utorak, 28. lipnja 2016.

Sve spremno za “OK fest”!


Za ovogodišnji, treći “OK fest”, koji će biti održan od 1. do 3. jula u prostoru Nacionalnog parka Sutjeska na Tjentištu, sve je spremno.
“Prošle godine naš festival je okupio i očarao hiljade mladih ljudih iz cijelog regiona, koji su uživali u jedinstvenom i prekrasnom ambijentu NP Sutjeska, a festival je protekao bez ijednog incidenta, tako da se samim tim pred nama prošle godine, nakon završetka festivala, našao zadatak da ove godine budemo još bolji, kvalitetniji i  da pokažemo da je NP Sutjeska idealna destinacija za mlade”, kazala je Karolina Karalić, portparol festivala.
Ukoliko još niste sada je pravo vrijeme da osigurate svoje mjesto u epicentru zabave OK Festa – OK kampu.
Trodnevni boravak u OK kampu po osobi iznosi 25,00 KM, a ukoliko vam je uz to potreban i prevoz u ponudi je paket III, koji po cijeni od 60,00 KM uključuje i ovu uslugu.
Nezaboravne trenutke boravka u OK kampu OK Festa podjelite i sa prijateljima i izberite „Avanturu za 5“.U ponudi je paket „OK kamp prijatelj“ – kamp mjesto 3 dana/ 4+1=100,00 KM i paket „OK Fest III“ – kamp mjesto 3 dana + prevoz/ 4+1=240,00 KM.
Za više informacija o prijavama i uplatama, posjetite web stranicu festivala www.okfest.net/rezervacije.

Satnice i mjesta polazaka na OK Fest!

Svi oni koji su uplatili paket I, II ili III, a koji podrazumjeva i prevoz do Tjentišta i nazad ovdje mogu da pronađu tačna mjesta i satnice polazaka.
01. juli – petak
Banjaluka – stara autobuska stanica iza Muzeja savremene umjetnosti  – 03:30
Bijeljina – ispred Suda – 05:00
Zvornik – Nešković pumpa na ulazu u Zvornik – 06:00
Milići – kod hotela Milići – 06:45
Vlasenica – kod Zvorničanke – 07:00
Ugljevik – SAS pumpa – 06:10
Tuzla – parking ispred hotela Tuzla – 06:10
Sarajevo/Istočno Sarajevo – parking preko puta autobuske stanice u Lukavici – 08:40
Doboj – Petrić pumpa (bivši Merkur) – 05:00
Zenica – Energopetrol pumpa tranzit – 06:30
Napomena: Molimo vas da na dogovorena mjesta dođete 15 min prije planiranog polaska, kako bi izbjegli kašnjenja i prema programu stigli na Tjentište, da biste uživali u svim sadržajima i aktivnostima planiranim za taj dan.
Derventa Cafe

ponedjeljak, 20. lipnja 2016.

Hvala IBrod!

Nedavno je portal IBrod objavio sljedeći sadržaj :
Predivan i prebogat "Blog o stvaralaštvu, kulturi i umjetnosti" Ranka Stjepanovića, najvećeg i najozbiljnijeg kulturnog radnika u Brodu u protekle dvije decenije:



BLOGRAST.BLOGSPOT.COM|АУТОР: RANKO STJEPANOVIĆ
Najtoplije se zahvaljujem IBrodu i sljedećim prijateljima koji su lajkovali tekst:
Karolina Miletić, Nevenka Cvijanović, Petra Zarić-Vasić, Tanja Djurić Vidić, Бранко Јовичић, Vesna Vujnović Radovanović, Snezana Rakić, Dejan Ninić, Jovan Pantić, Nedo Pajić, Slobodan Janković, Aleksandra Koicinović, Mirjana Đuričić, Ljazam Alimi, Vudrag Brankica, Mira Micić Plavsić, Sanja Zelko Ex Ninković, Војислав Винчић, Goran Vukojević, Marijana Bardak Srijemac, Branislav Petrusić, Sanela Trifković Đurić, Mara Bardak Kusljić, Ranko Majkić, Radomir Radjen, Dragana Rijić Obradović, Bojana Mandić Skrbić, Balatunović Romana, Dušanka Radičević-Vračević, Miroslav Gojković.

