam sprečena jer sam tada živela i radila u inostranstvu - priča Nada.

Mihalkov stigao na Kustendorf

Foto Tanjug

MEĆAVNIK – Radujem se povratku i susretu s mladim umetnicima, koji su ovde da uče film, rekao je večeras po dolasku na Kustendorf čuveni reditelj Nikita Mihalkov, koji je najavio da će u narednih godinu dana na svom imanju u blizini Njižni Novgoroda napraviti nešto poput filmske akademije za reditelje i glumce.

To neće biti akademija za mlade reditelje i glumce, već za one koji bi da osvoje više nivoe znanja, da se doškoluju, naveo je Mihalkov i dodao da će akademija biti smeštena na njegovom imanju gde je snimao neke od svojih filmova, pa i „Sunčanicu”, koja je svetsku premijeru imala u Beogradu, a sutra će ga videti gosti Kustendorfa.

Odgovarajući na pitanja novinara Mihalkov je ponovio svoje stavove o pogubnosti globalizacije za čovečanstvo, a komentarišući ovogodišnji plakat festivala na kojem je vuk koji zaustavlja voz, Mihalkov je rekao da nam je danas potrebna neka mnogo jača životinja od vuka da globalizaciju zaustavi.

To bi trebalo da bude neka životinja koja bi imala snagu i nepotkupljivost vuka, hrabrost medveda i lukavost lisice, rekao je Mihalkov.

Tokom večeri, nakon projekcije svog filma „Potomci”, reditelj Alfonso Kuaron, kao pre nekoliko večeri Končalovski, primio je od Emira Kusturice nagradu za buduće filmove.

Večeras nastavljamo da slavimo film, rekao je Kusturica, navodeći da je Kuaron prošao kroz razne forme filma, ali da nikad nije izgubio svoj osećaj.

Kuaron se podsetio da je kad je prvi put odgledao „Doli bel” Kusturica imao 27 godina, ali da od tada ne odustaje i ne pravi kompromise.

„A ako radite za sebe i s iskrenošću, možete da budete dobri i drugima , rekao je Kuaron.

Tanjug

objavljeno: 24.01.2015

Кустурица одговорио Сидрану: Писмо сарајевском песнику и духовном бескућнику

09.01.2015 19:57 | Blic.rs

Емир Кустурица је упутио отворено писмо којим је одговорио на тврдње Абдулаха Сидрана према којима је прави Емир Кустурица погинуо 1993. године бранећи Сарајево, а да је особа која се данас представља као Емир Кустурица извесни Пантелија Милисављевић.

Писмо у цијелости  преузето са Блица.

Сарајевски пјесник, духовни бескућник, Абдулах Сидран, је написао да се Емир Кустурица претворио у Пантелију. Шта друго може да пише човјек који се наочиглед свога народа претвара у бојлер који и горе и доле рђа а цури и пишти на све стране.

Сваки час се исчекује да Академик свечано експлодира. Како бојлеру и доликује?!

Шта друго да ради него да замишља како се други ликови из његовог живота претварају у нешто друго. Не морају се листати књиге из психоанализе да би се дошло до сржи Сидранових говнарија. То се тражи по контејнерима великих пјесника гдје је човјек бојлер чепркао читав живот тражећи инспирацију. Листа особа којима Сидран дугује новац је подуга и да би дуговања била отписана Сидран мијења биографије својих савременика!

Ако је Кустурица у рату погинуо бранећи Сарајево а Удба умјесто њега намонтирала Пантелију како је онда Сидран 2008. у априлу дошао на Мећавник да понуди Кустурици сценариј чија би наплата обезбједила пензију коју није зарадио бранећи Сарајево и пишући борбене стихове ”Наша је Дрина Мека и Медина!”.

Долазак на Мећавник је био стари трик сарајевског шибицара: ставио је на сто написане три странице које бих ја требало да поново напишем онда и снимим филм!

