četvrtak, 6. listopada 2016.

Promocija zbirke aforizama „Kad Bosna presuši, gdje ćemo se utopiti“ Vojin Truvunović

  Pozivamo zainteresovane ljubitelje književne riječi, pogotovo aforizama, da se  pridruže  promociji zbirke aforizama „Kad Bosna presuši, gdje ćemo se utopiti” našeg dragog pjesnika i pisca Vojina Trivunovića iz Banjaluke. Promocija će se održati 14.10. 2016. god. u 19 sati u biblioteci.
            Dobro nam došli!
Službena web stranica opštine Brod

nedjelja, 2. listopada 2016.

Хлађење захвалности


Аутор: Зоран Миливојевићнедеља, 02.10.2016. у 10:30
(Илустрација Срђан Печеничић)
Осећање захвалности је важно социјално осећање јер изражавањем захвалности једна особа показује да веома цени солидарност коју је са њом исказала нека друга особа. Изражавањем захвалности се награђује туђа доброта.
Када неко другоме нешто учини зато што очекује нешто за узврат, у питању је пословна трансакција у којој обе стране размењују неку корист.
Међутим, када неко некоме другом учини нешто, не тражећи било шта за узврат, тада он показује своју доброту и пријатељски однос према другоме.
Такви чинови доброте и пријатељски односи, које треба разликовати од пријатељства, јесу оно што чини мрежу солидарности неке групе или заједнице.
По правилу захвалност осећа особа која је примила услугу или поклон које цени, када друга страна ништа не очекује за узврат.
Етимолошки гледано, реч „за-хвалност” настала од „хвала за”. Главни облик изражавања захвалности је њено исказивање речима, али и даривање одређеним поклонима или пружањем услуга које други није очекивао.
Многи људи не разликују добро захвалност од дуговања, тако да сматрају да ако им је неко нешто добро учинио онда они морају да тој особи на неки начин узврате како јој не би остали дужни.
Како би избегли ситуацију да им други тражи нешто што им датог тренутка не одговара да му дају, они под маском изражавања захвалности у ствари „изједначавају” и сравњују „рачун” са другом страном.
Таквом реакцијом туђе добро дело претварају у пословну трансакцију размене користи.
Веома је занимљиво осећање захвалности посматрати у временској димензији. Када неко нешто тражи од другога да му нешто учини, осећање захвалности је највише изражено пре него примања услуге.
Оно је такође високо изражено непосредно након што је особа добила услугу, али како даље време пролази, тако се доживљај захвалности полако губи, све док не нестане и уместо осећања остане само знање или сећање да је услуга добијена.
У зависности од карактера особе и то сећање може да буде потиснуто и заборављено. Овај процес називамо „хлађење захвалности”.
Како нас емоције покрећу, мотивишу на одређену радњу, тако се са проласком времена губи мотив да се изрази захвалност.
Ако је у питању неки вредни поклон који је особа намеравала да уручи другоме непосредно после примљене услуге, са протоком времена он јој се чини непропорционално вреднији у односу на услугу коју је примила.
Зато особа која је непосредно након примљене услуге из снажне захвалности нешто обећала, може себе касније да доживљава жртвом своје исхитрене изјаве и да почене да избегава особу којој је раније била захвална.
Када особа која је некоме учинила услугу и која осим захвалности и потврде пријатељског односа ништа друго не жели, примети да се други „охладио”, она може себе да доживи жртвом пружања услуге.
Зато не треба одлагати изражавање захвалности.

Салон стрипа почео доделом награда и ревијом костима


Аутор: Александра Куртешчетвртак, 29.09.2016. у 23:49
Јелена Ђорђевић и Данијеле Ђардини, добитници Гран прија овогодишње смотре (Фото Срђан Вељовић)
Четрнаести Међународни салон стрипа свечано је отворен у Студентском културном центру и трајаће до недеље.
Уредник Салона стрипа Милосав Пјешчић подсетио је да су на овогодишњи конкурс пристигла 292 рада 325 аутора из 33 земље. Према његовим речима, највише пажње биће посвећено хрватској стрип сцени.
У салама, галеријама и фоајеу СКЦ-а врвело је од посетилаца. Неколико стотина поклоника „девете уметности” имало је прилике да виде разноврсне  поставке и да обиђу излагачке штандове на којима су представљена нова, али и стара издања стрипова.
Атмосферу су усијали маштовити уметници у костимима, који су за ову прилику уприличили косплеј такмичење. Они су се преобразили у омиљене ликове из стрипова и филмова, па су кроз масу дефиловале нинџе, Спајдермени, једнорози, виле, чаробњаци, витезови…
О најбољим костимима и карактерима ликова које дочаравају одлучивао је жири у коме су биле прошлогодишње учеснице манифестације – Петра Николић, Андреја Милановић и Вишња Грочић.
Ова студенткиња графичког дизајна, обучена у традиционалну јапанску хаљину, објаснила је да учесници углавном сами креирају своје костиме и ручно их шију. Сви они поштују стрип и покушавају да на јединствен начин искажу оно најлепше што носи ова уметност.
Организатори салона доделили су и награде најбољим ствараоцима. Током наредна три дана публику очекују разговори са ауторима, промоције и предавања, као и низ других садржаја. 

nedjelja, 25. rujna 2016.