Možda su prijatelji sa IBroda malo i pretjerali, ali želim reći ovom prilikom da su oni i ljudi čija imena sam naveo svakako oni koji vide svojim očima i misle svojom glavom i po mom mišljenju naravno i ljudi koji vole svoj grad i koji vole ljude oko sebe, a ja te osobine dijelim sa njima!
Hvala prijatelji! 
Ranko Stjepanović

Отворена 37. Акварелистичка колонија „Сава Брод“

БРОД, 20. ЈУНА  – У Градској галерији, вечерас је свечано отворена 37. Акварелистичка ликовна колонија „Сава Брод“. У склопу галерије, биће изложени бројни радови са прошлогодишње колоније, међу којима можемо видјети многа позната имена као што су Хаџи Бранко Никитовић, Ђурђа Вилагош, Драгослав Хусар и бројни други умјетници.
„Општина Брод вечерас, по 37. пут за редом организује и отвара овај важни културно-умјетнички догађај од велике важности за наш град“, изјавио је Илија Јовичић, Начелник општине Брод.
Јовичић се захвалио свим учесницима Колоније те додао да ће општина Брод и у наредним годинама наставити са развијањем и унапређењем ове културне манифестације.
Акварелистичка колонија „Сава“ основана је и почела са радом 1980. године, и све до 2006. године била је под покровитељством „Рафинерије нафте“, а након тога општина Брод преузима улогу покровитеља и организатора.
Традиционално, сваке године кључ Галерије се уручи једном од учесника, која на идућој колонији кључ предаје другом учеснику. Ове године кључ Галерије додијељен је србијанском сликару Момчилу Голубовићу – Канију, иначе дугогодишњем учеснику колоније „Сава Брод“.
„Да би нешто опстало, а посебно култура и умјетност, то мора да се његује, и упркос свим проблемима и кризама, Колонија се сачувала и постала ово што је данас“, изјавио је Голубовић.
Колонија остаје отворена до 25. јуна, гдје се сваким радним даном од 10-20 часова могу погледати изложени радови у просторијама Градске галерије.
3
6
2
4

četvrtak, 16. lipnja 2016.

Откривене тајне студеничког комплекса

Стефан Немања заиста је потпуно плански подигао манастир у пустом пределу, „које беше ловиште зверова”, како и пише у његовој биографији, потврдила су археолошка истраживања