Чак и да није тако што не оде Пантелији него дође до Кустурице? Када је, нешто касније био на прагу да изгуби очињи вид и када у Сарајеву није било спонзора (кажу тамо нема мјеста гдје се није провалио), стигао је код Кустурице по помоћ да оперише катаркту!? Како је онда Кустурица а не Пантелија извадио из џепа пет хиљада еура и послао га у Свети Вид гдје имају подаци ко је оперисан а ко је дао новац! Када је схватио да нема ништа од продаје изанђалог сценарија зашто се, касније, у интервјуу "Нину", правдао да је за операцију катаракте ”одрадио” књигу "Смрт је непровјерена гласина" коју потписује Кустурица а не Пантелија!  

Абдулах Сидран је од малих ногу изражавао потребу да своју ситну душу укрупни! Као залудни туриста који по мјењачницама великог града тражи да му ситниш од сто еура неко да у папирној новчаници. Он је заправо чинио све да не буде сарајевски миш и зато је писао поезију. Посвећивао је Бранку Микулићу, Титу и попут морске дрхтуље женама које није могао да поведе у кревет. Ту је био искрен.

Штета што се тада већ није појавила идеја о Пантелији па да човјек који се успјешно претворио у бојлер не доживи славу која му није припадала. Овако пишући своје говнарије живи у ћорсокаку мијења увјерења брже од временских промјена у граду гдје живи. Прије двије године је писао у Ослобођењу, док се надао да ће узети лову, "протећиће још много Миљацке док се не роди таленат као што је Кустурица". Када је видио да неће мазнути своју миљу онда ме прогласио мртвим.

Какав покушај рекетирања. По логици бојлера који рђа и цури на све стране ја бих требало да доказујем како сам мало жив а та истина је могла да се потврди давањем новца! Тако бих Сидрану доказао новцем да сам жив и како ”My name is not Pantelija?”

А шта ако би се установило да је заправо Сидран у Сирији погинуо као и многи његови сународњаци који се борили против Башара и да је овај бојлер који пред нашим очима цури само замјена тезе?

Чак иако је жив сумњам да ћемо се више икада гледати али је важно да нешто сазна прије смрти! И до сада си ме Авдо држао веома ниско и зато имаш поздрав одавде!

Емир Кустурица

Derventa - "Fajront u Sarajevu"

U prisustvu mnogobrojnih Dervenćana, glumac, režiser, scenarista, muzičar, a odnedavno i pisac Nenad Janković, poznatiji kao dr Nele Karajlić, predstavio je svoju autobiografiju „Fajront u Sarajevu“. Tokom 80-tih godina dr Nele je poznat kao jedan od osnivača novog primitivizma, a grupa „Zabranjeno pušenje“je muzički predstavnik ovog pokreta. Međutim, šira javnost Neleta najviše pamti kao glumca u popularnoj televizijskoj seriji „Top lista nadrealista“ koja je bila reakcija na političke događaje krajem osamdesetih godina. Komentarišući popularnu seriju Nele je ovom prilikom  rekao:“U posljednjoj seriji 1991. godine, pred sam rat, kad je svuda vrilo, mi smo u predvorju   pakla, pokušali da plasiramo humor. Tek kada su se počeli ređati događaji koje smo mi prorekli, ljudi su nas počeli shvatati ozbiljno ali je tada već bilo kasno“. „Fajront u Sarajevu“  je hronika zlatnih sedamdesetih i osamdesetih godina 19. vijeka u Sarajevu i svjedočanstvo o početku krvavih devedesetih, kada Karajlić sa porodicom napušta Sarajevo i odlazi u Beograd. Na ivici smrti, nakon preživljenog srčanog udara, Karajlić u glavi prolazi čitav život: od djetinjstva na Koševu početkom šezdesetih godina do stvarnosti bolničke sobe u Beogradu, gotovo pola vijeka kasnije. Knjiga je, po riječima samog pisca, nastala kao rezultat želje da se kroz poznate ličnosti i dešavanja ispriča duhovita i iskrena priča o predratnom Sarajevu i bivšoj Jugoslaviji i da se to ostavi  budućim naraštajima kojima će ona biti podsjetnik na to vrijeme. Karajlić ističe da knjiga predstavlja „prvo poluvrijeme njegovog života“ ali da nema namjeru da nastavi pisanje ove autobiografije već planira da napiše roman sa sasvim drugačijom  tematikom.

Strukture 3