U Kini pušten u rad najveći radioteleskop na svijetu

Najveći radioteleskop na svijetu pušten je u nedjelju u rad na jugozapadu Kine i trebao bi pomoći čovječanstvu u potrazi za izvanzemaljskim životom.
Teleskop FAST dug 500 metara, postavljen među planinama brdovite regije Guizhou, počeo je s radom oko podne, objavila je agencija Xinhua.
Izgrađen za 180 milijuna dolara i s reflektorom veličine 30 nogometnih igrališta, teleskop je titulu najvećeg preuzeo od opservatorija Arecibo u Portoriku.
FAST će istraživati svemir i tragati za znakovima inteligentnog života, navodi agencija.
Kineski svemirski program vrijedan milijarde dolara i pod vojnom upravom trebao bi pokazati tehnološki napredak te zemlje.
Peking do 2020. planira u svemiru postaviti trajnu orbitalnu postaju i vjerojatno poslati ljudsku posadu na Mjesec.

(Anadolu Agency)

subota, 24. rujna 2016.

Поред Тисе археолошко благо

Кашика стара 7.000 година откривена је лане, а овог лета пронађене су посуде и камена оруђа из истог периода

Археолози на локалитету поред Тисе (Фото Ђ. Ђукић)
Нови Бечеј – Археолошка ископавања на локалитету Борђош у близини Новог Бечеја настављена су и ове године уз подршку Министарства културе и локалне самоуправе. Анализе су показале да су кашику од печене глине, пронађену лане, тадашњи житељи користили још пре 7.000 година, а археолози су дошли и до нових, значајних открића.
Током августа и септембра обављено је ископавање једне од каснонеолитских кућа. У фокусу истраживања, такође, била је и једна од седам капија, колико их укупно има на овом великом неолитском насељу.
– То се зна на основу геомагнетног снимка и његове интерпретације – каже Тијана Пештерац, шеф одсека за археологију Музеја Војводине у Новом Саду. Она истиче да је уочено да постоји читав систем ровова који су окруживали насеље, и да на последњем кругу, степену, постоји тих седам капија.
Колико је познато, до сада је само једном вршено археолошко истраживање неолитске капије, и то у Ујвару у Румунији, па се може рећи да се поред Тисе ради пионирски посао. Археолошка ископавања на Борђошу обављају се у сарадњи са стручњацима Универзитета у Килу (Немачка), а према речима Тијане Пештерац без немачких археолога, приче о истраживању овог локалитета не би ни било.
Она наглашава да су археолошки налази и ове године изузетни. У обиљу керамике која потиче из времена касног неолита, а припада двема каснонеолитским културама, винчанској и потиској, пронађене су и 22 целе посуде, што је изузетна реткост за овај локалитет, који се налази на обрадивој површини и у великој мери је већ уништен.
– На површини и првим слојевима земље најчешће се сусрећемо само са фрагментима керамике. Овог пута имамо посуде и тек проучавањем њиховог садржаја у лабораторијским условима добићемо озбиљније податке о томе да ли се евентуално радило о урнама, јер је поред њих нађено доста спаљених остатака – каже Тијана Пештерац.
На локалитету је нађено, такође, и мноштво животињских костију, што говори да су се становници овог насеља бавили сточарством. А велики број различитих камених алатки указује да су тадашњи мештани били вешти у њиховој производњи.
Наша саговорница подвлачи да су истраживања од почетка била мултидисциплинарна. Коришћењем метода природних наука добијени су резултати чијим тумачењем је омогућена реконструкција живота у прошлости.
– Археологија више није оно што је била некада. Сада много више „прилази” егзактним наукама него што је то раније био случај, јер смо некада само на основу наших процена изводили закључке. Данас смо на много већем степену вероватноће, јер користимо методе геофизике које нам омогућавају да скенирамо терен и видимо шта се налази испод земље. Из тих разлога смо и овог пута у великој предности, јер знамо тачно шта ископавамо, и у милиметар погодимо положај куће или, у овом случају, капије – закључују истраживачи на локалитету Борђош.