Аутор: Милица Димитријевићчетвртак, 16.06.2016. у 08:05
Поглед на студенички комплекс из ваздуха (из 1986. године) (Фото: Монографија „Манастир Студеница”)
О Студеници се, коначно, скоро све зна и то све налази се пред читаоцима у монографији „Манастир Студеница, археолошка открића”, првој овакве врсте код нас, која је издата прошле године (Републички завод за заштиту споменика културе и Археолошки институт), а чији је аутор др Марко Поповић, научни саветник Археолошког института САНУ. Овај комплекс један је од ретких који је систематски истраживан и то у целини и чији је вековни живот сада осветљен, након што су истраживања, која су почела још средином прошлог века, у почетку архитектонска а потом и археолошка, недавно окончана. Ишчитавање слојева земље који илуструју историју ове светиње водило је Поповића и колеге кроз лавиринт проналазака – од истраживања самих храмова и здања, преко артефаката од керамике, стакла и предмета култне намене, костију животиња, бронзе, сребра и олова па до гвожђа и камена. Осим Поповића и свему томе у монографији пишу и стручњаци за поједине области: Весна Бикић, Соња Стаменковић, Вујадин Иванишевић, Даница Поповић и Немања Марковић. Све пронађено богато је илустровано фотографијама, цртежима и плановима.
Како за „Политику” објашњава Поповић, неке дугогодишње недоумице су разрешене а дошло се и до интересантних закључака. Време првог разарања датирано је непобитно у време Косовске битке, када је манастир веома пострадао, иако саме цркве нису срушене, мада су биле опустошене. Потом, дилеме више нема – Стефан Немања заиста је потпуно плански подигао ову грађевину у пустом пределу, „које беше ловиште зверова”, како и пише у његовој биографији.
– Иако се веровало да постоји и друга опција, да је она смештена у оквире старије византијске тврђаве и да је прилагођавана датом простору, то се показало као погрешна претпоставка. Стефан Немања је тада, а реч је о 12. веку, ангажовао стручњаке који су прво осмислили комплекс па га онда и изградили и нису нимало одступали од плана, чак и ако нека решења нису била идеална па је јужни зид, на пример, често засипан бујичним водама. Обзиђе је специфично, у самом центру елипсе је Богородичина црква, око бедема су остале грађевине. Сматра се да је градња почела око 1186. године, када је Немања консолидовао државу, а већ 1196. он се ту повлачи, што значи да би се могло рећи да је сам процес подизања здања трајао око десет година. Наравно, фреске су урађене тек после његове смрти, када су његови синови Вукан, Стефан и Сава ангажовали грчке уметнике који су осликали манастир 1209. Из тог времена сачувано је чувено „Студеничко распеће”. Истраживања су, потом, недвосмислено показала и када су подизане остале цркве и делови комплекса – открива човек који је Студеницу анализирао више од две деценије.
Током истраживања паралелно су откривани архитектонски остаци и археолошко-културни наноси, носиоци трагова живота.
– Најчешће смо наилазили на уломке керамике, новац, металне предмете, углавном гвоздене клинове, али и животињске кости, што нам је много говорило о општој слици манастирског битисања – каже наш саговорник и додаје да би се могло рећи да је свакодневица у Студеници имала доста висок стандард.
– Манастирска трпеза је и иначе специфична, разликује се и од оне градске и од сеоске средњовековне, реч је о једном виду продуженог богослужења. Храна и пиће су се служили у декорисаним зделама, крчазима, врчевима за вино, било је буклија, чак и керамичких пехара али и увозних чаша од мурано стакла. Било је, сигурно, и сребрних посуда, али њихових остатака у овом случају нема. Не заборавите, то је ипак била владарска задужбина, тим обедима је понекад присуствовао и владар – истиче наш саговорник
У то време намирнице које су биле доступне монасима и њиховим гостима разликовале су се од понуде коју ми имамо данас па је и јеловник био томе прилагођен.
– Коришћени су раж и пшеница, просо није, правио се хлеб, каша. Располагали су за малим избором поврћа, рецимо кромпир и парадајз уопште нису имали. Али, коришћене су, зато, разне врсте репа, посебно је била популарна такозвана љута репа, која је личила на данашње ротквице, само нешто већа. Ње има и на иконама. Млечни производи су били често на столу, месо ретко. Пронађене су кости углавном оваца и коза, свиња већ мање, док телетину нису јели. Занимљиво је да смо нашли рибље кости, које сведоче о томе да је, осим дунавске моруне, и риба из околних поточића, коришћена и риба која се може наћи ван тог поднебља. Што не чуди, јер је манастир, рецимо, имао своје поседе и на Скадарском језеру – каже др Марко Поповић
Манастирска трпезарија монументална је грађевина, која је такође привлачила истраживаче.
– Објекат који је настао у доба Немање и Светог Саве обновио је краљ Милутин, сада смо у то сигурни. Осим што је подигао цркву која се сада зове Краљева црква и велики конак, он је трпезарији дао један монументални тон. Место ручавања добило је тада зидане столове и мермерни трем – истиче др Поповић
Ипак, неки детаљи још увек су под знаком питања. Како закључује Поповић, остаје отворено питање колико је манастир у своје најбоље доба могао тачно имати монаха, јер то није било могуће прецизно утврдити, будући да један део комплекса лежи испод садашњих конака, од којих је један подигао кнез Милош 1839. а други краљ Петар 1912. Приближним рачуном, након просторне анализе и податка да су у једној келији могли да буду највише двојица људи, долази се до броја шездесет. У равни хипотезе остаје и питање како је у потпуности изгледала владарска резиденција јер остатака нема, а откривен је само њен приземни део.

Preminuo glumac Milorad Mandić Manda

Preminuo glumac Milorad Mandić Manda
Poznati glumac Milorad Mandić Manda danas je pao na sceni pozorišta Vuk Karadžić usred premijere dječije predstave “Petar Pan”. Mandu je reanimirala hitna pomoć duže od sat vremena, ali, nažalost, njegov organizam nije uspio da se izbori.
- Predstava je počela normalno i sve je bilo u redu prvih 15 minuta, a onda je na scenu izašao Manda u ulozi Kapetana Kuke samo je odjednom pao na pod. Mi smo mislili da je to sve dio predstave, a onda su se u sali upalila svjetla i shvatili smo da nešto nije u redu - kaže Jelena za Blic koja je sa djecom bila na premijeri. Zbunjena publika još nije shvatila šta se dešava kada je supruga Milorada Mandića potrčala iz publike na pozornicu, a za njom i Sloboda Mićalović koja je sa kćerkom gledala predstavu.

- Zavjesa se odmah spustila i nas su sve zamolili da izađemo iz sale, a ubrzo je stigla Hitna pomoć - prepričavaju događaj gledaoci koji su bili prisutni. Hitna pomoć je intervenisala na licu mjesta i pružila prvu pomoć slavnom glumcu. Međutim, reanimacija nije uspjela pa je glumac preminuo.

Milorad Mandić Manda rođen je u Beogradu, 3. maja 1961. godine.

U svojoj 21. godini je postao član beogradskog amaterskog Eksperimentalnog dramskog studija. 6 godina kasnije je diplomirao glumu na Fakultetu dramskih umjetnosti u klasi profesora Vladimira Jevtovića.

Nakon diplomiranja je postao član beogradskog dječjeg pozorišta „Boško Buha“. Godine 1989. je snimio više od 270 epizoda emisije „Bajka za laku noć“, priče za laku noć koje su se emitovale na nacionalnoj televiziji.

Od 1989. do 1995. je vodio emisiju za djecu „S one strane duge“, što ga je uz Branka Kockicu, učinilo najpopularnijim dječjim glumcem i zabavljačem. Od 1995. je vodio emisiju „Više od igre“ na RTV Pink.

Milorad Mandić je igrao u brojnim srpskim filmovima. Najzapaženija uloga mu je u filmu Srđana Dragojevića „Lepa sela lepo gore“.

Bio je voditelj kviza „Uzmi ili ostavi“, a vodio je i kviz „Ja volim Srbiju“.

Akvarelistička kolonija „Sava“- svečano otvaranje

BROD, 14. JUNA – Svečano otvaranje 37. Akvarelističke kolonije „Sava“ održaće se u ponedjeljak 20. juna sa početkom  od 19 časova u Gradskoj galeriji opštine Brod, gdje će biti predstavljena djela sa prošle akvarelističke kolonije.
Akvarel kao jedan od najstarijih načina prenošenja vizije,  predstavlja dragocjeno sredstvo umjetničkog izraza.
Akvarelistička kolonija  „Sava“ već punih 36 godina potvrđuje punoću ljudskog bića kroz ovo umjetničko izražavanje.
Akvarelistička kolonija „Sava“ u Brodu je osnovana 1980. godine, a prošle godine održana je 36. put po redu.
Đurđa Vilagoš , Krunoslav Kern i Muhamed – Hamo Fejzić prije 36. godina pokrenuli su ovu dragocjenu manifestaciju.
Međutim, ono što je najbitnije nikad se nije odustalo, kolonija nije prestajala sa radom ni za vrijeme rata i raspada SFRJ.
Opština Brod  preuzela je veliku odgovornost organizacije Akvarelističke kolonije „ Sava“ čiji je sponzor do 2006.  godine bila „Rafinerija nafte“. Ali, ujedno je nasljedla fundus od oko 1000 umjetničkih radova sa kojima se ponosi.
Prošle godine u koloniji je učestvovalo 20 slikara i jedan vajar.
Načelnik opštine Brod Ilija Jovičić je na 36. Akvarelističkoj koloniji ključeve predao našoj mladoj umjetnici Nini Komel.
Ove godine 37. put po redu Akvarelistička kolonija „ Sava“  svoja vrata za posjetioce  će otvoriti 20. juna sa početkom u 19 časova u Gradskoj galeriji.Sl.str.opštine Brod
 

Posavsko veče KUD-a „Duško Trifunović“

BROD, 16. JUNA – Organizacijom manifestacije „Posavsko veče“, KUD „Duško Trifunović“, zvanično će otvoriti početak rada ljetnje pozornice na Trgu Patrijarha Pavla.
Manifestacije se organizuje u nedjelju 19. juna, sa početkom u 19 časova.
Organizator manifestacije, pored domaćina KUD-a „Duško Trifunović“, je Javna ustanova „Turistička organizacija opštine Brod“.
Ova manifestacija je prva u nizu događaja koji će se organizovati u narednih 3 mjeseca, gdje je jedno dešavanje predviđenog svakog vikenda, a sve po planu i programu rada JU „Turističke organizacije Brod“.
U sklopu uspješne realizacije ovog događaja, ljetnja pozornica je dobila novo lice, tj montirana je nova ukrasna cerada.
20160616_084824